offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12488
- Gde živiš: Južni pol
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: Taxista, Springfield, hazmaju, dedak, ThePhilosopher, mcrule, A.L., Rogi, Srki94, Mikulino, Simke
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Napisano: 13 Mar 2011 0:24
Basic Linux
 
Ocena: 2.5
Upotrebljivost: 2.5
jednostavnost upotrebe: 2
Izbor aplikacija: 1.5
Hardverska zahtevnost: 5 (jako mali zahtevi)
Hardverski zahtevi
Minimum: 386 sa 4 mb rama i 4 mb prostora na disku.
Minimum (grafički interfejs): 386 sa 8 mb rama, VGA i 6 mb prostora na disku.
Preporučeno: 486, 16 mb rama, SVGA i 50 mb prostora na disku
Kratak opis
Testirao sam ovih dana Basic Linux pa ću pokušati da vam prenesem utiske. Basic Linux dolazi na dve diskete. Na prvoj se nalazi sam kernel, bootloader i osnovni fajlsistem. Na drugoj disketi se nalazi X server.
U ovom slučaju je u pitanju ograničeni XVesa server. Mislim da je u pitanju server koji je poznat i pod nazivom Tiny X ili KDrive.
Sam Basic Linux je dostupan u dve varijante: na flopi disku ili kao sistem koji se pokreće iz MS DOSa (ili neke alternative kao što je FreeDOS). Pored ovoga postoji i nezvanični CD (pretpostavljam da sadrži dodatni softver) koji se nalazi u jednom od linkova u temi.
BasicLinux je moguće pokrenuti sa disketa. Pokrenite sisem sa prve diskete. Nakon prikaza dijagnostičkih podataka, pojaviće vam se upit da ubacite drugu i pritisnete enter. Kada to uradite, dočekaće vas pozdravna poruka sa kratkim uputstvo. Sam sistem se učitava u ram memoriju (2 ramdiska, za svaku disketu po jedan, koji zajedno zauzimaju oko 5 megabajta ram memorije) i moguće ga je koristiti bez instalacije. U pitanju je "svedena" verzija Slackwarea 4 sa minimalnim izborom paketa i minimalnim shellom kako bi se ugurao na dve diskete. Postoji nekoliko dodatnih programa koji se mogu instalirati, ali ovo ima smisla samo ako planirate isntalaciju na disk. Pored toga je moguće instalirati i Slackware 4 pakete, ali to može značajno povećati potrošnju diska (i memorije), a i mislim da time ne dobijamo ništa u odnosu na to da smo odmah instalirali Slackware 4.
Recimo za instalaciju KDE 1.1 je potrebno instalirati xlibs.tgz i no-xvesa.tgz sa sajta Basic Linuxa, a zatim jedan od X servera iz slackware/slakware/x1 direktorijuma. Recimo xsvga za "generički" svga server (nije vbe kompatibilan) ili xvg16.tgz za generički vga 16 boja server. Opis fajlova u direktorijumu nalazi se u fajlu diskx1. Nakon toga bar xfnts.tgz. Iz direktorijuma slackware/slakware/xap1 nam trebaju qt_1_44.tgz, libgr.tgz i kde.tgz.
Instalacija
Da biste ga instalirali na disk moraćete koristiti prvo komandu fdisk da biste krerirali novu particiju (ili particije), zatim mke2fs da biste "formatirali" novu particiju (particije) u ext2. Ako ste kreirali i swap particiju, možete je prvo pripremiti komandom mkswap kako bi se incijalizovala. A zatim je možete uključiti korišćenjem naredbe swapon.
Particionisanje (sve na jednoj particiji)
fdisk /dev/hda
n<ENTER>
p<ENTER>
1<ENTER>
<ENTER>
<ENTER>
w <ENTER>
mke2fs /dev/hda1
Particionisanje sa SWAP particijom
Ukoliko želite da omogućite swap memoriju, neophodno je isplanirati i prostor za swap. Recimo, neko generalno pravilo je 2 x količina RAMa za sisteme sa malo memorije. Recimo za sistem sa 32 megabajta veličina bi bila 64 megabajta.
Sada od ukupne veličine diska oduzmite 64. Recimo ako je veličina diska umanjeno za 64M jednako X, onda bismo umesto onoga gore kucali:
fdisk /dev/hda
n<ENTER>
p<ENTER>
1<ENTER>
<ENTER>
X<ENTER>
n<ENTER>
p<ENTER>
2<ENTER>
<ENTER>
<ENTER>
t<ENTER>
2<ENTER>
82<ENTER>
w <ENTER>
mke2fs /dev/hda1
mkswap /dev/hda2
swapon /dev/hda2
Da bi swap memorija bila aktivna svaki put kad pokrećemo računar, moramo dodati liniju u /etc/fstab. Ova komanda će to uraditi umesto vas:
echo "/dev/hda2 swap swap defaults 0 0" >> /etc/fstab
Instalacija naredbom install-to-hd
Nakon toga pokrećete instalaciju naredbom "install-to-hd".
Ručna instalacija
Bazično, install-to-hd je shell skripta koja radi sledeće:
montira novo kreiranu particiju:
mount /dev/hda1 /hd
Kopira /bin /boot /dev /etc /home /lib /root /sbin /usr i /var na disk:
for i in /bin /boot /dev /etc /home /lib /root /sbin /usr;
do cp -a "$i" /hd;
done
Postavlja podrazumevanu init konfiguraciju:
cp /etc/rc.hd /hd/etc/rc
Kreira sledeće direktorijume u novo kreiranoj particiji:
mkdir /hd/fd /hd/hd /hd/mnt /hd/proc /hd/tmp
Kreira /etc/fstab:
echo "/dev/hda1 / ext2 defaults 1 1" > /hd/etc/fstab
echo "/dev/fd0 /fd msdos noauto 0 0" >> /hd/etc/fstab
echo "none /proc proc defaults 0 0" >> /hd/etc/fstab
Kopira kernel sa diskete:
mount /dev/fd0 /fd
cp /fd/zimage /hd/boot
Pored toga neophodno je instalirati i boot loader. Otvorite fajl /hd/etc/lilo.conf u tekst editoru:
e3pi /hd/etc/lilo.conf
Obrišite tarabu "#" sa prve linije:
# boot=/dev/hda ### this line puts lilo in MBR of primary harddrive
### otherwise lilo goes in root partition
image=/boot/zimage
label=BL3
root=CURRENT
read-write
Pritisnite "ctrl" i "o" u isto vreme da biste zapisali promenu. Zatim "ctrl" i "q" da biste izašli iz editora.
Aktivirajte boot loader
chroot /hd
lilo -v
Diskovi, diskete i CD
Da biste koristili ubačenu disketu, cdrom ili neku drugu particiju, morate "montirati" odgovarajuće datoteke uređaje na lokalni direktorijum u sistemu. U Basic Linuxu koristi /hd za montiranje drugog diska, /fd za montiranje diskete i /cd za montiranje cd diskova, tako da standardni /mnt direktorijum ne postoji. Mada ga lako možete kreirati ako vam ovo deluje čudno. Koji je postupak:
Montiranje diskete
mount /dev/fd0 /fd
Montiranje cd-a
mount -t iso9660 /dev/hdb /cd
Montiranje particije na disku
mount -t ext2 /dev/hda3 /hd
Montiranje Windows 9x particije na disku
mount -t vfat /dev/hda3 /hd
Montiranje Windows NT/2000 particije na disku
mount -t ntfs /dev/hda3 /hd
Da ne bismo morali da ovo upisujemo svaki put kad ubacimo cd ili floppy li svaki put kad restartujemo sistem, ovo dodajemo u /etc/fstab, poseban fajl u kome su opisani fajlsistemi i pravila montiranja.
/dev/hdb /mnt/cdrom iso9660 noauto, 0 0
/dev/fd0 /mnt/floppy auto noauto, 0 0
Međutim, u Basic Linuxu je podrazumevano "onemogućen" CD (nisu učitani moduli kernela). O tome u sledećem odeljku. Btw, mislim da su ovo isključili zbog prastarih 386-ica i 486-ica bez CD uređaja (kako bi sačuvali kojih stotinjak kilobajta rama. Basic Linux u grafičkom režimu zahteva samo 8 mb rama (u osnovnoj instalaciji) ili 4 mb rama u tekstualnom režimu. Vidite nastavak uputstva za informacije o file system drajverima (ntfs, vfat).
Drajveri
Basic Linux dolazi sa minimalnim skupom drajvera. Dodatne je po potrebi moguće instalirati sa zvanične strane. Ono što dolazi uz Basic Linuks je:
Mrežni adapteri
8390.o - drajver za NatSemi 8390 i kompatibilni
ne2k-pci.o - drajver za Novell NE2000 i kompatibilni PCI
ne.o - NEx000 i kompatibilni ISA
Drajveri za CD rom uređaj
cdrom.o - generički CD rom modul
ide-cd.o - IDE CD rom modul
isofs.o - modul za CD ISO9660 fajl sistem
Štampači
parport.o - generički drajver za paralelni port
parport_pc.o - drajver za PC paralelni port
lp.o - drajver za paralelne štampače
Protokoli
ppp.o - PPP protokol (dialup)
slhc.o - SLIP protokol (dialup)
Drugi drajveri
Drajveri su podeljeni u nekoliko direktorijuma. Ovde je spisak sa kratkim smernicama bez namere da detaljišem.
block
cdrom
fs (fat32, ntfs, hpfs)
ipv4
misc (zvuk, multimedija, modemi, itd)
net (protokoli, adapteri)
pcmcia (notebook kartice)
scsi
usb (usb1, kao i miševi i tastature)
http://distro.ibiblio.org/baslinux/add-ons/2_2_26/modules/
Aktiviranje drajvera
Kako se aktiviraju drajveri? Ručno to možemo uraditi ovako:
insmod cdrom
Primer: učitavanje drajvera za CD
Da bismo učitali drajver za CD, moramo učitati 3 drajvera: cdrom, ide-cd i iso9660.
insmod cdrom
insmod ide-cd
insmod isofs
/etc/rc i automatsko učitavanje drajvera
Ova podešavanja se nalaze u fajlu /etc/rc. Za razliku od drugih distribucija, Basic Linux i ovde ide ka što većoj mogućoj uštedi prostora. Tako je rc osnovni inicijalizacioni fajl u sistemu. Ovde se učitavaju svi
drajveri i zadaju osnovne opcije inicijalizacije sistema. Da bi se drajver za CD automatski učitao potrebno je da skinemo tarabu ispred odgovarajućih linija u /etc/rc:
##_ACTIVATE_CD_DRIVE_##
# insmod cdrom
# insmod ide-cd
# insmod isofs
Softver
Basic Linux je baziran na Slackwareu 4.0 (1999) i unazad je kompatibilan sa njime. Kao osnovni komandni shell koristi BusyBox. Komandni alati koji dolaze na disketi su interne verzije komandi koje su ugrađene u BusyBox.
Osnovne informacije o softveru
Linux kernel je u verziji 2.2.6. (1999) preuzet iz Slackwarea 4.0. Busybox je u verziji 1.0.1 (2005). Osnovna C biblioteka je u verziji 5.4.44 (Slackware 4.0 je dolazio sa 5.4.46 i 4.7.6). Ovo u praksi znači da moderni programi neće raditi na BL-u. S druge strane, stari programi pisani krajem 90-tih godina i možda prvoj ili drugoj godini 2000-tih hoće. Mada ne bez instalacije dodatnih biblioteka. Pored BusyBoxa tu su još i konzolni e3 editor 2.4.3 (2003) u dve konfiguracije (Pico i Vi), konzolni web browser Links 0.95 (2001) kompajliran bez podrške za SSL, GyikSoft Mailer 3.99pre2. Nekoliko sistemskih alatki: badblocks, LILO 20 (1997), e2fsck 1.10, mke2fs 1.10 (1997), rdev, setserial 2.12, i nekoliko pomoćnih skriptova za podešavanje i korišćenje mreže (pmail, ppp-on, ppp-off, pmail, pppd, pppsetup, receive, send)
Busybox je kompajliran sa podrškom za sledeće komande:
[, ar, ash, basename, bunzip2, busybox, bzcat, cal, cat, chmod, chown, chroot, clear, cmp, cp, cut, date, dc, dd, df, dirname, dmesg, dos2unix, du, echo, egrep, env, expr, false, free, ftput, grep, gunzip, gzip, halt, head, hostname, httpd, id, ifconfig, init, insmod, kill, killall, length, linuxrc, ln, losetup, ls, lsmod, makedevs, md5sum, mkdir, mknod, mkswap, more, mount, mv, nc, nslookup, pidof, ping, poweroff, printf, ps, pwd, reboot, renice, reset, rm, rmdir, rmmod, rout, seq, sh, sleep, sort, strings, stty, swapoff, swapon, sync, syslogd, tr, traceroute, tru, tty, udhcpc, umount, uname, uniq, unix2dos, unzip, uptime, watch, wc, wget, which, whoami, xargs, yes, zcat.
Veći deo komandi u /bin, /usr/bin, /sbin i /usr/sbin predstavljaju samo simbolički link na busybox pod nazivom programa. Ako se neki link i ne nalazi tamo, a nalazi se na ovoj listi, možete ga slobodno koristiti. U default instalaciji nema awk, perl ili python jezika. Takođe nisu uključeni ni programerski alati i jezici.
Podrazumevani shell je ash (verzija integrisana u busybox). /bin/bash je samo mali skript koji automatski poziva ash. Tu su i nepoznate verzije sledećih alatki/programa: sed, file, ldd, less, microcom, kao i nekoliko skriptova eznet (za podešavanje dialup adaptera), pmail (mailer skript) , cardmgr (program za dijagnostiku i incijalizaciju PCMCIA kartica), skript 'man' za pregled dokumentacije (gzipovan tekst format).
X server i programi
Od X programa tu su: jwm (menadžer prozora), rxvt (terminal emulator), xli (neinteraktivan program za pregled slika - gif, jpeg, bmp, photo cd, xwd, g3, pcx, mac, xpm i xbm), calctool (kalkulator), magicpoint (program za izradu i prikaz postscript prezentacija), rclock (sat), xcal (kalendar), xset (runtime podešavanje opcija X servera) i xmodmap (menjanje rasporeda tastature). U podrazumevanoj instalaciji nisu instalirane mnoge X biblioteke uključujući Athena toolkit, Motif/Lesstif toolkit, Athena 3D, itd. U podrazumevanoj konfiguraciji je moguće koristiti samo čiste xlib aplikacije. Od fontova su tu samo nekoliko latin1 pcf fontova i jedan Adobe Type 1 font. Ovaj X server ne podržava TTF fontove.
Alternativni X server
Takođe je moguće instalirati XFree86 3.3 iz Slackwarea 4.0. Ovaj X server zahteva minimum 386 sa 16 mb ram memorije. Preporučen je (ali ne i neophodan) koprocesor (387, tj 487. Pentium već ima koprocesor). Za listu podržanih kartica instalirajte i XFree86 dokumentaciju (xdoc.tgz). Generalno, podržan je veći broj VGA i SVGA kartica. Takođe postoji FBdev drajver (xfb.tgz) koji omogućava pokretanje X servera na bilo čemu za šta postoji Framebuffer u kernelu. Ova verzija ne podržava TTF fontove ili xrandr ekstenziju. Podržani su Type1, Speedo i bitmap (bdf) fontovi. TTF fontovi se mogu konvertovati u neki od ovih formata da bi ih bilo moguće koristiti. Doduše, postoje i ekstenzije koje omogućavaju i korišćenje TTF fontova. Za više informacija pogledajte: http://www.faqs.org/faqs/x-faq/xfree86/. Ova verzija X servera ne podržava VESA, mada je moguće koristiti Xfbdev server sa vesafb kernel framebufferom. S druge strane AGP je podržan.
Dodatni softver
Na zvaničnom sajtu je moguće skinuti nekoliko dodatnih programa (abiword, sylheed, mpeg123, sc, itd):
http://distro.ibiblio.org/baslinux/add-ons/index.htm
Pogledajte zvanični sajt i drugu poruku u ovoj temi za lokacije gde skinuti dodatni softver.
Instalacija dodatnog softvera
pkg program.tgz
Dokumentacija
Dokumentaciji pristupate sa "man program". Trenutno postoji dokumentacija za sledeće programe: MagicPoint (ili mgp), Xvesa, ash (ili sh), badblocks, cardmgr, e2fsck, eznet, file, init, lilo, microcom, pmail, rdev, readmail, rxvt, sed, sh, udhcpc, xli, xmodap.
Pogledajte zvanični sajt i drugu poruku u ovoj temi za lokacije gde naći dodatnu dokumentaciju.
Dopuna: 17 Feb 2017 19:13
Basic Linux 3.5 na 486sx sa 4mb rama. Ovo je varijanta koja se pokreće iz DOS-a. Prema dokumentaciji, minimum je 3mb rama. A sa 4mb rama je već upotrebljiv kao X klijent za udaljeni server. Za pokretanje autonomnog X servera je potrebno bar 8mb rama.
U dodatnim paketima na Basic Linux strani ćete naći par paketa koji su upotrebljivi bez mnogo swap-ovanja i samo sa 4mb rama. Najkorisniji je svakako Midnight Commander.
|
...
Ali zahteva mnogo vremena. Pogotovo što nema dovoljno informacija pa mora da se isprobava "ručno".
Hajde podsetiću te početkom marta. Sad sam u nekoj gužvi. 
