Blog korisnika kindergirl
| Uspeh. | |
|---|---|
| 01 Avg 2009 16:49 | Idi na vrh |
|
*Nadja,hvala.* 
|
|
| u chemu je stvar, zapravo?! | |
|---|---|
| 30 Jul 2009 22:41 | Idi na vrh |
|
(kraj mi se mnogooo svidja:P) http://www.mycity.rs/Blog/Taj-strastveni-TANGO.html http://www.mycity.rs/Blog/Read-dance-love.html ..."misao koja se pleshe." 
|
|
| *The* Question.... | |
|---|---|
| 24 Jul 2009 17:51 | Idi na vrh |
| Sex and the City?
just sex?> or just The City...? or beach? Sex on the Beach? ..... ................ ................................... i know. Safe sex on the Beach. 
http://www.drinksmixer.com/drink1708.html |
|
| Fatum | |
|---|---|
| 21 Jul 2009 20:57 | Idi na vrh |
| Jonathan: So are you gonna meet your boyfriend now or what?
Sara: No, I think he's out probably doing what you're doing. Jonathan: Getting a crush on somebody else's girlfriend? No, I'm sorry, I just meant I had a really nice time. You know, maybe you should give me your phone number. Just in case. Sara: In case of what? Jonathan: In case of life. I just had a really great time and for all we know I wouldn't be able to find you again. Sara: Well, if we're meant to meet again, we'll meet again. it's just not the right time now. Jonathan: Maybe we're supposed to meet on British time and we're five hours too early. -- Dean: Jonathan Trager, prominent television producer for ESPN, died last night from complications of losing his soul mate and his fiancee. He was 35 years old. Soft-spoken and obsessive, Trager never looked the part of a hopeless romantic. But, in the final days of his life, he revealed an unknown side of his psyche. This hidden quasi-Jungian persona surfaced during the Agatha Christie-like pursuit of his long reputed soul mate, a woman whom he only spent a few precious hours with. Sadly, the protracted search ended late Saturday night in complete and utter failure. Yet even in certain defeat, the courageous Trager secretly clung to the belief that life is not merely a series of meaningless accidents or coincidences. Uh-uh. But rather, its a tapestry of events that culminate in an exquisite, sublime plan. Asked about the loss of his dear friend, Dean Kansky, the Pulitzer Prize-winning author and executive editor of the New York Times, described Jonathan as a changed man in the last days of his life. "Things were clearer for him," Kansky noted. Ultimately Jonathan concluded that if we are to live life in harmony with the universe, we must all possess a powerful faith in what the ancients used to call "fatum", what we currently refer to as destiny. -- Dean: You know the Greeks didn't write obituaries. They only asked one question after a man died: "Did he have passion?". Sara: You don't have to understand. You just have to have faith. Jonathan: Faith in what? Sara: Destiny -- Jonathan: Maybe the absence of signs is a sign. Serendipity- *the lucky tendency to find interesting or valuable things by chance* whey u feel... with your skin... * iz lichnog zhivota,prepiske,smsa: "znash, ti i ja se kreccemo paralelno jedan pored drugog. gledamo se, svako iz svog voza." "a jel mozhesh jednom u zhivotu, samo jedan jedini put da za*ebesh sve vagone, vozove, koloseke i da mi pruzhish ruku i dozvolish mi da te grlim do kraja putovanja?" "ne mogu...pisak se vecc chuo i voz je krenuo." -- posle ovoga zauvek ccu da imam strah od vozova. * proshla baka sa kolachima.... * "Zaspala je... ... Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš. Da, želo sam je. Još kako sam je želeo... Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa... I trgao se. Uplašen... Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Možda...... Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći... Neka... ... Laku noć, njene pospane oči..." Tri posleratna druga, Djordje Balasevic |
|
| "Novo" je da.... | |
|---|---|
| 17 Jul 2009 19:42 | Idi na vrh |
|
...postoji i kod nas.... i oko svih nas...  
|
|
| like ...feel it inside | |
|---|---|
| 16 Jul 2009 11:18 | Idi na vrh |
| "like the whispering wind you sent to me
like the hopeless time you gave to me I watched your dreams all slip away I watched your dreams all slip away there's a hopeless place inside my heart when I look inside I see where we are like the whispering wind in the top of my trees i will watch the sky come following me like the rain on my windows late every night like the hope I have for us every time it's like the whispering wind in the top of the trees I see it sway as you come for me there's a whispering wind I feel it inside like a place I can feel but never will see let a whisper come touch you come touch every thing I stand in the way of the things I can be let the whispering wind come lift us away let it push us apart if we wish to stay you're my sweetness my baby my love for all time like the whispering wind it makes you all mine like the whispering wind you stand here with me like the whispering wind you stand here with me I see your dreams all slip away slip away slip away slip away." * 12.08.2009.@19:05h |
|
| u poslednjih 72 sata... | |
|---|---|
| 13 Jul 2009 14:57 | Idi na vrh |
| -plivala na 50stepeni u pesku i moru nadomak pustinje.
-što je lepo kad položiš sve ispite koje si planirala. 
-upoznala misicu Makedonije i dečka koji igra fudbal za Azerbejdžan,a inače je iz Novog Sada. 
-ukrcala se prvi put u životu bez mnogo panike u avion.... "sve će biti dobro, pa majku mu, biće, mislim ovaj, zašto ne bi bilo,... " 
-"fasten your seat belts,pls"... opet? "ulazimo u zonu kritičnog leta, molim vas ostanite na svojim mestima i ne paničite..." -da ne paničim?! 
-neka žena je zapalila cigaretu i neće da se priveže...
-divno, kroz prozor vidim munje i kišu, verovatno sam sad u nekom oblaku.... direktan prenos oluje. više se ne brinem da li će prtljag da mi izgube, samo da mi glava ostane na mestu. 
-on me toliko snažno steže za ruku da mislim da ću imati modrice bar još nedelju dana. -plašimo se zajedno,ali ja se plašim i u sebi.
-a zašto mi je sve to trebalo? zar nisam mogla lepo autobusom? nisam? a zašto sam išla onda uopšte?
-prošla je zona turbulencija i propadanja bez dna. -daju mi sendvič i noblicu. -neću noblicu, hoću kući. ali može sendvič i čaša vode.
-aha, sleteli smo, hoću moj prtljag, zašto se svi guraju, hoću prtljag, kupila sam lepu roze maramu.
-Beograd je u dva ujutru pust i nekako umiven.nigde se ne vidi da je loše vreme bilo. -mama. i moja kada.ništa nije bolje od moje kade. i one kupke od čokolade. kupila sam pre puta kupku od čokolade.
-sledećeg jutra pišem blog. čitala sam Bajca-uvek novo iskustvo.deep and heavy. -u busu sam za Exit.  ne spavam, pijemo guaranu i gledam kroz prozor. nema muzike,ali ja pevušim "Black magic woman",iako je Santana to veče na Kalemegdanu, ja idem u Ns.
-velika palačinka sa kesten pireom, jeste, jako je kalorično,ali on kaže da je najvažnija stvar da ja budem srećna. 
-što volim što znam engleski baš dobro. -sad se još više osećam kao građanin sveta kad sam u Ns-u za vreme Egzita. -što ima dobra prodavnica sa torbama u Zmaj Jovinoj ulici.... ljudi moji to nije normalno...ali stvarno, i samo 1800din. da li da kupim? a gde ću onda sa njom za vreme koncerta?
-nisam kupila torbu, on me je izvukao iz prodavnice. -idemo ka tvrđavi, srećna sam. uvek sam užasno uzbuđena kad prelazimo peške most u gomili. naježila sam se....čoveče, koji mi je ovo Exit po redu.... ne smem da brojim.
-Kraftwerk intelektualno, Moby emocionalno iskustvo. <duboki rezovi> -spavam u tuborg busu za nazad. posle sat vremena osecam brzinu. nije bre normalan ovaj vozač. 5 am. -budi me mali brat od tetke.došao je da bude par dana kod mene. mnogo se raduje. doneo je veliku partizanovu torbu u kojoj ima toliko stvari kao da ostaje u najmanju ruku do jeseni. trenira vaterpolo pa je isplanirao da visimo na bazenu. svaki dan. i da idemo na Adu.kupila sam mu ogroman kinderbueno u free shopu, ima unutra 40komada. i "After8" i neku "lindt" čokoladu od pomorandže i još neku dark i svašta nešto... -skačemo po mom krevetu od sreće.
-uveče on mene vodi na koktel.bezalkoholni. -dolaze D. i B. B. je došla iz Francuske.Nisam je videla 6 meseci.sedimo i pričamo.Ipak nes pijem. "šššš" raspoloženje. skapiram da su mi nedostajale obe. i sve tri, uključujući i mene sa njima. on se smeje. zna da sam hepi,ispija koka kolu i smejulji se u bradu.zna da ih volim.sve prisutne.i da volim "poco loco" kafić. i da volim to što imam gde da se vratim. i kome. -idem da kupim patike jer mi je brat uzeo moje.kaže da su moje lepše jer imaju plavu zvezdu. sva sreća pa nosimo isti broj, inače ovako stvarno ne znam šta bi bilo. i kupaći ću da kupim.nisam stigla da kupim pre mora.
možda se sretnemo na Adi....
|
|
| pored hamama | |
|---|---|
| 11 Jul 2009 13:43 | Idi na vrh |
| "Zato sam pošao u susret kamenu koji je rađao vodu:takva plodnost mi je vraćala veru.Kamen na koji sam stupio glačan je više od četiri veka! Kamen u bojama trave i mahovine!..... Kao što paprat vilina vlas ne može nigde drugde da raste nego na ovom mestu tako samo ovde voda stiže sa dubine od sto osamdeset hiljada metara i što je još važnije istorijske dubine od trideset osam hiljada godina. Starost dovoljna da se ne posumnja u razloge njenog postojanja i obraćanja svetu. Otuda i moje opštenje sa prošlošću.Drevnost koja se ovde udahne potpuno je autentična i ne može joj se odoleti....
Ovaj hamam je mogao biti idealno mesto za karavan saraj.Kolike bi novce ovde putnici ostavili! Ali priroda ( a i sudbina) želela je da ga sakrije od suviše prohodnih puteva, te ga je povela na visinu koja umornog putnika odbija i od pomisli da je savlada. Zato i jesu kamen hamama glačali decenije i vekovi,a ne suvišna čovekova ruka........ Istinu je sagledao ,eto ironije,dok mu se sečivo noža zarivalo u grudi:bio je vlasnik svog života samo do pola.Od pola ga je posedovala njegova druga polovina ličnosti.Ili bolje reći,po redosledu, prva ona koja mu je prethodila u Srbiji i Bosni. Bio je i Turčin i Srbin. I Srbin i Turčin. Kakvo olakšanje. Umreti. ... da je barem tada znao da će ogroman deo budućeg života provesti upravo tako-u sebi, možda bi mu bilo lakše! ... Molio se svom bogu da ga ne zaboravi.Molio se da ga ne izda pamćenje.U ovom času "biti svoj" činilo mu se da je značilo "pamtiti".Iako je vremenom sećanje iz svesti ulazilo u fizičko telo i time gradilo organsko pamćenje koje nekog čini onim što sveukupno jeste(zapravo od čega je sazdan), morao se plašiti zaborava. Mislio je da ako zaboravi toga više toga neće biti.Nije znao da telo ume da čita jednako kao um:ono je upravo sada,braneći se od novog, iščitavalo njegovo detinjstvo,jezik,veru,roditelje, braću i sestre,manastirsku ćeliju i sve pohranjivalo u najzabitije delove tela, spremajući poruke tog jezika na privremeni san,koliko god dug bio.Tako je sećanje sa sigurnošću moglo da traje. ... Ako im je već suđeno da imaju jednu prošlost a drugu budućnost, neka iz toga stvore i zadrže nešto po čemu će se vidno ili potajno razlikovati od svih drugih.Samo tako će očuvati sopstveni mir u sebi i sa samim sobom.Jer, naglasio im je, ako ne budu svesni dvojstva u koje su bačeni, neće izdržati ni jedno iskušenje. ... Ni jedna gradnja, pa ni najobičnije kolibe ili bunara,nije ista.Pa ni jedna gradnja bilo čega od iste vrste nije ista.Sve je svaki put novo i po prvi put spravljeno!....... Za njega ćuprija nije bila samo od kamena pravljena,graditeljskih skela i vezivnih materjala već i od vode! I to ne bilo koje,već od baš one koju je trebalo premostiti. "Voda je samo tamo bila takva kakva je i nigde drugde. Morao sam najpre za nju da zidam most,a onda za ljude.!"..... Dakle, on se nije borio protiv reke niti se hvatao u koštac sa vodom.On je prvo nju izučio,kako se prema kom materjalu ponaša,šta trpi,šta voli i grabi sebi,a šta ne podnosi, odbija,ruši.Kada je i sebe uhvatio da ovako misli,Bajica se zabrinuo.Pa voda nije bila živa!Ali opet zar i sam nije tolio puta kao dečak iskusio pojedinačnu različitost potoka, brzaka i reka.Svaki kojim je šljapkao ili preko kojeg je kročio bio je drugačiji! Svako brdo,svaka planina,ma šta-svako drvo je bilo različito od onog drugog!Pa baš kao i čovek-svaki svoja priča." Vladislav Bajac, "Hamam Balkanija" |
|
| Being Alive... | |
|---|---|
| 01 Jul 2009 17:32 | Idi na vrh |
| "With the moonlight to guide you
Feel the joy of being alive...... " http://www.mycity.rs/Lyrics/enjoy-the-ride.html |
|
| Chaj u pet | |
|---|---|
| 28 Jun 2009 23:35 | Idi na vrh |
| ....ujutru recimo.
"Koliko cesto treba izlaziti iz sebe? Retko, na kratko i samo zabave radi. Povremeno se treba vracati, cisto da vidis da je sve u redu. No ako zaboravis da zalivas cvece, skidas prasinu i svracas povremeno, onda je taj ponovni susret sa sobom neverovatan u svojoj obicnosti. Kao da nisi ni odlazio. - E cao! - Sta ti meni ej?! Gde si ti do sad? - Pa jebiga... - Sta si radila?! - Pa... malo sam besnela, malo sam sevala, malo se umorila... i tako... - Pa sto? - E jebiga sad... - ? (gledajuci ostro i neumoljivo) - A, pa ne znam, malo straha, malo ksenofobije, depresije, pichke materine. Uostalom, jebi se. Ti si kriva, smoru! - A-haa... Bez secera? - Aha... - E, dobra ti frizura. - Zagrli me! -
I tako, do duboko u noc mi pricamo. Svaki taj trenutak mi je cudo, a nije mi cudan. Konacno se razumemo, i govorimo tiho, obe ja. Konacno mislim ono sto radim. Realni i imaginarni, da ne kazem umisljeni, deo mene su se isto pomirili. I sad smo svi zajedno skoncentrisani na svakodnevnicu i sve njene drazi, da ne kazem trivijalnosti. Ne mislim ni malo lose o trivijalnostima dok pricam sa sobom. Mislim, pa red bi bio da naucim da ih prepoznam i da prihvatim da ne moze svaki dan da mi se desava cudo. Sisla sam sa oblaka. Udahnula. Izdahula. Odahnula. Objasnila sam ovoj mojoj da su pogresni koraci ravnopravni sa onim ispravnim, mozda cak i ravnopravniji. Ona je meni objasnila da je bes isto sto i strah. Odlucile smo da je karakter najvazniji. Cvrst. Odlucile smo da ja, ona koja komunicira sa svetom, ne bude vise nestrpliva. Cak smo odlucilile da ja naucim da setam i da ne zurim (posto svakako uvek kasnim). Bicu jedan od onih smirenih hodaca. Nismo forsirale jedna drugu nocas. Bas je lepo tekao taj...hm.. razgovor. Zaspala sam. Nisam se budila dok nije zazvonio sat.............." http://jane_does_cafe.mojblog.rs/arhiva-7-2007.html * Ulichni hodach... |
|
