Sav ostali svet

17

Sav ostali svet

Ma pusti te srpske sireve:))

Nego bre,meso je u Srbiji i dan danas "vrh", a Evropljani su mesozderi,
u medjuvremenu su i naucili da je ekoloski gajeno prase,tele,svinja,
govedo ( ovce i tako ne mozes ,hvala Bogu, da manipulises), ali
i pernate zivotinjke, nesto posebno sto ma svoju cenu.

Recimo ( u D ili F,NL) da kilogram nekakvih krmenadli, od svinja
koje zive u nekakvom mraku na 0,8 qm i tako od rodjenja do svojih
12 meseci zivota,bivaju hranjene hormonima i antibioticima i onda
naravno i ukus mesa je takav, a i cena, recimo 5 evra kilo.

Medjutim, to i takvo meso je zamisljeno za prodaju u diskont
marketima za neki debeli,ali siromasan sloj drustva ( a BogUmi ima ih
u EU na stotine miliona), ali opet ima ljudi ( a i tih ima "u kolicinama")
koji 1 kg svinjskog mesa placaju i 30 evra . Ja licno kupujem
teletinu koju placam ovde 30-40 evra po KG, a pet nije tako dobra
kao u Srbiji jer se u EU zivotnje koje jos sisaju mleko nmikada ne kolju.

Dobru govedinu u EU mozes da pazaris samo ako je iz Argentine,
a i tu 1 kg kosta 20-30 evra.

Pomenuo si pecurke, a ja bih samo da se nadovezem da su kod nas
pecurke jako podcenjene, da recimo u sezoni vrganje nadjes na
pijaci i za 5-6-7 evra kilo, a ovde te kraljice pecurki kostaju u septembru
i 40-50 evra 1 kg.Slicno je i sa lisicarkama.

Onomad gledah neku reportazu o visnjama i malinama ( nemacka TV).

U Nemackoj ( ali i NL,S,F,UK itd) se jedu vocni kolaci.
Nepoznate su reform torte ( to bi vec spadalo pod Toblerone).

Maline i visnje nemacka konditorska industrija uvozi vec decenijama
iskljucivo iz Srbije. Maline su vec legendarni srpski brend, ali su
to i visnje.

Znaci da Iglo,Dr.Oetger (sladoledi i jos kojesta)
milione i milione evra godisnje uvoze iz Srbije.

I bre kisooo kupus:))

Futog je ovde pojam. Svako Ture ( a oni imaju te ducane sa orjentalnim
zezalicama, Vegeta, incl) u Evropi pazari vakuumirani kiseo kupus
iz Futoga. Tako ja platim glavicu kupusa 7-8 evra, a kilo mlevene
govedine 5 evra.

Napisano: 15 Feb 2011 22:30

А о чему ћемо ми да причамо, ако не о сиру? Па МИ смо остали свет.

Ако се не варам, '57. године прошлог века намерили се Руси да пошто-пото пре Амера остваре давнашњи сан човечанства и да лансирају живуљку тамо где до тада ниједна живуљка није била – у космос. Мало ли је!? Very Happy
Наватали неког авлијанера из комшилука: нити какав педигре, нити плава крв, нити неке посебне вештине - обична џукела: запишава бандере, њушка и ришка ђубре, јури кује (не знам да л' је био кучак или кучка), лаје на месец – ма, све што ради свака џукела. Руси су, дакле, послали првог живог створа у космос, пса Лајку (сећате се? Mr. Green ).
Е, а ја се сећам једне давнашње емисије посвећене нашем највећем познаваоцу космонаутике, инжењеру Миливоју Југину који је у тој емисији причао о припремама које су руски научници приредили Лајки пре него што се један тако озбиљан пројекат, као што је слање живог створа у космос, изведе.
Можда ми и немамо неко високо мишљење о руској тачности и дисциплини, али ипак, урадити тако нешто био је догађај од прворазредног значаја, како за човечанство, тако и за Русију. О свему се водило рачуна: од Лајкиног првог дана у карантину, па до последњих тренутака њеног живота који се славно завршио у космичком беспућу. Завршио се јесте, али славно!
Наиме, руски научници су до ''у танчине'' прорачунали и разрадили сваки секунд Лајкиног живота: тапацирали место где ће да борави, израчунали којико јој је(биће да је била куја) потребно постора, где ће и кад да се обрне, ако јој се јави жеља ''за бандером'', где да је нађе, ма све. Ништа није било препуштено случају.
Не шаље се сисар у космос сваки дан, хеј!
Причао је господин Југин у тој емисији о свему, сећам се, врло живо и сликовито.
Нарочита пажња је била, каже, поклоњена исхрани Лајке у свемирском недогледу. Миливој је испричао како су се састали тадашњи највећи руски нутриционисти, научници у белим мантилима, познаваоци хране и ветеринари како би Лајки обезбедили најбољи могући оброк док је ''тамо'': толико и толико беланчевина, толико и толико угљених хидрата, масних киселина, шећера, беланчевина, воде...шта све не. Све на мерку, у стерилним условима, белим мантилима и под микроскопом - као сав остали свет Very Happy . И као сав нормални свет, израчунаше научници, учене главе, тачно у секунд, кад ће и колики комадић беличасте масе пуне свега што је потребно једном сисару да преживи да се нађе Лајки испод њушке.
Како рече господин Југин, дође време да се обави проба са тим пребогатим комадићем.
Верујем да такав комад, такав коктел и такво здравље никад ниједан пас на овом свету није пробао, нити ће.
Кад, 'оћеш! Џуџа ни да омирише тај ватромет витамина и свега осталог. Ма ни ''око да баци''. Ништа! Бар да се, ако ништа, поигра са оним трудом тима стручњака. Ма јок! Куми, моли, не помаже.. Наста, вели Југин, општа пометња. Доведе се у питање цео пројекат.
Можда би судбина једне московске керуше била сасвим друкчија, можда би поживела још коју годину јурећи мачке по московским улицама, да се није јавио један из тима стручњака (а ја сам уверем да је то неки наш човек) који је предложио да се у ту беличасту масу, у тај еликсир живота који Лајка упорно није хтела да једе, убаци један комад СЛАНИНЕ!
Куче је то смазало и запечатило себи живот – али славно!
Што ја сад пишем све ово?
Ево зашто...
Ја стварно не знам шта бака Дана ставља у сир. Али, ако га нема за уз ручак, доводи се у питање цео ''пројекат ручка''.
Дража ми је једна ''чашица доброг, домаћег разговора'' код Цилета у његовој механи, него сви лекови у апотеци. Very Happy

Ја се надам да не треба ''наравоученије''.

''Нежност према земљи и родноме крају
Чијим нам је дахом дух некада плењен,
Где и сада звезде истим сјајем сјају,
Исти ветар дува плодан, неизмењен,
Исте шуме, цвеће и мириси трају.
''
Сима.
Наш Сима!

Dopuna: 05 Maj 2011 0:24

Сад већ давне '89. био сам у Енглеској, и то ништа мање него у Лондону, тачније у Редингу, баш у време оног музичког фестивала. Саставио сам, боме, неких три-четири месеца и, треба ли то рећи, провео се...к'о тамо. Клубови, концерти, пабови, познанства...све је то био део провода и лудовања једног трмтогодишњака. Имало се, могло се. Ех!
Лондон ко Лондон. Жао ми само што нисам научио енглески језик. Наиме, тамо сам се нашао са сестром од тетке и једним другаром па ми познавање језика није било ни потребно. Садми жао. Али, ко велим: Ако сам где могао да видим како живи тај ''врли'', ''нормалан'' и, шта је још остало, а да – остали свет, онда је то Енглеска и онда је то Лондон.
Једном трмтогодишњаку је све тамо било: wow, lol, cool…све је било: extra, vrh jbt…misim Londra, znači ono. Кад се сви ти немушти и небулозни изрази скупе не би могли да изразе одошевљење једног трмтогодишњака који се обрео тамо где се обрео. И, стварно, мени је тада тамо све било необично и тада сам мислио да је тамо тај нормални свет и да се у ствари тамо нормално живи. Сад кад се сетим тог свог одушевљења, сад ми је смешно. Младост, шта ћеш.
Сећам се, на петнаестак дана пред одлазак из Лондона мени и друштванцету понестане пара. Ма шта понестане, били смо тотални шворц. Без пребијене паре смо тумарали Лондоном размишљајући само о какавом-такавом оброку. Не знам како је сад, али тад си тамо могао да се понудиш да за ситне паре рецимо пренесеш новине од доставног возила до трафике и тако се ''покрпиш'' за оброк, тако се ваљда то ради у осталом свету. Сад ми то изгледа једино нормално. Било како било, тих петнаестак дана су били прави пакао. Смучио ми се Лондон за сва времена, и пабови, и концерти, ма све.
У тој глади и тој муци пронађе мој другар у једним новинама наслов који рекламира неку хуманитарну акцију којом се сиромашним грађанима Лондона обезбеђује један бесплатан оброк (ту и ту, тад и тад). Срећи никад краја, јуху, јешћемо!
Како смо били близу ''ту и ту'', наравно, одемо батац тамо. Баш тог дана је била организована акција. Помислих: Срећа нам се коначно осмехнула.
Међутим, још издалека ми би малко сумњиво.
Наиме, пано на којем је писало ''За сиромашне'' био је испред врата ресторана који ни у лудилу, ни у Озу, не би примио човека ''без кравате''. Ту се ручак резервисао недељама унапред. Лакеји пред вратима, мермер, тамна стакла, ма - свемир-васиона. То је у ствари неки клуб затвореног типа у који се улази само са чланском картом. Бадава ти и ''бентли'', и пун новчаник, и шта-ти-ја-знам-све, ако ниси члан – ништа.
Има таквих клубова по Лондону, то је ваљда нормално. Било ми је чудно да се баш ту једе џабе, макар и један оброк. Али, шта је – ту је. Ми, онако гладни и штрокави, право пред оне лакеје: Добар дан, ми дошли.
Кад, хоћеш. Они лакеји се узјогунише, одмах позваше још двојицу и нас у страну.
Те шта ви мислите, теко сте ви, те знате ли ви где сте дошли, те не може то тако, на шта то личи и томе слично.
Ми тек сад нисмо знали о чему се ради.
Ма џаба смо ми оним умивеним и ситим лакејима објашњавали како смо ми ти који смо гладни и сиромашни, џаба смо се позивали на оглас у новинама, на самилост, на филантропију, помињали смо им и Робин Худа и Суперхика, бадава, не вреди, најурише нас.
Додуше, удостојили су нас објашњења:
Елем, јесте тог дана била хуманитарна акција, и јесте она била за сиромашне и гладне, али на ту акцију су требали да се одазову богати (чланови клуба) који ће себи платити ручак, ваљда аукцијски, у клубу, а онда ће се те паре уплатити у тамо неки фонд који ће финансирати набавку, рецимо, брашна које ће бити утрошено за хлеб који ће се продавати по нижој цени од трт-мрт, а тај хлеб ће имати право да купују лица са...итд, итд.
То је ваљда нормално у осталом свету!
Не знам како вама, мени није. Sad

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 821 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 9 sakrivenih i 771 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amaterSRB, Battlehammer, Brankoni, cenejac111, crnitrn, dane007, darkstar101, djboj, dragoljub11987, galijot, goxin, havoc995, Hoegaarden, HrcAk47, ILGromovnik, Insan, komkom, Krusarac, MB120mm, Mercury, Milan A. Nikolic, miodrag, Morocco, mushroom, nenad81, neutralal.com, nuke92, pein, Pohovani_00, Profica, proka89, RecA, Regrut Boskica, ruso, sevenino, theNedjeljko, Toni, uros, VJ, xJeremijAx, Yellow Pinky