Dan planete Zemlje Ujedinjene nacije proglasile su za dan posvećen borbi protiv ugrožavanja životne sredine. Reč je o najvećem opšteprihvaćenom prazniku "ekološke porodice Zemlje" kada se organizuju akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najmanje pola milijarde ljudi.
Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin izjavio je danas da Srbija kao članica "Kjoto familije" neće postati groblje starih tehnologija razvijenih zemalja.
Na manifestasciji "Živimo zajedno" na Trgu Republike, on je rekao da je zahvaljujucjhi ratifikaciji Kjoto protokola Srbiji dostupan mehanizam čistog razvoja, što znači da razvijene zemlje koje ulažu u čiste tehnologije u Srbiji "dobijaju otpis dela emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte".
"S druge stane, mi dobijamo čiste tehnologije i nova radna mesta. Nećemo biti groblje starih tehnologija razvijenih zemalja", rekao je Dragin koji je prisustvovao manifestaciji "Živimo zajedno" organizovanoj povodom obeležavanja Dana planete Zemlje, 22. aprila.
Dragan je grđanima poručio da bi trebalo da čuvaju plavu planetu jer drugu neće dobiti.
"Moramo da je pazimo, da je čuvamo i da je ostavimo u boljem stanju za sledeće generacije od stanja u kome smo je dobili od naših roditelja", kazao je Dragin.
"Više nema ostataka uranijuma"
Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin izjavio je danas da sa odgovornošću može da tvrdi da u Srbiji više nema ostataka osiromašenog uranijuma, kao posledice bombardovanja 1999. godine.
"Obavili smo čišćenje Srbije od ostataka projektila koji u sebi sadrže osiromašeni uranijum i mogu odgovorno da tvrdim da više nema takvih ostataka koji predstavljaju opasnost po građane", kazao je Dragin novinarima nakon manifestacije povodom Dana planete zemlje na zemunskoj keju.
On je, govoreći o najvećim ekološkim problemima Srbije, naveo da postoje "crne ekološke tačke", kao što su, pre svega, industrisjska zona Pančeva, Bor, i područja u blizini termoelektrana.
Dragin je podsetio i da je upravo na inicijativu Ministarstva za zaštitu životne sredine oboren prvi tender za prodaju borskog rudnika, zbog toga što ulaganja u ekološka rešenja nisu bila dovoljna.
"Mi i dalje tražimo udalaganja u ekologiju od 180 miliona dolara za svakoga ko kupi Bor", kazao je Ministar za zaštitu životne sredine.
On je naveo da je za Srbiju veoma važno da u što skorijem roku usvoji zakon o ambalažnom otpadu.
"Implementacijom tog zakona otvara se polje od 50.000 novih radnih mesta. Sa druge strane naša industrija dobijala bi sirovine koje su daleko jeftinije nego kad ih pravite od početka", naveo je Dragin.
Zakoni dobri, ali se ne primenjuju
U Srbiji su evidentirana 242 najveća potencijalna zagađivača životne sredine, a od ukupnog broja stanovnika koji su priključeni na kanalizaciju samo osam odsto obuhvaćeno je sistemima za prečišćavanje otpadnih voda.
Iako su u Srbiji pre tri godine stupili na snagu zakoni o zaštiti životne sredine po ugledu na evropske, u ekološkim organizacijama upozoravaju da zakonska rešenja nemaju vrednost bez primene odgovarajućih kaznenih mera.
"Ti zakoni su nedavno doneti kao prilagođavanje EU, ali bez adekvatnih mehanizama, oni su samo mrtvo slovo na papiru", kaže Milan Mitrović iz Zelene omladine.
U Srbiji novčane kazne za zagađivače još uvek su niske, za pravno lice one iznose od 50 hiljada do tri miliona dinara, a za fizičko lice od pet do 20 hiljada dinara.
"Naravno da nismo zadovoljni visinom kazni, mi želimo da one budu takve da se proizvođačima više isplati da ulažu u postrojenja za zaštitu okoline, nego da plaćaju kazne", kaže načelnica odeljanja za zaštitu životne sredine Slavica Lekić.
Glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su: termoelektrane, toplane, kotlarnice, rafinerija nafte i hemijska industrija, a u porastu je i koncentracija zagađujućih materija od izduvnih gasova motornih vozila.
Ministarstvo zaštite životne sredine sačinilo je spisak najvećih zagađivača koji će najkasnije do 2015. godine morati da pribave tzv. integrisanu ekološku dozvolu za rad. To će u skladu sa propisima EU biti dokaz da ne zagađuju svoju okolinu.
