Zaboravljeni zanati

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi koji su za razgovor o starim zanatima koji obiluju podacima a koje nemožemo naći na jednom mestu
Pošto zanati poput grčmar, tkač, jorgandžija... nisu uvedeni u komercijalni progres slobodno možemo o njima pričati sa setom o svemu,pa čak i arhaičnom načinu izrade, materijala koji su se upotrbljavali u toj dobi i njihovom razlogu za (ne)napredak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moja baka je pravila cilime. Jedno 142941 x mi je ponovila kako se to nekada radilo ali ja pojma nemam. Napravi se neko klupko od vune (one prave vune od ovaca) pa se boji u razl. bojama a onda se sedne pred jednim velikim ''necim'' napravljenim od drveta i krece se sa tkanjem

Nisu ti cilimi prakticni iz razloga sto peckju i grubi su ali baka ih je tako lepo ukrasila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ТГ, твоја бака је била, или јесте, ткаља. Ткала је на разбоју и права је штета што ниси искористила прилику да научиш тај занат.
Ако се не варам, у Пироту постоји школа, или барем смер у некој школи, у којој се и данас изучавају тајне овог старог заната. Овај занат је засад заштићен од изумирања јер је, осим што је брендиран у нас, и врло уносан. Наиме, један Пиротски ћилим има ''век'' од сто година и једина је подна простирка којој се користе обе стране (испрљаш ли је са једне, окренеш на другу и готово).
Ткачки занат јесте стари занат, али му не прети опасност од изумирања.

Међутим, мене интересује како се зове занат који је због ере потрошачког друштва потпуно изумро (занати углавном због те ере и изумиру).
Којим занатом се бави човек који поправља наливпера ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je tekst o zanatlijama u nekadašnjem Knjaževcu: http://www.tk-info.net/?p=4697

Citat:Pletenjem čarapa od pamučnog i vunenog konca bavila se Draginja Mirković, koja je imala mašine za to, a zapošljavala je i radnice. Plela je, takođe i kape za decu i rukavice.
Plela je i džempere, i sve to prodavala na vašarima, Draginja je moja prabaka (samo su pogrešno otkucali prezime, treba Marković). Ne znam koliko ta njena delatnost spada u zanate, ali ja je znam kao štrikerku. Pradeda je bio stolar. Sarađivao je i sa kovačima, koji su uglavnom bili raspoređeni u ciganmaloj. Pravio je drvene drške za motike, ašove i tome slično, pa ih je posećivao, njegova unuka se seća toga, vodio je i nju sa sobom. Ona i deda su imali tajni dogovor, Draginja bi strogo zapretila da se dete ne penje na sprat i ne meša sa tamnoputim kovačkim porodicama, ali deda bi moju majku puštao da jede slatko i kolače u ciganmaloj, pod uslovom da kod babe ćuti o tome.

Ja se pak sećam jednog plisera iz pasaža u Makedonskoj ulici. Danas je tamo neki tržni centar, ali su suknje koje je on plisirao i dalje u životu, svaka faltica je na svom mestu, sve je pod konac. Još bolje se sećam njegovog komšije voskara. Njegov izlog je mamio različitim oblicima i bojama, sveće su bile prerušene u pečurke, životinjice, štrumpfove... Majka bi isprobavala suknju, a ja bih zevala u te sveće, zadovoljstvo je bilo potpuno i bez slatkog.

Neću da kukam kako je danas sve made in PRC. Samo sam se setila tog voskara i malkice rastužila, eto.