|
Pozdrav ljudi.
Citao sam i ostale postove na forumu, ali mi nisu mnogo pomogli jer imam svoju pricu koju sam hteo da napisem.
Zaljubljen sam u drugaricu iz odeljenja, ali se nismo druzili, nismo ni komunicirali, bili smo kao stranci u jednom odeljenju. Da sam zaljubljen u nju znao je jedino moj najbolji drug.
Ta prica pocinje ovako.
Na pocetku letnjeg raspusta ove godine on je moju simpatiju pitao da izadjemo sa njom(on, simpatija, njena naj. drugarica i ja), medjutim ona je odbila, rekla je da je ja nerviram. On se tu svadjao sa njom oko mene i ona je tada ukapirala da sam se ja zaljubio u nju. Posle su se desile jos dve svadje kada ju je on konacno nagovorio da izadjemo. Ja sam tada njoj otvoreno priznao da je volim. Rekla je kako ne planira da bude sa nekim pre srednje skole('99 godiste smo),rekla je mozda u srednjoj skoli i da mozemo da budemo prijateji, rekla je kako je videla da sam ja dobar. Ja sam na to odgovrio:"Ti i ja se nismo dovoljno upoznali za ovih sedam godina koliko zajedno idemo u odeljenje." i pitao sam je da izadjemo, pristala je. Medjutim nismo izasli jer, ne znam da li je lagala, rekla je kako ne moze pa sam je pozvao da izadjemo sutra. Njoj je tog vikenda bio rodjendan, kupio sam joj poklon, ali sam hteo da joj dam pa sam je pozvao da izadjemo rekla kako ne moze(razloga ne mogu da se setim). Posle su se moj najbolji drug i ona posvadjali oko neceg nevezanog za mene tako da nismo bili u kontaktu sve do kraja avgusta kada je on oragizovao jos jedan izlazak, ali za celo odeljenje(mnogo njih nije doslo, a i on nije dosao). Izasao sam sa njom, njenom drugaricom i sa jednim drugim drugom koji je bio bas losa osoba, tada sam se bas lose proveo.
Pocela je skola, nista se nije promenilo, malo smo komunicirali, ona je bila ljuta na mene(ni sam ne znam zasto). Bila je ljuta, ali mi nista nije pricala u lice nego me je ogovarala. Na ekskurziji sam saznao sta je sve o meni pricala i to mi je jako tesko palo, zatvorio sam se u sobu i tugovao. Sutra dan vise nisam bio zaljubljen u nju, preboleo sam je i taj period bez "zaljubljenosti" trajao je oko mesec dana, ali pre neku nedelju sam se opet zaljubio i dosta mi je dobro krenulo poceli smo da pricamo i da se druzimo.
Problem je u tome sto ja ne mogu da se opustim odnosno da slobodno pricam sa njom, zbog toga se nisam ni druzio sa njom. Druzimo se sada ali se sve to desilo sticajem okolnosti, odnosno jednostavno se desilo, nisam se ja nesto potrudio da se to desi.
Da li da nastavim da se trudim posle svega sto se desilo? Par saveta? Sta vi mislite o svemu ovome?
|
