|
...vechiti sanjar...
...chuva beskraj u ochima...
sanja o neznanim ljubavima, prostranstvima... daljinama...
iako zna da za njima, kao po pravilu, dolazi jad...
ne napushta snove...
shta mu drugo ostaje - do njih?
kraj prozora
"otvorenog u nigdinu"
nada se
nepopravljivo
tvrdoglavo
da tamo negde
za njega
mozhda
ipak
postoji
parche srece...
poput parcheta kruha...
...sanja
o vremenu i mestu
gde se snovi ostvaruju
i taj san
njegova je java...
(Black Orchid)
"Opet jedno veche... I meni se chini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tishini,
U blistavoj senci smaragdovih gora -
Bleda, kao chezhnja, nepoznata zhena,
S krunom i u sjaju, sedi, mislec na me...
...
I ja kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
...
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to lazhe sebi,
Jer ja bih tad plako, ja bih vechno plako,
I nikad se vishe uteshio ne bi."
(Jovan Duchic)
[dopuna spec. zbog Pece   ]
|
