Vesti

tiringer · Ugledni građanin

Kletva napustene

I

O mesece, uvek budni, sto bdis zemljom sa visine,
i pticice na granama i stenama iz nizine,
i bastice moje lepe sto vas cvece sve obavi,
da l' videste nevernika i lazljivca u ljubavi,
ljubeci me sto se kleo da me nikad ne ostavi
a sada me napustio ko trsku u vodoplavi?
Seju i znju svi plodove, a ostaje trska svela,
tako je sad moje srce crna tuga potamnela.

Htela bih da ga prokunem, a dusa ga zali, meka,
pa ipak cu ga prokleti, nek mu bude sto ga ceka.

Na kiparis da se popne da sa grana plod pokupi,
pa kiparis, visok, vitak, da se svije i on lupi,
sa visine da se sklizne i dole da proklet padne,
ko sveca da se otopi, ko srca da se raspadne,
da padne pod tursku sablju i na ostri noz Franaka,

da ga lece pet lekara i jos deset ucenika,
i pisara osamnaest njegov bol da opisuju.
Tu prolaznik ja da budem i moj pozdrav svi da cuju:
"Sad radite, vi lekari, i rad dobro obavite,
secete li makazama telo da mu ne zalite,
cetrdeset i dva lakta moga platna dobicete,
ljubavnika, nevernika, sve telo da obvijete,
ne bude l'vam platna dosta, svoje skute odsecicu,
sve svileno svoje rublje i prciju svu prodacu,
zatreba li za lek krvi, i krv iz svoga srca dacu!"

I I

Mnogi sunce posmatraju svom zalasku kad se vine,
a devojka sto bol nosi gleda samo dalj pucine,
gleda ladje sto dolaze i camce sto nosi voda:
"Majko, vec je pet camaca i cetiri stiglo broda,
sidji, majko, i pitaj ih, nek ti oni ispricaju,
koja mora i ostrva mog dragana uzivaju,
hleb na kakvom stolu jede, a moj prazan i pust stoji,
cije li ga ruke sluze, a tresu se prsti moji,
cije oci ga gledaju, a moje se evo suse,
cije ga sad usne ljube, a moje sve ispucase,
cije srce ga raduje, a uzdasi moje guse?"

Htela bih da ga prokunem, a zalost mi srce pleni,
jedinac je on u majke, a jedinac je i meni,
pa ipak cu ga prokleti neka moj bol Bog oceni.

Zar da krv ne line onom koga nozi udaraju?
Zar da onaj ne uzdahne ciju ljubav otimaju?

----------- Dopuna: 04 Okt 2006 17:37 ---------

* * *

Izneverena

Jedna moma gorko peva sa vrh zamka od kristala
i njezin glas vetar uze i ponese preko zala,
i vuce ga i pronosi morem vali gde sijase,
i cim ladje pesmu cuse svoja sidra pobacase,
a brod jedan prijateljski koji plovi u ljubavi,
niti svoj put morem hvata, niti svoja jedra savi.
I tad uzvik kapetana sa vrha krme se rasiri:
- Opustite jedra, momci, krmaru, ded timun smiri,
da cujemo pesmu sto se s devojackog grla siri,
o cemu to ona peva i ariju kakvu vije!
Deder, pevaj nam, devojko, pesmu iste melodije!
- O, idite vi, mornari, i srecan put nek je svima,
ja ne pevam to za camce, niti pevam brodovima,
nego s vetrom razgovaram vale mora da usmeri,
da pozdrave moje nose onom sto me izneveri!

----------- Dopuna: 04 Okt 2006 17:47 ---------

* * *

Ponosni orao

Taj orao ponositi, div-delija medj orliima,
zbog junastva prevelikog i gordosti koju ima,
ne silazi u nizine ostru zimu da provede,
vec ostaje u brdima gde severac i sneg lede.
Leden kristal pokri ravni, snezi brda sva zavise,
pa mu kandze promrznuse i krila se zaledise,
i otide on i sede na vrh stene, na vrhuncu,
i sa suncem svadjase se, govorase zarkom suncu:
"Zasto sunce, ne ogrejes ove moje hladne strane,
i kristale ne otopis i sneg krugom da nestane,
da prolece blago dodje i da toplo leto grane,
da se moje kandze zgreju i krila da mi ozdrave,
i da druge ptice dodju sa brda i iz dubrave".

----------- Dopuna: 04 Okt 2006 18:15 ---------

* * *

...

"Put kojim sam sad posao,
necu preci ja ponovo,
poci cu na Odricanja brda,
izvor vecne slave,
ja imam za dusek zemlju,
imam blato za carsave,
prasinu ja rucam, majko
vecera mi zemlja siva
i pijem sa stalognita
otrov sto se s ploce sliva".

----------- Dopuna: 05 Okt 2006 8:30 ---------

da li ste se dosad "susretali" sa grckom poezijom i kako vam se dopada? dajte neki komentar, nemojte samo citati... recite

Vesti

Grcka narodna poezija