Sav ostali svet

11

Sav ostali svet

Peco,
Tuga je verovatno najadekvatnija reč, ali i njoj nedostaje sposobnost pravog imenovanja tog stanja. Svet se dugo i predugo izopačavao. Nadam se da ipak nije pređena granica, posle koje povratka nema...

Ivana_sanjalice,
Čekam(o) tvoj čudotvorni lonac, sa sve poklopcem! I srećan ti bio izlazak. Još srećniji povratak!

Peca ::eh prijatelju, potpuno te razumem...
stvar je definitivno tuzna...
ponekad pozelim da se izolujem od ljudi, i sklonim se od svog tog 'malogradjanstva'... i sacuvam sebe.
ponekad mi dodje da se zahvalim Bogu sto sam sam [bez devojke], kada vidim katastrofu u danasnjoj omladini.
shvatim da sam u neku ruku spasen... sacuvan.

jedina prava rec - tuga.
[jer mozes samo da zalis u sta se svet izopacio...]


Peco,sumnjam da bi se izolacijom od ljudi sacuvao...gde god otisao,od sebe ne mozes pobeci,to znas...

..da se zahvalis Bogu,sto si sam(bez devojke..)sta to znaci!?Mnogi imaju devojke,pa su usamljeni(a,sta je to...i sta je samoca......),..aaaa...covek je oduvek bio takav,nego,nije se prikazao kako treba! ...nismo pokazali svoju sustinu, oduvek prisutnu onakvom kakva ona zapravo jeste ,vesto smo skrivali nase cudovisne osobine...(mnogo je bolje videti coveka u njegovim dubinama koliko je to uopste moguce...i prema tome se postaviti..nego hraniti se iluzijama u celosti...).. ''nesvesno''-(senka ...isplivava ...vise nego ikada i niko ne reaguje,zapravo nema stida,moralnog suda ,ni kazne,pa ''skriveno blago'' ...postaje nasa predstava koja klizi za nama ,dok hodamo ka svetlosti...

...''Jer mozes samo da zalis u sta se svet izopacio''-za cim zaliti ?...konacno otvorimo oci,odaberimo pravilan put...
Bog je stvorio svet na takav nacin da ga jos neprestano stvara(creatio prima,continua et nova)...

Nas pojam vremena je iluzija.Postoji samo jedno Sada,a to je za coveka onda kada je covek jedno s Bogom,u jednoj svetlosti sa Bogom.

''Sva ziva bica zure i u stalnom su trku za prorodom i deluju tako prema svrsi da postanu Bogu slicna.Nebo nikada ne bi kruzilo da ne juri i ne traga za Bogom,odnosno za njegovom slicnoscu!Da Bog nije u svim stvarima,priroda ne bi ni u kojim stvarima nikako delovala,ni zelela''...

Majster Ekhart...(1260-1327)...jedan od najvecih misticara...iznikao iz srednjovekovne intelektualne skolastike(Aristotelov racionalizam)...

''Bogu je tako potrebno da nas trazi kao da mu je sve bozanstvo u tom sadrzano.kao sto i jeste...A Bog isto tako ne moze bez nas kao ni mi bez njega.''...

''Kad kazem da se u svakog coveka koji je sebe do dna napustio,Bog prema celoj svojoj moci mora potpuno izliti,tako celovito da on ne zadrzi nista u svome zivotu, u svom bitku,u svojoj prirodi niti u celom svom bozanstvu''....

Hocemo li mi u XXI veku i svet uopste imati sluha za ovekvu vrstu duboke i iskrene mistike?...Bice nas,ali jako mali broj...

Svet se nije izopacio,samo je pokazao pravo lice....naravno potpomognut danasnjicom i buducnoscu koja nikada nije bila providnija i tuznija...

Evo mene i mog lonca (s poklopcem, naravno). Dobra vam večer. Ili dobar dan. Što reći u 0:37? Ovo je baš ono što zovu gluho doba, nit je veče, nit je jutro... A noć, noć je kad ja spavam.

Ne znam spadaju li moje pričice uopće na ove stranice, ali bila sam lukava pa sam pristojno pitala i... dobila dozvolu Cool

Iskreno ću reći da nisam pročitala sve postove. Preletjela sam malo okom i vidim da ću se na mnoge vratiti. I razmisliti malo. Mnogo sam toga zaboravila iz svojih školskih klupa, ali uvijek se sjećam jedne lekcije (iz psihologije, zaboravila sam točno u sklopu čega smo o tome govorili): kriteriji za određivanje normaliteta. Dobro sam zapamtila da zapravo ne postoje neki jedinstveni, strogo utvrđeni kriteriji koji bi bili primjenjivi u svakoj prilici, po kojima bismo uvijek mogli znati je li nešto (ili netko) normalno.
Živjeti normalo = poštivati zadane norme? Možda. Norma – pravilo, ali i instrument za mjerenje pravog kuta; norma nastaje kontrakcijom gnorima – od grčkog gnorizein – poznavati, poznati, prepoznati; isti je korijen u latinskom noscere, gnoscere – opet poznavati, upoznavati… Da ne duljim, odlutala sam. Raznim derivacijama stigli smo do normi, normalnog, normaliteta…
Znači li, dakle, normalno živjeti, živjeti u nečem što mi je poznato, blisko, živjeti u okruženju čija pravila znam.
Da, prilično poznam pravila svog užeg i šireg socijalnog kruga. Neka mi se sviđaju, neka baš i ne. Neka moram poštovati svakodnevno, neka mogu lako obići u širokom luku. Ali što dobivam pitanjem kad ću ja konačno živjeti „kao sav normalan svijet“? Gdje god da bila, kako god da živjela, to je moje mjesto, moje vrijeme. Jedno jedino. Sve što ja mogu jeste da pokušam poslušati opomenu pjesnika koji kaže „Čovječe, pazi da ne ideš malen ispod zvijezda!“

MOJE PRIČICE (želju da ih objavim ovdje dobila sam čitajući Tuzorove muke s prodavačima čudesnih/čudotvornih kućanskih pomagala)

Ventil (priča je nastala 27.07.2005.)

Već nekoliko godina moja kuhinja opremljena je nečim što ja ponosno zovem čudotvorni lonac. Kad moja mama oko jedan sat poslijepodne, glasom u kojem se miješaju zabrinutost i očaj, pita: «Pa kako ćeš zgotoviti ručak do dva?», nehajno, ali važno, odgovorim: «U čudotvornom loncu». A čudotvoran je zapravo poklopac – pravim, vrijednim, modernim (hm) domaćicama dobro poznati secuquick. Fenomenalna stvar. Skraćuje vrijeme kuhanja, jelo ne gubi vitamine, minerale, nije potrebna dodatna masnoća, sol….
Ali nisam ovdje da iznosim fantastične prednosti pripreme hrane uz pomoć tog kuhinjskog čudotvorca. A ne! Gospodin poklopac morat će kod mene ponovno zaslužiti poštovanje i povjerenje. Užasno sam ljuta na njega. Evo što se dogodilo. Jučer sam, kao i nebrojeno puta dosad, odlučila pod njim (poklopcem) ispeći krasan (preskup) komad teletine. U gostima je bio moj nećak. Dobro i bistro dijete, ali kad je u pitanju hrana – razmaženo. Pogodili ste – bakina «škola». Dakle, meso je moralo biti mekano, sočno, bez žilica… A poklopac… kao da je znao koliko mi je važno da sve dobro ispadne. Zainatio se i – ne radi. Neće, i neće, i neće! Neću vas zamarati svim tehničkim pojedinostima, otvaranjima, čišćenjem dijelova (poklopac sam, naravno, nekoliko puta rastavila na tisuću sastavnih dijelova i ponovno sastavila). Gotovo tri sata stajala sam pokraj štednjaka nad upaljenim plinskim gorionikom i nad usijanim čelikom velike zdjele. Jučer je u mom gradu bilo preko 30°C uz relativnu vlažnost oko 80% !
I što onda? Kad nije htio raditi ventil na poklopcu, proradili su, odnosno popustili svi moji ventili. Iz mene je odjednom provalila bujica svih mogućih psovki koje sam ikada čula u životu, a dobar dio sam na licu mjesta smislila. Ne znam da li da ih objavim ili da pustim da zažive u narodu šireći se usmenom predajom.
Nećak (fino dijete kakvo već jest) ostao je bez teksta. Gledao me zapanjeno ne usuđujući se riječ prozboriti. Kad sam malo došla k sebi, ozbiljno sam mu zaprijetila: «Da nisi sutra baki ovo ispričao!». Tiho je prozborio: «Neće to baku zanimati. Ona uvijek pita samo jesmo li nešto nju špotali».

Staro za novo 1(priča je nastala 13.08.2005.)

Sjećate se mojih muka s čudotvornom poklopcem. Skupo plaćeno čudo tehnike ima već neku godinu. Možda je staro, a možda samo malo umorno; kako bilo da bilo, nije htjelo raditi i dovelo me je na rub živčanog sloma. Žalila se ja na sve strane pa se moja prijateljica smilovala i pronašla mi broj telefona predstavništva firme u kojoj je rođen moj poklopac. Prilikom kupnje vam obećavaju brda i doline: “to vam je neuništivo (naravno, materija je neuništiva), to vam je vječno, to čuda čini u vašoj kuhinji, svi će vam zavidjeti, ako iiipaaaak nekako uspijete postići (naravno vašim nepravilnim rukovanjem, neznanjem, teškom zaostalošću kad su u pitanju čuda tehnike) da se vaš poklopac pokvari (predstavnik firme se na ovu riječ okrene i triput pljune preko lijevog ramena) mi ćemo biti više nego sretni da vam ga zamijenimo, ima doživotnu garanciju”.
E, nazovem ja taj broj. A gospođa će meni: “Baš imate sreće (?), upravo imamo akciju STARO ZA NOVO. Vi nama vaš poklopac, zdjelu od 6,5 litara i njen običan poklopac s viziotermom, a mi vama novi poklopac, zdjelu, običan, poklopac iiiiii (!) na poklon dobivate jednu malu zdjelu od 2 litre.” “Koliko će me ta sreća koštati” pitam ja. “Ma sitnica, uopće nećete osjetiti, možete uzeti kredit na pet(!) godina” Na pet godina? Pa to je pola vremena otplate mog kredita za stan! Kupim dva lonca i mogu se fino smjestiti u njih. “Hvala gospođo, razmislit ću pa ću vam se javiti” kažem ja i spustim slušalicu.
Ma što razmisliti! Uzela ja lijepo moj poklopac, polako ga rastavila, pažljivo očistila, tepala mu i šaptala nježne riječi. Činit će on čuda u mojoj kuhinji još duuuugo!

Staro za novo 2

Imala ja neku prastaru karticu za mobitel. Novi uređaj, posljednja riječ tehnike, ali kartica stara pa vuče snagu iz baterije “tutta forza”. Pojma ja nisam imala, ali su me pametni ljudi upozorili da postoji akcija STARO ZA NOVO. Daš im staru karticu, oni tebi (besplatno) novu na kojoj ti ostane stari broj. Divota! Ode osoba od mog povjerenja u T-com centar da to obavi. I zaista, zamijene oni karticu i kažu da će se aktivirati u toku dana; staru oni zadržavaju (?!). Pita moja osoba od povjerenja: “A što je s brojevima na kartici i nekim drugim podacima?” Odgovor: “Nemojte ništa kopirati, mi sve šaljemo pa bi vam se dupliralo”. Sumnjivo meni, ali čekam aktiviranje. Aktiviranje – sve normalno radi – nema ni jednog jedincatog broja! U trenu sam podivljala. Daleko gore nego u slučaju s loncem. Repertoar psovki bilo je puuuuno maštovitiji, živopisniji, jednom riječju ogavan. Sve je meni jasno. Ali zar je teško upozoriti – prepišite si, kopirajte, memorirajte, štogod, brojeve koji su vam na kartici. Rekla je da će SVE podatke poslati. Poslala sam ja osobu od povjerenja natrag. Ne znam kako je tekao razgovor u T-com centru, ali gospođa djelatnica je lijepo vratila (samo na trenutak) karticu i brojevi su kopirani u uređaj. Nije li ona dužna znati te stvari i klijentu objasniti, upozoriti ga? A o činjenici da kartice sa svim našim brojevima ostaju tko zna gdje i tko zna kome na uviđaj… Ja nisam čak ni predstavnik stanara u mojoj zgradi, ali ipak – toliko o privatnosti!

Staro za novo 3

Oglas: Agencija za bračno posredovanje: Obratite nam se s povjerenjem! Nalazimo idealnog partnera za Vas! Samo ovaj mjesec, samo u vašem gradu – povoljno – akcija STARO ZA NOVO!!!

P.S. oprostite mi na tolikom uzurpiranju prostora, malo sam brbljava, ovo kao za prvi put Bebee Dol
Da, poklopac više nije u upotrebi. Opet kuham po starinski. Kao sav normalan svijet!

Ziveli Tuzor, sretan ti rođendan!

@danka:
"Allow the world to live as it chooses, and allow yourself to live as you choose." Richard Bach

i jos jedna recenica, koju sam vec negde kuckala: "all roads are good..."

tuzore, opet me nasmeja posteno, zamislila sam celu situaciju; al tvoja familija je super, pustate ih sve da vam udju u kucu; zazvonio covek, red je da ga pozoves unutra Smile (dobra stara vremena); mada, kad bolje razmislim, cini mi se da su ti sa serpama bas bili agresivni da udju i pokazu proizvode; al ko bi ih se sve secao!

ivana sanjalice, super su ti iskustva, em su originalna, a opet prepoznatljiva; a lepo ih i uvijas u price; meni takvih dozivljaja ne manjka, al ne umem tako lepo da opisem; a ta tepanja i saputanja na uvo... Smajli

danka- ::Peco,sumnjam da bi se izolacijom od ljudi sacuvao...gde god otisao,od sebe ne mozes pobeci,to znas...

..da se zahvalis Bogu,sto si sam(bez devojke..)sta to znaci!?Mnogi imaju devojke,pa su usamljeni(a,sta je to...i sta je samoca......),..aaaa...covek je oduvek bio takav,nego,nije se prikazao kako treba!


Slazem se u potpunosti smešak
Ipak, cilj mi je bio da iskazem gorcinu i protest zbog toga [imam prava na to, jel Wink]
naravno da je daleko od idealnog da budes sam samcat, zato i stavih rec "ponekad", jer se ponekad toliko razocaram, da mi dodje da nikad ne 'izadjem' iz svoje unutrasnje kucice smešak

a ako Bog neprestano stvara svet [sa cime se slazem], onda mu moj protest dodje kao orudje kojim on pokusava da usmeri stvari u zeljenom pravcu Razz
uostalom, svi mi imamo svoju ulogu u tom neprestanom stvaranju Zagrljaj

Citat:naravno da je daleko od idealnog da budes sam samcat, zato i stavih rec "ponekad", jer se ponekad toliko razocaram, da mi dodje da nikad ne 'izadjem' iz svoje unutrasnje kucice smešak

potpuno je prirodno jedan deo vremena provoditi u samoci. covek mora da izdvaja vreme za sebe i da bude sam sa sobom. potpuno je prirodno i zatvoriti se na neko vreme od ljudi. zdravo, cak. svaka jedinka reaguje drugacije.

nisam vise sigurna da se radi o izopacavanju sveta u nasem vremenu. mislim da svaki period ima isto breme: i malogradjanstinu i devijacije. stvar je u tome sto ljudi nemaju svoje privatne svetove koji ce ih stititi od toga. mislim da mi zivimo u vremenu kada ovo postaje prioritet, kada covek pocinje ima svoj mikro svet te ga ne bole toliko nepravde u spoljasnjem okruzenju. i nekako mi se cini da ce i porodica poceti da jaca.

Ivana Sanjalice svidja mi se tvoja (auto) ironija..bash,bash... Very Happy Smile

Napisano: 13 Apr 2009 23:21

ljubicasta ::@danka:
"Allow the world to live as it chooses, and allow yourself to live as you choose." Richard Bach

i jos jedna recenica, koju sam vec negde kuckala: "all roads are good..."

LJ Wink ...
Napor koji se od coveka trazi na pocetku i jos dugo dok smo na putu ''duhovnog skolovanja'' nije uopste lak...veoma je tezak i nisam sigurna da je bas svaki dobar!
Ali,ako spoznamo pravu sustinu probijanja,a narocito ako nam u tome pripomognu naucnici,-opazanjem,ili filozofi -umom,a jos najbolje umetnici - osecanjema i intuicijom,onda jos i mozemo reci da je svaki dobar..jer njihove tegobe i trnoviti putevi mucenickog lutanja kroz nauku,filozofeme i lepote umetnickog dela, pruzaju mogucnost posrednog i nesto lakseg otkrica za kojim zudimo ...
Lj... Zagrljaj

Dopuna: 14 Apr 2009 0:10

@Peca...
Citat:a ako Bog neprestano stvara svet [sa cime se slazem], onda mu moj protest dodje kao orudje kojim on pokusava da usmeri stvari u zeljenom pravcu
uostalom, svi mi imamo svoju ulogu u tom neprestanom stvaranju


''Kada bi covek ziveo hiljadu godina on bi (jos uvek ),mogao rasti u ljubavi,kao sto se moze spoznati na vatri:sve dok ima drveta ,sve dotle vatra deluje!Vec prema tome koliko je vatra velika i koliko jako vetar duva,toliko i vatra biva velika.Pa tako mi hocemo pod ovom vatrom razumeti ljubav pod vetrom Duha Svetoga s obzirom na njegovo delovanje u dusi.

Sto je veca ljubav u dusi i sto jace vetar,raspiri,to je savrsenija vatra,ali ne odjednom nego postupno, rastom duse.Jer,kada bi se covek najednom razgoreo u pozar,to ne bi bilo dobro.Stoga ''vetar'',duva malo-pomalo,da bi covek,ako bi imao ziveti(I) hljadu godina,mogao napredovati u ljubavi''.

-Ekhart...

Zivot se mora vise voleti od svih filozofskih pitanja o smislu zivota!

danka- ::i nisam sigurna da je bas svaki dobar!
i sama si rekla da Bog neprestano stvara, kroz nas smešak
dakle, ako uzmemo da je sve Bog, i da smo svi Bog [ja volim da kazem da smo mi njegova chula] onda je jasno da ne postoji put koji NE vodi ka Njemu Wink

svi putevi vode ka toj najuzvisenijoj ljubavi... ka Njemu.... kojim god da krenes... vec si u Njemu, i ne mozes ga promasiti.
samo mozes malko da lutas, a to nije ni pogresan ni uzaludan put.

jer smisao zivota nije cilj vec put do cilja Wink
= iskustvo smešak

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 483 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 5 sakrivenih i 445 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Bane san, Boris90, Dorcolac, dragon986, Drug pukovnik, ekser222, Fog of War, indja, ivica976, komkom, kovinacc, Marko Marković, MB120mm, mercedesamg, MikeHammer, miodrag, mrav pesadinac, mushroom, mustangkg, nemkea71, proka89, Regrut Boskica, sevenino, Smiljke, Sr.Stat., Toni, vasa.93, Vladko, vlahale, voja64, vukdra, xJeremijAx