|
Ostavila bih te ja
Odrekla bih te se ja,
konačno,
da to zavisi od mene,
ali od mene ne zavisi
ništa,
osim, možda, da li će sutra
granuti sunce
ili će se prosuti dažd
iz mojih očiju.
Otišla bih ja,
daleko,
u potragu za Atlantidom
ili za Nedođijom,
u Legiju časti
ili u hodočasnike,
kada bih bila sigurna
da te bar tamo
neću sresti.
Zaljubila bih se ja,
ponovo,
da je to u mojoj moći,
da nije svaki deo ovog tela
obeležen mojom čežnjom
za tobom
pa zapečaćen sa devet pečata
koje jedino tvoje usne
mogu rastopiti.
Predala bih se ja,
drugom,
da sam te bar u snu poljubila
da me je tvoja ruka milovala
bar jednu noć,
i znala bih,
ma gde bila,
kome pripadam sva,
od vrha do dna,
od nastanka do nestanka.
Ostavila bih te ja,
zauvek,
kad bi se oni golubovi
već jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja duša
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.
Violeta Milićević
|
