Sazvežđa

• 9Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01, Nomak_, lnenad, Gi-Gi, magna86, Anel Ciguljin, Rogi, mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sazvežđe ili konstelacija zvezda je deo zvezdanog neba u kojem grupa zvezda bliskih jedna drugoj zajedno obrazuju neki imaginaran lik kad se međusobno spoje zamišljenim linijama.

Sazvežđe predstavlja: grupu nebeskih tela, najčešće zvezda, koja izgledaju tako da obrazuju određeni lik na nebu ili su barem vizuelno povezana jedna za druge.
U astronomiji, ipak, sazvežđe je jedan deo neba koji sadrži sva nebeska tela koja se u njemu nalaze. Podela neba po sazvežđima ima istorijsku osnovu, ali su moderna sazvežđa precizno odvojena jednih od drugih poznatim granicama među njima. Međunarodna astronomska unija je 1929. godine napravila listu od 88 modernih sazvežđa, sa tačno poznatim granicama tako da svaka tačka neba pripada samo jednom sazvežđu. Veliki broj sazvežđa potiču još iz Mesopotamije i Stare Grčke, a uglavnom vuku imena iz grčke mitologije.

Sazvežđa se dele po godišnjim dobima kada se najbolje vide na:
• prolećna sazvežđa,
• letnja sazvežđa,
• jesenja sazvežđa,
• zimska sazvežđa.

Postoje još dve posebne grupe sazvežđa:
• cirkumpolarna su najbliža Polarnoj zvezdi pa su tako uvek vidljiva sa određene tačke na
Zemlji ( Veliki i mali medved… ),
• anticirkumpolarna, zbog rotacije Zemlje sva sazvežđa izlaze na Istoku a zalaze na
Zapadu i to su sazvežđa koja se vide noću.



Kako se označavaju zvezde unutar sazvežđa?

One se obeležavaju prema svojem sjaju, tako da najsjajnija zvezda dobija kao oznaku grčko slovo α ( Alfa ), Alpheratz je najsjajnija zvezda u sazvežđu Andromeda, sledeća po sjaju dobija oznaku β ( Beta )… . Treba napomenuti da ne dobijau sve zvezde imena na ovaj način, tako da se to koristi samo u slučajevima kada više zvezda u sazvežđu ima isto ime.


Alphertaz

Kako se definiše položaj sazvežđa na nebu?

Rektascenzija- RA je koordinata kojima se definiše položaj objekta na nebu u nebeskom ekvatorijalnom koordinatnom sistemu. Ova koordinata je ekvivalentna geografskooj dužini u Zemljinom koordinantnom sistemu, ali se ne meri u stepenima, već u satima, minutama i sekundama (0-24h). Položaj se meri istočno od prolećne tačke koja je jedno od dvaju preseka nebeskog ekvatora i ekliptike. 1h na nebu odgovara uglu od 15°.

Deklinacija je koordinata kojom se definiše položaj objekta na nebu u nebeskom ekvatorijalnom koordinatnom sistemu. Deklinacija opisuje ugao objekta od nebeskog ekvatora ( od +90° do -90° ).



Kvadrant ( označav se velikim slovom N za severnu polusferu ili S za južnu polusferu uz dodatak slova Q, kvadrant, i njegovog broja ) je koordinata kojom se grubo određuju položaji određenih sazvežđa. Celokupna nebeska sfera je podeljena na severnu i južnu poluloptu, koje su dalje podeljene na 4 dela, kvadranta. Imamo po četiri kvadranta u okviru svake polusfere, koji zauzimaju luk od po 6 sati, kako bi se zaokružio ceo dan:
Prvi kvadrant: 0-6 h
Drugi kvadrant: 6-12 h
Treći kvadrant: 12-18 h
Četvrti kvadrant: 18-24 h


kvadrant

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01, Vladimir_Z
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odličan tekst, bravo!

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sazvežđe Lira ( lat. Lyr)




* alfa zvezda: Vega,
* kada posmatrati: Jun- Oktobar,
* Rektasenzija: 18.84 h
* Deklinacija: 36.82 °



Lira je sazvežđe romboidnog oblika, u temenima se nalaze četiri sjajne zvezde, a to su: zeta, delta, Υ (gama) i beta Lyr, malo odvojeno nalazi se alfa Lyr odmah iznad veta Lyr. Uočava se na nebu Severne hemisvere u periodu Jun – Oktobar. Golim okom u ovom sazvežđu možemo uočiti oko 40 zvezda.

- alfa Lire ( Vega, arap. Al-nasr al-waqi, „ onaj koji pada“ ), je najsjajnija zvezda Lire i predstavlja drugu najsjajniju zvezdu severne hemisfere.

levo Vega, desno Sunce

- beta Lire (arap. Sheliak, „lira“) je promenljiva dvojna zvezda čije su komponente dve zvezde *B klase koje su tako blizu da se ne mogu videti teleskopom kao posebne zvezde.

- gama Υ Lire (arap. Sulafat, „kornjača“) je višestruki zvezdani. Primarna komponenta je svetli džin B klase, oko 2100 puta zrači više od Sunca.

U Liri se nalaze dve magline: zvezdano jato M56 i M57 ( ring nebula ).

M57, ring nebula


Vredi napomenuti da su za sada sve zvezde u ovom sazvežđu stabilne ali se pretpostavlja da će se u budućnosti dešavati uzbudljive stvari, nadamo se supernovoj.



*B klasa ( plave boje, pretežno se sastoji od helijuma, vodonika i kalcijuma ), klasifikacija zvezda prema njihovim fizičkim osobinama, određenim uz pomoć spektralne analize, posebno prema temperaturi u fotosferi zvezde

• 3Ovo se svidja korisnicima: Rogi, mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sazvežđe Orion ( Ori )

Danas Vam predstavljamo sazvežđe koje je turbulentno, sazvežđe podložno promenama, sazvežđe u kome se očekuje supernove, sazvežđe u kome se rađaju nove zvezde, jednom rečju raj za astronome.

O njemu se može mnogo pisati jer se u njemu nalaze zaista izuzetne i dosta proučavane zvezde i magline ali to nije za cilj jer je ovo planirano kao forma kratkih opisa.


• alfa zvezda: Betelgez,
• kada posmatrati: IV – IX – XII mesec,
• Rektasenzija: 5h
• Deklinacija: +5°
• Kvadrant: NQ1


Orion ili Lovac je najsjajnije sazvežđe na nebeskom ekvatoru koje se lako uočava golim oko. Otkriven je 1610 godine od strane Nicholas Peiresc-a.
Orion je sazvežđe koje podseća na antičkog lovca. Uzdignutu levu ruku drži alfa Betelgeuse, desnu ruku podiže Bellatrix. Gotovo u ravni sa Belatriksom se nalazi desna noga Oriona koju čini Rigel a na drugoj strani se nalazi Saipha. Pored tela Oriona uviđamo i Orionov pojas koji čine: Alnilam, Alnitak i Mintaka. Ispod pojasa se nalazi Orionov mač koga čine tri svetle tačke u nizu: magline M42 ( meka za astronome ) i M43.

* alfa Betelgeuse, dominira Orionom svojom narandžasto crvenom bojom. To je promenjljiv ( nepravilan i pulsirajući ) crveni superdžin, zvezda koja se bliži svom kraju ( očekujemo supernovu koja će biti vidljiva tokom dana ). Veča je od Sunca čak 1.000 puta,

Betelgeuse, crveni superdžin

* beta Rigel, je plavi superdžin ( šesta najsjajnija zvezda na noćnom nebu ) koji se polako bliži svom kraju ( očekuje se supernova ili beli patuljak ). Od Sunca je sjajniji 57.000 puta. Prema mitu Rigel predstavlja mesto uboda škorpije,

Rigel u desnom uglu, plavičasto-bela boja

* gama Bellatrix, je plavi džin ( iako je premala da bi postala supernova ova zvezda svoj sjaj duguje svojoj ogromnoj temperaturi ),

* delta Mintaka, je eklipsni višestruki zvezdani sistem ( sastoji se od plavog džina i masivne bele zvezde – vrela i izuzetno sjajna ),

* epsilon Alnilam, je plavi superdžin ( star 4 miliona godina ) najsjanija zvezda Orionovog pojasa ( od Sunca sjajnija 40.000 puta ), predviđa se supernova u sledećih milion godina,

* zeta Alnitak, je trostruka zvezda ( plavi superdžin i masivna bela zvezda ),

* kapa Saiph, najbleđa zvezda Orionovog tela jer emituje većinu svog svetla u ultravioletni spektar.

M42, Orion nebula


Konjska glava, Orion nebula

• 4Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Nomak_, ILGromovnik, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Andromeda ( And )

plavičasta galaksija je Andromeda, deep image ( ekskluziva )

• alfa zvezda: Alpheratz,
• kada posmatrati: I – VII - IX mesec,
• Rektasenzija: 1h
• Deklinacija: +40°
• Kvadrant: NQ1

Andromeda je sazvežđe u obliku slova V i to je najbliže sazvežđe Mlečnom putu ( 2,2 miliona svetlosnih godina ). Može se posmatrai od sredine leta ( izlazi posle ponoći ) pa sve do početka proleća ( na Zapadu posle zalaska Sunca ). Najlakše se nalazi preko sazvežđa Pegaz ( figura u obliku krilatog konja Pegaza ) jer se naslanja na njega. Osnovnu liniju sazvežđa čine tri zvezde sličnih magnituda: Alpheratz, Mirach i Almaak.

- alfa Alpheratz, je najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, mlada plava zvezda oko 160 puta sjajnija od Sunca, udaljena je od Zemlje 97 miliona svetlosnih godina. Sastoji se od dve zvezde koje orbitiraju međusobno. Ovu zvezdu dele dva sazvežđa Andromeda i Pegaz,

Alpheratz, na slici se vide dve zvezde koje čine Alpheratz

- beta Mirach, je crveni džin spektralne klase *M. Ova zvezda je orjentir astronomima ka glaksijama M31 ( Andromeda galaksija ), M33 ( Trinagulum galaksija) i NGC404 ( duh Mirach-a ),

- alfa Almaak, je višetruki zvezdani sistem ( školski primer jer se lako uočavaju sve karakterisitke udvojenosti kod višestrukih sistema ).

Andromeda je po strukturi slična Mlečnom putu pa se posmatra kako bi se uočili procesi koji se mogu dogoditi kod nas.

*stelarna klasifikacija se vrši merenjem temperature hronosfere, gde je klasa O najvrelija dok je klasa M najhladnija
hvala Aci za obradu

• 3Ovo se svidja korisnicima: Nomak_, mcrule, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

• alfa zvezda: Dubhe,
• kada posmatrati: cirkumopolarno sazvežđe,
• Rektasenzija: 10.67h
• Deklinacija: +55.38°
• Kvadrant: NQ2

Veliki medved je cirkumopolarno sazvežđe što znači da se vidi u svako doba godine. Razlog za to je njegova blizina Severnom polu, tako da nikad ne zalazi iza horizonta. Dominatna figura ovog sazveža jesu Velika kola koja obeležavaju zadnje noge i rep.

Dubhe, narandžasti džin je deo velikih kola. Ova zvezda može poslužiti i kao orjentir za pronalaženje Severnjače ( pronalaženje Severnjače ),


Mizar, verovatno najpoznatija zvezda ovog sazvežđa sa svojim vernim pratiocem Alkorom, ovaj par sa još dve zvezde čini rudu velikih kola. Mizar predstavlja dvojni sistem toplih džinova A i B,


U sazvežđu Veliki Medved poznata su tri jata galaksija ( M51, M101, M81).

• 4Ovo se svidja korisnicima: Isidora01, Nomak_, mcrule, CyberSrbin032
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ursa Minor ( UMi )





• alfa zvezda: Polaris,
• kada posmatrati: cirkumopolarno sazvežđe,
• Rektasenzija: 15h
• Deklinacija: +75°
• Kvadrant: NQ3

Mali medved je cirkumopolarno sazvežđe što znači da se vidi u svako doba godine. Razlog za to je njegova blizina Severnom polu, tako da nikad ne zalazi iza horizonta. Dominatna figura ovog sazveža jesu Mala kola koja obeležavaju zadnje noge i rep.

alfa Polaris ili Severnjača, narandžasti super džin koji sija žutobeličastom svetlošću, čine je sistem dvojnih zvezda PolarisA i Polaris B, predstavlja vrh rude malih kola,


Kochab, narandžasti džin, najsjajnija zvezda u telu malih kola, ova zvezda je 130 puta sjajnija od Sunca,


Pherkad, je zvezda koja podseća na školjku, zajedno sa Kochab-om čini telo malih kola.

U sazvežđu malih kola možemo uočiti Ursa Minor patuljka ( patuljka čine beli i crveni patuljci ), te galaksiju patuljaka.

HIP je oznaka u Hipparcos katalogu, satelit Evropske Svemirske Agencije iz 1989 godine

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Vladimir, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cassiopeia (Cas)



• alfa zvezda: Schedar
• kada posmatrati: cirkumopolarno sazvežđe,
• Rektasenzija: 22h57m04.59s - 03h41m14.10s
• Deklinacija: +46°40'32.7" - +77°41'32.4"
• Kvadrant: NQ1

Kasiopeja je cirkumpolarno sazvezđe, što znači da se vidi u svako doba godine. Razlog za to je njena blizina Severnom polu, tako da nikad ne zalazi iza horizonta. Lako se uočava zbog izrazitog oblika slova W, koje je otvoreno ka Severnjači, odnosno slova M, što zavisi od njenog trenutnog položaja.

Schedar, narandžasti promenjljivi džin je deo asterizma slova W ( nalazi se u donjem desnom uglu ), 500 puta je sjajniji od Sunca

Caph, žutobeli promenjljivi džin, dvostruko veći i 28 puta Sjajniji od Sunca, trenutno je u procesu hlađenja i vremenom se očekuje da postane crveni džin

Gama Kasiopeje, centralna zvezda asterizma W trenutno najsjajnija zvezda u sazvežđu, promenjljiva dvojna plava zvezda, 40,000 puta luminoznija od Sunca i 15 solarnih masa

Ruchbah, promenjljivi plavobeli džin, 720 puta sjajniji od Sunca

U Kasiopeji se nalaze dva dobro poznata Mesijerova objekta: M52 ( vidljiv dvogledom ) i M103 ( poslednji objekat koji je uvršten u Mesijerov katalog ).

Pre oko 300 godina do Zemlje je došlo svetlo supernove u Kasiopeji, danas poznata kao Kasiopeje A ( najsjajniji astronomski radio izvor na nebu ).













Alpha Kasiopjeje, Schedar






umetnički prikaz Kasiopeje A

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mi je rektascenzija 5h kako to mogu da iskoristim posmatrajuci teleskopom?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

inshaeql ::Ako mi je rektascenzija 5h kako to mogu da iskoristim posmatrajuci teleskopom?

Nikako, rektascenzija je samo jedan od parametara koje trebaš podesit.

Uostalom zašto bi se sa time uopšte zamarao kad većina današnjih teleskopa u sebi sadrži tražilac-a ( po naški ) koji možeš osvežavati preko interneta.

Jedino da ti ovaj podatak treba za nešto drugo?