Roditeljske muke studenata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako pomoci detetu-studentu da shvati da uci za sebe, a ne za nas roditelje.
Koja su vasa iskustva i metode?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo razgovorom. Dobra diplomatija je cudo veliko! Iskustva su tu iz zivota i imas ih svakodnevno sa kojih mozes da usmeravas dete-studenta da uci za sebe! Primera je mnogo, svakodnevnica je nasa realnost. Pokazi mu i prikazi tu realnost i to bi trebalo da uspe!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veoma kompeksno pitanje, naravno, bez konkretnog odgovora

Osnovna greška koju roditelji (najčešće) prave je odvajanje školovanja od ostatka života.
Vaspitavanje deteta počinje još dok je u stomaku, a nastavlja se odmah po rodjenju. Već i sasvim malo dete može da preuzme odgovornost za određene postupke koje čini, a to je ključ za ono što muči roditelje - problem školovanja.

Dete nevezano za školu mora učiti da polako preuzima sve više i više odgovorosti, naravno, u skladu sa svojim uzrastom. Kad dete krene u školu, to treba da bude samo jošjedna normalna obaveza sa kojom se ono nosi.

Medjutim, kakva je situacija kod nas?
Vrlo često roditelji dete vaspitavaju tako da nema nikakve obaveze, a oni se pretvaraju u servis koji je tu da mu ispuni svaku želju, trče na njegov mig, čiste za njim i spremaju njegovu sobu... i naravno povremeno puknu pa dete kazne (ili izmlate) jer više ne mogu da se nose sa tolikim poslom. Nakon toga ih grize savest, pa nesretnog naslednika još više dvore, uz ponosno isticanje da je to roditeljska ljubav .Umalo zaboravih kućne ljjubimce, kao još jedan pokazatelj spremnosti roditelja da zarad ljubavi preuzmu još jednu odgovornost..

Tako je dete do polaska u školu lišeno svakog redovnog posla, naučeno da će drugi da trče za nim i da ga upasuju, da će drugi da ga oblače i presvlače, i beskrajno zbunjeno, jer ga roditelji ne uče onom što je njihova iskonska uloga - osamostaljivanju i preuzimanju odgovornosti.

Zatim dolazi polazak u školu

Zbunjenog juniora spremamo kao za trku. Kupujemo mu novu garderobu ( a ne ide na svadbu), posebne torbe, najbolje sveske. Tu je naravno i preprema za školu, učenje slova da se mali/la ne obruka pred ostalom decom, i kao šlag na tortu čuveno: "Dosta si se igrao, sad krećeš u školu!"

Malo sam raširio priču, ali suština je u tome da naša deca (najčešće)ne shvataju školu kao svoju obavezu i potrebu , već kao nešto što od njih očekuju roditelji.
Sa druge strane, roditelji od deteta sad očekuju da samo shvati važnost trenutka, preuzme sudbinu u svoje ruke i veselo krene u borbu za znanje ( čitaj: bubanje gradiva).

Lek za ovu situaciju:
1. Pre dece obavezno odgajite bar jedno kuče ( u stanu, dvorište se ne računa)
2. Što pre shvatite da se ljubav ne iskazuje povladjivanjem, već brigom za svoje dete. Razmislite šta mu je zaista potrebno i kako da mu pomognete u periodu njegovog odrastanja. Ljubav mu pokažite tako što ćete uvek biti tu za njega, tako što ćete mu bazrezervno pokazivati koliko vam znači.
3. Predškolsko dete mora biti odgovorno za spremanje svojih stvari i sobe, brigu o kućnim ljubimcima, organizaciju svojih hobija...
4. Roditelji moraju imati uskladjeno ophodjenje prema detetu, i stabilan zajednički stav o njegovom vaspitavanju. Najgori mogući pristup je "toplo - hladno" (jedan grdi, drugi hvali).
5. Roditelj mora shvatiti da dete u školi većinom uči nepotrebne i zastarele sadržaje, da nastavnici najčešće komunikaciju svode na najniže oblike razmišljanja (doslovna, translacijska ili interpretacijska pitanja koja od deteta zahtevaju da gradivo memoriše), da se u nastavi koriste neadekvatne metode, i da je normalnom i zdravom detetu jako teško da to prihvati.

Ako je dete već poodraslo, odnos prema učenu školskih sadržaja je veoma teško promeniti.

Topla preporuka: zaposlite juniora preko leta ( obavezno nezanimljiv i dosadan posao), a svoja ulaganja u njegov društveni život (garderoba, mobilni telefoni...)svedite na minimum. Ne predstavljajte to kao kaznu, već kao normalnu promenu koja je posladica njegovog odrastanja. Zatim mu polako i vrlo oprezno (nakon dužeg perioda "oskudacije") uvedite sledeći korak: "Ako učiš ozbiljno nemaš vremena za rad, a mi moramo da te podržimo i pomognemo). Tako (u idealnoj situaciji) junior počinje da uči, a vi konačno izlazite na crtu i počinjete da ispunjavate svoju osnovnu ulogu - postajete njegov servis i podrška
njegovim naporima da izgradi sebe u zdravu i socijalizovanu ličnost.

Važno: Nijedno dete neće shvatiti priču o učenju zbog svoje budućnosti, iz prostog razloga što deca ne mogu realno zamisle svoju budućnost. Ta sposobnost se razvija tek u kasnoj adolescenciji.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

yes-no ::Kako pomoci detetu-studentu da shvati da uci za sebe, a ne za nas roditelje.
Nazalost, NIKAKO! Dok sam ne shvati...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro ali mora naravno da se usmerava dete na pravi put. Mozda kasno shvati bas zato sto ga niko nije usmeravao kako treba. Ozbiljna je to rabota ali uz razgovor sve se moze!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niko mi nije pomogo dok sam nisam shvatio. Dosta odmazu stariji vrsnjaci (prijatelji) koji nisu zavrsili skolu ide ono "stace ti skola" bla bla.

Das detetu primere; pogledaj kako je onom koji je ucio, i onom koji nije.

Sine, koji od njih hoces da budes?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro ali kako da prepustis dete ulici i da cekas da sam shvati. Nista bez discipline. Cvrsta ruka sve resava.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

yes-no ::Kako pomoci detetu-studentu...

Student nije dete! To je odrastao covek/zena...

Teacher je rekao najbitnije - odgovornosti se uce dok su deca. Jako tesko se to kasnije nauci, dok sam(a) ne shvati. A cesto se desi i da ne shvati...

Prva recenica u knjizi koju smatram 'biblijom' za odgajanje i vaspitanje dece ("Vase dete i vi") je ujedno i najbitnija koju svaki roditelj mora sebi da ponavlja svaki dan: "Zapamtite: vase dete je svakim danom sve manje vase, a sve vise svoje!" Ako je dosao/la do fakulteta - odavno je svoj(a)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MoscowBeast ::yes-no ::Kako pomoci detetu-studentu...

Student nije dete! To je odrastao covek/zena...

Teacher je rekao najbitnije - odgovornosti se uce dok su deca. Jako tesko se to kasnije nauci, dok sam(a) ne shvati. A cesto se desi i da ne shvati...

Prva recenica u knjizi koju smatram 'biblijom' za odgajanje i vaspitanje dece ("Vase dete i vi") je ujedno i najbitnija koju svaki roditelj mora sebi da ponavlja svaki dan: "Zapamtite: vase dete je svakim danom sve manje vase, a sve vise svoje!" Ako je dosao/la do fakulteta - odavno je svoj(a)...

Hvala mnogo na komentarima i savetima...ali u pitanju je vrlo kompleksna situacija. Radi se o detetu koje je jedno vreme zivelo u Srbiji (od 40-10 godine zivota), pa do 17 godine u sasvim drugoj sredini (arapska zemlja je u pitanju).
I naravno, nacin zivota, sloboda koju nasi mladi uzivaju ga je totalno opila. Srecom upoznao je divne momke (odlicne studente) koji smatraju da je sve to normalno i spremni su da mu kroz razgovore pomognu da nadje balans izmedju obaveza na fakultetu i provoda...jer i oni smatraju da roditelji u tom dobu kad mlad covek misli da je "svoj covek" tesko mogu da prihvate savet roditelja (koji su na drugom kontinentu) i da tu mnogo vise mogu da pomognu prijatelji, a jos vise devojka!?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@yes- no
kazes da je ziveo do svoje 10e godine u toj arapskoj zemlji... ako je tako, onda je taj decko morao da ide u britansku ili americku skolu, koja zahteva rad da bi mogla da se prodje.... ako on nije stekao radnu naviku u toj skoli, ja stvarno ne znam gde ce! jel,ipak, nacin zivota tamo je potpuno drugaciji od naseg i momci i devojke se mnogo vise i mnogo bolje zabavljaju nego kod nas... opusteniji su.. medjutim oni uglavnom imaju rasporede kako ce sta i kad da izvedu... medjutim ja pre mislim da se taj decko navikao na zivot sa mamom i tatom i da je malo razmazen i da misli da ce mama i tata da mu obezbede buducnost dok on ne umre....
mora to da mu se objasni.... iskreno, decka razumem potpuno! meni su roditelji isto radili, nemam apsolutno nikakvu radnu naviku, ali znam da me mama i tata nece izdrzavati i da me ceka zestoko prevaspitavanje sledece godine za pripremu za prijemni!
mislim da ce on ili sam shvatiti neke stvari ili neka ga ti momci koji su mu drugovi pomognu...zaista se nadam da nece izgubiti tu priliku za odlicno i "lako" studiranje tako sto ce se zabavljati!