TuznaMorava2 - Stara se majka ne laze

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, iCho, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbija zemlja najlona. Najtuznije je to sto ovo nije jedini primer, svuda oko nas su najlon kese i plasticne flase, na zemlji, u rekama, u vazduhu i na drvecu, strasno.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: iCho
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Užas...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Reke pune plastike i deterdženta

Gotovo da nema reke u Srbiji čije se korito i priobalje ne koristi za deponovanje smeća i raznog otpada. Gotovo nijedan grad u Srbiji nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda tako da se sva kanalizacija i industrijski toksini slivaju u reke u izvornom obliku. Ljudski nemar i apsolutna nebriga nadležnih ugrozili su sve vodotokove u našoj zemlji. Najveća srpska reka Morava liči na jalovište, najveća evropska reka Dunav najzagađenija je u Beogradu, a u Peku, Topčiderskoj i Borskoj reci odavno nema živog sveta.

Bacanje otpada u reku je necivilizacijski čin
Ekološka katastrofa koja je zadesila Južnu Moravu i od nje napravila deponiju smeća nije jedina jer takvih reka u Srbiji ima na desetine. U rekama ima i prekomerne koncentracije toksičnih elemenata, što je posledica izlivanja neprečišćenih industrijskih otpadnih voda, i tu su najugroženije Topčiderska reka kod Rakovice, Borska reka kod Rgotine i Pek u Kučevu.

Dunav kod Zemuna

- Prema indikatoru Srpski indeks kvaliteta vode, ubedljivo najnekvalitetnije površinske vode u Srbiji su u Vojvodini. Na primer, u Velikom bačkom kanalu kod Vrbasa kvalitet je „veoma loš“, na nivou kvaliteta otpadne vode. Sledi reka Krivaja kod Malog Iđoša i Srbobrana, i kanal Nadel kod Starčeva, s kvalitetom „loš“ - otkriva rezultate analiza Agencije za zaštitu životne sredine od 2001-2009. godine dr Nejbojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Morava

Divlje deponije, groblja čamaca, industrija, izlivi kanalizacije, samo su neki od zagađivača Dunava, a veoma je ugrožen i Đerdap. Loša je situacija i na Ibru, Drini, ali i u skoro svim vodenim tokovima u Srbiji. I dok se većina flaša, kesa i olupina taloži nebrigom građana, čini se da i nadležni malo toga preduzimaju da situaciju reše.

Nikola Marijanović, direktor „Srbijavoda”, kaže za „Blic” da ovo preduzeće nije kompetentno i nadležno da vodi računa o rekama, da kontroliše, kažnjava i prijavljuje bilo šta o zagađenjima.

Sava
- Sve reke su zagađene, ali zagađenje nije veliko kao što je nekada bilo, prvenstveno zbog toga što industrija ne radi punim intenzitetom. Najopasnije je zagađenje iz poljoprivrede, ali je i ono manje.

Pitanje zagađenja u Južnoj Moravi nije tehničko, već civilizacijsko, ljudi svuda bacaju otpad i ne znam u čijoj bi to bilo nadležnosti i ko to može da reši. Toga ima svuda, idite na Đerdap i tamo ima 10 ili 20 metara nagomilanih boca - navodi Marijanović.

Pera Nikolić, predsednik Saveza ekoloških organizacija Srbije, kaže da su svi vodotokovi „ozbiljno ruinirani”.

- Pored svih mehaničkih zagađenja kao što je sada slučaj na Južnoj Moravi, u našim vodama je najskuplja supstanca deterdžent, a razgradnja zahteva dug period. Ipak, sve naše vode su zagađene mehaničkim zagađenjima, dakle flašama, plastikom, olupinama, ali hemijskim zagrađenjima koja su mnogo opasnija - navodi Nikolić.

Šta sve bacamo u reke

•Plastične flaše
•Plastične kese
•Olupine
•Stari čamci i brodovi
•Industrijski otpad
•Deterdženti
•Teški metali
•Nafta

Lim najčistiji
Da nije sve tako crno, pokazuje analiza kvaliteta svih vodotoka u Srbiji za period od 2001. do 2009. godine, po kojoj je kvalitet „dobar“ sa uzlaznim trendom, dakle poboljšanjem kvaliteta.
- Najbolji kvalitet imaju reke sliva Save sa slivovima Drine i Kolubare. Reka Lim na mernom mestu Prijepolje i Priboj i Drina kod Ljubovije, Bajine Bašte i Jelava ima kvalitet „odličan“. Takođe, i rečica Dragovištica na mernom mestu Ribarce kod Bosilegrada ima kvalitet „odličan“ - navodi dr Veljković.

Ponašamo se neekološki
Globalna marketinška istraživačka kompanija „Synovate” radila je istraživanje u 28 zemalja u kojima je intervjuisala oko 22.000 ljudi o globalnim trendovima. Istraživanja su rađena u: Argentini, Belgiji, Brazilu, Kanadi, Čileu, Kini, Kolumbiji, Nemačkoj, Egiptu, Francuskoj, Nemačkoj, Hongkongu, Indoneziji, Italiji, Indiji, Japanu, Meksiku, Holandiji, Norveškoj, Rusiji, Srbiji, Južnoj Africi, Južnoj Koreji, Španiji, Švedskoj, UAE, UK and USA. Ispostavilo se da su u kupovini ekoloških proizvoda Nemačka i Švedska među prvima (59 odsto i 52 odsto), dok su Srbija (osam odsto) i Kina (devet odsto) poslednje.

Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Tekst je iz 2011.god.