Preporuka za distribuciju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto sam primoran da menjam linux (ili barem osvežim) hteo sam da vas zamolim da mi preporučite distribuciju. "Trenutno" koristim Ubuntu 10.04LTS, ono što mi je najbitnije je da internet funkcioniše bez problema. Imam SBB kablovski net preko cisco modema, ethernet kabla. Na faksu su zahtevali da imamo bilo koju distribuciju jer će se raditi Latex i C, što nije ograničavajući faktor. Ne mora biti "for dummies" kao mint ili *buntu. Zanima me koje su razlike između ostalih distribucija. Na faxu koriste slackware, po negde redhat. Ako neko može da okači link o opisu distribucija i njihovim razlikama ili da mu bude dosadno pa sam da kucka bio bih mu zahvalan. Debian, slack, fedora, suse, radhat... sve o svemu me interesuje. Hvala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ubuntu 10.10 izlazi za 3 dana tako da ćeš moći da se osvežiš.
Neznam zašto bi da ga menjaš to je lepa kućna distribucija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja sam probao dosta,al svaki put se vratim Ubuntuu. Dal sam ja samo naučio da se snalazim u njemu lako ili je on uistinu jednostavniji - ne znam.

• 3Ovo se svidja korisnicima: hazmaju, Taxista, Dr SiGn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po specifikacijama, net bi trebalo da radi na svakoj distribuciji. U principu se slažem sa prethodnim predlozima, ali ako baš hoćeš da menjaš (želiš da probaš nešto novo ili koji god da je razlog), sastavio sam malu listu alternativa.

Jednostavnije distribucije:
Linux Mint

Baziran na Ubuntu linuksu. Deli mnoge mnoge mane i prednosti sa Ubuntuom. Ima sopstveni vizuelni identitet i zajednicu korisnika. Instalacija je jednostavna. Podrazumevano instalira neke propriatry i closed source elemente koje druge distribucije ne sadrže (flash, rar, itd), kao i open soure implementacije zaštićenih vlasničkih kodeka.

PCLinuxOS

Baziran na Mandrivi, ali je vremenom postao u potpunosti samostalna distribucija. Korisnički orijentisan. Postoji zajednica na srpskom jeziku (http://www.pclinux.in.rs/). Sadrži grafički kontrolni centar nasleđen iz Mandrive/Mandrake Linuksa. Relativno velika baza dodatnog softvera.

OpenSUSE

Nekad davno nastao na osnovu nemačkog prevoda Slackware Linuksa (DLD Linuks 1994), ali odavno više ne deli ništa zajedničko sa njim. Korisnički orijentisan. Relativno veliki broj dodatnih paketa. Sadrži vrlo ospežan grafički kontrolni centar za podešavanje sistema i instalaciju drajvera. Instalacija je jednostavna. Podrazumevana desktop okruženja su KDE i Gnome, ali je pri instalaciji moguće odabrati i druga (kada je u pitanju instalacioni DVD).

Fedora

Nekadašnji Red Hat Linuks. Korisnički orijentisana. Instalacija relativno jednostavna. Relativno veliki broj dostupnog softvera. Relativno velika zajednica korisnika. Solidna podrška za srpski jezik - nudi se pri instalaciji a i nešto od dokumentacije je prevedno. Podrazmevani desktop je Gnome, ali instalacioni DVD sadrži i druga dekstop okruženja.

Komplikovanije:
Debian

Predstavlja osnovu na kojoj su bazirani Ubuntu i mnoge druge distribucije. Ogromna baza softvera (čitava distribucija za x86_64 ili i686 sadrži 2 DVD-a bez sourcea). Instalacija je jednostavna i podržava automatsko particionisanje. Orijentisana na stabilnost i dolazi u 3 verzije: stable, test i unstable. Stabilna verzija koristi samo vrlo stabilne i istestirane verzije paketa i redovno se siguronosno ažurira. Verzije paketa znaju biti dosta starije od onih u Ubuntuu i drugim "jednostavnijim" distribucijama. Test verzija koristi i nestabilnije ili novije pakete. I po tome je sličnija "jednostavnijim" distribucijama. Podrazumevano ne sadrži grafičke alatke za konfiguraciju sistema. Odlično upravljanje paketima (apt-get).

Slackware

Najstarija "živa" Linuks distribucija (1993). Srednje komplikovana instalacija. Potrebno pripremiti particije pre instalacije. Instalacija je tekstualna. Sadrži i određeni broj "problematičnih" paketa (open source implementacije zaštićenih zatvorenih kodeka). Ne sadrži Gnome. XFCE je prilično bazičan. Instalacija KDE4 prilično kompletna. Orijentisan na stabilnost pre nego primene najnovijih trendova u Linuks svetu. Bazično upravljanje paketima (ovo se da rešiti spoljnim alatima tipa slapt-get). Postoje eksterne baze paketa različitog kvaliteta. Postoje ažurni build skriptovi za instaliranje softvera iz sorsa (slackbuild, slično ebuild-ovima za Gentoo). Mala baza podrazumevano instaliranog softvera i nepostojanje zvaničnog izvora dodatnih paketa.

Arch Linuks

Relativno komplikovana instalacija. Ogroman broj dostupnog softvera. Baza softvera je vrlo sveža i dopunjuje se češće nego kod "jednostavnijih" distribucija. Odlično upravljanje paketima. Potrebno pripremiti particije pre instalacije, osim ako se ne instalira na mašinu bez prethodno instaliranog operativnog sistema. Instalacija podrazumeva podešavanje sistema u hodu. Postoji detaljno uputstvo za instalaciju.

Gentoo

Vrlo optimizovana distribucija (prilagođena pojedinačnim mašinama na kojima se pokreće). Potrebno pripremiti particije pre instalacije. Podrazumevana instalacija podrazumeva kompajliranje celog sistema iz sorsa i podešavanje sistema u hodu. Većina softvera se kompajlira iz sorsa. Ogromna količina dostupnog softvera. Postoji vrlo detaljno uputstvo za instalaciju.

Ovo je spisak mainstream distribucija slično ranije okačenom:

http://www.mycity.rs/Linux-Download/Gde-skinuti-Linux.html

U listi se ne nalazi Mandriva s obzirom da je ova distribucija trenutno u tranziciji. Detalji još uvek nisu potpuno jasni, ali izgleda da je kompanija skoro dobila novog vlasnika koji je otpustio najveći broj zaposlenih koji su radili na desktop varijanti (ispravite me ako grešim). Kao reakcija, Mandriva desktop je forkovana u novu distribuciju pod imenom Mageia.


Pored ovih postoji milion manjih distribucija. Neke od njih postoje duže vreme i imaju solidne zajednice korisnika. Napr: Mepis Linux, Zen Linux, Dreamlinux, Knoppix, Vector Linux, Sabayon Linux, Frugalware, Puppy Linux, itd. Ove distribucije su šire poznate i imaju relativno velike zajednice korisnika. Kao takve su vrlo dobri kandidati kao alternative mainstream distribucijama. Postoji i veliki broj drugih koje nemaju kontinuitet ili veću i stabilnu zajednicu. Često se dešava da one nestanu nakon nekoliko godina i kao takve su podesne samo za eksperimentisanje ali ne i za svakodnevno korišćenje.

Ovo su najosnovniji opisi mainstream distribucija sastavljeni na brzinu i iz glave. O detaljima ćemo više pisati u budućnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bocke
Odgovor iz snova.... Hvala svima puno bili ste od ogromne pomoći. javim se tokom vikenda sa svežom instalacijom linuxa!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakav je Xandros? Njega odavno kanim da isprobam...
Koju bi distribuciju mogao da stavim na laptop? Oni i nisu bas zahvalni sto se tice drivera...

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve zavisi koji laptop je u pitanju...da budem precizniji - starija ili novija generacija laptopa, koliko RAM memorije ima i kolika je procesorska snaga. Ja nisam imao problema prilikom instalacije distribucija novijeg datuma na neki jaci laptop (novije generacije). Ako je u pitanju neki stariji laptop, sa malo memorije i slabim procesorom, @bocke je u sledecoj temi naveo spisak distribucija sortiran po hardverskoj zahtevnosti:

http://www.mycity.rs/Linux-Download/Distribucije-z.....ml#1067217

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bocke je malo preterao oko vremena potrebnih za instalaciju nekih distribucija. Uglavnom, svim distribucijama koje staju na 1 CD treba 20-ak minuta da se instaliraju i to nam mašinama koje su stere 5-6 godina. Nešto se ne sećam da je GNOME default za openSUSE? Možda, nisam primetio.

Na poslu koristim openSUSE 11.3 KDE 64-bit i mogao bih da preporučim @Senor-u da proba baš ovu distribuciju (32-bit ili 64-bit), zbog toga što je jedna od najpopularnijih među programerima, a njemu baš za tu namenu treba. Ako ne veruje, neka proveri.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

real ::@bocke je malo preterao oko vremena potrebnih za instalaciju nekih distribucija. Uglavnom, svim distribucijama koje staju na 1 CD treba 20-ak minuta da se instaliraju i to nam mašinama koje su stere 5-6 godina. Nešto se ne sećam da je GNOME default za openSUSE? Možda, nisam primetio.

Na poslu koristim openSUSE 11.3 KDE 64-bit i mogao bih da preporučim @Senor-u da proba baš ovu distribuciju (32-bit ili 64-bit), zbog toga što je jedna od najpopularnijih među programerima, a njemu baš za tu namenu treba. Ako ne veruje, neka proveri.

Ako si mislio na OpenSUSE, standardna instalacija (bez ikakvih izmena) sa instalacionog DVD-a traje 1h. Podrazumevan je Gnome. Iako možeš skinuti CD sa omiljenim desktop okruženjem, to ne znači da je podrazumevan.

Ništa nije preterano. Sve je testirano i odnosi se na opšti slučaj instalacije sa zvaničnog medija i uključuje "pune" distribucije.

Btw, što se tiče tvoje preporuke. Generalizuješ i favorizuješ. OpenSUSE jeste dobra distribucija, ali nikako zato što je "omiljena među programerima", već zato što je kompletna i korisnički orijentisana. Isto tako nijedna od gore pomenutih distribucija nije "loša". Sve one imaju svoje mane i prednosti.

Kad smo već kod programera... Ako je sudeći po broju open source programa koji su napravili krosnici određenih distribucija, OpenSUSE nije baš pri vrhu. Mada to ne znači da je loša ili dobra za to. Niti se o bilo kojoj drugoj distribuciji može doneti odluka na osnovu tog kriterijuma.

S obzirom da sve distribucije mogu ponuditi iste alate ni ne vidim zašto takvo odvajanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Senor
Probaj ovaj ovde scientific 5 , on je baziran na red-hatu i centosu
https://www.scientificlinux.org/
na live DVD-u bi se nalazilo i dosta programerskih alata (dvd je oko 2.5GB)
http://ftp1.scientificlinux.org/linux/scientific/livecd/55/

http://en.wikipedia.org/wiki/Scientific_Linux