Savo Škobić: LAŽLJIVICA JECA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Savo Škobić:
LAŽLJIVICA JECA
(komedija za djecu)

Lica:
- JECA, djevojčica 13 godina
- KURBLA, njena starija sestra, šofer,
- BALTAZAR, njen školski drug,
- ŠEPRTLJA, njen mlađi brat
- MADONA, mačka
- LESI, pas
- SANJA.

Scena:
Jecina soba sa malo namještaja i mnogo nepotrebnih stvari. Na zidu, iznad kreveta, veliki filmski posteri, na radnom stolu, desno od kreveta, kompjuter. Iako pretrpano sve je sređeno sa puno ukusa.

1. Pojava
JECA, potom SANJA
JECA (leži na krevetu sa dignutim nogama uza zid i glasno čita): Balkanski ratovi obuhvataju dva oružana sukoba: Prvi balkanski rat (oktobar 1912. - maj 1913.), vodile su protiv Turske četiri balkanske države: Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora za oslobođenje preostalih oblasti ispod turske vlasti... (zatvori knjigu i obori glavu ka podu - preslišava se) ... Prvi balkanski rat... ratovi obuhvataju dva oružana sukoba. Prvi ... Prvi Balkanski rat, oktobar 1900... ( baci pogled u knjigu)... Prvi balkanski rat, oktobar 1912. do maja 1913, vodile su protiv Turaka balkanske države: Srbija, Bugarska,Turska i Grčka... (ljuto sjedne na krevet normalno), ma kakva Turska, neće protiv same sebe ratovati... (ponovo gleda u knjigu)... Vodile su balkanske zemlje: Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora za oslobođenje preostalih oblasti... (ulazi Sanja) ... ispod turske vlasti...
SANJA: Drugi balkanski rat, kraj juna - početak avgusta 1913. nastao je poslije pobjede nad Turskom, kao međusobni obračun saveznika oko podjele oslobođene teritorije - Srbija, Grčka i Crna Gora, uz kasnije učešće Rumunije i Turske, ratovali su protiv Bugarske.
JECA: Lako ti je kad znaš . Znaš li kada ću ja ovo naučiti - nikada! Sutra će me istoričarka pitati - garant. Ima da mi zabije keca ovolikog.
SANJA: Ma neće ti ćeš to naučiti, znam ja tebe.
JECA: Ma ubijam se učeći, vjeruj mi, ali ništa ne ulazi u ovu moju blentaru. A gledaj kolika je lekcija, 20 stranica.
SANJA: Mogla si reći 200.
JECA: Ma ne, stvarno, koga je briga za balkanske ratove? I kome će to trebati? Budale se tamo nekada prije dvije stotine godina svađale i tukle, a sada ja moram da ispaštam!
SANJA: 'Ajde, o'ladi malo, pusti sada balkanske ratove, nego da se dogovorimo, šta ćeš obući za žurku kod Marije?
JECA: Ništa.
SANJA: Ići ćeš gola?!
JECA: Ko šiša Mariju i one njene mlakonje.
SANJA: Ali i mami si rekla da ideš kod Marije? Tako si mi rekla
JECA: To je samo fazon, izgovor što ću u to doba isfurati iz kuće, a i da se mogu malo duže zadržati.
SANJA: Pa gdje ćeš ? Nemoj mi samo kazati da imaš sudar sa Tom Kruzom?
JECA: Nije Tom , ali jeste Tomo. I nije Kruz, nego neki drugi.
SANJA: Zezaš me. Pa stari će te skalpirati, samo ako te uhvati.
JECA: Kako će da me uhvati, kako? Prvo, on sa Marijinim ćaletom ne govori još od kad je "Partizan" razbio "Zvijezdu" ...
SANJA: Prije sto godina!
JECA: ... i tad su se zavadili oko toga je li bio penal ili ne...
SANJA: Nije bio penal, to vam je sudija poklonio.
JECA: Drugo, mi ne izlazimo u bircuze gdje ide moj stari sa svojim šljokadžijama, nego na neko drugo, lijepo i bajkovito mjesto.
SANJA: Gdje?!
JECA: Zini da ti kažem, pa da rastrubiš po cijeloj školi.
SANJA: Neću, matere mi ! Kaži ... Kaaaažiiii, moooolim te !
JECA: Dobićeš izvjaštaj.
SANJA: Ih, poslije, poslije je kasno.
JECA: Kasno za šta? Šta namjeravaš? Da nam se privališ? E, te zlobne bubice izbij sebi iz glave.
SANJA: Neću, Jeco, ćaleta mi ! Kaži.
JECA: Dobro, Sanja, ali nemoj da se negdje izlaješ, zakuni se.
SANJA: ćaleta mi.
JECA: Ih, ja ti zakletve.
SANJA: Doboro, evo, kunem se da nikome neću nikada ništa reći, dabogda me Boris ne pogledao nikada, nikada, nikada.
JECA (skanjiva se) : Joj, smijem li ti reći?... Ma, ne smijem, ne mogu...
SANJA: Reci, molim te.
JECA: ...Idemo... u... pozorište!
SANJA: U pozorište?!
JECA: Da - u pozorište.
SANJA (razočarano): Pa šta je tu bajkovito?!
JECA (zadivljeno): Gledaćemo "ROMEA I JULIJU", Šekspirovu ljubavnu tragediju, beogradski glumci.
SANJA: Bez veze, prvo se on kao otrovo, pa ga ona vidjela mrtvog i ona se otrovala, a ono on nije bio otrovan pa se probudio, pa vidio nju mrtvu, pa se onda i on - napokon - otrovao.A bili su još klinci.
JECA: Kako klinci, pa voljeli su se!?
SANJA: Ma bez veze, keve mi. Evo, ja volim Borisa sasvim i još malo više, ali se zbog njega ne bih otrovala, garant.
JECA: Prava ljubav žrtve traži.
SANJA: Pa dobro, evo i ja se žrtvujem... žrtvovaću da mi ćale zalijepi dvije šljage što ću ostati malo duže sa Borisom, ali da se otrujem, malo sutra
JECA: Baš me briga za batine - idem u pozorište.
SANJA: A poslije?
JECA: A poslije ... poslije smo pozvani na gala prijem sa glumcima, kavijar... šampanjac i ostalo.
SANJA (zabrinuto): Šta ostalo?
JECA: Ma, znaš...
SANJA: Ne znam. Šta ostalo?
JECA (zamišljeno): Pa ... ples na mjesečini, šaputanje pod rascvjetalom trešnjom ...
SANJA: Otkud vam rascvjetala trešnja u oktobru?
JECA: Mašta može svašta.
SANJA ( ljubomorno) : A balkanski ratovi neka se sami spremaju?!
JECA: Joj, Sanjice, ti stvarno znaš da pokvariš atmosferu. Idi, moram da učim.
SANJA ( odlazeći) : I vidi da se opet Turci ne pobiju sami sa sobom ... pod rascvjetalom oktobarskom trešnjom.



2. Pojava
JECA
JECA (baci jastuk za njom, a onda ljutito ustane, uzme telefon i bira broj) :E, sad ćeš da vidiš, ti ljubomorna mačko, šta je prava zloba... (u telefon izmjenjenim glasom) ... Alo, da li je to gospodin Boris?... Boris? ... Zdravo, ja sam Marija, moram da te obavijestim, rekla mi je tvoja Sanja, da noćas neće doći na žurku kod mene, kao bolesna je, ima groznicu i tako to. Ali pošto ja ne znam da lažem, reći ću ti da ona, u stvari, ide u pozorište i gledaće "Romea i Juliju" sa nekim drugim Romeom, a ne sa tobom. ćao!... (prekine vezu) ... Eto, ti!... ( uzme knjigu)... Balkanski ratovi obuhvataju dva oružana sukoba: Prvi balkanski rat ... (baci knjigu) ... vodio se između Sanje i Borisa ispod rascvjetale trešnje u oktobru, a snijeg pade kad mu vrijeme nije ... (pušta muziku i igra)...

3. Pojava
JECA, BALTAZAR
BALTAZAR (ulazi i nadvikuje se ): Znaš li ti šta je to perpetumobile?
JECA (ugleda ga i krene da isključi muziku) : Ej, ćao!
BALTAZAR ( nadvikuje se i kada se muzika isključi on nastavi glasno) : Velim, znaš li ti šta je to perpetumobile?
JECA: Šta se deraš, nisam gluva?
BALTAZAR: Izvini, to zbog tvoje buke... Znaš li?
JECA: Šta?
BALTAZAR: Znaš li ti šta je to perpetumobile?
JECA: Otkud bih ja to znala?
BALTAZAR: Perpetumobile je zamišljena, ali još ne izmišljena mašina koja radi sama od sebe bez ikakve dodatne energije.
JECA: A, to... Znam ja to i ne samo da znam ja imam jednu takvu mašinu kući.
BALTAZAR (zainteresovano): Imaš? U kući?... kako imaš kad još nije ni izmišljena?
JECA: To ti je moj brat Šeprtlja. Sam od sebe radi - jede neprestano i sve što dohvati pokvari.
BALTAZAR: Pa on nije mašina, on je čovjek, to jest dječak.
JECA: ždere ko mašina.
BALTAZAR: E, vidiš, taj perpetumobile ja ću prvi da izmislim i za to ću dobiti malu Nobelovu nagradu.
JECA: Zašto malu?
BALTAZAR: Pa ja sam još dječak, nisam pravi čovjek i naučnik.
JECA: Balto, slušaj. Ja znam da si ti i dobio nadimak Baltazar zato što uvijek nešto izmišljaš. I uvijek nešto zabrljaš. Eto, kada si onomad pravio senzorsko električno foto-oko za puštanje vode u VC šolji , koje reaguje onda kada se neko digne sa VC šolje, struja je stresla babu, mal se nije šlogirala, zar ne?
BALTAZAR: Pa uvijek je nauka imala i žrtava. Zar ti misliš da je Alfred Nobel, tek tako pronašao dinamit?! Ne, mnogi su stradali dok on to nije usavršio.
JECA: Ma znam , ali kud baš babu da skoro kremiraš?
BALTAZAR: Sada nauka toliko napreduje, da jedva držimo ritam sa njom. Nisam uspio da usavršim taj projekat, to za puštanje vode u VC-u, stari mi zabranio daljnje eksperimente, ali sam zato došao na bezbolniju i bezopasniju ideju i sada na tome radim.
JECA: A šta je to?
BALTAZAR: Ne mogu još da ti kažem. Nisam lud kao Nikola Tesla. On ti je tako u par navrata iznio svoje ideje Edisonu, a ovaj ih samo razradio i pantentirao i pokupio lovu, a Tesli šipak. Ja svoje ideje čuvam do same realizacije.
JECA: Bilo bi dobro kada bi ti smislio nešto da se ne mora učiti čitav dan, nego, tako, uključiš iz kompjutera u uho i brzim presnimavanjem , znanje samo uđe u glavurdu.
BALTAZAR: I ja bih to volio. Tako bih vrijeme potrošeno za učenje nepotrebnih lekcija upotrijebio za nove izume.
JECA: Jesi li naučio istoriju? Ubiše me ovi balkanski ratovi. Nikako da naučim ko se sa kim kad borio. Prvo su svi bili protiv Turaka, a onda u savezu sa Turcima protiv Bugara. Bez veze.
BALTAZAR: Politika me ne interesuje. Samo nauka.Nauka i tehnika, to je budućnost čovjeka. Evo vidiš, pronašli su vodu na Marsu!
JECA: Pa ko se zbog toga raduje? Mom tati su našli vodu u koljenu, pa da vidioš frke po kući.
BALTAZAR: Ali ta voda na Marsu je znak da možda ima i života na Marsu. To je divno!
JECA: Oni sad pronašli, a otkada ja znam za male zelene Marsovce.
BALTAZAR: Ma, oni i ne postoje.
JECA: Pa zašto se onda kaže da je neko pao sa Marsa?!
BALTAZAR: Sa Marsa se ne može pasti.
JECA: Kako ne može, kad je on gore, pada se odozgo, a ne odozdo.
BALTAZAR: U svemiru nema gore i dole.
JECA: Ma, nemoj, pa zvijezde su gore na nebu, a ne dole.
BALTAZAR: Gledaj, posmatrajući iz našeg položaja, Amerika je dole, a i za njih su zvijezde gore, na nebu.
JECA: Pa jest, kad se Zemlja okrene pa bude njima noć.
BALTAZAR: To je malo komplikovanije za objašnjavanje ovako, s nogu.
JECA: Pa ti sjedi.
BALTAZAR (sjeda): Nisam mislio na to, nego, astronomija je posebna nauka. Sve je komplikovanije nego što izgleda.
JECA: Možda sam ja glupa, za razliku od tvoje Sanjice.
BALTAZAR: Koje moje Sanjice? Otkud je ona moja?
JECA: Misliš ti da ja ništa ne znam i ništa ne vidim? E, moj Baltazare. Ja vidim i ono što se ne vidi.
BALTAZAR: A šta to ti vidiš, života ti?
JECA: Pa vidim, na primjer, da ti se ona jako,jako, jako dopada, a isto tako vidim da se ti njoj isto tako jako dopadaš.
BALTAZAR: Šta se ja njoj imam dopadati? Ima ona svoga Borisa.
JECA: E, nema više. Otkačila ga je.
BALTAZAR: Kako ? Zašto?
JECA: Zbog tebe, zbog čega bi drugog.
BALTAZAR: Zbog mene?
JECA: Jesete. Rekla sam joj da ćeš ti večeras ići u pozorište, pa je i ona odlučila da ne ide sa Borisom na žurku kod Marije, nego će, kao slučajno doći u pozorište i na tebe, onako kao slučajno nabasati. A pošto se daje "Romeo i Julija" nada se da ćete to inspirisati da o njoj drugačije razmišljaš.
BALTAZAR: A otkud ti znaš da ja idem večeras u pozorište? Da li idem, uopšte, u pozorište večeras?
JECA: Ideš. Kada ti ja kažem da ideš, je l' jasno?
BALTAZAR: Ma, mislio sam gledati specijalnu emisiju o Marsu na satelitskoj... ali, kad ti kažeš...
JECA: Nemoj da si pao s Marsa, nego s neba pa u rebra. Budi tamo.
BALTAZAR: Dobro, kad ti kažeš.
JECA: A sada, da čujem, na kakvom to izumu radiš?
BALTAZAR: Ma, to je samo zamisao...
JECA: Da čujem?!
BALTAZAR (nevoljno) : To bi, u stvari bio samo pokušaj, onako, da vidim da li bi se šta moglo na tome poraditi.
JECA: Uvod je dobar, da čujem nastavak.
BALTAZAR: Mislio sam, kada bi neživim stvarima dali tu najbolju energiju - život, onda bi one radile kao same od sebe, kao taj perpetumobile.
JECA: Na primjer?
BALTAZAR: Na primjer igračke.Evo, ova tvoja mačka, na primejr, kako je ono zoveš?
JECA: Madona.
BALTAZAR: E, ta Madona, kada bi elektronskim putem dobila život, neku vrstu života, ona bi bila živa, a opet ne bi bila živa, jer je od platna i spužve, pa ne bi morala ništa da jede. Ali bi bila živa. Shvataš?
JECA: Ne shvatam.
BALTAZAR: Ma, dobro, nema veze. I sada, tako, ostale igračke: kamioni, auta, roboti i slično. Sve bi to bilo čovjeku od velikog značaja, a ne bi trošili nikakvu energiju.
JECA: I ti bi stvarno mogao meni da oživiš Madonu, stvarno?
BALTAZAR: Pa, mogao bih , čini mi se da bih mogao. Ali još nisam to detaljno razradi, ima tu još da se radi...
JECA: Slušaj, ako ti je stalo do Sanje, a jeste, onda gledaj da to uradiš što prije.
BALTAZAR: Dobro, ponijeću ovu Madonu, ali ti ništa ne garantujem.
JECA(za njim): ćao, genijalčino!
4. Pojava
JECA
JECA(uzima telefon i bira broj): E, tako, i jeste jedno za drugo. Ko stvoreni ste jedno za drugo - našla vreća zakrpu... (u telefon ljubazno)... Ej, ćao Sanjice.Čuj, nešto gledam, nema mi nigdje one moje male lutke, onog mog mačka... Molim?... Da mačke, izvini. Pa, rekoh, da je nisi ti slučajno pokupila? Nisi?... Dobro, hvala ti.ćao... Ej... ej, umalo da zaboravim. Maločas je kod mene bio Balto i veli mi da je Marija otkazala žurku, stari joj zabranio... Ne znam... I mene čudi da joj otac nešto tako zabrani. Mora da je nešto jako zgriješila, dok se Gile naljutio... Da, dobro... Ma ne, nije tvoje da javljaš raji, valjda će to ona sama da uradi. 'Ajd, ćao!...(prekine vezu)... On će da oživi lutke... Ljudi umiru ko zečevi, pa ne mogu ni ljekari da ih ožive,a on će da oživi lutku, nije nego, malo sutra!... (zauzme položaj kao s početka predstane, čita)... Balkanski ratovi obuhvataju dva oružana sukoba... (sjedne)... Pa ovo nije balkanski rat, ovo će da bude svjetski rat, još bolje, međuplanetarni rat, još kada dođu Marsovici i one lutke koje oživi Baltazar, a Sanja i Boris...

5. Pojava
JECA, ŠEPRTLJA
ŠEPRTLJA (dolazi i nosi lutku cuke): Ej, evo ti tvoja Lesi, odjednom se našla u mojoj sobi.
JECA: Nije to moja Lesi, nego moj Lesi,pa vidiš da je muško?!
ŠEPRTLJA: A po čemo se to može vidjeti kad je lutka?
JECA: Znam ja. I kako to da se odjednom našao u tvojoj sobi?
ŠEPRTLJA (vadi veliki sendvič i jede): Ne znam ja, valjda je sam došao.
JECA: Sam? Da ga možda nije Baltazar oživio, kao moju mačku?
ŠEPRTLJA: Koju mačku je oživio?
JECA: Moju Madonu, zar je nisi sreo u hodniku?
ŠEPRTLJA: Ne, nisam nikoga sreo... Kako to, oživio? Zar se to može?
JECA: Naravno da može. Maločas je bila ovdje, popile smo po šolju mlijeka, lijepo se ispričale i ona ode da ulovi kojeg miša.
ŠEPRTLJA: Lažeš.
JECA: Kao prvo, ja nikada ne lažem, a kao drugo, ako ne pripaziš malo kako sa mnom razgovaraš, ja mogu vrlo lako zaboraviti da si ti meni mlađi brat. A onda neka ti je Bog na pomoći, smo da znaš.
ŠEPRTLJA: Pa šta mogu kad lažeš? Kako luta može da oživi i da sa tobom pije mlijeko? Ne može.
JECA: Šeprtljo, nemoj da me ljutiš...
ŠEPRTLJA: Nisam ja Šeprtlja, ja se zovem Dragan.
JECA: Ja ne znam kako se ti zoveš, ali ti si Šeprtlja i nisam ti ja dala taj nadimak, nego Kurbla. A bila je u prau, za šta god se dohvatiš ti ili pokvariš, ili razbiješ, ili izgubiš.
ŠEPRTLJA: Vesna nije Kurbla, to su je tako nazvali njeni na poslu, zato što vozi kamion, kao pravi muškarac.
JECA: A, zašto bi to bilo bogom dato da samo muškarci voze kamione? Čitala sam da je dokazano da su žene pažljiviji vozači od muškaraca. Tako, lijepo i naša sestrica Vesna, zvana Kurbla vozi kamion i šta joj fali? Zarađuje više nego tata i mama zajedno.
ŠEPRTLJA: Šta vrijedi što mnogo zarađuje, kada meni ne da ništa?!
JECA: A zašto da ti daje?Ti sve Što dobiješ potrošiš na igricama. Šta si to sebi nekada kupio? Pa ti, čovječe ni doručak ne kupiš, nego odeš na te prokelte igrice i sve porošiš zazajući se sa svojim klipanima.
ŠEPRTLJA: A mogu li ja sada da se malo igram na tvom kompjuteru? Pa , zaradio sam.
JECA: Kako si to zaradio?
ŠEPRTLJA: Pa pronašao sam tvoju Lesi... ovaj, tvog Lesija.
JECA: Prvo si ga odnio iz moje sobe u svoju, pa si ga onda, kao, našao?!
ŠEPRTLJA: Nisam, sele, tebe mi. Sam je došao, kad ti kažem.
JECA: Pa kako će, čovječe, mrtva priroda sama da hoda? Kako?
ŠEPRTLJA: Ne znam ja.
JECA: Dobro, idi igraj se i nemoj šta da zabrljaš. Ali igraj se u tišini, moram da učim.
ŠEPRTLJA (odjuri do kompjutera): Baš si slatica. Biću miran kao miš.
JECA: Da, samo ćeš ponavljati: klik - klik.
ŠEPRTLJA: Ej, kako da izađem iz ovog programa?
JECA (priđe mu): Evo, ovako. Šta ćeš da igraš?
ŠEPRTLJA: Pasijans.
JECA (ukuca): Evo, a sada da nisam ni riječ čula... (zvoni joj telefon)... Ko li je sad...( gleda u displej)... Marija? Šta li hoće ta koza?... ( javi se ljubazno)... Ej, ćao Marija. Da li su pripreme za tvoju žurku pri kraju? Jedva čekam...Da, da, dolazim, zašto ne bih došla?... Ko?... Ne znam otkuda Sanji ta ideja da ja idem u pozorište?... Ma ko šiša Romea i Juliju, znam ih napamet, šta još da ih gledam?!... Ma, to ona nešto muti, garant... (Šeprtlja pogleda u nju, a ona slaže face, ovaj se krijući smije)... Ne, nisam vidjela Baltazara, otkuda ti to?...Ja?!... Ma, daj, Marija, keve te olabavi malo! Šta ti pada na pamet? Pa već i vrapci na granama znaju da je on zaljubljen u tebe do ušiju, samo takav je nekakav da od stida ni sebi u oči ne može da pogleda ujutro u kupatilu, nego nekako, onako, ispod oka... ćao, čujemo se!
ŠEPRTLJA: Joj, sele, jednom češ se sama uplesti u sve te tvoje tračeve i laži, da ćeš nagrabusiti pošteno.
JECA: Gledaj ti svoja posla, a mene ostavi na miru.Ja ne lažem i ništa ne tračam.
ŠEPRTLJA: Jok, ja tračam!... (trgne se )...Ops!
JECA: Šta bi?
ŠEPRTLJA: Crko kompjuter...
JECA: Skončat ću te, idiote jedan!... ( priđe)... Pa ti si stvarno idiot!
ŠEPRTLJA: Nisam ništa uradio, sele, tebe mi!
JECA: Kako nisi, kad si mi pokvario kompjuter?
ŠEPRTLJA: Nisam ja. Sam se pokvario.
JECA: Kod tebe sve samo se dešava ... Sama igračka prelazi iz sobe u sobu, sam se kompjuter kvari - sve samo, a ti jadničak ništa nisi kriv... (kucka po tastaturi)... Ni luk jeo, nit ga mirisao.
ŠEPRTLJA (uspravi se): Ugasio se. Ubićete stari.
JECA: Zašto mene, pa ti si ga pokvario?!
ŠEPRTLJA: Znam, ali on ti je kazao da za kompjuter ti odgovaraš. I još ti je rekao da ga ni slučajno meni ne daješ da se igram, a ti si mi dala.
JECA: Jesi li ti normalan! Ja sam kriva što sam ti dala da se igraš, a ti nisi kriv što si ga pokvario? Pa gdje to ima?!
ŠEPRTLJA: Odoh ja po Baltazara, on će ga lako popraviti, kao onomad.
JECA: Kad - onomad?
ŠEPRTLJA (zbunjeno): Jednom, kad tebe nije bilo, a meni bilo dosadno, pa sam se malo igrao i isto tako se pokvario. On je slučajno naišao, pa ga je lako popravio.
JECA: Jesam li ti zabranila da uopšte ulaziš u moju sobu kada ja nisam tu, a kamo li da diraš kompjuter!?
ŠEPRTLJA: Pa bilo mi je dosadno.
JECA: Požuri, zovi ga... ( on izlazi, ona pokušava da osposobi kompjuter)... Odmah ga zovi, neka požuri... Joj, samo da stari ne naiđe.
6. Pojava
KURBLA i JECA
KURBLA ( šoferska jakna i kapa, ulazi bučno, baca na pod velku tašnu sa alatom, ruke su joj prljave): Vozdra, princezo. Šta ima?
JECA (prestrašeno, sakriva leđima kompjuter): Zdravo, Kurbla, ovaj Vesna, otkuda ti tako rano, zar nisi na putu?
KURBLA: Kamion mi se pokvario. Pokušala sam da ga sama popravim, ali ne ide... (uzima njen telefon i bira broj)... moram zvati naš servis... Alo, Klempo, jesi li ti?... daj molim te reci Brki i Škembetu da odmah dođu i pokušaj popraviti kamion, stao je tu u... Ma šta ja znam šta mu je, samo je stao, ništa mu ne mogu... Ma tu je kod mosta, zakrčila sam saobraćaj, neka požure.
JECA : Brzo će oni.
KURBLA: Jest, brzo. Brzi su ko puževi. Po smrt da ih pošalješ - ti bi se naživjela života. Gdje je stari? Je l' opet šljoka, a?
JECA: Ne znam, tu je negdje, ako nije otišao da traži posao.
KURBLA: Traži posao? Traži posao, a Boga moli da ga ne nađe.
JECA: Nemoj, Kurbla, ovaj Vesnice tako. Ni njemu nije lako. Misliš da mu je svejedno da ga mi hranimo, a on ništa ne donosi?
KURBLA (ljuto): Mi?! Koji mi, leba ti? Svi ste vi lezilebovići, samo ja riljam za sve.Pogledaj mi ruke... (pokazuje dlanove)... jesu li to ruke jedne djevojke?... To su ti radničke ruke, prljave, žuljevite, izranjavane - šoferske ruke. Misliš ti da ja ne bih voljela da se sredim, našminkam i nakinđurim. Da idem sa svojim vršnjacima u kafić, da imam dečka? Voljela bih, naravno da bih voljela, ali ne mogu, moram da zaradim da vas prehranim. Pa meni je, dijete moje drago tek 19 godina. Mogla sam i ja da studiram, da se provodim i zaljubljujem do mile volje, ali ne. Ja moram da radim.
JECA: Pa kad ti nije išla škola.
KURBLA: Išla bi meni škola da se nije desilo šta se desilo. Pod svim tim stresovima i seljakanjima, ja sam jednostavno aboravil i ono što sam znala, a novo nije išlo u glavu, pa to i je. Ja nisam imala sve ovo što ti imaš: svoju sobu, lijepu garderobu, kompjuter...Ni tranzistor nisam imala, a kamo li taj tvoj vokmen, ej!... Stvarno, je l' ispravan taj kompjuter, mislim radi li?
JECA: Pa, ovaj, radi. Zašto ne bi radio?
KURBLA: Pa i mora da radi kad sam ga 6 mjeseci otplaćivala... De, pokaži mi nešto. Neke igrice...
JECA: Hoću, ovaj, zašto ne bih ti pokazala, samo...Zar ne bi trebalo prvo da se opereš i nešto pojedeš?
KURBLA: Nemam vremena, žurim. Daj sestrice jedno pivo, pa da žurim.Možda će ipak one lijenčine doći brzo. 'Ajde, požuri, donesi mi pivušku.
JECA (snebiva se ): Ja, ovaj, ne znam... Ne znam imali piva u kući.
KURBLA: Ima, kako ne bi bilo, jesam li neki dan donijela dvije gajbe. Požuri... ( Jeca izađe, ona priđe kompjuteru i pokušava da ga uključi)... Kako li se ovo pali? Da je motor znala bih, na kurblu, ali ovo... ( tipka po tastaturi)... Ne znam, pa to ti je. Za sve se treba roditi.
7. Pojava
ŠEPRTLJA, BALTAZAR i KURBLA
ŠEPRTLJA (utrčava, a za njim ulazi Baltazar): Evo, jesmo li brzo stigli... (ugleda Kurblu)... Otkud ti, Kurbla, ovaj Vesnice?
KURBLA: Kako otkud ja? Kako otkud ja u vlastitoj kući?!... Da me niste možda otpisali, a?... ( grli ga)... Vidi ti mog malog princa, kako mi je porasto!... Već par puta dolazim kući, ali tebe ne bude tu. Dugo te nisam vidjela.
ŠEPRTLJA: Pa šta mogu kad si uvijek na putu sa onom svojom drumskom lađom. Joj, kako možeš da voziš onako veliki kamion, a ti si tako slabašna, žensko?
BALTAZAR: Nije to kao nekad, prije sto godina. Sada je tu hidraulika, volan je kao perce.
KURBLA: Kao perce?! Veliš,sada je lako? A kada pukne guma u sred neke pustare, pa nigdje nikoga? Šta mi onda vrijedi hidraulika?
BALTAZAR: Pa vrijedi i u takvoj situaciji je našla svoju primjenu, dizalica. Sa par poteza jedne ruke podigneš kamion kao od šale.
KURBLA (nervozno): Dobro dizalica, a hoće li mi hidraulika skinuti točak i staviti drugi,a? Hoće li, 'ajde reci, hoće li?
BALTAZAR: Pa dobro, mora malo i da se zapne, ali to se rijetko kad dogodi.
ŠEPRTLJA: Vas dvoje se niste ni pozdravili, a već se svađate. Ništa drugo i ne znate, nego kad se sretnete odmah se posvađate.
BALTAZAR: Ja samo kažem...
KURBLA: ... Šta ću kad ovaj pametnjaković, nekakav drveni pronalazač, uvijek meni nešto pametuje.On bolje zna šta je to hidraulika i kako je to voziti kamion, nego ja - šofer.
ŠEPRTLJA ( pomirljivo ): A da ja tebi, sestrice donesem jedno pivo?... Znam da voliš pivo najviše na svijetu.
BALTAZAR: Kao i svi šoferi.
KURBLA: Ma otišla je Jeca da ga donese, pa se zadržala kao da je otišla u pivaru, a ne do kuhinje.
8. Pojava
JECA i pređašnji
JECA ( donosi otvoreno pivo): Evo me. Nisam mogla da nađem odmah otvarač, ali evo, našla sam ga.
ŠEPRTLJA: Kako ga nisi mogla pronaći, kada stalno visi iznad šporeta?!
JECA: Evo sestrice, bez čaše, onako kako ti voliš... (Baltazaru)... Nisam znala da si i ti tu, donijela bih i tebi sok.
BALTAZAR: Hvala, ne mogu žurim. Daj da to časkom popravim, pa da...
KURBLA: Šta da popraviš? Šta ti znaš popravljati, leba ti?
ŠEPRTLJA: Ma opet nam se zakočio kom...
JECA ( prekine ga): Vokmen!
BALTAZAR ( pogleda u Šeprtlju): Vokmen?!
KURBLA: Pa šta je sa tim vokmenom?
JECA: Vokmen. U stvari traka se zapetljala, a tu je Balto maher.
KURBLA: Pa koliko ja to znam, nema većeg mahera za petljanje od tebe. A šta ti je sa kompjuterom? Nisam ga mogla upaliti.
JECA: Kako nisi?... (priđe, pokušava)... Vidi stvarno... Šta si mu to radila... ( tužno)... Sto puta sam ti rekla da ga ne diraš sa tim tvojim ručetinama. Eto, sad si ga pokvarila. Ubiće me stari .
KURBLA: Ja ga pokvarila?!... Kako sam ga mogla pokvariti kad ga nisam ni uključila?!
JECA: Pa to, eto to. Nisi znala da ga uključiš, pa si mu nešto zeznula, šta ću sad?...( sjeti se )... E, pa da. Molim te Balto, kad si već tu, možeš li da ga popraviš?
BALTAZAR: Pokušaću, mislim da to nije veliki kvar.
ŠEPRTLJA: Pa zato smo ga i zvali.
JECA: Šta lupaš, Šeprtljo? Zvali smo ga za vokmen, a u među vremenu je naša sestra pokvarila kompjuter, pa...
KURBLA ( dok Baltazar radi na kompjuteru): Tu meni, mili moji, nešto smrdi na nepoštenje, na laž... (Šeprtlji)... 'Ajde, prvo ti, šta se ovdje događa?
ŠEPRTLJA ( zbunjeno) : Ne znam ja... Jeca zna, pitaj nju.
KURBLA ( prilazi mu prijeteći): J apitam tebe. Gledaj me u oči. Govori!
ŠEPRTLJA (zbunjen i prestrašen): Pa ja sam ušao kod Jece, a ona je učila istoriju...
JECA: Jeste. Učila sam balkanske ratove... Balkanski ratovi obuhvataju dva oružana sukoba: Prvi balkanski rat,od oktobra 1912. do maja...
KURBLA: Dosta! Ko te to pita ... ( Šeprtlji)... Slušam!
ŠEPRTLJA ( kao prije): I onda sam, da joj ne bih smetao dok telefonira...
JECA: Jeste, zvala je Marija i... (Baltazaru)... Znaš da je otkazala žurku i pita za tebe.
BALTAZAR:Za mene! Zašto za mene, šta joj treba?
JECA: Ma ne treba njoj ništa, sve je u redu.Samo onako, interesuje se djevojka za tebe.
BALTAZAR: Pa šta je konkretno pitala?
JECA (zbunjeno): Pa, onako, pitala je da li i ti dolaziš na žurku kod nje?
KURBLA: Pa sad si rekla da je žurka otkazana. Da ju je ona lično otkazaka!
JECA ( vadi se): Ma nije ona nju baš otkazala kako se to otkazuje, nego više onako, figurativno... Mislim, to jest, kao da otkazuje, a u stvari je ne otkazuje.
KURBLA: Ja te ništa ne razumijem.
BALTAZAR: Ni ja.
ŠEPRTLJA: Ja i kad bih htio da te razumijem, ne mogu. Ne razumijem.
JECA: Pa ti si još mali za te stvari.
KURBLA: Ali zato sam ja velika. Pa zašto te ne razumijem i ako sam velika?
BALTAZAR: Ti si meni, u stvari rekla da se Sanja interesuje za mene i da ona neće ići na žurku kod Marije, nego u pozorište, navodno zbog mene. Nije spominjala otkazivanje žurke kod Marije?
JECA: Nije, ovaj jeste. Ona mi je rekla da je žurka otkazana.
BALTAZAR: Kada ti je rekla?
JECA: Pa kada si ti otišao i odnio moju Madonu,ja sam to odmah zaboravila, pa vidim, nema mi Madone, pa sam je nazvala da joj kažem, to jest da je pitam da je nije, možda ona odnijela...
KURBLA: I tada ti je rekla da se žurka kod Marije otkazuje?
JECA: Ne, ovaj da. Tako je. Rekla je da Madona nije kod nje, a da ona ne ide na žurku jer je otkazana već da je čula da Baltazar ide u pozorište pa đe ona otkačiti Borisa i doće u pozorište da
skupa gledaju Romea i Juliju.
ŠEPRTLJA: Pa kako će skupa gledati kad ga je otkačila?
JECA: Skupa sa Baltom.
KURBLA: Slušaj Jeco, te tvoje petljavine mi je već... (zvoni joj telefon, javlja se)...Kaži Klempo!... U redu, svaka vam čast majstori, evo idem,.. (Jeci, nastavlja)... preko glave.Raspravit ćemo to kad se vratim... ( pođe sa onim alatom, pa se na vratima okrene)... da znaš, ja ti nisam pokvarila taj kompjuter. Vidi, možda ti ga je pokvarila Madona.
9. Pojava
Pređašnji bez KURBLE
BALTAZAR ( pobjedonosno): Evo, sada je u redu. I lakše, Jeco sa ovim, nije igračka. Daj sada da vidim i taj vokmen.
JECA: Vokmen je u redu.
BALTAZAR: Pa ti reče...
ŠEPRTLJA: Ma, ne. To je ona samo da bi se izvadila kod Kurble. Da je ova znala da je kompjuter pokvaren, sve bi joj kose počupala.
JECA: A ti Šeprtljo, baš si prava šeprtlja. Umalo da me provališ.
ŠEPRTLJA: Nisam odmah skontao, šta ja mogu kad slabo kontam.
JECA: 'Ajde, briši u svoju sobu i da te ne vidim dok te ne zovnem, jasno?
ŠEPRTLJA: Odlazim, milostiva gospođice. samo bez frke. /ode/
10. Pojava
JECA i BALTAZAR
BALTAZAR:Slušaj, Jeco. Ti si mi najbolja drugarica i zato sam sa tobom otvoren kao sa sestrom.
JECA: Uvod je dobar, sad dolazi peglanje, zar ne?
BALTAZAR: Ne, nije peglanje, ali ti moram reći da nije u redu to što toliko lažeš i petljaš.
JECA: Ne lažem ja ništa, samo sam sa malo zbunila.
BALTAZAR: I prepala.
JECA: Jeste i prepala.A ko se ne bi prepao? Je si li joj vidio samo ručerde kolike su. A ne znaš ti nju, ta kada se naljuti u stanju je da me masakrira, kad ti kažem.
BALTAZAR: Pretjeruješ.
JECA: Ne pretjerujem, ćaleta mi. Jednom je tako u huji izbacila onaj naš veliki televizor kroz prozor... Kroz zatvoren prozor na ulicu i umalo čovjeka na mjestu nije ubila. Ovako blizy glave mu je prošao i treasnuo od zemlju.
BALTAZAR: Koji televizor?
JECA: Onaj u dnevnom boravku.
BALTAZAR: Pa kako je ostao čitav i sada radi kad je tresnuo?
JECA: Pa uhvatio ga taj čovjek. U strahu, mislio je da dijete pada, pa je raširio ruke i uhvatio ga.
BALTAZAR: Pa ti ne možeš da zapamtiš šta si slagala prije par sekundi. Pa ti ćeš se jednog dana zagušiti tim lažima.
JECA: Šta sam slagala? Šta?!
BALTAZAR:Pa rekla si da mu je prošišao pored glave za ovoliko...
JECA: Jeste, za ovoliko pored same glave, to jest pored lijevog uha.
BALTAZAR: I da je tresnuo u zemlju.
JECA: Ne, rekla sam tresnuo bio zemlju da ovaj nije pomislio da to dijete pada i raširio ruke i uhvatio ga.
BALTAZAR: I kažeš kroz zatvoren prozor? Pa, kako to da ja nikada nisam vidio da vam je prozor polomljen, a svaki dan sam kod vas?
JECA: Jeste, bio je zatvoren, ali pošto je televizor onako veliki kad ga je ona bacila prozor se sam otvorio, toliki je vjetar on napravio, mislim potisnuo vazduh ispred sebe, da se prozor sam otvorio.
BALTAZAR: Jeco, da ti nešto drugarski predložim: ili ti prestani da me lažeš ili ću ja prestati da se družim sa tobom.
JECA: Je ne lažem... ( pomirljivo)... dobro, možda mi nekada izleti kakva sitna neistina, ali to nije laž.
BALTAZAR: Kako to da neistina nije laž?
JECA: Ma šta si me spopao: laž pa laž. Olabavi malo, pusti me da dišem.Imamo mi pametnijih stvari za razgovor. Evo, na primjer, kako napreduje tvoj projekat sa mojom mačkom, sa Madonom?
BALTAZAR (zainteresovano): E, to sam htio da ti kažem, da se malo pohvalim: ubacio sam u nju sve potrebno: minijaturni hardver, softver sve u vindovs operativnom sistemu pomoću osjetljivih foto ćelija u faks-modemu. Tulbar, pa draving i slično.
JECA: Ja ti to ništa ne znam, jednostavno ne razumijem šta mi to pokušavaš reći?
BALTAZAR: Slušaj, nije to važno. Bažno je da, kada sam putem svog kompjutera unio pripremljeni program i kada sam očekivao da lutka počne da se transformiše, začulo se samo neko cvrkutanje, zujanje i pomalo mijaukanje. Ostavio sam lutku u kupatilu i požurio do svoje sobe da vidim koji sam ja to program, u stvari njoj unio u njen kompjuter, da prekontrolišem. Pošto sam vidio da je sve u redu, izuzev jednog malog zahvata, požurio sam u kupatilo da prisustvujem istorijskom činu - oživljavanja igračke i kada se nisam onesvjestio od čuda. Strašno mi je bilo.
JECA (zainteresovano): Šta se dogodilo sa mojom Madonom? Je li oživjela?
BALTAZAR: Strašno, ne znam to ni sebi objasniti, a kamo li tebi.
JECA: Šta se desilo, kaži već jednom?!
BALTAZAR: Samanta je jednostavno nestala.
JECA: Koja sad Samanta?
BALTAZAR: Samanta Foks.
JECA: Otkyd ti sad ona pade na pamet?
BALTAZAR: Ma , ta tvoja lutka... ta mačka...
JECA: Madona?!
BALTAZAR: Da, Madona. Izvini. Madona je jednostavno nestala iz kupatila. Nema je tamo.
JECA: Kako nestala?
BALTAZAR: Jednostavno, kao da je u zemlju propala. Pomislio sam da se nije smanjila, pa sam se saginjao i virio ispod mašine za veš, ispod kade, no međutim ništa.
JECA: Au! Pa šta ćeš sad?
BALTAZAR: Mislio sam da malo i ti pogledaš po svom stanu, da možda nije ovamo došla? Ipak, ona je tvoja lutka, hoću reći, ovo je njen dom.
JECA: Mogu pogeldati, ali ne vjerujem. To je tako čudno i nevjerovatno da ne mogu ni zamisliti da je tako nešto stvarno.
BALTAZAR (odlazeći): Ponijeću i ovoga tvoga psa...
JECA: Lesi.
BALTAZAR: Da, Lesi. P a ako mi uspije da i njega oživim, možda je on i nađe... Kako Lesi, ako je muško?
JECA: Tako lijepo: Lesi je ON, a ne ONA.
BALTAZAR: Dobro, dobro, samo pitam.
JECA: Pa kad kod tebe lutke mogu da ožive i da nestanu iz kupatila, tako može i Lesi da bude žensko, hoću reći muško.
BALTAZAR: Dobro, ćaos! Vidimo se. /Ode/
11. Pojava
JECA, potom MADONA
JECA: Kako on to zamišlja lutka da oživi?! Nije, nego. Malo mic. Malo sutra, moj Baltazare... (iza leđa joj ulazi Madona)... To ti misliš da je tako lako: ćiriba - ćiribu i hop, mačka koja je kao ja velika i hoda na zadnjim nogama, ovako... ( imitirakako bi to mačka hodala, a kada se okrene i vidi Madonu, vrisne)... A, jao! Ko si ti? Otkud ti?
MADONA (kao ona velika živa mačka): Pa zar me ne poznaješ, Jeco? Ja sam Madona, tvoja omiljena lutka.
JECA: Ovo je nevjerovatno! Znam, to je skrivena kamera... Ili ne još bolje, ja ovo sanjam.
MADONA: Ne, ne sanjaš, Jeco. Ja sam tvoja Madona, Baltazar me oživio i sada sam evo tu. Sada ti neće biti dosadno, sada ćeš imati sa kim da razgovaraš dok se igramo.I sada me nećeš, ne možeš više vući za rep, izvrtati mi očne kapke, čupati brkove i duvati u uši, što je tebe jako zabavljalo, a mene boljelo i nerviralo.
JECA ( još uvijek sa nepovjerenjem): Pa nisam znala da te to boli. Izvini, trebala si da mi kažeš.
MADONA: Kako da ti kažem, kad nisam mogla da govorim. A evo, sada mogu. Sada sam živa... (trgne se kad čuje Šeprtlju da zviždi i dolazi)... Uh, to je onaj dosadni Šeprtlja! Ako me vidi ovakvu, neće mi dati mira cijeli moj život i uzeće mi svih devet života kojim raspolažem... Brišem! (Ode kroz prozor).
12. Pojava
JECA, ŠEPRTLJA
ŠEPRTLJA (kad uđe prestane zviždati i zainteresovano gleda u nju i po sobi ): Šta je? Šta ti je odjednom? Kao da si vidjela duha?
JECA: Još gore, ne pitaj.
ŠEPRTLJA: Šta može biti gore od duha?
JECA: Vidjela sam moju Madonu. Došla je ovamo i razgovarala sa mnom.
ŠEPRTLJA: Ona mačka?
JECA: Da ona lutka mačke, ali sada je ovolika kao ja i bila je tu.
ŠEPRTLJA (smije se): Sada ti hoćeš mene da prevariš. Ma, ja sam se samo šalio kad sam rekao da je sama došla kod mene. Ja sam je, ustvari uzeo od tebe da se malo poigram, pa sam ti je nekako morao vratiti.
JECA: Ali je se, čovječe, ne šalim. Stvarno je Madona bila velika kao je i živa je. Pa razgovarale smo.
ŠEPRTLJA: I ja tako volim da se igram sa svojim igračkama i da razgovaramo.
JECA: Ovo nije igra. Ovo nije san. Ovo je stvarnost.
ŠEPRTLJA: Glupa stvarnost.
JECA: Jeste, glupa stvarnost... Otkuda tebi taj izraz: glupa stvarnost?
ŠEPRTLJA: Od tate. On kaže da je ovaj život u kojem sada živimo jedna, u stvari, veoma glupa stvarnost.
JECA: Ti znaš šta je to glupa stvarnost! Vjeruješ u duhove,a ne vjeruješ u žive igračke?!
ŠEPRTLJA: Znam. Znam ja mnogo toga što ti ne znaš, ali neka ti bude. Ti si, kao, starija pa pametnija.
JECA: I jesam.
ŠEPRTLJA: Kad bih ja sada tebe pitao: Mogu li se malo igrati na tvom kompjuteru? - ti bi rekla: Ma, ne dolazi u obzir. Eto, zato te neću ništa pitati. 'Ajd, zdravo. (Ode).
13. Pojava
JECA, potom LESI
JECA: Ma ovo je da čovjek pukne skroz na skroz! Da li ja ovo sanjam... (uštine se za obraz pa vrisne )... Jao, to boli. Znači - ne sanjam. O, bože moj, bože, šta da radim? Taj Baltazar nije normalan! A šta ako je on stvarno uspio nešto što niko drugi do sada nije uspio? Šta ako je on stvarno genijalac?... (nasmiješi se )... Ma, daj, kakav crni genijalac... Bože, šta da radim?... ( uzima telefon)... Znam šta ću, nazvat ću... Ma ne, nikako.Ko bi mi vjerovao da mu kažem da mi se po kući šeta velika živa mačka lutka!?... (bira broj)... Zvat ću Mariju, ona je nekako najsmirenija i najrazumnija. Jedino mi ona nikada nije rekla da lažem i da volim lagati...(ljubazno)... Alo, da li si ti Mari... (sluša sa izrazom gađenja na licu, pa prekine vezu; imitira)... Nisam kod kuće, molim vas da ostavite poruku nakon zvučnog signala... (prestane imitirati)...Telefonska sekretarica. Ja, gospođe, bog te vidio...(imitira)... Nisam kod kuđe... (iza njenih leđa ulazi Lesi i zaviruje na sve strane)...ostvite poruku nakon...(ugleda ga pa vrisne)... Jao, majko moja!... Lesi jesi li to ti moj mili lutak?!
LESI (kao i Madona):Jesam Lesi, ali nisam muško. Ja sam Lesi žensko. Ti si svoju ne maštovitu maštu upotrijebila da bi od mene, dame, napravila gospodina.
JECA: Izvini nisam znala da ti to smeta. Mislila sam, pošto već imam Madonu koja je žensko da bi bilo lijepo da imam i nešto što je muško.
LESI: Pa mogla bi i ti da budeš bar malo muško, pa da vidim kako bi ti bilo.
JECA: Nisam znala da ti to smeta, da ti to uopšte može smetati kada nisi živa. Izvini.
LESI: Smetalo mi je,naravno da mi je smetalo, ali ti to, onako neživa, nisam mogla kazati. Sada znaš, pa ako hoćeš da se družimo - imaj to u vidu.
JECA: U redu, u redu. Sada je već drugačije... Šta to tražiš?
LESI: Poslao me Baltazar, to je onaj tvoj drugar koji me je i oživio, da potražim Madonu. Vjeruje da se sakrila kod tebe.
JECA: Pa, ovaj, u stvari, ona je bila ovdje, ali kad je čula da dolazi Šeprtlja, prepala se i skočila kroz prozor.
LESI: Kroz prozor? Pa da, mačke to mogu, one imaju devet života, pa ako jedan i izgube slučajno ostaje im još dosta. Mi psi imamo samo jedan život i ne pada mi na pamet da skačem kroz prozor. Idem ja okolo, kako vi ljudi kažete: Prijeko preče, na okolo bliže. 'Ajd, ćao! (ode).
14. Pojava
SANJA, JECA
JECA (bespomoćno sjedne u fotelju):Jao, majko moja šta mi se ovo događa?Pa nisam se ni ja na Boga kamenjem bacala!... Možda ja ludim? Da, čula sam da može čovjek da poludi od silnog učenja... Ma koje moje silno učenje, jedva da i pogledam udžbenik... Uh, baš su me istraumirali... (kad Sanja uđe, ona joj poleti u susret kao spasiocu)... Sanjice dušo, baš dobro da si došla. Dođi, sjedi, imam mnog toga da ti kažem.
SANJA (ljuto):Imam i ja tebi da kažem, pa da se i zavadimo, ako treba.
JECA: Nećeš vjerovati šta mi se maločas događalo...
SANJA: I meni se događalo nešto nevjerovatno.
JECA: Jesi li ga vidjela?
SANJA: Jesam, vidjela sam Borisa i on se strašno razočarao u tebe.
JECA: Kakvog Borisa! Lesija, je si li vidjela mog Lesija... moju Lesi?
SANJA: Kako kakvog Borisa? Onog Borisa, koga sam otkačila, kako ti kažeš, zbog onog tvog smotanog Baltazara.Odmah smo shvatili ko nam to muti. Misliš ti da ti Boris nije poznao glas iako si ga pokušala promijeniti. Jeste da su oči u ljubavi slijepe, ali nisu uši, draga moja lažljivice.
JECA: Joj, Sanjice, to me Svevišnji kažnjava. Priznajem, ja sam to zamutila, ali sam se samo htjela našaliti, nikoga nisma htjela povrijediti.
SANJA (imitira je): A najmanje svoju najbolju drugaricu...
JECA: A najmanje svoju najbolju drugaricu, Sanjice moja.'Ajde, oprosti mi, molim te. Evo, obećavam da nikada više neću lagati, stvarno.
SANJA ( pomirljivo): Daješ časnu ruječ?
JECA: Dajem ti svoju časnu riječ. Nikada, nikada, nikada više neću lagati kunem ti se!
SANJA (malo se snebiva): Dobro, opraštam ti.
JECA ( nakon što se zagrle i poljube): Baš si slatkiš, majke mi. Ne znam kako bih ja to sama sebi mogla oprostiti, a eto, ti si mi oprostila. Hvala ti.
SANJA: Pa morala sam pomoći davljeniku.
JECA: Kakvom davljeniku ?
SANJA: Toliko si počela lagati na sve strane da se umalo nisi udavila u tim svojim lažima.
JECA: Sad je gotovo sa tim zauvijek!
SANJA: Neka bude tako. A šta si mi ono htjela reći u vezi tvoje, pardon, tvog Lesija?
JECA: Ipak je žensko. To je ona - Lesi.
SANJA: Dobro, to je normalnije, i šta si to htjela da me pitaš?
JECA: Jesi li je srela sada kada si ulazila?
SANJA: Kako misliš srela? Misliš jesam li je vidjela negdje bačenu. Ti si negdje zagubila, pa ne možeš da je nađeš?
JECA: Ma ne, ona je sada živa i ovolika je kao i ja i hoda samo na dvije zadnje noge i govori srpski i...
SANJA: Stani malo, gdje se gasiš? I...i... i !!! Polako malo, da nemaš, možda, temperaturu? Kako lutka pa da oživi, gdje si to vidjela?
JECA: Jeste, majke mi. To je, u stvari Baltazar pravio neke eksperimente, pa je prvo oživio moju Madonu, ali je ona, kada je čula da dolazi Šeprtlja koji ju je uvijek davio, pobjegla kroz prozor, a onda je došao, ovaj došla Lesi i rekla mi da nije muško nego žensko i da ju je Balto poslao da traži Madonu.
SANJA (odmahuje glavom): Pa jesi li mi maločas obećala,dala časnu riječ i zaklela se da nećeš više lagati?!
JECA: Ne lažem te, oba mi oka ispala ako lažem! Vjeruj mi, Sanjice molim te, bar jednom u životu.
SANJA: Kako da ti vjerujem kada uvijek lažeš i kada pričaš nešto tako ludo da luđe ne može biti?!
15. Pojava
ŠEPRTLJA i pređašnji
ŠEPRTLJA (ulazi žurno): Jeco, Jeco, znaš li koga sam maločas sreo u kuhinji?! Nećeš vjerovati! Lesi i Madona sjede za stolom i sa našom mamom piju mlijeko!
JECA (radosno): Eto vidiš, Sanjice, da ne lažem. Eto, i Šeprtlja, ovaj, moj slatki brat Dragan ih je vidio. Je li mi sada vjeruješ?
SANJA (Šeprtlji): Šta to ti bulazniš?
JECA: Reci joj istinu... Istinu joj reci!
ŠEPRTLJA: Istinu?
JECA: Da, da, reci joj koga si to vidio da u kuhinji pije mlijeko sa našom mamom?! Koga?
ŠEPRTLJA: Pa... ovaj...ja...
SANJA: Ne vrdaj i izbaci i ovog i onog, nego govori šta sam te pitala?
ŠEPRTLJA: Kurblu, ovaj našu sestru stariju, Vesnu.
JECA: A Madonu i Lesija?
ŠEPRTLJA ( postiđeno): Samo sam se šalio. Šalio sam se, malo, onako.
SANJA (razočarano): Jeco, zar opet?!
JECA: Ma kako mi ne vjerujete?!
16. Pojava
KURBLA i pređašnji
KURBLA: Šta se to ovdje događa? Čujete se do pola stepenica?
ŠEPRTLJA: Ja ne znam ništa.
KURBLA:Ko zna? Možda bi mi ti, mala lažljivice, mogla odgovoriti, ali ne počinji opet sa balkanskim ratovima. Govori, šta je?
JECA: Pa kada mi oni ne vjeruju, ne vjerujem da ćeš mi i ti vjerovati.
KURBLA: To hoću li ti vjerovati ili ne prepusti meni, 'ajde, govori, šta je to tako važno?
SANJA: Jeca tvrdi da je vidjela velike žive lutke psa i mačke, koje je navodno Baltazar, naš drug, oživio.
KURBLA: Da nisi, možda, i razgovaral a sa njima?
JECA: Znam da mi ne vjeruješ, ali jesam. Razgovarala sam sa njima.
KURBLA: I, šta pričaju?... (smije se)... Jesu li me pozdravile?
JECA: Nisu te ni spomenule.
SANJA: Evo ide Baltazar. On će nam, valjda, sve to objasniti.
17. Pojava
BALTAZAR i pređašnji
BALTAZAR: Dobar dan, svima. Kakav je ovo skup, je li se nešto dogodilo?
KURBLA: To bi ti trebao nama da kažeš.
BALTAZAR: Zašto ja?
SANJA: Ova ovdje tvrdi da si ti napravio nešto neviđeno.
BALTAZAR: Ma nije to ništa, samo mali kvar. Šeprtlja je samo nešto pogrešno uradio na kompjuteru, pa se on zaključao. To sam lako popravio.
KURBLA: Kompjuter?!... (Šeprtlji)... Dakle to si ga ti pokvario, a Jeca tvrdi da sam ja?!
ŠEPRTLJA: Pa čula si Baltazara, nije bio pokvaren, samo se slučajno sam zaključao.
JECA: Ma nije, Balto riječ o mom kompjutery nego o tvom izumu!
BALTAZAR: Onaj za automatsko puštanje vode u VC-u?
ŠEPRTLJA (smije se): Onaj koji je babu natjerao da gologuza izleti iz VC-a?!
JECA (svi sem nje se smiju): Ma ne, Balto, onaj sa mojim igračkama, Madonom i Lesijem...Šta tako buljiš u mene,zar nisi ti oživio moju mačku i psa?
BALTAZAR: Oživio? Kako oživio? Pa nisam ja Bog.
JECA: Znam ja da sam ti obećala da o tome neću govoriti ništa nikome, ali molim te, moooliiim te, reci istinu, niko mi ništa ne vjeruje.
KURBLA: Kako da se vjeruje jednoj ortodoksnoj lažljivici?
18. Pojava
MADONA, LESI i pređašnji
SANJA: A maločas mi se zaklela da više neće lagati... (ulaze iza njenih leđa Madona i Lesi)... A ja sam joj povjerovala?!
JECA (ushićeno): Evo, evo ih Madona i Lesi, pogledajte...Evo , ulaze!
KURBLA: Šta je sad ovo? Ko su ovi? Kakva je to maskarada?
JECA: Pa to su moja Madona i moj, ovaj moja Lesi! Jesam li ti kazala ?!
KURBLA: Ovo mora da je neka šala.
SANJA: I jeste šala.
BALTAZAR: Samo smo se malo našalili, kako bismo natjerali našu Jecu da već jednom prestane lagati.
JECA (iznenađeno kad ovi skinu maske): Marija?!...Nataša?!
ŠEPRTLJA: Dobar štos!
JECA: Baš ste bezobrazni, ovo vam nikada neću oprostiti!
SANJA:Morali smo, Jeco,kad si takva. Eto vidiš, toliko si toga nalagala i spetljala, da ti niko više ništa ne može vjerovati. Vidiš, kada je potrebno da ti neko vjeruje, onda, zbog tolikih ranijih lagarija, niko neće vjerovati.
BALTAZAR: Da li si sada shvatila?
JECA: Jesam. Shvatila sam. I, u stvari, ja sam vam zahvalna. Imam prijedlog: Ne kod Marije, nego ćemo ovdje, kod mene da napravimo ludu žurku. Hoćete li?
BALTAZAR: Idem ja po kasete! (ode).
KURBLA: Ja odoh po pive.
SANJA ( za njim): I sokove!
JECA: Hajde, Šeprtlja pomozi mi da napravimo malo mjesta...

Pali kasetofon i uz bučnu muziku razmještaju namještaj, dok lagano pada
Z a v j e s a