Vesti

kreacija · Turista

Blog Tanja Prokopljevic otvoren je na ovom sajtu. Prva pesma je LJUBAVANKA. A mozda ce vam se svideti i druge njene pesme.

Peca · Glavni Administrator

mimo svega, samo da kazem da me raduje sto je diskusija zazivela i u ovom potforumu Smile

klesc · Turista

----------- Napisano: 05 Okt 2009 17:50 ---------

Slažem se sa tuzorom,ima zaista bezveznih antologija,zbrdazdolisanih,raspadaju se listovi,prodaju se na vašarima...

STARINSKA MOLITVA ZA EMILIJU

1.
Neka nađe sreću Emilija,
crven končič,
nek se smeje,
neka mirno spava.

2.
Nek živi Emilija
sa onim koga ljubi,
ne moram da budem ja,
nek ona živi...

3.
Nek postane majka,
nek joj šikne mleko,
nek joj dete živi.

4.
Nek se seti Emilija
prozora na niskoj kući,
i jesejne uspavanke.

5.
Nek joj se ispuni želja:
stara klupa,
niska kuća izvan grada.

6.
I kad zbraja dane,
nek se seti mene
i mojih molitava...

7.
Nek sa decom večerava
pod zvezdama za dugim stolom.

8.
A kad joj mreti dođe,
u poslednjoj suzi
nek bude i mene.

9.
Te večeri nad njenom ikonom
nek prođu rumene zvezde.

10.
Od njenih zvona nek proplaču
i neznani na svome putu.

11.
Nek umre samo posle mene,
ma gde se obreo,
i ma gde bio.

12.
Amin

(Slobodan Marković)
_________________

----------- Dopuna: 05 Okt 2009 18:10 ---------

Ostadoh dužan podatke.Pesmu sam skinuo sa nekog drugog sajta,a prvi put sam je pročitao u jednoj staro antologiji ljubavne poezije,priredjivač Pero Zubac,ne sećam se čije je izdanje. smešak

tagore · Građanin

to sto se neko razume u prozodiju i dobro ju je savladao ne znaci da je zadovoljivsi te elemente nesto vrhunski napravio...
neosporno da je pesma lepa ali meni licno nikad ne bi zapela nesto za srce jer je ne mogu doziviti sa sobom, iz moga skromnog ugla more je pesama koje su me ostavile bez teksta a ova to nece nikad. inace mogu sebe svrstati u nekoga ko se podosta razume u poeziju, nikad nisam voleo antologije...

Luconosa · Turista

Autor izbrisao.

tuzor · Moderator foruma

Зарад истине, ваљало би и са сигурношћу утврдити "праве" стихове у песми ПОЧЕТАК ПЕСМЕ академика Миодрага Павловића.

Наиме, члан Ars Poetica навео је следеће стихове:

Luconosa · Turista

Autor izbrisao.

TiSi · Ugledni građanin

----------- Napisano: 05 Okt 2009 20:38 ---------

Тек сад видех колико је ова тема ''узнапредовала''!
Мало скренусте с теме. Тена није о антологијама и антологичарима.
Покушај да се направи еклектички приказ песништва какво је српско песништво стварно није вредно помена, ни зеро.
Никад у антологију и никад у хрестоматију!
Нађи 32 човека, извади сваком по један зуб и нагурај једном шкрбавом у уста, да и он може да се насмеје.
Ја бих антологију песништва упоредио са супом ''из кесице''. То ли је супа? Инстант песништво!
Само ме чуди да нико није урадио експликацију (тумачење) песме.
Да је песма добра - одлична је. Али нико није написао и зашто.

----------- Dopuna: 05 Okt 2009 20:47 ---------

Мислим на песму Миодрага Павловића.

Luconosa · Turista

Autor izbrisao.

TiSi · Ugledni građanin

Еклектика је била у вези са антологијама.

Него, да баталимо то. Ако песма Миодрага Павловића не заслужује да буде једна од најбољих, а ти реци зашто; ако мислиш да има бољих, опет - зашто.

Ето, ја могу рећи зашто ми се не свиђа песма Слободана Марковића, тачније њен почетак.
Песма почиње са ''Нека...''. После ''Посвете праху оца Србије'' овакав почетак ми увек запара уши. Код Његоша је то ПОСВЕТА.
Молитва је у апострофи, дакле, песник се обраћа некоме. У песми С. Марковића само ''Амин'' асоцира на молитву.
Могуће је да постоји ''стара молитва'' као књижевна врста, али световна књижевност је не познаје.
Бодлера има песму ''Молитва'', али и он се обраћа Луциферу.

Ово је први пут да одступам од својих принципа. Наиме, увек прво кажем оно што ми се свиђа те се извињавам поштоваоцима дела С. Марковића.

Luconosa · Turista

Autor izbrisao.

TiSi · Ugledni građanin

----------- Napisano: 05 Okt 2009 23:41 ---------

Мисаона, мисаонија и најмисаонија!
Врело, врелије и најврелије!
Трудна, труднија и најтруднија!

Да не гњавимо ни ја ни ти више о овоме остале форумаше: Камо тај ''метар'' којим мериш мисаоност.

Амин.

Додатак: Ово није молитва!

----------- Dopuna: 05 Okt 2009 23:50 ---------

Можда нисам дорастао, али:

Употребио бих ''Кроз труле степенице...''

Коју руку је подигао? Предњу или задњу?
Мислим, мрав...или човек.

Luconosa · Turista

Autor izbrisao.

Ars Poetica · Turista

DUŠKO TRIFUNOVIĆ

FANI

I odjednom iza zavijutka

Fani je naišla pored ešalona

Od stida se gola živica okolo

Smokvinim listom pokrila

Kad su se Fani i ešalon sreli

A svaki se zamah vetra video

Sve podrhtava

i brdo podrhtava i ešalon

Jer korak jači poče

I svaki htede oteti požudu za sebe

od

druga

po

odstojanju

od druga po rastojanju

Svaki zaželi da je čelni

i da je levokrilni

Ili da se okuka u krug ponavlja

A Fani se ni ne nasmeši

Ali nije ni pljunula

Samo se stidom pokrila

U sebi vetar korila

I brzo koračala

A dugo prolazila

Čak tamo na stotom kilometru

Kada je buđena treća smena straže

Vetar je podrhtavao snovima našim

Fani je još prolazila

A mi u snu

svi bili čelni i svi levokrilni

klesc · Turista

----------- Napisano: 07 Okt 2009 10:18 ---------

Ars Poetica · Turista

----------- Napisano: 07 Okt 2009 10:44 ---------

Dobrim pjesmama nije potreban komentar. Posebno ”jednostavnim” pjesmama. Za one koji vole poeziju.

Leopold Sedar Senghor

TI GOVORIŠ...

Ti govoriš o tvojim godinama, o tvojoj kosi od
bijele svile.
Pogledaj svoje ruke latice oleandra, lûk tvoga
vrata je sama ljupkost.
Volim pepeo na tvojim trepavicama, i tvoje oči od
zagasita zlata i tvoje oči
Sunce na rosi od zelena zlata na jutarnjoj travi
Tvoje oči u novembru kao more svitanja oko tvrđave u Goreji.
Koliko snage u njihovim dubinama,koliko blaga sa
karavelâ bačena bogu od ebana.

Volim tvoje mladenačke bore, te sjene koji boji
bojama
pozne ruže tvoj septembarski osmijeh, to
Cvijeće u uglovima tvojih očiju tvojih usana.
Tvoje oči i osmijeh, miomirisni balzam tvojih ruku i
baršun krzna tvog tijela
Neka me očaravaju dugo u Edenskome vrtu
Ženo s dva lica, jednim od same žestine, drugim od
same nježnosti.
Ali usred studenog doba
Kada se crte tvog lica ukažu jasnije tvoji obrazi
uleknutiji tvoj pogled veoma dalek, moja Gospo
Kada se brazdama izbrazda, kao polja u zimu,
tvoja koža
tvoj vrat tvoje tijelo pod teretom umora
Tvoje tanane prozirne ruke, dosegnuću blago moga
dugotrajnog traganja i sunce iza duge noći
tjeskobe
Slap i isti taj napjev, žubor izvorâ tvoje duse.

Dođi, noć klizi nečujno preko bijelih terasa, i ti
ćes doći.
Mjesec miluje more prozirnim pepelom svjetlosti.
Daleko, počivaju zvijezde nad ponorima noći
Otok se proteze nalik na Mliječni put.
Ali osluhni, čujes li? Kako se od Kap Manuela na
mahove uzdižu talasi laveža
I kakva nečuvena glazba dopire od restorana luke i
zatona, opojna kao san
Draga!...

DRAGAN KOLUNDŽIJA

ZAVIČAJ NEGE I SNA

Tako je bilo: padale su kiše, cvetao lan
Iz mora vraćale se reke po svoj stari mulj
Ja i ona u kupoli orahovoj čekali smo dan
Zamišljeni i mnogo zaljubljeni.

Tako je bilo: ludilo, san, usne u tami
Mnogo puta bol, mnogo puta jecaj
No eto ponovo mi sedimo sami
Zamišljeni i mnogo zaljubljeni.

Oko nas sunce, ruke, iznad oblak jezdi
U nama pesma, molitva bez sjaja
Mi idemo da umremo na zvezdi
Zamišljeni i mnogo zaljubljeni.

APRIL

Jednom kad budemo jezero i žila
Ležaće na nama Zvezdara.

Ti ćeš biti sunce obala bez reke
Ja nešto gomili vatre slično.

A kad si|e ptica i obasja rebra
Slepi će predeli oko nas da buknu.

Ti ćeš i onda biti obala u cvetu
Ja kula vetrova mora i proplanaka.

Jednom kad budemo jezero i žila
Pevaće nad nama ševa i Zvezdara.

DEVOJKA

Ona to u senci gloga
Noć i srnu oponaša.

Ona to okom i usnom
Svetlost pali i gasi.

Ona to ona pred veče
Samo zbog nekog koga voli:

Prostor u crveno boji
Mesečinu u dva rebra odeva.

A samo da vidi oko znano
A samo da vidi oko znano.

STEVAN RAIČKOVIĆ

KAMENA USPAVANKA

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, nevini,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.

NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI
U HERCEG-NOVOM 1991.

Ne znam da li da stojim?
Ne znam da li da bežim?
(Ja se pomalo bojim
Na ovom pesku dok ležim.)

Da li da krenem Bogu?
Ili okrenem vragu?
Da maknem nekud nogu
Il stojim u svom tragu?

Sam nasred žala
Sa glavom koja štrči
Pod suncem što je loče:

----------- Dopuna: 07 Okt 2009 10:49 ---------

NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI
U HERCEG-NOVOM 1991.

Ne znam da li da stojim?
Ne znam da li da bežim?
(Ja se pomalo bojim
Na ovom pesku dok ležim.)

Da li da krenem Bogu?
Ili okrenem vragu?
Da maknem nekud nogu
Il stojim u svom tragu?

Sam nasred žala
Sa glavom koja štrči
Pod suncem što je loče:

Kao u zevu ala
Ja čekam da se svrši
I ovo što ne poče.

Luconosa · Turista

[quote="klesc"]----------- Napisano: 07 Okt 2009 10:18 ---------

saten · Moderator foruma

Teško da mogu izdvojiti najbolju ili najlepšu pesmu koja nam govori o ljubavi... Toliko je onih koje su prelepe, da je stvarno teško izabrati... Pesma koja je meni jako draga jeste Gradinar koju je napisao Rabindranat Tagore..

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Ima ih još, koje ću kačiti, onako usput... smešak

kreacija · Turista

Posto vidim da nista nije svedeno na poredjenje, takmicenje, vec se na ovom blogu salju pesme radi pesnickog uzitaka, saljem pesmu T.Prokopljevic Ljubavanka, ali ne mogu da kazem da mi je sada to njena najlepsa ljubavna pesma. Bila je dok nisam procitao i druge njene pesme. Prilazem i pesmu Slavka Vukosavljevica i u nju sam se zaljubio cim sam je cuo iako nije sretna ljubavna pesma. Ako ovde govorimo samo o ljubavnoj poeziji.

Tanja Prokopljević
LJUBAVANKA

Šta sve ne osetim dok me ljubiš tako
u prostoru zelenila, čistog vazduha i smernih latica.
Na toj livadi cveća kipti moja sreća
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.

Belasa svaka moja suza radosti u ogledalu tvoga oka
pružajuci prema meni odsjaj i skrivenu moć,
a sve zato što na livadi cveća kipti moja sreća
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.

Do obraza krv protiče, a onda se sliva
vrh usta dotiče, tu greje se više i tako vruća Tebe dira.
Sve to na livadi cveća gde kipti moja sreća
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.

Žmarci prolaze kroz moju kosu koja iznenada
dobija bisera sjaj jer i kroz teme prolazi razbuktala krv.
To osetim na livadi cveća gde kipti moja sreća
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.

Slavko Vukosavljević
PRISEĆANJE

Devojka je mlada bila,
a ja mlad vise nisam bio.
Devojka je lepa bila,
a ja lep nikada nisam bio.
Devojka se smejala,
ja sam pio.
Devojka ce tek da bude.
Ja sam bio,
ja sam bio.

Vesti

Jedna od najljepših ljubavnih pesama