|
Iskrena povest o tome kako se Smorelag jednom davno skinula sa ICQ  ili za sve je kriv Foks Molder
Dragana me je jednom pitala kako to ljudi prestanu da puše? Valjda tako što odluče, snagom volje i želje, rekoh ja (mudrica, grrr). Samo što ja neću da odlučim da prestanem da pušim. Ali htela bih da se skinem sa online mreža, foruma, etc. To teško ide. Jednom davno sam se skinula sa ICQ, što i ne smatram nekom naročitom pobedom, toliko su mi se smučili likovi sa kojima sam bila na četu, a neke sam i upoznala. Tako da i nije bilo mnogo teško. Posle toga sam se skinula sa WLM, jednostavno sam deinstalirala messenger. Nikad nisam instalirala SKYPE iako je bilo i takvih predloga. Skinula sam se sa Poljupca i Romance Cafe-a mnogo davno, to je bilo na samom početku mog četerskog "staža" kad sam još naivno verovala da se "pravi" može sresti i na netu. Nagovorila me je keva (ona je kriva ), koja se jednom učlanila u „Fortunu“ (to je bilo mnogo pre www). Pa rekoh, ako je mogla mama, hajde da i ja probam, biće mi možda žao u starosti što i to nisam probala. Mojoj kevi je navodno kompjuterski program ili tim psihologa "proračunao" tipa, a kad je trebalo da se sastane sa njim uživo, ošacovala ga je na ulici sa nekih desetak metara rastojanja i pobegla glavom bez obzira.
Ja nisam pobegla kad sam videla Foksa Moldera - stajala sam na pešačkom prelazu, čekajući da se upali zeleno, i posmatrala ćelavog debeljka sa piksla dioptrijom koji nije znao da je posmatran. Mogla sam da se okrenem i odem, da kidnem kao i moja keva, ali ne, ja ipak ne bežim; rekla sam sebi, ok, ako si ti čovek za mene, voleću te snagom volje (što bi rekla moja Jela), voleću te tako spolja neprivlačnog samo ako imaš neiskvarenu dušu i srce željno ljubavi. Intelektualac Fox Maulder, čovek koji je studirao na istom fakultetu u isto vreme kada i ja, koji je čitao Habermasa, Gadamera, Apela, Hirša, Rikera, i lično poznavao Milana Kangrgu, izvređao me je te večeri na angro, što bi se reklo. Ničim neizazvan. Lažem, zapravo; bio je izazvan time što sam se pojavila u crnim somotskim farmerkama, kožnim čizmama i zimskoj jakni umesto u miniću, crnim čarapama i salonkama. Bio je januar, negde posle Božića, temperatura -11 i pičila je beogradska košava. Ali, dobro, znam, nije mi to neko opravdanje jer inače ne nosim miniće, crne čarape i salonke. Čak ni kad je +11. U tome je verovatno moja fatalna greška.
Niti sam ja Skali, niti je on Molder, ali je naš susret bio pravi horor, Zona sumraka. A ja mu bejah ponela od kuće domaću štrudlu sa orasima i mirišljave svećice, bilo je vreme praznika, a on sam, ostavila ga devojka pred Novu godinu, umrla mu majka koja ga baš nije volela, a ni on nju, ali jedna je majka, teško je to, uvek i za svakoga. Došla sam kao poručena, naletela mu na zicer: frustrirani sredovečni intelektualac na kojem se vide neumoljivi znaci starenja, duševne i fizičke zapuštenosti, te večeri je prevazišao samog sebe u deljenju uvreda. S druge strane sam bila ja, nekako otuđena od sebe, promrzla od one košave i emocionalno ispražnjena ili pre zaleđena; mrzelo me je da uzvraćam udarce, nisam ih čak ni amortizovala. Samo sam posmatrala i pitala se - dokle će da traje ovaj baraž negativizma i zmijskog govora, i dokle ću ja da učestvujem u tome? Na rastanku je čak hteo da me poljubi. Izmakla sam se, poljubio je hladan vazduh. Čim sam došla kući, nakačila sam se na messenger: nije mi bilo dosta, htela sam da čujem još. Čovek me je naravno spremno čekao na drugoj strani, a ja sam se samo cerekala i izazivala, izazivala, postajala sam zlobna, ništa mi više nije mogao u emocionalnom smislu, samo sam ga puštala da se prosipa, da peni, da huli i proklinje. Prevazišao je samog sebe u verbalnoj manifestaciji mizoginije, više se nije obraćao meni nego nekom „vi“ u sopstvenoj uobrazilji – „vi, pokvarene i bezosećajne žene“, „vi ludaci, koji šetate gradom a trebalo bi da ste pod ključem“… Onda sam se setila da postoji dugme - kao što kaže jedan moj drug, najbolja stvar na četu je što uvek možeš nekog da isključiš na dugme. I to sam prvi put u životu uradila, pritisnula dugme i dilitovala njegov profil.
Posle godinu dana Molder me je ipak pronašao i poslao mi e-mail sa nostalgičnim pitanjem: kako to da nas dvoje nismo ostali u vezi, tako smo se dobro razumeli i slagali?!
Ostala sam bez teksta.
|
