Kada treba koristiti antibiotike

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Preterano koriscenje antibiotika u ambulantnom lecenju je uzrok porasta rezistentnih sojeva bakterija Streptococcus pneumoniae, i mora se dovesti pod kontrolu, objavljuju zvanicnici americkog centra za kontrolu bolesti (the United States Centers for Disease Control and Prevention).

Kako pokazuje istrazivanje, vecina izdatih antibiotika u ambulantnom lecenju se koristi za lecenje akutnih sinuzitisa, faringitisa i bronhitisa, kao i nespecificnih infekcija gornjeg respiratornog trakta, ukljucujuci i prehladu.

Medjutim, svaki od ovih antibiotika, dokazano nema nikakvog efekta na pomenute bolesti. Ovo narocito vazi za prehlade, nespecificne infekcije gornjeg respiratornog trakta i akutni bronhitis.

Doktori to objasnjavaju time da ovi lekovi, ipak, pomazu malom broju pacijenata, ili zbog eventualnih naknadnih infekcija.

Glavne vodice u lecenju pomenutih bolesti bi trebalo da predstavljaju ispravno postavljena dijagnoza, ocenjivanje najverovatnijeg bakterijskog uzrocnika, i ispravan izbor antibiotika.

Iako broj neumereno izdatih lekova varira za razlicite dijagnoze, antibiotski tretman prehlade, infekcije gornjih disajnih puteva i akutnog bronhitisa su, po pravilu, uvek neodgovarajuce. Velika vecina ovih sindroma ima ne-bakterijsku podlogu.

Sto se tice antibiotske terapije sinuzitisa i faringitisa, u vecini slucajeva je primena opravdana, ali ogranicena na odredjene grupe pacijenata.

[Aleksandar Zivkovic]


www.doktor.rs

Dopuna: 06 Avg 2005 4:14

Prekomerna upotreba antibiotika opasna

Korišćenje uz savet lekara


Iako infekcije donjeg dela respiratornog trakta obično prestanu same od sebe, milioni dolara se uzalud troše na prepisivanje antibiotika pacijentima koji pate od jakog, suvog kašlja, pokazuju najnovija svetska istraživanja. Prema rečima lekara, identična situacija je i u našoj zemlji, s tim što naši građani veoma često na svoju ruku kupuju antibiotike i piju ih bez konsultacije sa lekarima.

Studija koja je obuhvatila više 500 pacijenata obolelih od akutnog bronhitisa i faringitisa pokazala je da iritirajući napadi kašlja traju u proseku 12 dana nakon posete lekaru, bez obzira da li su antibiotici prepisani odmah ili ne. Nekima je, nakon posete lekaru, bolest trajala 17 dana pa i duže, dok je pre odlaska u ambulantu kašalj trajao u proseku devet dana, tako da treba tačno utvrditi koje su grupe izložene najvećem riziku od štetnih nuspojava, a koje imaju najviše koristi od upotrebe antibiotika. Prekomerna upotreba antibiotika je postala zabrinjavajuća pojava budući da, kako infekcije mutiraju, smanjuje se efikasnost nekih lekova, pa su lekari primorani da prepisuju sve jače i jače antibiotike. Obično su sami pacijenti ti koji izričito zahtevaju od lekara da im prepiše antibiotik i malo njih promeni svoje mišljenje, čak i kada saznaju da mogu ozdraviti i bez ovih lekova.

Pedijatar dr Slavica Krunić Kuculović kaže za „Blic“, da pored antibiotika, kod nas se nemilosrdno troše sve grupe lekova.

- Naši ljudi misle da će im, ako popiju neki od antibiotika, pasti temperatura i ne shvataju da često mogu da izazovu kontraindikacije. Mi smo hemijski zatrovan narod i to se mora što pre smanjiti na razumnu meru. Potrošnja antibiotika se povećava iz godine u godinu. Ljudi moraju preuzeti odgovornost za svoje zdravlje. Kada nekog muči povišena temperatura ili prehlada nikako ne treba posezati za hemijom. Treba piti čajeve i „aspirin“ i mirovati - kaže dr Kuculović i ističe da građani mnogo vole da piju „dovicin“ jer je jeftin, a ne shvataju da je reč o veoma jakom antibiotiku koji ubija i korisne bakterije u organizmu, posebno u crevnoj flori. Onda se stvaraju gljivice koje se teško iskorenjuju.

Doktorka naglašava da su antibiotici neophodni u slučaju bakterijskih infekcija, kao što su zapaljenje pluća, gnojno zapaljenje grla ili kože i kod „čiraša“, ali opet uz dogovr sa lekarom.

- Znam da veoma često pacijenti vrše pritisak na lekare da im prepišu antibiotik, pa ako to jedan lekar ne uradi, onda oni odu kod drugog koji „poklekne“. Ta praksa mora da se prekine što pre - kaže dr Kuculović.

Očigledno da prekomerna potrošnja antibiotika jeste činjenica. „Blic“ je proverio da je bilo koji antibiotik za novac moguće kupiti u svakoj privatnoj apoteci.

Međutim, Ljiljana Malešev, pomoćnica direktora Apotekarske ustanove „Beograd“, kaže da se u njihovim apotekama antibiotici ne mogu dobiti bez lekarskog recepta. Doktorka Malešev ističe da mnogi lekovi iz ove grupe izazivaju reakcije organizma, pa tako nakon uzimanja, na primer, „doksiciklina“ narednih pola sata ne bi trebalo ležati, već obavezno biti u pokretu.

I. Mišković

--------------------------------------------------------------------------------
blic