Novi zakon o transplantaciji organa

• 2Ovo se svidja korisnicima: NoOneEver Dreams, theNedjeljko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda da se ne razumemo. Nemam ja ništa protiv doniranja organa, naprotiv. Ali imam protiv toga da neko drugi osim mene koji sam jedini pozvan, odlučuje šta će da radi sa mojim telom. Sve to što govorite, da je to humaano, da spašava živote, sve to stoji, i sve to podržavam. Ali hoću da u tome učestvujem svojom voljom, da ja odlučim koji deo tela želim da doniram. Na kraju krajeva, možda ne želim da budem human, možda sam mizantrop? Da li smo obavezni da budemo čovekoljubivi, da li je slobodna volja izgubila bitku sa državnim interesima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::
Ne mislim da će neko da me otme i secira zato što sam se prijavio za donaciju organa posle smrti, jer to mogu i bez tog parčeta papira.

NISI SE PRIJAVIO, Sale, nego neko (zakonodavac, državni aparat, anonimni činovnik) SMATRA da nemaš ništa protiv da posle tvoje smrti uzmu deo TVOG tela koji im treba. TO je bitna razlika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slobo, razumem poentu, napisao sam da je predlog Zakona tupav.
Rečenicu koju si citirao sam napisao sa razlogom koji nije teško razumeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBgd ::Izgleda da se ne razumemo. Nemam ja ništa protiv doniranja organa, naprotiv. Ali imam protiv toga da neko drugi osim mene koji sam jedini pozvan, odlučuje šta će da radi sa mojim telom. Sve to što govorite, da je to humaano, da spašava živote, sve to stoji, i sve to podržavam. Ali hoću da u tome učestvujem svojom voljom, da ja odlučim koji deo tela želim da doniram. Na kraju krajeva, možda ne želim da budem human, možda sam mizantrop? Da li smo obavezni da budemo čovekoljubivi, da li je slobodna volja izgubila bitku sa državnim interesima?

Razumeo sam ja tebe, ali sam namerno uneo dozu sarkazma u svoj prethodni post zbog načina na koji si izneo svoj stav na ovu temu .

Uglavnom, najbolje je da krenem od sebe. Ja lično nemam donorsku karticu ali ne bih imao ništa protiv da se nakon moje smrti moji organi iskoriste kako bi se nekome produžio život. Ali postavlja se pitanje zašto onda ne izvadim tu karticu. Iskreno, nikad nisam ni razmišljao o tome. Svi mi imamo obaveze i živimo svoj život i retko se osvrnemo na tuđe živote, pogotovo živote stranaca.

Bilo bi korisno da se odradi anketa sa velikim brojem ispitanika gde bi se ljudima postavilo pitanje da li bi donirali svoj organ posle smrti i da li imaju donorsku karticu, pa da se na osnovu dobijenih rezultata ustanovi koji procenat bi donirao organe, a koji procenat od tog procenta poseduje uopšte donorsku karticu. Verujem da bi se na osnovu tih rezultata videla šira slika i da bi se ustanovilo da li je ovaj zakon stvarno koristan ili nije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što rekoh, nedostaje jedna javna kampanja oko toga.
Ljudi se plaše i imaju otpor, veoma često opravdan.

• 3Ovo se svidja korisnicima: NoOneEver Dreams, Ljilja Hnovi, theNedjeljko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je zakon koristan ili nije i da li treba voditi kampanju i na koji način nevažno je dokle god je lična sloboda, i to na fundamentalnom nivou, ugrožena nekim imaginarnim opštim dobrom. Na fundamentalnom nivou jer se radi o nečemu na šta država ne može da polaže pravo ni u kom trenutku, o ljudskom telu. Nebitno što je vlasnik tog tela mrtav, za života nije preneo svoje pravo da neko drugi raspolaže njegovim telom. I u slučaju kremacije čovek za života potpisuje ugovor o kremiranju ili daje jasnu i nedvosmislenu izjavu da želi da bude kremiran. Ne postoji "smatranje" da bi on to želeo ni pravo pogrebnog preduzeća da raspolaže pokojnikovim telom mimo standardne procedure.

Iako se ovaj zakon bavi medicinskim pogledom na doniranje organa, on je sve drugo samo ne medicinska ili humanitarna stvar. Sam zakon je temeljno pravna dilema, i svako pozivanje na dobrobit zajednice je samo spin da bi se zamaglio pogled na najbitniju stvar - slobodu odlučivanja pojedinca. Dakle, ko hoće da bude donor, neka slobodno potpiše karticu. Nemojmo zbog euforije izazvane humanošću donora i celog koncepta donorstva upadati u zamku pristajanja na svojevrsni totalitarizam. Ne, nije prejaka reč: šta je drugo do totalitarizam ako neko ne poštuje i uzurpira pravo pojedinca da raspolaže svojim telom, za života i posle njega? To je veće pravo i od prava na slobodu.

• 1Ovo se svidja korisniku: NoOneEver Dreams
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zola92 ::...
Ja lično nemam donorsku karticu ali ne bih imao ništa protiv da se nakon moje smrti moji organi iskoriste kako bi se nekome produžio život.
...
Bilo bi korisno da se odradi anketa sa velikim brojem ispitanika gde bi se ljudima postavilo pitanje da li bi donirali svoj organ posle smrti i da li imaju donorsku karticu, pa da se na osnovu dobijenih rezultata ustanovi koji procenat bi donirao organe, a koji procenat od tog procenta poseduje uopšte donorsku karticu. Verujem da bi se na osnovu tih rezultata videla šira slika i da bi se ustanovilo da li je ovaj zakon stvarno koristan ili nije.
Slažem se, i verujem da ti ne bi imao ništa protiv. Ali kako to može da utiče na pravo države da od nekoga ko bi, ili ko ne bi imao ništa protiv, ali ga niko nije pitao da li hoće da bude donor, uzme organe? Tvoje telo, tvoja stvar. Moje telo, moja stvar. Ni državina ni tvoja, već moja. Takođe, sve i da anketa pokaže da su svi građani osim jednog za to da budu donori, to ne daje nikome pravo da od tog jednog uzme organe. Njegovo neprikosnoveno pravo je da o svom telu odlučuje (ili ne odlučuje) kako on smatra. Nije većina postala vlasnik TUĐEG tela zato što je većina.

Nadam se da razumete da ja ovde ne govorim o donorima i donorstvu, već O ZAKONU o donorstvu. I nadam se da razumete da to nikako nije isto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima samo jedna mala 'začkoljica u svemu tome. Pravo pojedinca postoji dokle god postoji pojedinac. Kad on nestane, nestaje i njegovo pravo. Drugo, zar nisu svi, od države doneti zakoni, uzurpiranje i totalitarizam jer (svi do jednoga) ograničavaju neko pravo. Zar nije malo nelogično da nekadašnje njegovo pravo u budućnosti utiče na sve žive?! Koliko ih je bilo protiv (u početku većina) da se ne primenjuje atomska energija, GMO proizvodi, lekovi iz humane medicine... i tako u nedogled. Dok su bili u većini, država je bila obavezna da to poštuje. Kasnije kad su, demokratski, postali manjina, njihova želja je zanemarena. Po istom osnovu bi se mogli buniti zašto formalno i postojim, na osnovu čega je država uzela sebi pravo da me upiše u Knjige rodjenih, kad ja nisam pitan i nisam se za to izjasnio svojom voljom (odnosno moji roditelji/staratelji). Ostavlja se pravo pojedincu (koliko shvatam) da se izjasni protiv donorstva nakon svoje smrti i svako može da ga koristi.

Da, govorimo o Zakonu i on ograničava nekome neka lina prava, ali (k'o što reče Duško Radović), "Žao mi je, ali život nije savršen - osmehnite se", nepostojeći pojedinac nema postojeća prava, makar ne neka koja su na štetu živih.

U pravu si, donorstvo je lični stav (neko se slaže a neko ne), ali Zakon je obaveza za sve (žive) koji podpadaju pod njegovu ingerenciju. Pitanje je kako će se (i da li će se), na kakav način i u kakvoj proceduri Zakon izglasati (što je neka druga priča), ali ako se donese - kraj priče.

• 5Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Snorks, NoOneEver Dreams, Ljilja Hnovi, theNedjeljko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam baš sve prethodno pročitala, pa ne znam da li je ko razmišljao kao i ja...

Jedno je kada je nešto dobrovoljno, a sasvim drugo je kada ti neko nametne da nešto bude dobrovoljno.
Logičnije mi je bilo da mogu da odlučim da li želim da dam svoje organe posle smrti, nego da neko umesto mene već odluči da ja želim, a ja ako ne želim da se osećam kao ''crna ovca'' jer moram da dam izjavu... . Mislim da je to poenta Zakona. Da me indirektno natera da doniram organe nakon smrti. Meni se takav način ''dobrovoljnosti'' ne dopada.

• 3Ovo se svidja korisnicima: NoOneEver Dreams, Sagacity, theNedjeljko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Dule
Hm, zanimljive teze, vredne diskusije.
Uzmimo da pravo pojedinca važi dok postoji pojedinac (trebalo bi proveriti, jer u tom slučaju i testament prestaje da važi smrću sastavljača testamenta). Ako je to tako, opet se postavlja pitanje ko je dao državi pravo nad nečijim telom post mortem? Mislim, hajde OK, pojedinca više nema, pa nema ni prava. Od čega nastaje pravo države u tom slučaju? Pojedinac za života nije državi preneo to pravo (kao što si ti uradio potpisivanjem donorske kartice), na osnovu čega država vuče to pravo? Da li je preminula osoba samo komunalni otpad i izvor rezervnih delova?
Citat:Zar nije malo nelogično da nekadašnje njegovo pravo u budućnosti utiče na sve žive?! Koliko ih je bilo protiv (u početku većina) da se ne primenjuje atomska energija, GMO proizvodi, lekovi iz humane medicine... i tako u nedogled. Dok su bili u većini, država je bila obavezna da to poštuje. Kasnije kad su, demokratski, postali manjina, njihova želja je zanemarena.
Kako moje pravo da mi ne prčkaju po telu utiče na sve žive? Pre će biti da ne utiče. Dakle, ljudskom rodu ni iz džepa ni u džep. Ali bi ljudski rod (ili oni koji se samoproklamuju da zastupaju isti) voleo da ima od toga koristi, a to može samo tako što će tražiti da bude vlasnik tela pokojnika. To što građanin svojim nečinjenjem (nepotpisivanjem donorske kartice) u velikom broju slučajeva iznos svoj stav da NEĆE da bude donor, ne važi se od onog trenutka kada premine. Dok za građane koji su potpisali donorsku karticu to pravilo da njegova prava (i ugovori) ne važe posle smrti - ne važe!? Poprilično neprincipijelno, zar ne?

Posebno je zanimljivo ovo o demokratskom putu kojim je većina protivnika nečega postala manjina. Ako pod demokratskim načinom promene mišljena društva misliš na kampanje, spinovanje, lobiranje, interesne grupe, onda je tačno da su mnoge odluke donete demokratski, i da ih je društvo prihvatilo demokratski. Formalno, to jeste tako. I time je otvorena Pandorina kutija da je demokratski, najpre dozvoljeno a zatim i poželjno koristiti sva gore navedena sredstva za ostvarivanje nekog cilja. Kao u ovom slučaju. Većina će biti nezainteresovana ("šta me briga šta će biti kada umrem"), neupućena ili spinovana, i zakon će se izglasati. U konkretnom slučaju, da su toliko energije i resursa uložili u promociju donorstva umesto u promociju zakona, postigli bi isti efekat, bez ugrožavanja prava.

@Sagacity
O tome upravo i pišem sve vreme!