Sav ostali svet

16

Sav ostali svet

Ако претпоставимо да тамо негде ''иза седам гора и седам мора'' има неког другог света (нормалног), мора да и тај свет, та ''плава звезда'' некако види и нас.
Ево само делић онога како нас види, и какви смо:
Сви све знамо о свакоме. По правилу наш човек о неком другом, па и о најбољем пријатељу, прво каже оно што му не ваља; прво га оцрни и наблати; прво му повади прљав веш, обезвреди каријеру, фамилију, помене грехове до деветог колена... То је ваљда нормално пошто смо наши, забога.
Генерал тај и тај је неспособан да командује војском јер се пет, хеј, пет пута женио! Министар тај и тај се школовао у иностранству; шпијун – гарант! Директор тога и тога је пушио ''чудне цигаре'' за време студија; наркоман – сто посто! Тај и тај је докторирао у двадесет и петој; па где то има!? Онај тамо има петоро деце; ко шта ради, тај прави децу. Члан је САНУ, а ћерка му лудује по сплавовима до зоре; и то ми је отац! И тако редом. Све се сазна тако што Мика каже Лази, а Лаза Пери, а Пера Жики... Проверено сто посто. Па и да је тачно...
Никад нисам имао прилику да упознам неког министра (Воју Брајовића не рачунам јер сам га упознао пре ''устоличења''), али такође никад нисам упознао човека који је икад ишта добро рекао о Влади, министрима, држави...химни, застави... Директоре бирамо да бисмо имали кога да пљујемо, брљамо, коме шију да заврћемо - а ми их бирамо! Од наше, али НАШЕ, фирме нема горе. Градоначелници нам уништише НАШЕ градове – а и њих ми бирамо!. Најгори људи по правилу живе управо у месту у којем и ми живимо.
Шта год да неко уради: могао је боље; није морао баш ту; а што баш сад и што баш он!?
Никад, али никад, нисам чуо да је нека домаћица рекла да јој је неко јело успело, јело које је она сама направила. Први и последњи пут сам пре десетак година чуо да је човек у кафани пред другима похвалио своју жену, а да она није била присутна. Чуо, мајке ми.
Корумпирани смо, кажу - дозлабога; a самог себе сам, признајем, ухватио да причам о корупцији иако никад никог ни за шта нисам ''подмазао''. Бар бих, ево, сад признао - овако анонимно.
Сањамо о плати од 3000 евра, а не радимо ни за 30. У августу нам смета врућина, а у фебруару се жалимо на дебели минус. Снег у децембру нас увек изненади и затекне неспремне. Кад имамо једемо да пукнемо, кад немамо трпимо да цркнемо. Безразложно лажемо; онако, из забаве. Ината имамо за извоз. Најгоре нам је данас и ни по коју цену не признајемо да смо се ми променили, а не време од пре двадесет година (време с тим нема никакве везе). Што сами себе можемо да блатимо и оцрнимо, нико не може (ко ја сад). Чега год се ухватимо – брукамо се.
А опет, бело смо перје за остали свет.
Кад су Толстоју рекли да је геније, човек се згрануо: Па какви су остали ако сам ја геније!?

Допало ми се следеће:
tuzor :: Лакше је, заиста, размишљати "напослено", да "тамо негде" постоји тас којим се изравнава наша овдашња туга, ублажује наш овдашњи бол, нека лепота која спасава свет и нас у том свету. Ипак, мислим да је све то у мени-теби-њему-нама, и само у мени-теби-њему-нама.
Да је само тас, ни по јада. Ми смо зарад Мекдоналдса, Мерцедеса, Самсунга, Кокаколе и других непотребности, такви какви смо, изгубили целу ВАГУ!
Цео свет нам је нормалан, а ми ништа под милим богом не радимо да пронађемо нормалност. Немамо вагу!
А опет кажем да смо бело перје за остали свет.
Ако је за утеху.
...

@ТиСи,

Може "ствар" и тако да се сагледа, али се ипак треба чувати олаке хипергенерализације.

Твојој анализи "нашег" менталитета, која представља еманацију неког зачудно обликованог цвијићевско-скерлићевско-данојлићевског схватања, недостаје још само жучност једног Драгослава Михаиловића, па да кренемо у истрагу наших сумњивих гена. А ево шта је наш академик пре годину и по изјавио:
Citat:Ми, хоћу да кажем, у ствари трпимо терор неких горштака проглашених за такозвану динарску расу, који су напустили своје козе и овце у планини и незвани дошли у један питом и доста њањав свет да му кажу да су најбољи и да имају право да му седе на глави. У томе су им помагали режими прве, друге и треће Југославије, а у доброј мери наруку им иде и данашњи режим у Србији, поготову преко двеју водећих демократских странака. Читава идеја о Југославији – а слично се, нажалост, мисли и у садашњој Србији, која је, и поред свих страшних пораза и трагедија у XX веку, тупоумно остала југословенска – била је заснована на бесмисленој етнолошкој теорији Јована Цвијића да најбољи део српског народа не живи у Србији него изван ње, нарочито преко Дрине, и да Срби из Србије имају историјску дужност да изгину да би тај најбољи део сопственог народа привели једној немогућој држави. Та немогућа држава је већ трећи пут у диму и крви нестала, а малоумне југословенске идеје и стечене предности динарске расе у Србији су остале. И ја, припадајући овом смољавом и слинавом свету Србије, повремено пожелим да људима са планине, којих због њихове физичке заводљивости и преварног шарма имам у приличној количини и у фамилији, поручим да нам се скину са врата и да се носе дођавола натраг својим заборављеним гладним козама.

Прихватам, заиста, да је изражена та "црта" неумерености у задовољавању "приземних" прохтева, лењости и "оцрњивања" другог (чак и ближњег), али - усуђујем се да кажем - она је вештачки искована у разним душегупкама и ропотарницама, како би се на оно што нас сналази гледало као на природно, нормално и заслужено. Прибојавам се да је и академик Михаиловић, "голооточанин", услед многих ожиљака на души, посегао за нечим што се, у суштини, опет своди на чувено "МИ и ОНИ". Па смо МИ, ма и "смољави и слинави", пре свега питоми, културни и демократични, док су ОНИ горштачки распојасани, некултурни и виолентни.

И да - има нечег у том "белом перју", није да нема... Зашто ми на памет пада она сцена из филма Скупљачи перја, када Бели Бора из камиончета обема шакама граби перје и развејава га по путу... Sad

Наше ропотарнице, наша мучилишта су наши кревети; тамо где остајемо сами са собом. Заогрћемо своју голотињу бињишем дефетизма јер једино нам то преостаје, једино се тако сна дохватимо. Да, и уз ракију љуту. ЛМО (линија мањег отпора) Sad

Не, не мислим да су ''ОНИ'' неки разуларени горштаци, мајори Крсмани, хорде у походу на ''НАШУ'' метиљаву питомост и патетичну помирљивост. Ма не! Нити су ОНИ хорда, нити смо МИ бескичмењаци, и обратно, нити су ОНИ бескичмењаци, нити смо МИ хорда.

Моја последња порука се односила на ''ОВДЕ и ТАМО''. ОВДЕ је тако како јесте, а ТАМО је врли, кахм...нови свет.

- Бело перје! - бело перје је магловита метафора и тек најава ''тешке артиљерије'' коју сам намеравао да изведем пред морална начела тог врлог новог (осталог) света. Али, залуд стратегије, залуд маневри!
Како год се окренем, позади ми...оно што је позади. Smile

Svet ne moze da bude normalan niti je ikad bio
normalni su samo pojedinci na tom "svetu".
A sta je ustvari svet?
Svet je ustvari deo vaseg univerzuma,a on se nalazi ovde,gde jeste ili tamo gde u dusi osecate mir,tamo gde osecate da pripadate.
Iako nam deluje da je u "svetu bolje",da li se ikada zapitate da li je stvarno bolje ili je samo pojedincima bolje?
Lopova ima svuda,a ne samo kod nas,uvek ih je bilo i uvek ce ih biti,pa onda vidite da smo i mi deo tog "normalnog sveta".

Covek ima zelju da menja mesta i drzave.Ali na zalost tek na kraju ce shvati da je samo protracio ono malo zivota sto je imao u tudjoj drzavi u tudjini,tamo gde ne pripada i gde se ne oseca kao deo svog naroda.

DA LI JE TO ZIVOT?

p.s. rec "Normalno" je relativan pojam!!!!

Џаба! Шта ћу кад волим да ''чачнем'' тај остали свет. На лакат бих проговорио.

Веле да много псујемо! Па добро, псујемо. Шта сад? Излети нам и у пробраном друштву, неке псовке чувамо за посебне прилике, неке за најбоље пријатеље, неке су фамилијарне (за фамилију и родбину), чак и за сахране имамо псовке, тад обично у псовкама помињемо живот. Понекад ни ''Помози, Боже!'' не можемо да разликујемо од псовке, нажалост. Понекад су нам псовке индикатор присности, ''испаљујемо'' их да проверимо расположење саговорника... Могу само да замислим несрећног професора који ђацима објашњава термин ''ласцивно'' на примерима народног стваралаштва које је марљиво прикупио Вук. А ''Црвен бан'' јесте део нашег народног стваралаштва.
Али, какви су то људи који, кад више нема аргумената, а стисну их одасвуд, притерају их уза зид, прокану једно 'сочно', једно 'из душе', једно 'од срца' – дођавола!?
''Опељешили су ме у аутобусу – дођавола!'', ''Дођавола, какав је ово живот.'',''Дођавола, пао сам на испиту!''... Изем ти псовку.
Код нас је таква псовка узречица, одраз изузетног васпитања, манир бечке школе...
А кад човека мало боље размисли...
Шта ми псујемо? Не помињемо баш све у псовкама. Псујемо мајку, оца(!), бога, свеца, дете, хлеб, 'лебарник, каравајче, целу фамилију...то су озбиљне псовке, најтеже. Наш човек не воли помињање свеца, мајке, детета...ни у каквом контексту, камоли у псовкама. То му је СВЕТО! Када наш човек неког псује, бира оно што је свето ономе коме је псовка упућена, а ако је он тај коме је псовка упућена, погоди га она којом се псује његова светиња. Дакле, ако ништа, а оно су псовке доказ да наш човек и поседује нешто што му је свето, дођавола. ''Заврнеш'' ли нашег човека га за 100 евра, он ће да се ждере у себи што ти их је и позајмио, али опсујеш ли му ''оно'', зна се – бој! Дирнуо си му светињу.
Каква ли је доколица тог осталог света; тих што су вазда насмејани, којима је сваки дан пазарни? Да ли је могуће да им је све потаман и да ни за шта не морају да процеде псовку одушка, тешку ко планина?
Шта ли је свето ''осталом свету'' кад им је псовка ДОЂАВОЛА!?
Хе, псовка! LOL

svet...........cemu to sluzi a uz to i ne radi Mr. Green

TiSi, nekad sam i ja "na lakat" progovarala. Sada sam utihnula. Nemam snage ni želje da nekome nešto dokazujem i ukazujem. Svet je svet, sa svim svojim nadama, željama, strahovima, psovkama... A, ja, spavam. Spavam po dvanaest sati. Iscrpeo me taj svet kog više i ne pokušavam da doživim kao svoj. Nije.

tuzor ::

-
Па зар се не нађе неки инвеститор, свестан да је ово поднебље душу дало за производњу сокова, сирева, ракије (од шљиве, дуње, малине, крушке, грожђа, јабуке ...), кекса, других производа од житарица, месних прерађевина, полуфабрикованих печурака ... ? Зар држава не би требало да управо ту пружи бројне погодности, и развија односе партнерства? Колико знам, једини озбиљни улагач са иоле развијеном производњом на овим просторима је група Mondi Foods.


...


Izvini,a zasto bi neki Francuz,Nemac,Italijan ili
Spanac (moze i Austrijanac, Svajcarac) dosao u Srbiju da
ulaze neku lovu u sireve,
keks ili rakiju?

Ljudi u ovoj ( matoroj EU) te srpske sireve ne jedu jer imaju tradiciju
pravljenja sireva,barem 1000 godina duzu od tog cuvenog srpskog
sira koji je samo mlad ili star.

Rakija je zanimljiva prica,a i rakija u Srbiji na istom je nivou(civilizacije)
kao i ti sirevi. Pece se dunja,kajsija ( jako skupoceno voce), pakuje
se u nekakve plasticne flashe koje vec kad vidis izgubis volju i da
pomirises takvu rakiju. Najcuvenije vocne rakije su bas iz Nemacke
Austrije i Severne Italije. Barem 6 x skuplje od tih nasih cuvenih.
Zanimala me je ta razlika izmedju "njihovih" i "nasih" jer su njihove
jako armaticne,mirisu na voce od koga su pravljene, a imaju i boju tog
voca.Usput ,jako su lepo pakovane ( boce od 300 do 500 ml) da nekada
kupis rakiju samo zbog boce,koja ti sluzi eventualno kao vazna za cvece.

Objasnili su mi da od 10% istog voca naprave liker i da je 10% rakije
zapravo liker koji daje aromu, ali i boju rakiji.

Ja licno vec godinama ne jedem sir u Srbiji jer je taj sir bez ukusa,
mirisa i boje. Rakiju ne pijem nikada,ali me zanima kao "institucija".

Mesne preradjevine ne bi zaista nikoga zanimale jer se cuvene shunke
prave vec 1200 godina u Francuskoj,Spaniji i Nemackoj,a narocito u Italiji.

Isto vazi i za vino, a valjda o cokoladi,sladoledima i tim keksovima
nije potrebno da razglabamo.

Medjutim, i pored svih ovih mojih zamerki, ja za Srbiju vidim zaista
jedini spas u agraru. Pod tim podrazumevam "zdravu hranu", a zdrava
hrana je za i po meni u prvoj liniji meso,ali i povrce.

Voce bas i ne moze da se manipulise ( tresnje,kajsije,visnje,sljive itd)
radjaju samo jednom gosinje ( i hvala Bogu tako ce i ostati),ali i tu
vidim veliku sansu za Srbiju. Naime, ja tresnje placam ( u junu) ovde
od 6-8 evra,kajsije takodje toliko. Razlog nije taj sto ovde nema visnji
i kajsija, nego propadaju,nece niko da ih bere.

I da, tekstilna industrija je takodje spas za Srbiju.

Rayela,

Нисам ни размишљао у правцу да потенцијални инвеститор прави те "српске сиреве" које помињеш. Знаш, ја нити један ручак (осим када је у питању кисели купус, па и сарма) не могу да замислим без сира. Сир који једем има и укус, и мирис, а за боју ... добро, бела није боја, је л'те. Wink Вероватно си ретко била у прилици да пробаш сир са Рудна, са Голије, или онај "сјенички"? Јасно ми је да се тај "домаћи" сир не може наћи баш много заступљен у европским престоницама, пошто је неадекватан за дуже чување.

Ти си, углавном, дотакла нешто што би се могло назвати "српским брендирањем". У праву си, ту се баш и нисмо показали. Али, планински пашњаци, воћњаци, њиве, ливаде, извори, шуме - овде, код нас, дато је тога природног, лепог и здравог у изобиљу. Уколико оно дивљачко бомбардовање није превише утицало на наше природне ресурсе, имамо и даље све потенцијале за прављење здравих прехрамбених производа, са свим потребним атестима и стандардима. Качкаваљ, гауда, едамер, ементалер (мислим да ови сиреви нису "презаштићени", у смислу немогућности производње ван земље порекла), пршута, печеница, суџук, кулен, шунка, домаћа кобасица, крвавице, дуван чварци, шваргла, кавурма ... разне врсте јестивих печурака ... па воћни сокови и ракије ... па вино ... па пиво ... па сушено и кандирано воће ... џем, пекмез, слатко, компот ... чоколаде и кексеви ... све то може овде да се производи, уз високи квалитет. Друга је ствар што наши произвођачи наменски управљају крајњи производ према осиромашеном "домаћем" купцу, па зато ни квалитет није богзна какав.

Једноставно, овде може да се направи прехрамбени производ високог квалитета, који би својом ценом био изузетно конкурентан на иностраном тржишту. Потребна је добра воља државе, оличена у мерама за оживљавање пољопривредне производње, и јављање "правих" инвеститора (многи досадашњи "инвеститори" у области производње били су сконцентрисани пре на уништавање, него на оживљавање и напредак, а зашто - објашњење би опасно заличило на некакву теорију завере, па ћу ту врсту труда да избегнем).

Rayela ::
Rakija je zanimljiva prica,a i rakija u Srbiji na istom je nivou(civilizacije)
kao i ti sirevi. Pece se dunja,kajsija ( jako skupoceno voce), pakuje
se u nekakve plasticne flashe koje vec kad vidis izgubis volju i da
pomirises takvu rakiju.

Ел' мислиш да је оно што ваља стигло до пластичних флаша?
Ми смо оно што ваља, онај нектар, попили на кладенцу. Ziveli
А сир и кајмак!
Еони ће проћи док добра стара Европа не изађе из пелена и не препозна укус једног сира са палете укуса једне алексиначке пијаце ''на пијац у суботу''.
У Србији не бираш сир и кајмак (Хосенфефер, Ајденхаузер, Бидермајер и Гертруду (сиц!)), у Србији бираш домаћина чија домаћица је поранила зором, па је обрала кајмак, па је...
Ма знаш то и ти, шта да ти причам.
А домаћин!
...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 992 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 10 sakrivenih i 937 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, A.R.Chafee.Jr., AF-1, airsuba, bojank, Boris BM, ccoogg123, CikaKURE, DonRumataEstorski, FileFinder, FOX, Georgius, HogarStrashni, hooraay, HrcAk47, ILGromovnik, Ilija Cvorovic, JOntra, Krvava Devetka, Kvazar, kybonacci, ladro, Lieutenant, lord sir giga, Luka Blažević, MB120mm, milanovic, milenko crazy north, Milometer, Milos ZA, Milos82, nemkea71, nick79, nuke92, pein, pera bager, procesor, raptorsi, Ripanjac, sovanova95, Srle993, stegonosa, tubular, vukovi, |_MeD_|