|
Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) posvećuje međunarodni dan ljudskih prava, 10 decembar, ljudima sa mentalnim poremećajima i kršenju njihovih osnovnih ljudskih prava. Ljudi sa mentalnim poremećajimase susreću sa alarmantnim rasponom zloupotrebe ljudskih prava širom sveta, mada postoji proveren način da se situacija drastično poboljša.
Nerazumevanje i stigma su široko rasprostranjeni za mentalno obolele. Uprkos postojanju delotvornih tretmana za mentalno obolele, svuda je prisutno uverenje da je sa njima komuniciranje otežano ili da su neinteligentni ili u nemoguđnosti da donose odluke. Ova stigma može da dovede do zlostavljanja, odbacivanja, izolacije i izuzimanja ljudi iz zdravstvene nege i podrške. U okviru zdravstvenog sistema, ljudi su vrlo često tretirani u institucijama koje više liče na skladišta nego na mesta za lečenje.
“Još uvek ima i suviše kršenja ljudskih prava mentalno obolelih. Međutim, prečesto i zdravstveni sistem i sektor ljudskih prava previdi ovaj problem, a kao rezultat, oni nestanu u pukotini,” rekao je generalni direktor WHO, Dr Lee Jong-Wook. “Kao mogućnost možemo da preokrenemo situaciju, podjednako i u siromašnim i bogatim zemljama. Ja pozivam države, međunarodne organizacije, univerzitetske centre, kao i zdravstveni i pravni sektor i sve ostale, da obrate posebnu pažnju na uslove za osobe sa mentalnim obolenjima i da preduzmu akcije kako bi zaštitili njihova prava”
Da bi obeležila Svetski Dan Ljudskih Prava, SZO pažnju na probleme i rešenja na novom foto eseju: 'Forgoten People: Mental Health and Human Rights' koji pojašnjava neka kršenja ljudskih prava, i daje primere kako ona mogu i moraju biti sprečena. Ovaj foto esej je dostupan na web stranici Svetske zdravstvene organizacije.
Više od 450 miliona ljudi širom sveta ima mentalne, neurološke ili bihevioralne probleme. Većini ovih ljudi su ipak ljudska prava ugrožena ili ne dobijaju adekvatnu zdravstvenu negu i negu uopšte zbog zapostavljanja zdravstvene zaštite mentalno obolelih. Na primer, 64% zemalja nema zakonske propise o mentalnom zdravlju, ili, ako postoje-zastareli su. Većina postojećih zakona o mentalnom zdravlju ne uspeva da zaštiti mentalno obolele; 30% zemalja nema dovoljan budžet za mentalno zdravlje, 20% zemalja potroši manje od 1% od zdravstvenog budžeta na mentalno zdravlje.
Sve više zemalja modernizuje svoju politiku, usluge i zakone. Predstavnici zdravstva u 30 zemalja su se nedavno priključili novom projektu SZO o mentalnom zdravlju: Odgovor na potrebe, Poboljšanje usluga (MZPP). Ovaj projekat obezbeđuje zemljama vodiče dobre prakse, kao i dokumenat SZO “Politika za mentalno zdravlje” kao i Paket stručno metodoloških uputstava za usluge u oblasti mentalnog zdravlja i SZO “Referentnu knjigu o mentalnom zdravlju, ljudskim pravima i zakonima”, kao i obuku i podršku, u cilju postizanja visokog kvaliteta brige u zajednici, eliminaciju okrutnog i zlostavljajućeg tretmana i diskriminacije i stigme. Ovaj program stremi ka promociji i zaštititi ljudskih prava koji će konačno dovesti do poboljšanja života osoba sa mentalnim poremećajima.
“Ostvarena je velika posvećenost ljudskim pravima u naporima uloženim da se sprovedu reforme i usvoje zakoni,” kaže Dr Michelle Funk, Koordinator za Politiku mentalnog zdravlja i unapređenje zdravstvenih usluga u mentalnom zdravlju, pri SZO. “Ogroman posao je i dalje pred nama. Moramo nastaviti da činimo sve što je u našoj moći da okončamo kršenje ljudskih prava, diskriminaciju i stigmu.”
Foto esej, 'Zaboravljeni Ljudi: Mentalno Zdravlje i Ljudska Prava', kao i aktivnosti SZO koje podržavaju mentalno zdravlje i ljudska prava takođe su podržane od strane Međunarodne akademske mreže u Ženevi (GIAN/RUIG) kao i od Švajcarske Agencije za razvoj i saradnju, uz saradnju Univerziteta u Ženevi.
Dodatni primeri kršenja ljudskih prava ljudi sa mentalnim poremećajima
Neki ljudi su izolovani i zaključani u sobama-kavezima ili limitirani na svoje krevete na duži period bez kontakta sa ljudima. Drugi su žrtve pogrešne upotrebe psihotropnih lekova. U nekim ustanovama ti ljudi nemaju odgovarajuću garderobu, čistu vodu, adekvatnu hranu ili funkcionalne toalete. U mnogim zdravstvenim ustanovama, pacijentima nije obezbeđen osećaj sopstvene vrednosti i pripadnosti zajednici, izolovani su od porodice i prijatelja, a uskraćene su im šanse da rade. Sve to je štetno za poboljšanje mentalnog zdravlja.
b92
|
