|
I ponovo je moja ljubav čista
poput mladog vetrića
što polagano i stidljivo grli čežnjiva polja.
Budi se slutnja da će uskoro doći
dašak prvog prolećnog cveta.
Ponovo je samo u meni
skrivena,
lepa i draga.
Bezbrižna.
Opet sam lak i potajno srećan.
Pošteđen nemoći odgovora.
Oslobođen.
Volim je.
Predosećam,
sa njenog belog i toplog ramena
dopiraće trenutak naše radosti.
Senke zaljubljenog osmeha
lebdeće oko nas
čuvajući našu toplinu.
Milovaću nežno voljeni pramen.
Znam,
u šapatima bliskim
bićemo zagrljeno srećni
što imamo jedno drugog.
Verujem.
(Predrag Damnjanović - 10.03.2004.)
|
