|
Poslao: 30 Okt 2011 12:49
|
offline
- LoXo
- Super građanin
- Pridružio: 14 Okt 2011
- Poruke: 1212
|
Negde sam cuo da ljudi hakuju razno razne gluposti uz pomoc linuxa npr.facebook profile,web stranice,forume isl. Da li je to moguce? Pozzz 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2011 13:06
|
offline
- Brok
- Moderator foruma
- Mihajlo Bogdanović
- Linux driver - fighter - warrior
- Pridružio: 04 Maj 2005
- Poruke: 3272
- Gde živiš: u gradu Kraljeva
|
Linux je zahvalan za hakovanje samog sistema. Dosta je zahvalniji za hak od Windowsa ili Mac-a recimo.
Razlog zašto je pogodan je što je sve pisano u otvorenom kodu.
Ovo drugo što pitaš su radnje koje su kriminalnog karaktera i zakonom su kažnjive, pa zato nemoj postavljati takva pitanja više.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2011 13:09
|
offline
- LoXo
- Super građanin
- Pridružio: 14 Okt 2011
- Poruke: 1212
|
ovo prvo te nisam nist razumeo a ovo drugo ok xD ( moze ovo prvo na srpskom?xD )
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2011 13:19
|
offline
- Brok
- Moderator foruma
- Mihajlo Bogdanović
- Linux driver - fighter - warrior
- Pridružio: 04 Maj 2005
- Poruke: 3272
- Gde živiš: u gradu Kraljeva
|
Linux distrubicije su pod GPL-om (ili GNU licenca, isto je), to je licenca koja omogućava programerima, hakerima i entzuijastima da bez povrede autorskih prava menjaju i prilagođavaju Linux distribuciju prema svojim potrebama.
I te promene nisu samo "šminkerske" (zamena ikonica, walla, teme i slično) već to mogu biti jako korenite izmene, toliko korenite da možeš napraviti svoju Linux distribuciju.
Recimo LoXo Linux distro. 
Zato i postoji oko 600 Linux distribucija od kojih su sada oko 500 aktivnih.
Mada za to treba dosta vremena, posvećenosti, učenja a na kraju i para.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2011 17:25
|
offline
- Brok
- Moderator foruma
- Mihajlo Bogdanović
- Linux driver - fighter - warrior
- Pridružio: 04 Maj 2005
- Poruke: 3272
- Gde živiš: u gradu Kraljeva
|
Jezgro, okruženje i masa softvera su pod GPL-om koji zajedno čine sistem.
E sada ima ta čuvena podela između GNU/Linux distrubicajama.
Recimo Debiajn je GNU/Linux distribucija ali Ubuntu nije, Ubuntu je samo Linux.
To je taj čuveni tihi sukob između Stolmanna i Linusa.
Linus trvdi da je Ok naziv Linux Red Hat ali da ne može biti GNU/Linux Red Hat, dok Stolman tvrdi drugačije.
Zato sada postoje strogi propisi od FSF-a i jedino te Linux distribucije koje ispunjavaju sve propise zadate od FSF-a (da ne koriste vlasnički softver) imaju u nazivu i GNU.
Ako se pogleda spisak tih distribucija vidi se da nema Debiana, ali ako odemo na home page Debiana videćemo da i on ima u nazivu GNU.
|
|
|
|
|
|
