what"s a woman when a man
don't stand by her side
what"s a woman when a man
has secrets to hide
she'll be weak,
she'll be strong
struggle hard for so long
what"s a woman when a man
don't go by the rule
what"s a woman when a man
makes her feel like a fool
when right turns to wrong
she will try to hold on to the ghosts of the past
when love was to last
dreams from the past faded so fast
all alone in the dark
she will swear
he'll never mislead her again
all those dreams from the past faded so fast
ghosts from the past
when love was to last
all alone in the dark
she will swear cross her heart
never again cross my heart,
never again cross my heart
I say never again cross my heart
no,no never again cross my heart
never again cross my heart
Slušam ovu pesmu po ko zna koji put večeras i pitam se, zaista, šta da radi žena kad njen muškarac nije na njenoj strani, kad ima tajne pred njom, kad ne igra po pravilima,kad čini da se ona oseća kao budala, kad se pravo pretvara u pogrešno? Zašto žene pokušavaju da zadrže duhove prošlosti i ljubav koja je prošla? Zašto misle da su same i u mraku?
Nikada više kroz moje srce,kažu, nikada više!Zašto u tim teškim trenutcima zaboravljaju da ima ljudi koji ti isčupaju srce, ali ima i onih koji ti ga vrate na mesto!Pa zato što to boli!
Boli kad te izneveri onaj ko ti je blizak. Još više boli kad nisi u cvetu mladosti, kad si odviše star za neki novi početak, a odviše mlad da bi rekao da je za tebe kraj.
Moramo biti jake, ali ne smemo se zakopati u tamu i samoću.
Zašto razmišljam o ovome?Moja prijateljica je već osmu godinu udovica.Postala je to sa 32.Muža joj je u večna lovišta poslala njegova ljubavnica u onom trenutku kada je za njenu prevaru saznao muž koji je želeo da je ne vidi nikada više, a ljubavnik je se zasitio i hteo da ulovi nešto novo, drugo.
" E, neće da može!Ako ne igraš po pravilima kod žene, kod mene ćeš da igraš ili te neće biti!"
"Hahaha"
"Bumbumbumbum!"
Nije ni dobila neku naročitu zatvorsku kaznu.Izašla je iz zatvora, odležala svoje, da ne poveruje čovek-muž i svekrva su angažovali dobre advokate (da li zbog dvoje male dece?), dočekali je i sad žive u ljubavi i slozi!
Svima lepo,sem mojoj prijateljici, koja i dalje sa traumama i duhovima prošlosti čuči sama u mraku. Nekada je bila prelepa, pa i sada se iza prevremenih bora vidi lepota, iznutra sijaju lepota, blagost, dobrota, ali sve je uništila bol.
NEVER AGAIN CROSS MY HEART!
Želim da je isšupam iz tame, nisam pametna šta i kako da radim i uradim.Ne želim da se naši kontakti svode na razmene tama:ja njoj moju, ona meni njenu, evo tebi malo moje boli, daj mi ti malo od svoje, da to zbućkamo, pa da plačemo udvoje!A uglavnom se svodi na to, razmenu.Nije OK, grize me savest, jer sam uhvatila sebe da sam počela da je izbegavam, da nikad nemam vremena (iskreno, radije pikam igrice i stidim se zbog tog svog sebičluka, hoću mir,da ne slušam o NJEMU i da joj ne kažem: E, hvala Bogu što ga je ubila i rešila te bede, nije te bio dostojan!)
Ne kapram: koliko to vremena treba da prođe,pa da rane zacele ili je, ne daj Bože, u pitanju rana koja nikad neće zaceliti? 8 godina zarasta već i nikako da sraste!
Šta raditi? Biti sebičan i povući se, biti u nepromenjenom stanju i slušati jedno te isto ili je nekako pomeriti- ali kako? Nemam pojma! Pomagajte!
Znam da ljudi ne vole teške teme, a ovo jeste teška tema, pa ipak se nadam da će se naći neko i suflirati mi bar malo...
Da ti kažem nešto, u takvim stvarma treba biti surovo realan! Saspi joj istinu u lice, verovatno će je boleti, ali; jednog dana, biće ti zahvalna. Ne želim sada pisati o sitnim crevcima, verujem da znaš na šta mislim.
Od onog dana kada si započela temu, libila sam se da bilo šta kažem. I sada mi je neprijatno jer spada ne naprosto u "teške" teme o kojima ljudi ne vole ni da misle, već u najteža životna iskušenja.
Usudiću se da prokomentarišem nekoliko zapažanja.
nevena nevene ::Nije ni dobila neku naročitu zatvorsku kaznu.Izašla je iz zatvora, odležala svoje, da ne poveruje čovek-muž i svekrva su angažovali dobre advokate (da li zbog dvoje male dece?), dočekali je i sad žive u ljubavi i slozi!
Svima lepo,sem mojoj prijateljici, koja i dalje sa traumama i duhovima prošlosti čuči sama u mraku.
Ne verujem da je njima "lepo". Šta znači živeti sa ubistvom na savesti i duši, zna samo osoba koja je ubistvo počinila, a posledice oseća i njena porodica, pre svega deca. To je teška hipoteka. Možda i robija na slobodi. Mi to ne možemo znati, možemo samo da pretpostavimo kao ja sad.
Citat:...hoću mir,da ne slušam o NJEMU i da joj ne kažem: E, hvala Bogu što ga je ubila i rešila te bede, nije te bio dostojan!)
Ne verujem da to misliš. Kakav god da je taj čovek bio i šta god da je radio sebi i drugima, on je to "platio", glavom, životom. Najvišom cenom, koja je preterana.
Ne verujem u "sasipanje istine" kao rešenje u ovakvoj situaciji u kojoj se nalazi tvoja prijateljica. Njena nesreća ili istina o njenom životu ili spasavanje njenog života nije tvoj problem, zadatak ili misija. Ne možemo mi nikog spasiti. Možemo samo da pomognemo ili olakšamo privremeno nečiji tuđi teret, što ti i činiš. Onoliko koliko možeš.
u psihologiji je odomaćen termin "need for closure"...kod tvoje prijateljice nije došlo do završetka te relacije, na način na koji bi ona bila nedvosmisleno završena. Iako jeste, suštinski, završena ali tvoja drugarica nije dobila priliku da okonča slučaj na svoj način. Još uvijek ne može da krene dalje, jer je propustila priliku da sama riješi situaciju, na način koji njoj odgovara i koji bi njoj bio prihvatljiv kao završetak.
Uh, ne ide mi lako sa riječima, danas...
