U svetu bajki...

U svetu bajki...

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 731
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Bajke-trajno kulturno dobro covecanstva!

Pored svoje specificnosti, lepote, intrigantnosti, zanimljivosti i sarolikosti, ovaj svet cudesa i carolija verovatno nikada nece izgubiti od svoje snage i blagotvornog delovanja na pojedince i grupe, decu i odrasle.
Ovde je na delu cudesna terapeutska moc bajki na ljudsku psihu i licnost uopste. Kada je sve pocelo?

Bajke i mitovi od davnina postoje, ali je ipak nereseno pitanje njihovog istorijskog porekla. Svi narodi sveta, oni koji su izumrli u davnoj proslosti, i oni koji i danas zive, oni najrazvijeniji, i oni najzaostaliji - poznaju bajke. Kada su braca Grim, Jakob i Vilhelm, 1812.god. objavili prvu zbirku bajki u Evropi su postojala (nekoliko stotina godina pre ovog doba) rasturena, nesistematizovana i zaboravljena izdanja pojedinih poznatih ljudi toga doba koji su skupljali usmena narodna kazivanja iz sveta bajki.
Kada se nesto kasnije, pocelo sa istrazivanjima ovih carolija i cudesa, doslo je do neverovatnih otkrica i velikih iznenadjenja na tom polju. Potpuno istovetni motivi sacinjavali su sadrzaj bajki kod raznih naroda, razlicitih predela u razno doba.

V. Grim ''postoje stanja koja su toliko jednostavna i prirodna da se uvek iznova vracaju, kao sto postoje misli koje se same od sebe namecu'.'

Mnogi etnolozi i antropolozi su se zainteresovali za mitove starih naroda, njihovo poreklo i svojstva i vremenom je nastala antropoloska teorija o bajkama dvojice engleskih istrazivaca, Tejlora i Langa. Naravno, sve je bilo potpomognuto otkricima psihologa i psihijatara o arhajskim slojevima ljudske psihe, koji su imali nesto zajednicko .
Bajke - otisak ljudskih pratipova i ljudskih pramotiva.V.J.

Uvek su tu: dobri i zli, pametni i glupi, lukavi i naivni, muskarac kao heroj, osvajac vrac, (koji svoja natprirodna svojstva koristi i u dobre i u lose svrhe), zena, kao majka, sestra, ljubavnica, koja naravno donosi spas muskarcu ili ga omadjija kao vestica. Motivi su takodje isti: beskrajna avanturisticka putovanja u potrazi za blagom, zarobljenom princezom..
Pojam vremena nedostaje, vek jedan ne predstavlja nikakvu posebnost, junaci su uvek aktivni, a njegov uspeh je uglavnom preobrazaj.
Na jednoj ravni imamo susrete kraljeva, vestica, prosjaka, djavola, umrlih, zivotinja biljaka... Zadaci, teskoce, opasnosti koje su mu suprostavljene, sluze kao mogucnosti i u susretu sa njima, njegova sudbina postaje nesto odredjeno i bitno.
Iduci smelo svojim putem, junak i ne znajuci pomaze drugima, ali i obrnuto, pomazuci drugima, dostize sopstvene ciljeve.

Bajke, danas zaista imaju ogromnu ulogu u terapiji i primenjuju se ne samo kod ''neuroticne dece'' (predst. jedan od sastavnih delova slozene i ciljane terapije), vec sve vise i po psihij.klinikama. No, one imaju cudesnu moc koja nije do kraja istrazena i u tom smislu je potrebno detaljnije i sveobuhvatnije sagledati i ispitati sve njihove terapeutske uticaje na ljudsku psihu.

Njihova ''isceliteljska magija'' dolazi do izrazaja onoga momenta kada zapocinje aktivno emocionalno identifikovanje sa dogadjajima junaka i tada se budi sopstvena proslost koja podstice elementarnu volju za zivotom, prilagodjavanje svetu i ono najpotrebnije (narocito dusevno poremecenim), neophodno osecanje zbrinutosti u svetu dogadjaja.

Svi mi povremeno osecamo potrebu za ovakvim svetom carolija, imaginacije, svetom cudesa i likova iz ''snova'' u koji mozemo da smestimo sopstvene konflikte, zelje, nadanja, potebe za zastitom.
Usluge koje pri tom dobijamo su neprocenjive, narocito kod dece, a sva ona ruzna dela iz bajki i trenutno trijumfovanje zla, cak i svireposti, ne umanjuje radost i srecu.
Psihoanaliticari, to stanje nazivaju ''zadovoljstvo od straha'' koje moze posluziti kao dobra priprema za dozivljaj nekog realnog straha u zivotu.
Primeceno je, tokom terapija kod nekih bolesnika, da posle pricanja odredjenih bajki, pacijent postaje aktivniji, otvoreniji, udaljeniji od svojih bolesnih simptoma i daleko sposobniji i komunikativniji.
''Pored elemenata nesumnjivo slkovitog nacina predstavljanja magijskog dozivljavanja jednog animisticki shvacenog sveta sa konkretnim, decijim nacinom misljenja sigurno je da postoje i vrlo jake sposobnosti apstraktnog misljenja. Nekad vrlo duboka filozofska nota u bajkama, eticki princip u njoj, zrelost razmisljanja o razornoj snazi zla u svetu, ili jos i jacem principu dobra, ukazuje na moguce uticaje vec razvijenijih religioznih sistema naroda u kojima su ovakve bajke nastale.
Takve su na primer, bajke iz Tebe iz 253.godine pre nase ere: Carobna knjiga boga Tota, ili iz predela Amazone: Nebeske suze, ili iz Afrike: Kako je rat dosao u svet.'' V.J.
Savremena psihijatrija je na vreme uocila blagotvorno delovanje bajki na ljude, a i i roditelji u odgajanju svoje dece ne bi se trebali u svojim pedagoskim principima odricati ovoga blaga.
''Oplemenjivanje citave covekove licnosti ublazavanjem jaza izmedju njegovog svesnog i nesvesnog principa, upoznavanje i pomirenje naseg Ja sa haosom, ali paradoksalno i harmonijom naseg nesvesnog bica- postize se uzivljavanjem u mitove i bajke.''



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

danka- ::Kada se nesto kasnije,pocelo sa istrazivanjima ovih carolija i cudesa,doslo je do neverovatnih otkrica i velikih iznenadjenja na tom polju.Potpuno istovetni motivi sacinjavali su sadrzaj bajki kod raznih naroda , razlicitih predela u razno doba.
Pre svega, temu si postavila u odgovarajući potforum. Značaj bajki upravo treba sagledavati u društvu, i u porodici kao nukleusu. Istovetnost motiva mnogo toga govori, pogotovo onome koji hoće da saznaje. Bajke su se pričale, vekovima i vekovima. Koliko god je bio bitan sadržaj, toliko je bila bitna i ta topla, prožimajuća i magična reč kojom su pričane. U bajkama je sadržana supstancija ljubavi i upućujućeg razrešenja čovekove sudbine kroz ljubav. Simboličnost, metafizičnost (prilagođena nevinoj dečjoj duši u bajkama za decu) i zgusnutost izraza su, po meni, glavne karakteristike bajki. A istovetnost motiva ukazuje na Jednost ljudskog roda.

danka- ::Pojam vremena nedostaje,vek jedan ne predstavlja nikakvu posebnost,junaci su uvek aktivni,a njegov uspeh je uglavnom preobrazaj.
Na jednoj ravni imamo susrete kraljeva, vestica, prosjaka, djavola, umrlih, zivotinja biljaka...Zadaci, teskoce, opasnosti koje su mu suprostavljene, sluze kao mogucnosti i u susretu sa njima, njegova sudbina postaje nesto odredjeno i bitno.
Iduci smelo svojim putem,junak i ne znajuci pomaze drugima, ali i obrnuto, pomazuci drugima, dostize sopstvene ciljeve.

Mislim da je pojam vremena moguće približno adekvatno saznati upravo kroz bajke. "Približno adekvatno" znači - onako kako je ovaj pojam sagledavan u drevno doba. Počeci tipa "nekada davno", "u davna vremena", "pre mnogo godina" ukazuju upravo na razlikovanje suštinskog vremena i tzv. istorijskog vremena. A tipični krajevi "živeli su zauvek srećno", "žive i sada u ljubavi i sreći" ukazuju na spoznaju celovitosti vremena, shvaćenu u vidu večnosti.
Mogućnosti i iskušenja na putu glavnog junaka služe upravo za upućujuće razrešenje sudbine čoveka i ljudskog roda. Čvor i leži u sagledavanju da se sopstveni ciljevi dostižu istovremenim razvojem i usavršavanjem drugih, kao i da pomoć drugima ujedno znači pomaganje sebi u vlastitom usavršavanju.

danka- ::Bajke ,danas zaista imaju ogromnu ulogu u terapiji i primenjuju se ne samo kod ''neuroticne dece''(predst.jedan od sastavnih delova slozene i ciljane terapije),vec sve vise i po psihij.klinikama.No,one imaju cudesnu moc koja nije do kraja istrazena i u tom smislu je potrebno detaljnije i sveobuhvatnije sagledati i ispitati sve njihove terapeutske uticaje na ljudsku psihu.
Ne samo da bajke imaju ogromnu ulogu u terapiji - one su, same po sebi, terapija. Prevashodno preventiva. Kada se propusti njihov "preventivni" uticaj, tako što deca budu lišena njihove čudesne moći, svakako da je moguća njihova kasnija terapeutska primena. Ali: zašto zaboravljati preventivu? Mislim da se ogromno zlo nanosi deci tako što se, iz ko zna kakvih razloga, lišavaju sveta bajki, i upućuju na grozomorne "crtaće", u kojima svakovrsno nasilje sve više biva prihvatljivo i "zanimljivo". Malo je reći koliko je to stravično, i neodgovorno...

danka- ::Njihova ''isceliteljska magija''dolazi do izrazaja onoga momenta kada zapocinje aktivno emocionalno identifikovanje sa dogadjajima junaka i tada se budi sopstvena proslost koja podstice elementarnu volju za zivotom, prilagodjavanje svetu i ono najpotrebnije(narocito dusevno poremecenim),[ b]neophodno osecanje zbrinutosti u svetu dogadjaja.[/b]
To je to. Aktivno emocionalno identifikovanje podrazumeva prepoznavanje ličnosti junaka u sebi, i svoje ličnosti u liku junaka. Događaji su samo staza koja upućuje i vodi ovoj identifikaciji. Volja za životom pretpostavlja unutarnje sagledavanje smisla, za šta su inače deca elementarno mnogo sposobnija od odraslih.

Onome što je Vladeta Jerotić zapazio, nema se šta ni oduzeti, ni dodati. Posebno u delu vezano za "oplemenjivanje čitave čovekove ličnosti".



offline
  • Pridružio: 02 Mar 2005
  • Poruke: 901

Predlazhem svima koji vole bajke da prochitaju knjigu "Morfologija bajki", Vladimira Propa.Mozhe dosta da se sazna o narodnjim bajkama pre svega, korisna je da se uoche neke sheme&veze izmedju bajki, kategorije..... za svakog ko se bavi prouchavanjem izuzetno dragocena knjiga. Smile

inache na Filozofskom fakultetu postoji jedan odlichan kurs koji bih ja vrlo rado pohadjala jer mi se chini da je sveobuhvatan a tiche se bajki:
http://www.f.bg.ac.rs/index.php?option=modul&o.....p;kid=1724

volela bih da se u jednom periodu zhivota bavim prouchavanjem bajki. smešak

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 731
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

@Tuzor...
Citat:A istovetnost motiva ukazuje na Jednost ljudskog roda.

A,sta to znaci,kako ti dozivljavas ''jednost'',na sta mislis?
Bajke vole i odrasli,ne znam da li je potrebno sada i to naglasavati!


Citat:Mislim da je pojam vremena moguće približno adekvatno saznati upravo kroz bajke. "Približno adekvatno" znači - onako kako je ovaj pojam sagledavan u drevno doba. Počeci tipa "nekada davno", "u davna vremena", "pre mnogo godina" ukazuju upravo na razlikovanje suštinskog vremena i tzv. istorijskog vremena. A tipični krajevi "živeli su zauvek srećno", "žive i sada u ljubavi i sreći" ukazuju na spoznaju celovitosti vremena, shvaćenu u vidu večnosti.

Kada sam rekla da pojam vremena nedostaje i da vek ne predstavlja nista posebno,sve sam objasnila(vreme u kontekstu njegove nebitnosti.)..nije neophodno znati da je recimo XIII vek u pitanju...
ovo na kraju po meni,vise ukazuju na jacinu i spoznaju prave ljubavi kao nezamenjljivog emocionalnog stanja koje se nalazi u sredistu covekovog postojanja i jos kao odgovor ''andjela''na provokacije demona i uvek ''lepota'' pobedjuje.

Citat:Ne samo da bajke imaju ogromnu ulogu u terapiji - one su, same po sebi, terapija. Prevashodno preventiva. Kada se propusti njihov "preventivni" uticaj, tako što deca budu lišena njihove čudesne moći, svakako da je moguća njihova kasnija terapeutska primena. Ali: zašto zaboravljati preventivu

Preventiva se podrazumeva,nisam naglasavala,jer sam smatrala da nije potrebno posebno isticati i da su svi sa tim upoznati...
Bajke su naravno nesto sa cime se vecina u detinjstvu i danas susrece i pamti to kao nesto najlepse sto se moze dogoditi(jedva cekamo kasnije i sami da ih citamo...a i kao odrasli..ja ih obozavam...mogla Bih danima da gledam filmove ...)

@Kindergirl...
Citat:Predlazhem svima koji vole bajke da prochitaju knjigu "Morfologija bajki", Vladimira Propa.Mozhe dosta da se sazna o narodnjim bajkama pre svega, korisna je da se uoche neke sheme&veze izmedju bajki, kategorije..... za svakog ko se bavi prouchavanjem izuzetno dragocena knjiga.
Hvala za knjigu smešak

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2384

kindergirl ::Predlazhem svima koji vole bajke da prochitaju knjigu "Morfologija bajki", Vladimira Propa.Mozhe dosta da se sazna o narodnjim bajkama pre svega, korisna je da se uoche neke sheme&veze izmedju bajki, kategorije..... za svakog ko se bavi prouchavanjem izuzetno dragocena knjiga. Smile

inache na Filozofskom fakultetu postoji jedan odlichan kurs koji bih ja vrlo rado pohadjala jer mi se chini da je sveobuhvatan a tiche se bajki:
http://www.f.bg.ac.rs/index.php?option=modul&o.....p;kid=1724

volela bih da se u jednom periodu zhivota bavim prouchavanjem bajki. smešak


Profesorka koja drži kurs iz tog predmeta/modula je napisala knjigu koja se meni svojevremeno veoma dopala - Značenje srpskih bajki. To je odlična knjiga priručnik za upoznavanje sa pristupima i metodama interpretacije bajkovnog i dr. folklornog materijala (npr. Prop i Betelhajm).
Ja ne volim bajke, nikad ih nisam volela i nisam uopšte odgojena na njima. Dapače, mrzim ih od kako sam shvatila da imam skript Pepeljuge.
Dakle, ne morate biti zadojeni bajkama da biste imali takve skriptove princeza i prinčeva, zlih maćeha i polusestara. Ko ono reče da se mi svi rađamo kao prinčevi i princezi, a posle nas pretvore u krastače, jel Erik Bern?

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 731
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

@Sorelag...

Citat:Dakle, ne morate biti zadojeni bajkama da biste imali takve skriptove princeza i prinčeva, zlih maćeha i polusestara. Ko ono reče da se mi svi rađamo kao prinčevi i princezi, a posle nas pretvore u krastače, jel Erik Bern...

Smajli ...Kao sto pise DR.Kurpatov...Nama odraslima prija susret s leprsavoscu decije fantazije...
I mi smo nekada bili deca,imali veru u svetlu i lepsu buducnost i rado citali-''i ziveli su dugo i srecno''...
Tako se skoro sve bajke zavrsavaju,i mi to znamo!Ali ,nam nisu odrasli kazali,da posle svadba dolaze svadje,prevare,razvodi,otudjenja...
''Toliko je snage i nerava potrebno za uspeh da ga na kraju dozivljavamo samo kao glupu i smesnu kompenzaciju za svoje muke i patnje''.
Na pocetku behu bajke, i jedva cekasmo da se ''iscupamo iz roditeljskih okova'',da bi konacno uzivali u blagodetima svega sto ce nam zivot darovati!Znaci,hrlimo ka nezavisnosti...(mi smo po rodjenju princeze i princevi -sto rece Sorelag),ali kao odrasli postajemo uzasno zavisni!Pomisljali smo da cemo ''kao veliki'', moci da radimo sta zelimo,da cemo ziveti u stvarnosti,ne okrecuci se suvise unazad i ne jureci vrtoglavo unapred!Medjutim,shvatili smo da kao odrasli, tesko mozemo da radimo ono sta smo zeleli u detinjstvu i jos, da cemo biti veoma srecni na poslu,kod kuce,u ljubavi ,narocito,a bas tu nam se desavaju najveci konflikti i nesporazumi!Pa evo nas!
Zatrpanih ogromnim brojem ogranicenja,obaveza,dogovora,duznosti,-moralnih, poslovnih, finansijskih...i u neprestanoj prinudi da se uskladjujemo sa drugim ljudima (kojih naravno nije bilo u nasim bajkama...),jurimo za novcem,kao bez glave, da bismo ''zapusili sve rupe''...i ispunili makar delic nekakve nase imaginacije!

Prisecamo se nepomracene srece nevinog malenog bica kome je sve ruzicasto i bajkovito! Srecni i zadovoljni u svojoj blazenosti,mastamo da odrastemo! Ne shvatamo,cemu zurimo i na sta samog sebe osudujemo!

''Ne znam da li se ono''krastaca ''odnosi na uticaje sredine i drustva uopste,o kome bolje da i ne govorim''!Na zalost, tom pretvaranju smo dobrim delom i sami kumovali!
Bez obzira na sve,obozavam bajke i rado ih citam!


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 395 korisnika na forumu :: 44 registrovanih, 7 sakrivenih i 344 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1383 - dana 19 Okt 2014 22:26

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 11neco11, akulasss, babcia131, Bane san, bojan1000, chica, Chuck Norris, darios, Davor Kondic, dekao, Djordje Todorovic, Dusan, EOD, faris.orman, Gerilac, HSMF, ikan, Indigenous, ivance95, Joja, Jovo93, komkom, lacko, Logic005, lolovoz, markus, mihajlot2013, Mirage 2000N, Mixelotti, nedeljkovici, raskoljnikov, Ričard, rkekoke, S-lash, sakota79, ShurikSST, skillex, sosko2, t.mile, Trpe Grozni, vidra2, Vladan22, vrabac2, Žan Klod vam dam
Siguran hosting