offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
"U osnovi ljubavi lezi bioloska potreba za kontaktom i bliskoscu sa drugom osobom. Bez njega ,ona postaje hladna i ukocena. Sama potreba se opaza kao osecanje ceznje koje podseca na osecanje gladi. Ceznja kao i glad ,postaju jaci kada su nam uskraceni. Shvatanje razlike izmedju osecanja ceznje i emocije je vazno za razumevanje ljubavi.Gladna osoba ce pojesti bilo sta. Usamljena osoba
ce prihvatiti bilo koga za prijatelja. Ako se ocekivanje zadovoljstva doda bioloskoj ceznji za kontaktom i bliskoscu, potreba se pretvara u pravu emociju.
Razlika izmedju ljubavi i ceznje se
manifestuje u ponasanju i postupcima osobe. Ako je zadovoljstvo u osnovi ljubavi ljubav je takodje uslov za zadovoljstvo.
Jer ljubav predstavlja obecanje zadovoljstva. Brez predanosti u poslu, nema uspeha u poslu. U istoj meri je vazno da se covek potpuno posveti osobi koju voli i vezi sa njom, ako zeli da uziva.
Prednost nastaje iz ocekivanja zadovoljstva, bas kao i ljubav.
Zato je vazno reci da je kolicina zadovoljstva u direktnoj vezi sa stepenom prednosti ili kolicinom emocija koju neko investira u neku aktivnost ili osobu. Pored zadovoljstva ,ljubav ima i drugu vaznu funkciju u ljudskim odnosima. Ona uliva sigurnost koja omogucava drugoj osobi da se takodje preda. Odrasli imaju,kao i deca potrebu za sigurnoscu. Potreba im je uverenje da se danasnja sreca nece sutra pretvoriti u bol. Ljudima je sasvim jasno da velika sreca, ako prodje mora da ustupi mesto velikoj boli, i to ih plasi. Covek zivi u sadasnjosti, secajuci se proslosti i gledajuci u buducnost. On je bolno svestan, iz svojih ranijih iskustava da se prihvatajuci zadovoljstvo. Izlaze mogucnosti bola. Ako je doziveo brojna razocarenja, on ce biti preterano odbrambrem u svom ocekivanju zadovoljstva. Ali ,cak i cesto ranjavani covek je ipak sklon da uvek iznova pokusa. Ljubav je obecanje da ce danasnje zadovoljstvo trajati i sutra.
To nije garancija, niti obaveza, jer ova
emocija, kao i svaka druga, izrasta spontano iz dubine ljudskog bica i nije podlozna volji. Vise od toga se ne moze zahtevati, manje od toga je nedovoljno. Samo sa sigurnoscu koju pruza ljubav, covek se moze potpuno prepustiti zadovoljstvu voljenja.
Ljubav je osecanje koje je rezultat svih drugih osecanja,zbir svih mogucnosti covekovih, najvisih i najcistijih. Ljubav je najveci izvor snage zailuzije, i najdublji dokaz moci za akciju.
Ljubav je svedocanstvo Zdravog spola i dubokog morala: jer za ljubav treba imati pre svega mnogo fizicke sile ineizmerno mnogo dobrote.
Znaci, mogucnosti za utapanje u drugom bicu i drugoj sredini; pregorenja za iluziju i veru u ideal; radosti da se zivi dvostrukim i mnogostrukim zivotom; i najzad potrebe da se izadje iz sebe u
nesto sire i vece i opstije. Ima zaista jedno doba u ljudskom zivotu kada sve podseca na ljubav: suncan dan, tamna noc, bura i tisina, novaci muzika, cvece i heroizam,..,
Tako zena postane sediste svih drugih pokreta srca, misao misli, cilj ciljeva. Sreca vredi samo koliko j esreca za njih
dvoje. Sirotinja je strasna samo zato sto taj covek nemoze tu zenu da napravi kraljicom, ili ona njega imperatorom. Religija vredi utoliko ukoliko Bog pomaze njihove sastanke i ostvaruje planove.
Dvorac na bregu vredi samo kao je prikladan za njih dvoje. Stari prijatelj, ukoliko je njihov protektor; a novi prijatelj ukoliko je bezopasan. Sve gledamo kroz ono sto volimo.
Nista u ljubavi nema visu cenu samo za sebe, i sve je mereno na jedan nacin. Zaljubljenici mogu da zive na vrh planine, na jednom stablu, u dnu sume u jednoj pecini.
Zato je ljubav najiskljucivije osecanje
koliko je najpotpuniji zivot. Ljubav sve ispuni i sve zameni.
Radjanje ljubavi u dusi, to je vise i lepse nego radjanje sunca na okeanu. Tri stvari uvek idu zajedno: mladost, lepota i ljubav. Ljubi se samo u mladosti, ali se samo u mladosti i u ljubavi prozivljuje i lepota.
Nema ljubavi bez lepote; jer je covek zaljubljen samo u lepotu,bilo stvarnu ili uobrazenu, bilo telesnu ili duhovnu.
Ljubav je velikodusna i samo stoga ljudi kazu da je slepa. Ona nikada nije slepa da nebi videla necije nedostatke i neke prepreke; ali je plemenita i dusevna, jer ipak sve smatra manjim od ljubavi.
Ljubav je kao i vladalac, najveca kad najvecima prasta. Ljubav je iskrena jedino ako se nalazi sva u predmetu koji ljubi, a ne u principima koji su izvan ljubavi.
Ovako dizanje ljubavi iznad svih principa bas i jeste taj neizmerni i suvereni trijumf duse nad duhom.
Mozda svugde treba ici za pamecu osim u ljubavi: najludje ljubavi su bile mnogo puta izvori najvisih dela i najlepse slave.
Bilo je ljubavi koje su izvesnim ljudima iz osnove preinicavale karakter i um, oplemenivsi ljude bezdusne, ucinivsi pobozne ljude bezboznim, i napravivsi herojima ljude obeshrabrene.
Samo velike ljubavi su inspirisale velike akcije..."
|
