offline
- dekao
- Moderator foruma
- Dejan Trajković
- Realist painter
- Pridružio: 06 Apr 2006
- Poruke: 3592
- Gde živiš: Somewhere in time
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Sirius, TwinHeadedEagle, ThePhilosopher, Springfield, Acid_Burn, drummer, juba, Isidora01, Srki94, mcrule, diarno
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Uvod u filmsku pismenost:
Gledanje filmova, izuzev ako nije samo u svrhu zabave, obično je bolje uz poznavanje funkcionisanja filma i osnovnih znanja o elementima filmskog zanata. Svaki gledalac filma ili posetilac bioskopa trebalo bi da se trudi da bude 'kritičar' (u najboljem i najopštijem smislu te reči) i da bude spreman da prihvati potpun doživljaj.
Kritičko i pažljivo gledanje filmova znači da se filmska umetnost posmatra sa više razmišljanja i svesti i da se unapredi ceokupan doživljaj. To takođe znači da se poseduje informisano poznavanje složenog i zgusnutog filmskog 'jezika', njegovih konvencija, kodova, simbola, filmskih svojstava i drugih faktora. Ozbiljan filmski zaljubljenik treba dublje da ispita film tako što će čitati o različitim aspektima pravljenja filma uključujući filmske termine koje je bitno znati da bi se u potpunosti shvatio 'jezik' filma. (Ilustrovani Rečnik filmskih termina na ovom sajtu, Filmsite sadrži definicije mnogih izraza koji se ovde koriste.)
Uvod: Ovaj kratak spisak daje se za prosečnog posetioca bioskopa da bi se podstaklo razmišljanje o filmu. Daju se korisne ideje o umetnosti čitanja, analiziranja, posmatranja, kritičkog gledanja i dekompozicije filma (razdvajanje komponenti filma i tumačenja njihovog namernog spajanja). Svako može da nauči jezik, tehnike i strukturu filma u prošlosti i sadašnjosti. Sajt Internet Movie DataBase IMDB uvek predstavlja koristan resurs za činjenične informacije o filmovima. Pogledajte takođe stranicu Traženje filmova na ovom sajtu gde se navode i drugi korisni resursi.
Ovde dajemo nekoliko jednostavnih predloga kao prvi korak za inteligentno gledanje filmova:
Izaberite odgovarajući film za gledanje:
Obično gledajte film koji vredi gledati. Ako studirate film, verovatno proučavate neke filmske klasike, a ne poslednji zabavni, akcioni film ili filmski hit. Ovaj iscpran spisak različitih koraka nije namenjen za lepršave zabavne filmove koji se gledaju samo radi uživanja. Međutim, potrudite se da izaberete po neki film iz velikog izbora žanrovskih filmova da biste doživeli ceo spektar različitih tipova filmova.
Drugo gledanje:
Film koji to zaslužuje gledajte više puta, poželjno je da ga gledate u društvu da bi se doživljaj mogao kasnije prodiskutovati.
Tokom prvog gledanja:
• upoznajte se sa osnovnim zapletom, glavnim likovima, važnim događajima, itd.
drugim rečima, napravite kratak sinopsis priče, uključujući vreme i mesto, likove i njihove
međusobne odnose i glavne teme filma bez pisanja beležaka
Tokom drugog gledanja:
• obratite pažnju na detalje koji se prikazuju
• pišite beleške i primedbe
• počnite usredsređeno da razmišljate o strukturi filma, o glumi, režiji, o snimanju i uglovima
kamere, itd.
[Napomena: Svi filmovi ne zaslužuju takvu pažnju.]
Uključite prikaz dijaloga:
Upotrebite ovu funkciju DVD-a, da biste bolje razumeli dijalog.
[Napomena: U prikazu je dijalog često skraćen, i ne odgovara tačno onome što se govori.]
Pregledajte dodatke uz film:
Pregledajte dodatni materijal koji postoji na većini DVD-a, uključujući audio komentare, prvobitnu
reklamu za film, izbrisane scene i ostali materijal vezan za film.
Proučite naslov filma i špicu:
Pregledajte glavni naslov filma i početnu špicu:
• Zašto je izabran određen naslov (da li su razmatrane neke druge varijante?), i kako špica uspostavlja ton ili raspoloženje?
• Koji su prvi zvukovi i slike u filmu?
• Mogu li se u špici naći neki motivi?
• Da li završna špica ima neobične elemente (npr., izbačene scene, šale, dodatne snimke, itd.).
[Napomena: Sve do 1950-tih, filmovi su imali veoma čvrsto utvrđen format za špicu: (1) početna špica,
(2) kartica "Kraj" odmah nakon filma i (3) spisak glumaca sa imenima likova. Sada većina filmova
uglavnom počinje scenom zapleta, sa 'početnom' špicom ("glavnim naslovom") koji se projektuje preko radnje nakon nekoliko minuta, a opširna 'potpuna špica' ("odjavna špica"), obično ide kao beli tekst na crnoj pozadini po završetku filma.]
• Upotrebite zamrzavanje scene:
• Pripremite se za pauze (tehnika zamrzavanja omogućiće vam da 'vidite' kako je sve raspoređeno u kadru) i na ponavljanje raznih scena, kadrova ili događaja.
• Pažljivo slušajte muziku iz filma:
• Pripremite se da pažljivo slušate kako muzika, pesme i pratnja naglašavaju postupke likova i pojačavaju raspoloženje filma.
• Upoznajte se sa originalnom veličinom ekrana:
• Ako je moguće, gledajte film u bioskopu, za koji je projektovan, ili kupite film u širokom (wide-screen) formatu ili u originalnom formatu.
[Napomena: Znajte da su filmovi pravljeni pre kraja 1950-tih imali odnos širine prema visini od 4:3 (ili
1,33:1) što se zvalo 'Akademska razmera', slično televizijskom ekranu, dok noviji filmovi imaju
nestandardne dimenzije širokog (wide-screen) ekrana (koji se često gledaju u režimu "pan-and-scan").]
• Utvrdite kako je izabrana tehnika filma:
• Razmotrite zašto je film pravljen u boji ili u crno-beloj tehnici (ukoliko je izbor bio moguć).
• Posmatrajte kako je korišćena boja (ili crno-bela tehnika)?
Procenite vrednost produkcije:
Da li film ima:
• visoku vrednost produkcije (da li izgleda skupo i blještavo)
• nisku vrednost produkcije (da li je nisko budžetni, sličan amaterskom, B-filmu)
• Proučite trajanje filma i događaja:
• Proučite ukupno trajanje filma i vremenski raspored različitih segmenata (ili sekvenci) ili prelomnih
trenutaka unutar tog vremena.
• Pratite trajanje delova filma - pomoću digitalnog brojača na video uređaju ili DVD plejeru.
Ostanite objektivni:
• Ostanite objektivni prema onome što se prikazuje, bez predrasuda o filmu zasnovanih na onome što ste čuli o njemu (od kritičara ili prijatelja), pokušajte da isključite svoje mišljenje o glumcima, reputaciji režisera, itd.
Sveukupni kvalitet:
•Posmatrajte film kao celinu, shvatite da je on napravljen kao zbir svih svojih delova. Neki pojedinačni
delovi možda su 'sjajni' ali film mora da bude povezan, da bude kohezivan i da nešto znači kao celina.
Upoznajte se sa kontekstom filma:
• Koji je bio socijalni, politički i/ili istorijski kontekst pri nastanku filma?
• Da li je postojala neka kontroverza oko nastanka filma?
Upoznajte se sa prvobitnim prihvatanjem:
• Kako je film prvobitno prihvaćen?
• Kakvo je danas mišljenje o njemu?
Čitajte mišljenja recenzenata i kritičara  ili  :
Saznajte šta su o filmu rekli glavni recenzenti, novinski izveštači ili filmski kritičari.
Takođe razmotrite ocene kritičara (tj., zvezdice, "podignute palčeve", slovne ocene, brojčane ocene, itd.).
Upoznajte se sa filmskim uticajima:
• Saznajte da li je film uticao na buduće filmove.
• Da li na neki način sadrži pohvalu (ili spominjanje) nekog ranijeg filma?
Klasifikujte film po žanru:
• Procenite pretežnu vrstu filma, njegove kategorije žanr i pod-žanr (kao što su akcioni, avanturistički,
muzički, komedija, itd.). Ako je hibridni (kombinacija dva ili više žanrova), koji su to žanrovi?
• Kako se film uklapa (ili ne uklapa) u konvencionalne prepoznatljive klasifikacije?
Napišite kratak rezime:
• Kako bi glasio kratak rezime kojim se opisuje film (to se često naziva sinopsis)?
Odredite tip filma:
• Ispitajte da li film predstavlja nastavak, prethodni događaj, rimejk, parodiju, odavanje počasti nekom drugom filmu, itd.
• Postoje li druge verzije iste filmske priče?
Proučite tekstualne izvore:
• Saznajte nešto o piscu scenarija i dijaloga (i njegove ostale radove) – ako je moguće doći do scenarija uporedite ga sa samim filmom.
Čitajte o tekstualnim izvorima filma (literatura i ostalo):
• Da li film predstavlja adaptaciju nekog drugog dela ili je zasnovan na originalnoj ideji? Ako
predstavlja adaptaciju, koliko se pridržava originala? Ako predstavlja original, koliko je svež i inovativan?
• Da li scenario efikasno prenosi priču putem radnje i dijaloga?
• Saznajte da li je priča istinita ili izmišljena:
• Ako se film zasniva na istorijskom događaju ili ličnosti, koliko je film veran životu?
• Da li je filmska priča stvarna ili izmišljena?
• Da li veliča neki istorijski događaj ili period?
• Ispitajte zaplet, strukturu ili priču:
• Kakva je struktura filma?
• Odredite ključnu scenu (ili scene) i sekvence.
• Kako je ispričan zaplet?
- normalnom ekspozicijom
- retrospekcijom (flashback)
- pomoću naratora (govorom)
- hronološki ili linearno
- vezano za likove
- objektivno ili subjektivno
-na neki drugi način
Dodatna pitanja za razmatranje:
• Sa koje tačke gledišta se film predstavlja?
• Da li postoji paralelizam između dve ili više scena (da li filmski isečci prelaze tamo-amo između
dve scene koje se događaju istovremeno ili u različitim vremenskim periodima)?
• Da li je prelazak između scena efektan?
• Postoji li vrhunac i razrešenje (i rasplet)?
• Da li film obezbeđuje kontinuitet od scene do scene?
• Da li na kraju filma ostaju nedoumice?
Utvrdite specijalne (vizualne) efekte:
• Ispitajte specijalne (vizualne) efekte u filmu i utvrdite koliko su vešto urađeni.
• Razmotrite da li su napredni, računarski generisani tehnički aspekti filma bitni za radnju filma ili njihova neograničena upotreba preovlađuje nad dramskim narativnim elementima i uništava suštinu- a to je zaplet i/ili likovi.
• Kao priručnik možete koristiti stranicu Najveći vizualni/specijalni efekti u istoriji filma ovog sajta.
Pregledajte nagrade i pohvale:
• Upoznajte se sa glavnim nagradama koje je film dobio (npr., Oskari), sa nominacijama i ostalim
dobijenim pohvalama.
• Prepoznajte temu (ili teme):
• Potražite glavnu temu filma, motiv, ideju ili dominatnu poruku, kao i podtekst filma ('skrivenu' poruku), a zatim odgovorite na sledeća pitanja:
- Pronađite istaknute simbole i metafore u filmu i utvrdite njihovu svrhu i sveukupni efekat.
- Koje popularne ideologije film prikazuje i podržava?
- Da li film ima originalnu ili konvencionalnu temu?
- Da li priča, gluma i ostali filmski elementi na adekvatan i uspešan način podržavaju temu filma?
Posmatrajte stil i ton:
• Utvrdite ukupni stil i ton filma (mračan, otmen, napet, luda komedija, itd.).
• Razmotrite likove i uspešnost glume.
Navedite sledeće:
- glavne likove u filmu (da li su važna njihova imena?)
- takođe razmotrite nekoliko sporednih likova i način na koji su upotrebljeni
- kratak opis svakog od njih
- njihove glavne motivacije ili etičke vrednosti/pretpostavke
- razvoj ličnosti
Zatim, postavite sebi dodatna pitanja:
• Da li postoji heroj ili anti-heroj?
• Da li su likovi uverljivi i životni?
• Da li je gluma nezaboravna, izuzetna ili inferiorna?
• Upitajte se o 'kvalitetu zvezda' – zašto su izabrani određeni izvođači (ili zvezde) za svaku ulogu –
da li je podela odgovarajuća (tj., pravilna starost i telesna građa, ili odgovarajući način govora)? Da
li su neki izvođači izabrani suprotno od tipa? Ima li prvih pojavljivanja?
• Da li njihov nastup odgovara ulozi?
• Da li je gluma profesionalna ili neprofesionalna?
• Da li jedan izvođač zasenjuje ostale?
Otkrivanje stereotipa:
• Da li film podržava ili pobija uobičajene stereotipe (stvarne ili izmišljene) o različitim vrstama ljudi
(očevima, homoseksualcima, Indijancima, starijim ljudima, ženama, mentalnim bolesnicima, crncima,
seljacima, itd.)?
• Ima li karikatura?
Otkrijte režiju:
• Upoznajte se sa celim repertoarom filmova istog režisera, karakteristikama njegovog stila i omiljenim tehnikama.
• Da li je režiser veteran ili početnik?
• Na koji način je režiser oblikovao, dao autorski pečat, interpretirao ili kontrolisao svaki aspekt u stvaranju filma i izglaganju priče? Pogledajte odeljak Najveći režiseri ovog sajta.
Uočite filmske i vizuelne elemente:
• Prepoznajte filmske, stilske i vizuelne karakteristike filma, upotrebu osvetljenja i boje (ili crno-bele
tehnike) za stvaranje raspoloženja, upotrebu statične ili pokretne kamere, količinu krupnih planova i
omiljene tehnike. Uporedite trajanje filma sa 'trajanjem radnje'.
Obratite pažnju na sledeće vizuelne elemente:
• snimak uspostavljanja (početni snimak u sceni)
• osvetljavanje kamere (difuzno, jako, slabo, prigušeno, istaknuto, reflektor, upotreba svetlih i
tamnih površina)
• okusiranje (zumiranje, zamućivanje, izoštravanje)
• udaljenost kamere i kadriranje (široki plan, srednji plan, krupni plan)
• kompozicija (postavljanje elemenata, simetrično ili asimetrično, upotreba senki, vrata, niskih
plafona, prozora, ogledala, itd.)
• uglovi kamere (nagnut rakurs, široki rakurs, telefoto, lični rakurs, visoki/niski rakurs, itd.)
• kretanje kamere i snimanje (kolica sa platformom, kran, panovanje, paralelno, iz ruke,
zamrznuti kadar, snimak reakcije, broj i redosled snimaka, upotreba direktnih i suprotnih
snimaka kod razgovora ili intervjua, itd.)
• upotreba boje (ili filtera u boji)
• brzina filma (obrnuto ili ubrzano/usporeno kretanje)
• Sveukupno, da li je kinematografija efektna?
Slušajte pratnju i/ili muziku:
• Utvrdite ko je kompozitor i da li ima ranijih sličnih radova. Obratite pažnju na nezaboravne pesme (i
njihove reči) i/ili ples.
• Pažljivo slušajte kako muzika/pratnja uspeva u okviru filma da podvuče događanja, da vodi priču ili da obezbedi emocionalni ton ili raspoloženje.
• Da li muzika odgovara filmu, da li je suptilna i efektna ili neodgovarajuća i preovlađujuća?
• Obratite pažnju na to da li je povremeno umesto zvuka upotrebljena tišina.
Obavestite se o mizansceni:
• Razmotrite 'mizanscenu' u filmu. (Mizanscena može da obuhvata postavljanje scene, kostime, šminku, osvetljenje, kao i pozicioniranje i kretanje kamere.)
• Kako su scene 'orkestrirane' ili postavljene pred kameru?
Utvrdite lokacije:
• Odredite lokaciju svake scene. Da li su sve odgovarajuće i efektne?
Označite različite vrste postavki:
• geografske (mesto)
• vremenske (istorijski period)
• lokacije (na licu mesta)
• u studiju
• važni rekviziti
Obratite pažnju na filmske konvencije i klišee:
• Obratite pažnju na tipične konvencije koje se korist na filmu, na primer, (1) automobili nakon sudara
skoro se uvek zapale, ili (2) u Americi svi telefonski brojevi počinju sa 555.
Uočite montažu:
• da li je film glatko i prirodno montiran?
Obratite pažnju na montiranje prelazaka kao što su:
• isečen srednji deo pokreta da bi se spajanjem početka i kraja dobio skok (jump cuts)
• nova slika se postepeno širi na račun stare kao krug iz sredine ili kao okretanje stranice (wipes)
• slika se postepeno pojavljuje (fade-ins)
• slika se postepeno gubi (fade-outs)
• slika postepeno prelazi u crno (fade-to-black, dissolves)
• slika postepeno prelazi u drugu sliku (lap dissolves)
• mešanje (mixes)
• upotreba montaže ili nagli prekidi između scena
• prikaz dve slike jedne pored druge radi poređenja (juxtapositions) - preseci, isečci, uporedni isečci
• montaža zvuka (na koji način muzika, šumovi, ili prelazni dijalog stvaraju iluziju neprekidnosti
među scenama)
• brzina i ritam montaže (tipična dužina i brzina sekvenci ili scena)
Obratite pažnju na zvučne efekte:
Poslušajte zvučne efekte u filmu gde se može javiti nešto ili sve od sledećeg:
• zvučni efekti
• muzika
• dijalog ili govor
• tišina
Proučite i različito korišćenje sledećeg:
• zvučni mostovi
• scenski i izvanscenski zvukovi (radi postizanja utiska o trodimenzionalnom prostoru)
• direktan zvuk i zvuk dodat posle sinhronizacije
• diegetski zvuk - zvuk koji potiče od radnje (tj., dijalog i zvučni efekti)
• nediegetski zvuk (tj., muzička pratnja, glas naratora preko radnje)
Obratite pažnju na momente kada se zvuk ne menja istovremeno sa slikom.
Obratite pažnju na kostime:
• Navedite upotrebu istorijskih kostima, držanje tela, stil frizura, itd.
Proučite dijalog:
• Pronađite najvažnije delove dijaloga i utvrdite da li postoje dugački monolozi i govori (pogledajte stranicu Najbolji govori i monolozi na ovom sajtu).
• Obratite pažnju na način na koji se izvodi dijalog (ubrzano, promrmljano, istovremeni govor, glasno/tiho,itd.).
• Da li postoji ponavljanje delova dijaloga i kako ono deluje?
Razumevanje rangiranja najboljih filmova: komentari
Svaka kritika filma je krajnje subjektivna i ne postoji konačan spisak 100 najvećih filmova (na
engleskom jeziku). Veliki filmovi ne mogu se objektivno meriti zato što je veličina filma krajnje
subjektivna kategorija. Umetnički kvalitet filmova (i drugih umetničkih dela) nikada se ne može oceniti ili kvantifikovati, mada kritičari, izveštači i obožavaoci uporno prave spiskove deset najboljih, spiskove
stotinu najboljih, spiskove najvećih filmova svih vremena, spiskove nagrađenih, a prikupljaju i rezultate anketa. Ne postoji nijedan prihvaćeni standard za ocenjivanje filmskog rada – postoje skale sa 4 ili sa 5 zvezdica, ocene od 1-10 i ocene u procentima, slovne ocene, ocenjivanje svežim/trulim paradajzima, ocene sa palcem nagore/nadole i mnogi drugi. Oni samo zamagljuju pitanje. Na ovom sajtu odlučno odbijamo da rangiramo filmove, jer je potpuno bespredmetno tvrditi da je jedan veliki film nešto malo bolji od nekog drugog.
Na izvestan način, svako ko gleda film odmah postaje filmski kritičar. Prema tome, svako će imati svoje omiljene filmove, svoj izbor ili drugi kriterijum za biranje najvećih filmova, pa se neće složiti sa bar nekim od ovde izabranih. Ovaj izbor 100 najvećih filmova u poslednjem veku filmskog stvaralaštva namerno obuhvata širok spektar žanrova, decenija, zvezda i režisera. Naglasak je namerno stavljen na starije klasičnije holivudske/američke filmove, a ne na novije filmove, mada su uključeni i neki noviji (i britanski filmovi). (Ovde postoje i indeksi Sledećih 100 najvećih filmova i Trećih 100 najvećih filmova , kao i hronološki spisak svih 200 i 300 najvećih filmova.) Ovaj izbor najvećih filmova ne sadrži strane filmove niti filmove koji nisu na engleskom jeziku zbog specijalizacije i fokusiranja. Nije postojala namera niti se podrazumeva negativna ocena stranih filmova i filmova koji nisu na engleskom jeziku. (Pogledajte Movieline-ov spisak 100 najvećih stranih filmova na ovom sajtu.)
U dužem vremenskom periodu su se ovde navedeni filmovi na engleskom jeziku stalno pojavljivali na spiskovima najboljih filmova svih vremena i često se pominju u odgovorima gledalaca i kritičara.
Pogledajte na ovom sajtu Rekapitulaciju najboljih filmova svih vremena – to je pokušaj da se na jednom mestu prikupe različita rangiranja filmova i da se omogući poređenje ocena u različitim vremenskim periodima. Mada ga neki osporavaju, ipak postoji dosta širok konsenzus većine istoričara filma, kritičara, ljubitelja filma i izveštača da izbor na ovom sajtu predstavlja filmove koje je većina kritičara ocenila kao značajne i da ih se "mora videti" (pretežno holivudske američke proizvodnje). To su filmovi za koje se od većine obrazovanih ljudi sa solidnim znanjem istorije filma očekuje da ih poznaju i da njihovo poznavanje spada u filmsku pismenost. Pogledajte takođe na ovom sajtu odeljak Saveti za kritičko gledanje filmova. Ovi bitni izbori filmova obezbeđuju zajedničku osnovu za proučavanje filma. Oni su bez sumnje ostavili neizbrisiv trag na naše živote i odražavaju mnoge ključne momente u poslednjih 100 godina. To su filmovi koji reflektuju trenutke u vremenu koje nikad ne možemo zaboraviti. Oni odbijaju da izblede iz naših sećanja, čak i nakon dugog vremena – njih objedinjuje činjenica da se gledaju i da se o njima govori decenijama nakon što su napravljeni. Mnogi od ovih najvećih filmova su snimljeni pre više decenija, i ponekad nisu primećeni odmah po pojavljivanju, ali su izdržali probu vremena. Imaju moć da zabave, omađijaju, informišu i emocionalno nas potresu – i da promene naše doživljavanje stvari. Ništa nije tolikobraznovrsno kao izbor velikih filmova - prirodno, tu imamo komedije, drame, vesterne, animirane, neme filmove, itd., koje je nemoguće međusobno rangirati ili kvantifikovati u zbirci remek dela. Dole navedeni filmovi potiču od prvih početaka nemog filma u Holivudu, preko svih žanrovskih filmova (ludih komedija, vesterna, itd.), sve do današnjih epskih filmova i hitova.
Na ovom sajtu dostupni su i mnogi drugi Spiskovi najvećih filmova radi komparativne analize i kritike.
Radi poređenja, mogli biste da pogledate spisak 100 najvećih američkih filmova američkog filmskog
instituta i njihov originalni spisak 400 nominovanih filmova.
http://www.filmsite.org/filmterms.html
Irena Gonda Živković
|
