Priče o ljudima

3

Priče o ljudima

Svaka tvoja priča je mini scenario, dok ih čitam bukvalno mi prolaze kratki rezovi kroz glavu. Priznajem da sam se oduvek čudila tvojem strastvenom interesovanju za vojne teme, pitanja strategije i taktike ratovanja, vojne industrije, naoružanja i sl. (oprosti mi na neveštim izrazima, davno sam položila ONO i DSZ na fakultetu, slušali smo taj predmet na I i II godini studija, ali sam ih ofrlje spremala i položila ispite tek reda radi, a seminarski rad sam pisala o evrokomunizmu) - zato što imaš taj estetski i umetnički senzibilitet koji mi je izgledao teško spojiv sa tako "muškim" temama. Sada je, bar mi se tako čini u ovom trenutku, sve to zajedno postalo bar malo jasnije.

Eto, kao što si se sama mnogo puta uverila - uvek postoji valjan i objašnjiv razlog, samo treba imati dovoljno činjenica na gomili....

PS
Što se tiče ''vojnih pitanja'', objašnjenje je logično - nezavisno od mog porekla: sve što je na svetu smišljeno, korišćeno je najpre u vojne svrhe. Tako je od pećinskog kamena pa do danas. Kompjuter za kojim sada kucaš smislili su za potrebe vojske. Internet je smislila armija radi lakšeg praćenja logističkih planova, itd. Medicina, put u kosmos, hemija...sve su ljudi smislili da bi nadvladali druge. Šta nam preostaje nego da ''svarimo'' tu činjenicu i prilagodimo je sebi?

Početkom aprila preminuo je moj komšija, pokoj mu duši, rodom iz one kozaračke Japre o kojoj je Ćopić pisao. Bio je jedan od poslednjih „Mohikanaca“ koji su poznavali legendarnog Pepu Bandića. Pitala sam ga jednom šta je bilo sa Pepom, je li se pripitomio u pitomoj Vojvodini, a on mi je onim svojim ojkajućim krajiškim glasom i kao da se dovikuje sa nekim preko brda, odgovorio: „Nije, more. Vratio se tamo, nije mogo da se navikne na ravnicu, nikako“.

Podsećanje na "Osmu ofanzivu"
http://www.youtube.com/watch?v=9xc_81KWOWs

ja ga u potpunosti razumijem. imala sam istih problema dok sam obitavala u Vojvodini. 'niđe brda!'
ja mislim da je taj brdoviti reljef urodjen u nas, koji smo rodjeni u brdima. bez brda se osjecam nago i ranjivo.
i dan danas se klanjam planinskim vjencima sirom svjeta. smešak

Jes' vala, i ja sam u ovom Banatu "antiprotivna", što bi rekao Jovandeka. Mr. Green

Prema životnom putu moje porodice, kada bih bio dovoljno drzak, mogao bih da napišem jednu od bezbroj verzija ''Osme ofanzive'', ili ''Ne tuguj , bronzana stražo''... A posle ove srpske kalvadije mnogi bi mi se u tom pokušaju mogli pridružiti. Književnost tek očekuju izazovi u opisima ovih silnih talasa srpskih izbeglica. ''Oj, Krajino, krvava haljino...''.

Iskrena povest o tome kako se Smorelag jednom davno skinula sa ICQ Mr. Green ili za sve je kriv Foks Molder

Dragana me je jednom pitala kako to ljudi prestanu da puše? Valjda tako što odluče, snagom volje i želje, rekoh ja (mudrica, grrr). Samo što ja neću da odlučim da prestanem da pušim. Ali htela bih da se skinem sa online mreža, foruma, etc. To teško ide. Jednom davno sam se skinula sa ICQ, što i ne smatram nekom naročitom pobedom, toliko su mi se smučili likovi sa kojima sam bila na četu, a neke sam i upoznala. Tako da i nije bilo mnogo teško. Posle toga sam se skinula sa WLM, jednostavno sam deinstalirala messenger. Nikad nisam instalirala SKYPE iako je bilo i takvih predloga. Skinula sam se sa Poljupca i Romance Cafe-a mnogo davno, to je bilo na samom početku mog četerskog "staža" kad sam još naivno verovala da se "pravi" može sresti i na netu. Nagovorila me je keva (ona je kriva Mr. Green ), koja se jednom učlanila u „Fortunu“ (to je bilo mnogo pre www). Pa rekoh, ako je mogla mama, hajde da i ja probam, biće mi možda žao u starosti što i to nisam probala. Mojoj kevi je navodno kompjuterski program ili tim psihologa "proračunao" tipa, a kad je trebalo da se sastane sa njim uživo, ošacovala ga je na ulici sa nekih desetak metara rastojanja i pobegla glavom bez obzira.

Ja nisam pobegla kad sam videla Foksa Moldera - stajala sam na pešačkom prelazu, čekajući da se upali zeleno, i posmatrala ćelavog debeljka sa piksla dioptrijom koji nije znao da je posmatran. Mogla sam da se okrenem i odem, da kidnem kao i moja keva, ali ne, ja ipak ne bežim; rekla sam sebi, ok, ako si ti čovek za mene, voleću te snagom volje (što bi rekla moja Jela), voleću te tako spolja neprivlačnog samo ako imaš neiskvarenu dušu i srce željno ljubavi. Intelektualac Fox Maulder, čovek koji je studirao na istom fakultetu u isto vreme kada i ja, koji je čitao Habermasa, Gadamera, Apela, Hirša, Rikera, i lično poznavao Milana Kangrgu, izvređao me je te večeri na angro, što bi se reklo. Ničim neizazvan. Lažem, zapravo; bio je izazvan time što sam se pojavila u crnim somotskim farmerkama, kožnim čizmama i zimskoj jakni umesto u miniću, crnim čarapama i salonkama. Bio je januar, negde posle Božića, temperatura -11 i pičila je beogradska košava. Ali, dobro, znam, nije mi to neko opravdanje jer inače ne nosim miniće, crne čarape i salonke. Čak ni kad je +11. U tome je verovatno moja fatalna greška.

Niti sam ja Skali, niti je on Molder, ali je naš susret bio pravi horor, Zona sumraka. A ja mu bejah ponela od kuće domaću štrudlu sa orasima i mirišljave svećice, bilo je vreme praznika, a on sam, ostavila ga devojka pred Novu godinu, umrla mu majka koja ga baš nije volela, a ni on nju, ali jedna je majka, teško je to, uvek i za svakoga. Došla sam kao poručena, naletela mu na zicer: frustrirani sredovečni intelektualac na kojem se vide neumoljivi znaci starenja, duševne i fizičke zapuštenosti, te večeri je prevazišao samog sebe u deljenju uvreda. S druge strane sam bila ja, nekako otuđena od sebe, promrzla od one košave i emocionalno ispražnjena ili pre zaleđena; mrzelo me je da uzvraćam udarce, nisam ih čak ni amortizovala. Samo sam posmatrala i pitala se - dokle će da traje ovaj baraž negativizma i zmijskog govora, i dokle ću ja da učestvujem u tome? Na rastanku je čak hteo da me poljubi. Izmakla sam se, poljubio je hladan vazduh. Čim sam došla kući, nakačila sam se na messenger: nije mi bilo dosta, htela sam da čujem još. Čovek me je naravno spremno čekao na drugoj strani, a ja sam se samo cerekala i izazivala, izazivala, postajala sam zlobna, ništa mi više nije mogao u emocionalnom smislu, samo sam ga puštala da se prosipa, da peni, da huli i proklinje. Prevazišao je samog sebe u verbalnoj manifestaciji mizoginije, više se nije obraćao meni nego nekom „vi“ u sopstvenoj uobrazilji – „vi, pokvarene i bezosećajne žene“, „vi ludaci, koji šetate gradom a trebalo bi da ste pod ključem“… Onda sam se setila da postoji dugme - kao što kaže jedan moj drug, najbolja stvar na četu je što uvek možeš nekog da isključiš na dugme. I to sam prvi put u životu uradila, pritisnula dugme i dilitovala njegov profil.
Posle godinu dana Molder me je ipak pronašao i poslao mi e-mail sa nostalgičnim pitanjem: kako to da nas dvoje nismo ostali u vezi, tako smo se dobro razumeli i slagali?!
Ostala sam bez teksta.

Trebalo je da na sastanak ponesete po jedan laptop...

Kad reče ICQ: iskoristila sam ga samo jednom. Svidelo mi se kako klapara i ispušta zvuk pisaće mašine i kako vidim svako slovo koje on napiše u datom trenutku. Slova su bila raznobojna, lepršava i nabijena iščekivanjem. Mi smo bili poneku godinu mladji, a ja potpuno neiskusna i bezazlena ... prvi put na ICQ-u.
Prvi i poslednji.
Zaljubila sam se tako lako, a tako je teško bilo dopreti do njega.
Sećam se početka. Dala sam sebi neko ime, a on sebe nije zvao.
Imao je toliko mnogo šarma, lepote, tihe sete i reske romantike.
Bilo je neke neobične poezije u njegovoj senci.
Volela sam ga.
Mrzela sam ga.
Volela sam ga.
Plašila ga se.
Plašila se za njega.
Čekala sam ga i nadala mu se.

Tako je počelo. Nadam se da se nikad neće završiti ... iako ICQ ne koristim više uopšte i nisam ni sa kim, sem s njim.
Vidim, njegov broj je , još uvek, verni pratilac njegovom imenu, ali , nekako sam sigurna da ga ni on više ne koristi...tek....zaboravio je na njega...potpuno.

Kako jednom i sam reče : ispočetka to naše, uopšte, nije ličilo na ljubav...

Ako je to bilo prvi put na četu i buum ljubav, ti si zaista pravi srećković.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1032 korisnika na forumu :: 100 registrovanih, 14 sakrivenih i 918 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, A.R.Chafee.Jr., acatomic, ajo baba, AK - 230, aleksandarbl, Alibaba1981, alkatraz080, Andrija357, Apok, aramis s, arzak, awathorn, b_z_b, babaroga, Ben Roj, Bobrock1, Boris90, BSD, Bubimir, cavatina, cemix, cenejac111, crnogorac, cvrle312, darkojbn, Denaya, doklevise, DPera, Dusan Medojevic, Džordžino, esx66, Fog of War, francis begbie, Frunze, Georgius, girici2, goran.vvv, GreenMan, helen1, hyla, I AM THE KING, ikan, Istman, Ivica1102, kaptain, kobaja77, konstruktor, krlebgd77, Krusarac, kybonacci, ljuba, Lubica, maiden6657, Marko Marković, MB120mm, mb1213, Mercury, mgolub, MiG-29M2, Miki01, miodrag, moldway, mrvica78, neko_drugi, Nemanja.M, nemkea71, nenad_l, NoOneEver Dreams, ofbeyond, Panter, Pikachu123, Planinar, ras007, Recce, RJ, RobinHood12, Rocker, rodoljub, royst33, ruma, sakota79, sickmouse, srbijaiznadsvega, Srle993, strn, styg, Toni, trikomso, vasa.93, VJ, VladaNS1978, Vlajman1957, voja64, vranjanac29, Yonesky, yrraf, Zimbabwe, zlatkoa987, Žukov