Niko ne želi odbačene staklene flaše

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oko deset tona stakla prikupljenog sa zelenih površina posle nedavnog Cecinog koncerta na Ušću i dalje je u krugu "Zelenila Beograd", pošto u Srbiji nema organizovanog sistema za reciklažu te vrste otpada.

Generalni direktor "Zelenila" Radovan Draškić rekao je agenciji Beta da je staklo još uskladišteno u krugu fabrike, pošto se njegovom reciklažom u Srbiji bavi samo jedna firma koja, međutim, ne nudi povoljne uslove za otkup.

"Jedini otkup stakla je u Nišu, ali su cene takve da više košta transport, nego što bi se od prodaje stakla zaradilo", kazao je Draškić. On je naglasio da je prikupljanje stakla sa zelenih površina i njegovo skladištenje radi eventualne reciklaže novi posao kojim se bavi gradsko "Zelenilo", ali da se pokazalo da ne postoji kompanija koja bi za staklo ponudila adekvatnu cenu.

"Ranije smo sve vukli na deponiju, a sada smo počeli skladištenje i jednom godišnje organizovaćemo prodaju. Time se smanjuje gabarit deponije u Vinči, jer se ni plastika, ni staklo ne razgrađuju", rekao je Draškić. On je istakao da bi selekcija otpada trebalo da pored ekoloških, donese i ekonomsku dobit.

Na pitanje šta će uraditi sa sakupljenim staklom ako se na tržištu ne pojavi nova ponuda, Draškić je rekao da će ono, u krajnjem slučaju, biti upućeno u Niš.

U Agenciji za reciklažu Beti je rečeno da se otkupom stakla u Srbiji bave dve firme, ali da samo jedna od njih - Srpska fabrika za reciklažu stakla, u mestu Grejač kod Niša, otkupljuje otpadno staklo - flaše i druge staklene predmete.

Druga fabrika, Trispan u Pančevu, otkupljuje samo ravno staklo, polomljene prozore, na primer.

Predstavnik većinskog vlasnika fabrike u Grejaču Slaviša Ognjanović kaže da su cene otkupa stakla niske i da je takva situacija uvek bila na tržištu, ne samo u zemlji, već i u Evropi. On je naglašava da je u pitanju neisplativ posao i da je firma na čijem je čelu pred propadanjem zato što, kako je rekao, država nije učinila ništa da pomogne tom jedinom preduzeću u Srbiji, koje je "očistilo više deponija". Prema njegovim rečima, bez državnih subvencija ili pomoći i ta firma biće zatvorena. Objašnajavajući zbog čega se u zemlji "svi sklanjaju od stakla" i odlučuju se za druge vidove reciklaže, Ognjanović kaže da je transport tog materijala uvek bio skup, a da je staklo "gotovo neisplativo".

U stručnim krugovima očekivalo se i da jedna od najvećih fabrika stakla u Srbiji - Srpska fabrika stakla Paraćin - bude među prvima koja će početi reciklažu.

U tom kompaniji Beti je rečeno da fabrika jeste zainteresovana za reciklažu, da je čak postojao projekat koji je trebalo da pokrene taj proces, ali da se sve zaustavilo zbog toga što će se za 20 dana ta firma naći na tenderu za privatizaciju. "Od novog vlasnika zavisi nova strateška politika", navode u paraćinskoj fabrici i dodaju da bi reciklaža za njih bila pravo rešenje jer slomljeno staklo, kao sirovina i u određenom procentu, može da se koristi ponovo u proizvodnji.

Prema rečima stručnjaka fabrike, u evropskim zemljama staro sakupljeno staklo čini 80 odsto sirovine za stvaranje novog proizvoda.

(Beta)

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=205376

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem ove napacene Zemlje je u nepostojanju dovoljno samosvesnih i samouverenih ljudi sa aktivnom vizijom. Uglavnom smo robovi inertne filozofije bez izgleda na pobudjivanje,pa cak ni od pretnji prirode. Robovi smo materijalnog prestiza i bolesne potrebe za vladanjem. Zavladali smo prirodom makar po cenu njenog unistenja.Kada bismo mogli da se vratimo na prvobitno stvaranje u granicama potrebnog,mozda bismo uspeli da produzimo vek postojanja. Ovako uzivajmo u posledicama sopstvenih megalomanskih prohteva!
Problem pravilnog skladistenja otpada je postao broj jedan u celom svetu.Reciklaza je jedan od svetlijih vidova ocuvanja narusenog,bez izgleda za izlecenje, zdravlja plave planete, ali barem pokusaj za blago poboljsanje i zaustavljanje neminovne smrti. Ako to svedemo na obrazac covekovog zivota,svako ko je rodjen predodredjen je i da umre, tako moramo biti svesni cinjenice da je i Zemlja u momentu svog nastanka posla prema svom gasenju. To je zivotni ciklus,tako funkcionise Univerzum. Postavlja se pitanje da li je covek morao biti taj koji ce, kao sto nas niz odluka dovede u neko stanje i odredi nam zivotni put, uciniti kraj planeti svojim neracionalnim delovanjem? U biti covekovoj je da opstaje i stvara, ali ne treba zaboraviti ni tamne strane naseg genija. Destrukcija.
PLaticnoj ambalazi potrebno je od 400-1000 godina da se razlozi,mada neki izvori isticu da je to vreme zapravo nemerljivo. Za vreme raspada staklenih predmeta nemam podatke,ali ne verujem da su bolji od prethodnih.
Posto je izgled za postavljanje fabrika za reciklazu u nasoj zemlji nikakav, jer se celnici bave "pametnijim i vaznijim stvarima" predlazem da se u medjuvremenu pronadje nacin za reciklazu sive mase istih u cilju sprecavanja postizanja boljih rezultata u planu i programu potpunog unistenja okoline.
Iz sadasnjeg stanja utvrdjenih vrednosti ovde mozemo ponuditi prostor za deponije i to otvorenog tipa za zemlje razvijenog sveta, jer im za to u svakom obliku vec i sluzimo.
Dotle ce Ceca i ostale Cece gaziti travu, lomiti granje, bacati flase,kako plasticne, tako i staklene, vestacke trepavice i nokte, a verovatno i poneku kesu sa upotrebljenim lepkom,jer, kako je smislio nas, za doskocicu uvek spreman narod, "ko peva zlo ne misli".