O ljubavnoj poeziji

"Kazu da je, ne tako davno, ljubavna poezija bile veoma "efikasno" sredstvo udvaranja. Kazu, takodje, da danas udvaranje sasvim drukcije izgleda, gotovo da ga ni nema u tradicionalnom smislu, a pogotovo tu nigdje nema ljubavne poezije: ako je nekome i stalo da "osvoji" osobu suprotnog pola, on to uradi brze, preskoci udvaranje, i koristi direktna sredstva danasnjice ciji je zajednicki imenitelj - bezlicni novac.
Ali, paradoksalno, ljubavna poezija nije zbog toga na gubitnku: ona nikada nije ni imala upotrebnu svrhu i nije time opterecena, jer je poezija. Upisivanje stihova na markizinu lepezu bilo je udvaracka rutina, kao danas placanje vecere i sta jos sve treba da bismo partnerki/partneru i ostalima pokazali da ozbiljno "osvajamo", pa se ni te lepeze ne nalaze u istoriji poezije vec u istoriji drustvenih obicaja. Poezija nije bila, niti jeste presudno sredstvo bilo kog prakticnog poduhvata, pa ni ljubavnickog. Pomocu nje ne moze se postici nesto, vec se s njom samo moze krenuti na put kojim ce se, eventualno, dostici sve. Niko se na tom putu nece najesti ni naljubiti, a bice mozda, sitiji i zadovoljniji od onih koji su ostali u restoranima i budoarima. No, to su paradoksi zivota.
Poezija je, dakle, elitna umetnost. Do nje dolazi mali broj ljudi, spremnih i sposobnih da zive, pored vecine ciji je cilj da prezivi ili, kad joj istorijske okolnosti omoguce, sto ugodinije prozivi zivot.
Punoca i smisao tog elitizma poezije mozda se najjasnije pokazuje bas u ljubavnoj poeziji. Ona je u samom dubokom viru strujanja sustine zivota. Ne pojavljuje se ljubavna poezija u trenutku kada je cilj sto pre se dokopati kakvog bedra, vec onda kada se u ljubavnom odnosu nasluti jos stosta. Od svih vrsta odnosa medju ljudima, ljubav verovatno najjace otvori pitanje dobra i zla, lepote i prolaznosti, slobode i ogranicenja, uzvisenosti i banalnosti, zivljenja i umiranja. Bedrom cemo se brzo zasititi, ali poezija o tom bedru produzice zadovoljstvo u dubinu zivota.
Zato je ljubavna poezija - pokazivanje bogatstva zivota. Zbog toga, i zbog teme koja je prirodno bliska svim ljudima, ona je i citana cesce nego sto ljudi inace citaju poeziju. Ona je neka vrsta isturenog propagandnog odreda koji pridobija nove poklonike poezije.("Interni" razlog vece citanosti ljubavne poezije moze se naslutiti u obicaju pesnika da u toj tematici ne isporabavaju krupne inovacije koje uvek poeziju cine teze citljivom. Ljubavna poezija je cesce posledica pesnicke zrelosti nego pesnickog eksperimenta.)"


"Iscupano" iz Predgovora koji je napisao Gosn. Miroslav Maksimovic u knjizi Prosvetina Knjiga Ljubavne Poezije.