Kako je nastalo Sunce, o Suncu, evolucija Sunca

• 17Ovo se svidja korisnicima: Srki_82, Tamtitam, Aco, Springfield, TwinHeadedEagle, bluewortex, ThePhilosopher, Nomak_, Brano, mpman, ivance95, NoOneEver Dreams, Gi-Gi, matematicarka, mcrule, docakg, NIx Car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako je nastalo Sunce?
Kao i sve ostale zvezde, zgušćavanjem ogromnog oblaka gasa i prašine.
Tipični oblak gasa se sastoji od 75% vodonika (H) i 25% helijuma (He), te od manje količine molekula ( H2O i CO2 ). Ako je oblak dovoljno gust i ako mu je temperatura dovoljno niska, gravitacija uspeva da ga zgusne. U procesu se gravitaciona energija pretvara u toplotu, oblak se zagreva. U jednom trenutku je temperatura u centralnim delovima oblaka toliko visoka da je moguće paljenje vodonika u kojem se atomi vodonika spajaju u atom helijuma. Proces oslobađa energiju, zagrevanje oblaka postaje pojačano, na nekoliko miliona stepeni. Pritisak iznutra se povećava tako da sprečava zgušćavanje oblaka. U ovom trenutku imamo nastanak zvezde.


Hemijski sastav:
Vodonik 73,46 %, Helijum 24,58 %, Kiseonik 0,77 %, Gvožđe 0,16 %...

Sunce je samo jedna od preko 100 milijardi zvezda u našoj galaksiji. Ni po veličini, ni po sjaju, ni po ostalim osobinama Sunce se ne ističe među zvezdama.

Da li ljudi mogu živeti na Suncu?, NE jer:
a) temperatura na površini Sunca dostiže oko 5427° C,
b) na Suncu postoje gasovikoji se ne mogu udisati,
c) ne postoji kruta površina na kojoj bi mogli stajati.

Sunce je od Zemlje udaljeno 150 miliona kilometara, tačnije, 149,6 miliona kilometara. Ta udaljenost se još naziva i astronomska jedinica. Prrečnik Sunca iznosi 1,39 miliona kilometara ( od Zemlje veće 109 puta ). Smešteno je na ivici galaksije, na udaljenosti oko 30 000 svetlosnih godina od centra. Oko centra Mlečnog puta (naše galaksije), obiđe za 225 miliona godina, brzinom od 230 kilometara u sekundi.

Sunce spada u klasu zvezda koje nazivamo žuti patuljak ( prema spektralnoj klasifikaciji Sunce spada u žute zvezde spektralne klase G2 ). Vrlo je postojano, bez velikih oscilacija u sjaju i temperaturi, što je jako važno za opstanak života na Zemlji. Sunce se isto okreće oko svoje ose, ali kako se ne sastoji od čvrste materije, već od gasova, njegova površina se ne okreće istom brzinom. Ekvatorski delovi Sunca se okrenu za 25 dana, delovi ka polovima se okreću sporije, delovi na polovima naprave jedan okret za duže od 30 dana. To se naziva sideričko vreme rotacije Sunca. Kada rotaciju Sunca merimo sa Zemlje, ona traje 27 dana i to se vrieme zove sinodički period.

Masa Sunca iznosi 330 hiljada Zemljinih masa. Životni vek zvezda spektralnog tipa G2 je oko 10 milijardi godina, a budući da je Sunce staro oko 4,5 milijardi godina, nalazi se u sredini svog životnog ciklusa.

Sunce zrači u svim delovima spektra, pa tako zrači i radio-talase. Ono je najveći izvor radio-talasa na našemu nebu, ali samo zato što nam je blizu ( postoje zvezde koje zrače neuporedivo više radio-talasa ali su nam one jako daleko ).

Površina Sunca se naziva fotosfera i ona je najniži deo Sunčeve atmosfere. Srednj deo, koji se proteže oko 10 hiljada kilometara iznad fotosfere, naziva se hromosfera. Ređa je i nepravilnoga oblika. Najgornji deo se zove korona. To je najređi deo Sunca koji se teško zapaža ( sjaj joj je oko milion puta manji od fotosfere, pri temperaturi od nekoliko miliona stepeni ).

Kada posmatramo Sunčevu fotosferu, primećujemo da se na njoj pojavljuju i nestaju tamne mrlje - Sunčeve pege.

Sunčeve pege su jak izvor elektromagnetnog zračenja iz unutrašnjosti Sunca. Njihova temperatura je hiljadu stepeni niža od ostale površine Sunca pa ih zbog toga i vidimo kao tamne pege. Sastoje se iz dva vidljiva diela: sene - umbre, i polusene - penumbre. Pege se pojavljuju u grupama i nikada se ne pojavljuju na polovima Sunca.



Često na Suncu vidimo mlazeve usijane materije koje su izbačene u vis i imaju oblik petlji ili lukova, ova pojava se naziva protuberanca ili prominencija. Protuberanca može dostići temperaturu od 20 hiljada stepeni: Postoji više vrsta protuberance: mirne, aktivne, eruptivne, koronalne i protuberance Sunčevih pega.

Verovatno ste svi čuli za pomračenje, kako nastaje?. Svi znamo da se Mesec okreće oko Zemlje, te na svom putu ponekad se nađe postavljen između Zemlje i Sunca pa svojim diskom sakrije Sunce. Razilkujemo tri vrste pomračenja: delimično pomračenje Sunca ( tada vidimo samo deo Sunca koji ima oblik većeg ili manjeg polumeseca) , potpuno pomračenje Sunca ( kada se Mesec nađe u idealnoj udaljenosti od Zemlje, baš toliko da potpuno prekrije vidljiv disk Sunca. Tada na nebu vidimo sjaj korone oko Sunca ) i prstenasto pomračenje ( nastaje kada Mesec dođe u položaj da je udaljeniji od Zemlje, pa je prividno manji u odnosu na prividnu veličinu Sunca i tada ne može potpuno prekriti vidljivi deo Sunca ).

Čuli ste za Sunčevu aktivnost?, to su promene koje opažamo na Suncu koje se odvijaju periodično u cikusima od 11 godina ( ciklus može varirati između 8 i 15 godina ). Ove promene obuhvataju: količinu izračene energije, brojnost i raspored pega, oblik i veličinu korone. Vremenski period najveće aktivnosti naziva se Sunčev maksimum.


Evolucija Sunca
Zvezde svoj život završavaju na različite načine ( hladni crni patuljci, pulsari, crne rupe ). Sunce će svoj život završiti kao hladni crni patuljak.

Sunce će izaći iz stabilnog stadijuma svog života, i počeće da prelazi u pozno doba, faza crveni džin.
Kako Sunce sve više i više stari, helijum će se gomilati u njegovom centru, a proces fuzije i proizvodnja energije će prestati. Jezgro Sunca počeće postepeno da kolapsira pod pritiskom gravitacione sile. Proces fuzije će započeti u sloju koji okružuje jezgro gde vodonika ima još u izobilju. Sunce počinje sve više i više da raste. Njegova površina je sada veoma udaljena od centralnog izvora energije, ona se hladi i izgleda crvena. Sunce sada evoluira u stadijum crvenog džina. Nastaviće se širenje spoljnih slojeva Sunca i ono će progutati planetu Merkur. Temperature na Veneri i Zemlji drastično će porasti. Staro Sunce proces širenja i sažimanja može da ponovi nekoliko puta. Pri svakoj ekspanziji unutrašnjost zvezde neznatno se hladi i time usporava termonuklearne reakcije.Proces ovih termalnih pulseva će se ponavljati hiljadama godina. Pulsevi postaju snažni te se spoljni slojevi zvezde potpuno odvajaju od izgorelog jezgra. Ovi spoljni slojevi polako plove u prostor.

Faza belog patuljka
Izgorelo Sunčevo jezgro skuplja se i hladi. Pošto više ne postoji mogućnost fuzionih procesa o daljoj sudbini Sunca odlučuje. Kad gravitacija skrši Sunce do veličine ne veće od Zemljine, elektroni će biti tako gusto nabijeni da će pritisak koji oni stvaraju biti tako snažan da će zaustaviti dalju kontrakciju. Na ovaj način Sunce će postati beli patuljak ( dimenzija kao Zemlja, ali ogromne gustine, kubni santimetar ima masu od oko 60 tona) koje emituje energiju oslobođenu tokom gravitacionog kolapsa. Usijana površina Sunca (oko 40.000 ili 50.000 stepeni ) tada sija bleštavom plavičasto-belom svetlošću.

Faza crnog patuljka
Beli patuljak počinje da emituje žutu, a kasnije crvenu svetlost. Patuljak će početi postepeno da se hladi i na kraju postaće hladan kao i okolni međuzvezdani prostor, prestaće da emituje ikakvu svetlost. Bogat ugljenikom i kiseonikom crni patuljak nastaviće da kruži oko centra naše galaksije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jedan informativan video o toj temi!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]