Greske u vaspitanju dece

• 7Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Kule15, Srki94, Bojan Marjanovic, Mila_90, Neprimetna, Kentaurus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li ste primetili koliko roditelji idu iz krajnosti u krajnost?

Npr.
Mojoj majci njeni roditelji nisu dozvoljavali mnogo da izlazi, dugo da ostaje itd.
Zbog toga ona meni nikad nije uskratila izlazak.

Da li sam lud pa jedino ja ovo primecujem ili i vi znate dosta ovakvih primera?
Razumem da roditelji ne zele da naprave istu gresku koju su njihovi napravili, pa rade suprotnu stvar, ali da li mora da se ide u toliku krajnost da se pravi druga greska?

Sta vi mislite o ovome? Mozda se pronadje neko ko trenutno pravi ovakvu gresku sa svojom decom.

Ja se samo nadam da cu ostati svestan ovoga i necu pogresiti sa svojom.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bojan Marjanovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moji baka i deda, su, kako mi majka govori, veoma malo provodili vremena sa njom i njenom sestrom. Ujutro, rano, bi odlazili na posao, te vraćali se kasno uveče, ne posvetivši veliku pažnju svojoj djeci.
Moja majka ih je shvatala u potpunosti, znajući da bez posla nemaju bolje sutra.

Tako mi, ponekad, priča o tome. Ona govori, kako, za razliku od svojih roditelja, provodi više vremena sa svojom djecom. Mislim da ne ide iz krajnosti u krajnost sada, ali znam kako je bilo dok sam bio mali, do 10 godina. U njenom horizontu, uvijek sam bio i ja.

Više, naravno, nije tako, ali sada, za razliku, to isto preživljava moja mlađa sestra.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Srki94, Bojan Marjanovic, Mila_90, Neprimetna, Kentaurus, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je tema o kojoj je izuzetno lako pisati i mudrovati, ali se primenom teorije, u praksi, stvar pokažu kao ne tako jednostavne, čak izuzetno složene.
Da bismo skrenuli na greške u vaspitanju dece, prvo moramo da se osvrnemo na to koji je put dobar, ispravan i plodonosan.
Mogli bismo reći da vreme koje je pred nama nije tako naivno kao neka vremena koja su za nama.
Pri tom mislim na vreme kad su deca mogla slobodno i spontano da se igraju na ulici, bez brige o tome hoće li ih neka budala pregaziti, i kad su mogla sama da idu u školu, a da roditelji (opravdano) ne strepe da li će ih neko ugroziti, maltretirati, ili čak, kidnapovati.

Da se podsetimo šta to beše vaspitanje:
Citat:
Vaspitanje je proces planskog i sistematskog usavršavanja senzomotornih,intelektualnih, emocionalnih, moralnih i duhovnih svojstava i sposobnosti deteta, ali i odraslog. Kao oblik socijalizacije, vaspitanje je usmereno na uobličavanje ponašanjau socijalno poželjnom smeru. Ovaj proces može biti individualan i grupni.
Prema svom predmetu, vaspitanje može biti fizičko, intelektualno, moralno, estetsko ili religijsko.

A porodica ?
Citat:
Može se reći da je porodica, pored vaspitanja društva u celini stalan i snažan faktor čovekove personalizacije i socijalizacije.

Već nekoliko meseci u profesionalnim krugovima se vodi oštra rasprava o metodama vaspitavanja dece i primeni nasuprot sankcionisanju fizičke kazne.
S jedne strane imamo stručnjake koji poistovećuju fizičku kaznu sa zlostavljanjem, a s druge stručnjake koji smatraju da je sankcionisanje primene fizičke kazne i uvođenje zakona o fizičkom kažnjavanju dece bespotrebno ograničavanje vaspitnog oruđa roditelja i koji otvaraju grupe "Zaštitimo roditelje od države".
Svako ima svoje argumente, a ja ću (ovom prilikom) svoj stav prećutati.

Šta je važno ?

1. Važno je odrediti jasne granice
2. Važno je biti dosledan
3. Važno je poštovati pravila koja zajedno uspostavljaju deca i roditelji
4. Važno je poštovati pravo deteta na emocije,mišljenje, stav...

Ima toga mnogo, pa, ukoliko je neko raspoložen, može da dopuni listu i učestvuje u kreiranju boljeg roditeljstva

A gde to roditelji najčešće greše ?

1. Prezaštićuju svoju decu
2. Nameću im svoje mišljenje, svoje stavove, a često i svoje obaveze
3. Ne prate potrebe svoje dece
4. Ne postavljaju granice
5. pod 5. je nešto što je najčešće pod 1. a to je:
- Nedoslednost i disharmonija među roditeljima.
(jedan roditelj da dozvolu za nešto, a drugi zabranu. Ovo je, ujedno, jedna od najčešćih, porodičnih igara...)

• 7Ovo se svidja korisnicima: Srki94, $elena, Bojan Marjanovic, Mila_90, Neprimetna, Kentaurus, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam preveliki stručnjak za ovu oblast, ali sam ubedjen da moraju postojati neka pravila koja se ne krše, bez obzira na raspoloženje, volju (ili zlovolju) roditelja...

Pri tome mislim da, kada se jednom detetu odredjenog uzrasta nešto zabrani (ili dozvoli, svejedno), onda to mora biti postulat, a ne da zavisi od raspoloženja i volje roditelja. Primera radi, ako je detetu od 2 godine zabranjeno korišćenje noža ili oštrih kućnih makaza, onda je to uvek zabranjeno (dok ne dostigne odgovarajući uzrast) bez obzira na volju i raspoloženje roditelja, a ne "kad sam dobre volje evo makaza pa se igraj seckajući šta stigneš, čak ugrožavajući svoj život, a kad sam "nadrndan" onda ne dam makaze"...

Sledeća stvar, a možda i najvažnija je što većina roditelja leči svoje frustracije, realizuje svoje neostvarene želje i snove "kroz" dete, ne razmišljajući da je i dete ličnost, čovek u malom i da ima svoje želje i snove.
- Ma ja znam šta je najbolje za njega, ima da ide na engleski, da svira klavir, da upiše medicinu... šta god iako bi dete radije na košarku, jahanje, plivanje...

Nije tako ni strašno želeti detetu sve to, ali je, po meni, užasno pogrešno svoje želje predstavljati kao želje deteta... Nikad se to dobro ne završi i mislim da je, što je dete starije, takav roditeljski (pogrešan) stav sve češći uzrok sve težih i dubljih nesporazuma, konflikata i problema i jedan od glavnih razloga za nastajanje sve dubljeg jaza... i udaljavanja roditelja i dece...

• 5Ovo se svidja korisnicima: daxytt, Neprimetna, ThePhilosopher, Kentaurus, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto lično iz mog primera.
Roditelji su mi bili prezauzeti poslom, bilo je tada i tri smene na poslu. uvek sam ostajao sam. Sam se snalazio, ono što su mi pokazivali šta da radim i kako da radim ja sam prihvatao i nije mi bilo ni teško ni dosadno. Dok su bili mladi nije im nikada bio zabranjen izlazak, majka iako vaspitavana od svog oca koji je bio strogi intelektualac, nikada joj nije zabranjivao takve stvari.
Dok sam bio klinac družio se sa svom decom, nikada se nisam potukao, nikada nisam imao problema. nikada nisam imao zabrane. Jeste mi u početku bilo ograničeno vreme za izlaske ali to nije bilo nešto što bi mi smetalo. Neke granice u nečemu su razumljive.
Kasnije nisam ni imao potrebu i želju za kasnim izlascima, a danas ne razumem šta se sve okrenulo i desilo kada vidim šta se sve zbiva.
Moram da priznam da se divim ljudima koji imaju decu i šta sve rade da bi od njih stvorili dobre ljude.
Ja sam odrastao u vreme ratova, bede, nemaštine...nikada nisam upao u nešto nepošteno, nikada nisam krenuo nekim drugim putem iako nisam imao tu sreću tada da roditelji budu samnom i savetuju me.
Teška tema, mučna pitanja, a preciznih saveta i odgovora nema.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mila_90, Bojan Marjanovic, daxytt, ThePhilosopher, mcrule, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo smešno, ali i paradoksalno zvuči, ali da bi bio vozač - treba da polažeš ispit, da bi bio lovac - treba položen ispit, da bi bio perač ulica (ne potcenjujem zanimanje) - treba položen ispit... a za jednu od najodgovornijih, možda i najodgovorniju dužnost i obavezu: imanje, podizanje i vaspitavanje dece - nema nikakvih niti provera, niti ograničenja...

Možda se to nekad i podrazumevalo, ali uz ovolike promene i devijacije, te degradaciju društva u celini (od moralnih preko profesionalnih i svakih drugih normi), izgleda da će uskoro morati da se uvede ispit i za roditeljstvo...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kentaurus, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa u svemu ovome ja mislim da je problem u roditeljima i da im zaista treba savetovalište i neki ispit. Od kako su deca počela da rađaju, vaspitavaju i školuju decu, sasvim je logično šta se sada događa.

A zakon o vaspitavanju dece...bilo bi smešno da nije tužno i opasno. Ako je roditeljima zabranjeno da tuku decu, a deca krenu da prijavljuju roditelje čak i bez razloga, gde je tome kraj. Neka ta država koja donosi takav zakon preuzme brigu o deci koja su postala maloletni delikventi, narkomani, gde je tada ta država da kontroliše vaspitavanje a ne dozvoljava da roditelji preuzmu punu kontrolu. Tu nešto nije normalno.

Debelo smo zabrazdili u nešto što će nas koštati generacijama dalje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Kentaurus, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako su išle devedesete i kako su se deca sve neprirodnije ponašala u školi, kako prema drugovima, tako i prema nastavnicima, svi smo krivili vreme i društvenu situaciju u kojoj smo živeli. Stvari koje sam slušala o ponašanje dece u osnovnoj i srednjoj školi su bile više nego frapantne i u većini slučajeva roditelji su bili upoznati sa njihovim ponašanjem. Što reče jedna moja nastavnica: E, kad mi dodje bivši djak i laže za rodjeno dete, dodje mi da se ubijem. Zato sam otišla u penziju. Onda je došao novi milenijum, desile su se promene, ali recidivi ponašanja su postajali uobičajenost.

Negde sam gledala BBC-jevu dramu, o deci iz osnovne škole koja idu na izlet. Vreme: posle dvehiljadite. Sve ono što smo mi imali, imali su i oni. Nije bilo ni bede, ni nemaštine, ni društvenih previranja, ni ratova, a isto su se ponašali. Medjusobno maltretiranje, maltretiranje odraslih, pokušaji ubistva, ma užas jedan. Bio je i jedan brazilski film. Od malena se uče da žive s pištoljima, to im je realnost. Čim te neko popreko pogleda, potežeš pištolj. Kao kod nas poslednjih 15-ak godina. Pa su bili neki dokumentarni programi na nekom od kablovskih kanala o deci školskog uzrasta u jednoj Kini, Čileu i ne sećam se više gde još. Svuda isto. Bez obzira na društvene okolnosti svi se ponašaju isto. I bila mi je to baš tema za razmišljanje na raznim planovima.

Dodje u naš grad Žarko Trebješanin da promoviše knjigu i kad krenu razgovor, ja pitam. Kako to? Kako se sva ta deca širom planete, gde god da žive ponašaju isto? On kaže: Živimo u vremenu krize porodice. Ona je zahvatila ceo svet.

Da li baš za sve možemo da krivimo vreme u kojem živimo? Okreni, obrni, nijedno vreme ne valja sasvim. Kako ćeš onda baš u tolikoj meri da kriviš okolnosti?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kentaurus, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::... Da li baš za sve možemo da krivimo vreme u kojem živimo? Okreni, obrni, nijedno vreme ne valja sasvim. Kako ćeš onda baš u tolikoj meri da kriviš okolnosti?
Apsolutno opravdana dilema, čak možda ne ni dilema već konstatacija surovo tačna... Kriza morala već je dugo vremena i postupanja roditelja poodavno već idu linijom manjeg otpora, držeći se "istine" - Brigo moja predji na drugoga.

Svi će nam biti krivi (sem nas samih), ali malo koji roditelj hoće i da razmisli o sebi i svom "učinku", a kamo li da prizna da greši (ili da je grešio). Zaboravljamo (ne svi, čast onima na čijoj se deci to vidi) da vaspitanje počinje u mikro okruženju: od roditelja (u porodici), školi i/ili ulici, medijima, institucijama koje to i nisu, jer postoje sebe radi i plata svojih zaposlenih (opet čast, ali samo pojedincima u tim ustanovama), društvu i državi i to isključivo tim redom.

Uvek su sva dosadašnja vremena i okolnosti bila neodgovarajuća za mnoge, pa se, vekovima unazad ovakvo ponašanje "merilo" pojedinačnim slučajevima crnih ovaca u nekim porodicama, dok smo danas došli do tačke kad više ni slčajno ne možemo govoriti o pojedinačnim slučajevima već o masovnoj pojavi. Priznaćete, drastična razlika nama (generalno - roditeljima) na dušu.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Takoreći slučajno, u potforumu Film, naletela sam na sledeću preporuku :
Acid_Burn ::We Need To Talk About Kevin
http://www.imdb.com/title/tt1242460/
Naleteh na film dok sam istraživao neke stvari vezane za masakre u školama i mogu da kažem da je brutalno dobar film koji pokazuje koliko je zapravo jaka majčinska ljubav prema detetu bez obzira šta dete uradi.
Svaka preporuka...

Odgledala sam film i šokirana adekvatnošću i preciznošću tog kratkog opisa brutalno dobar film požurila sam da vam kažem da je taj film jači, efikasniji i bolji od gomile udžbenika iz psihologije koji se bavi odnosom roditelj - dete.

Silija ::
On kaže: Živimo u vremenu krize porodice. Ona je zahvatila ceo svet.

Da li baš za sve možemo da krivimo vreme u kojem živimo? Okreni, obrni, nijedno vreme ne valja sasvim. Kako ćeš onda baš u tolikoj meri da kriviš okolnosti?

Meni se čini da je akcent na krizi porodice, a ne na vremenu....ili bih ja želela da je to mislio
U svakom slučaju, trebalo je da pojasni i definiše krizu porodice.
Nekako sam sigurna da bi se pozvao na "eru elektronske tehnologije."

No, da se vratim pojašnjenju otkud preporuka za film u ovoj temi
Ovaj film je dobar udžbenik, između ostalog, i zbog toga što se sumanuto ne vrti oko internet komunikacija i tehnologije. Naprotiv, u centru mete je upravo porodica i odnosi unutar nje.

To je dobar, jasan, precizan, ekranizovan, naučni rad koji obuhvata u sebi i ovu temu.

Volela bih da ga pogledate, pa da mogu da postavim sledeća pitanja naglas:

Ko je kriv ?
Čija je greška presudna ?

1. Majčina ?
2. Očeva ?
3. Deteta ?
4. Majke prirode ?
5. Društva ?

Mislim da je ovj film dobar primer za elaboriranje