Ima li istorija smisla?

3

Ima li istorija smisla?

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

danka- ::Zna se da je istorija kao nauka dosta ucinila za coveka,to se mora priznati,ali nije dospela do sustine covekovog bica,mada je trebala vise pomoci u nekim stvarima!
Pod pretpostavkom da priznamo naučnost istorije, javlja se problem, kao i kod drugih nauka - nedospevanje do suštine čovekovog bića, i to si, danka, sasvim osnovano primetila. Sve drugo je objektivacija, gomilanje naučnih "fakata" bez sadržaja i smisla.

danka- ::A,neposlusnost je upravo fenomen koji se tice sustine covekovog postojanja.Sta je zivot ,nego raznorazni procesi adapatacije na uslove u kojima se zivi!Izbeci neposlusnost u takvoj situaciji nije bilo moguce ,pa se namece jako vazno pitanje:na koji nacin ''neposlusnost'' deluje na coveka,sta mu je ona ucinila?Da li ga je sasvim opustosila i unistila,ili mozda ohrabrila i ojacala?To je sada drugo pitanje i neka druga prica!
Neposlušnost, odnosno pobuna, i dolazi otuda, što čovek postaje svestan razlike između života i bivstvovanja. Raznorazni procesi adaptacije zaista jesu vezani isključivo za život, koji u svojoj suštini nije ništa drugo nego životarenje. Čovek jednostavno intuitivno zna da je nešto više od skupa čula, obrade čulnih senzacija i prilagođavanja predstavama stvorenim tom obradom.

danka- ::Zasto je covek tokom istorije bio cesto''neposlusan''?
Pojedinac je ,tokom svoje adaptacije na nove uslove zivota,a narocito onda kada je osporavana njegova sloboda,cesto sa sobom nosio osecanja,obezlicenosti,obespravljenosti, a vrlo cesto intuitivnog osecanja lisavanja dostojantva. U svojoj bespomocnosti,svoj zivot je video kao zivot bez individualiteta i mogucnosti samopotvrde,jer je prihvatao masovnu laznu svest kao svoj izbor!No,u momentu kada odbacuje anonimnost i bezlicnost i kada sve pocinje da osporava,dolazi do samoosvescivanja ,ali cesto,i do njegove bespomocnosti...i tada pocinju 'drame''...

Sviđa mi se ovo, u vezi "osporavanja čovekove slobode". Pretpostavljam da je reč "dostojanstvo" lišeno svake primese pojma "sujeta". Prihvatanje "masovne lažne svesti" je najčešće daleko ugodnije od samoosvešćivanja i samorealizacije.

Da kao šlagvort iskoristim nešto iz dankinog posta, što se tiče psihološkog momenta i karaktera, pa da skrenem diskusiju na ravan obrade značajnih ličnosti koje su svakako obeležile i svoje i (posledično) naše vreme, a koje su predstavljene u knjizi "Ima li istorija smisla?"

U komunističkom mentalitetu sovjetskih vođa, njihovom duševnom sklopu, Karen Hornaj prepoznaje arogantno osvetoljubivu strukturu ličnosti. U delu "Neuroza i razvoj ličnosti" ova autorka navodi da glavnu pokretačku snagu takvih osoba predstavlja "potreba za osvetničkim trijumfom", te da takve osobe žive "jedino zbog dana obračuna", što i jeste njihovo glavno karakterno obeležje.

Nikola Milošević nalazi vezu takvih ličnosti sa nekrofilnim osobama kojima se bavio Erih From. Bitno obeležje nekrofilčnog karaktera jeste "uverenje da se problem ili sukob može rešiti jedino snagom ili nasiljem". Čak i upotreba reči (prevashodno one koje se odnose na destrukciju i fekalije) odaje takve osobe. Tu je i zapažena sklonost da se čak i na malu povredu ličnosti odvraća snažnom željom za osvetom. Ali, pošto From u pojmu nekrofilije sagledava strast za pretvaranjem živog u neživo, odnosno za destrukcijom radi destrukcije, što je u tesnoj vezi sa težnjom ka samouništenju, profesor Milošević u sagledavanju psihološke stvarnosti više pažnje poklanja kateogrijama kojima se bavi pomenuta Karen Hornaj.

To biva zato, što predmet "strasnog, uništavajućeg poriva nije nikad čitavo čovečanstvo već određene društvene grupe, rase, nacije i ljudi određenih političkih opredeljenja". Takođe, "psihološka građa na kojoj je sazdan pojam ličnosti arogantno osvetoljubivog tipa nije omeđena nikakvim istorijskim, geografskim i nacionalnim međama. Ličnosti ovog i ovakvog duševnog sklopa javljaju se u svim mogućim podnebljima i u svim mogućim narodima i rasama veoma različitog porekla i pritom još kod pripadnika najrazličitijih društvenih slojeva".

Dakle, nemoguće je vezivanje arogantno osvetoljubivog tipa ličnosti za samo jedan istorijski, civilizacijski i politički kontekst. U tom smislu, može se smatrati da je i stav Nikolaja Berđajeva o bitnoj razlici ruskog komunizma od onog, shvaćenog u zapadnjačkom smislu te reči, pogrešan. Ali, psihološki tip i specifični nihilizam koji Berđajev nalazi isključivo kod Rusa, može se naći u istovetnom obliku i među češkim komunistima, i među vodećim ljudima Francuske revolucije. Kao primer, možemo navesti knjigu Gistava Le Bona "Francuska revolucija i psihologija revolucije". Sa stanovišta psiholoških obeležja i vremena o kome je reč, ilustrativna je primer vremena tzv. terora. Jedan od vođa Francuske revolucije, Karer, naložio je da se u Nantu ljudi spaljuju živi (među njima i žene i starci); vršeno je masovno silovanje žena, i devojčica; deca su u prisustvu majki naticana na bajonete, a žrtve su prisiljavane da same sebi kopaju grobove, u koje su žive sahranjivane.Za par meseci, broj žitelja Ruana se od 27.000 smanjio na 7.000.

Bilo je pokušaja, ako ne opravdanja, onda objašnjavanja i prikazivanja "revolucionarnog terora" kao epizodne pojave, izazvane sticaem okolnosti. Takvu vrstu filosofosko-istorijsko-antroploške postavke sažeo je Karl Poper rečima da se "naši postupci mogu u vrlo velikoj meri objasniti u ključu situacije u kojoj se odigravaju". Poper je tvrdio da je racionalno ponašanje ono koje je u saglasnosti sa logikom situacije, a iracionalno ono sa kojim to nije slučaj. Ali: zašto se neko u istoj ili sličnoj situaciji ponaša racionalno, a neko ne?

To znači da strukturu ličnosti predstavlja onaj činilac "koji se ne može zaobići kad želimo da procenimo da li je nečije ponašanje racionalno ili iracionalno, odnosno kad želimo da procenimo zbog čega se u istoj situaciji neko ponaša razumno ili nerazumno". Jer, koja bi to "situaciona logika" mogla objasniti poriv Karera da oseća ogromnu radost i uživanje i doživljava napade smeha posmatranjem muka svojih žrtava, pogotovo "grimase na licu umirućih sveštenika"? Druga zapažena ličnost Francuske revolucije, Robespjer, izjavio je da republiku čini "uništavanje svega onoga što joj se protivi". Zaključuje se da stvarni cilj ovakvih ličnosti i njihovih istomišljenika nisu bili ideali (sloboda, bratstvo i jednakost), nego razaranje starog režima i likvidacija svih njegovih nosilaca.

Idući put o pokušajima opravdanja, odnosno racionalizacije nehumanih postupaka u istorijskom svetlu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Tuzor,koliko si stvari ovde sada pokrenuo,da ne znam odakle da pocnem!Hajde kao uvod, da bude jos malo price o knjizi N.Milosevica''Ima li istorija smisla''! i to ce pomoci da budem konciznija...No,pokusacu se usredsrediti na njegov psiholoski aspekt(nikako ne mozemo izbeci psihologiju kada god pricamo,ma, o bilo cemu!)
U svojoj knjizi N.M.,sasvim ''namerno'' nagovestava i mracnu stranu sveta i uzasavajuce tokove posrnule istorije,i tako dovodi u pitanje cuvenu Hegelovu misao da svetom vlada um...
Imamo tragicne slike proslosti i sadasnjosti,tako da istorija uopste se jako tesko moze saobraziti sa umnoscu.
Ne zelim pisati ,posebno o Sopenhaueru ,zestokom neistomisljeniku i oponentu Hegelovom,samo je potrebno reci (zalagao se za stalno i trajno u filozofiji),da je smatrao da ''se ''od pocetka do kraja,neprestano ponavlja [b]isto
pod drugim imenom)NJegova osnovna teza''nemogucnost sustinskih promena u istoriji i progresu'',podkrepljena je sijasetom grozomornih prizora is savremenog zivota i njegove sumorne stvarnosti.Ispada da sve ostaje kako je bilo,a ponekada je jos gore nego sto je bilo!

Citat:Bilo je pokušaja, ako ne opravdanja, onda objašnjavanja i prikazivanja "revolucionarnog terora" kao epizodne pojave, izazvane sticaem okolnosti. Takvu vrstu filosofosko-istorijsko-antroploške postavke sažeo je Karl Poper rečima da se "naši postupci mogu u vrlo velikoj meri objasniti u ključu situacije u kojoj se odigravaju". Poper je tvrdio da je racionalno ponašanje ono koje je u saglasnosti sa logikom situacije, a iracionalno ono sa kojim to nije slučaj. Ali: zašto se neko u istoj ili sličnoj situaciji ponaša racionalno, a neko ne?

Karl R.Poper smatra da istrija nema smisla i da govor o istoriji covecanstva svodi se na istoriju politicke moci,pa ispada da je istorija politicke moci isto sto i istorija sveta.
Jer istorija politicke moci nije nista drugo nego istorija medjunarodnog zlocina i masovnog ubistva.
Ova istorija se uci u skolama i neki od najvecih kriminalaca su hvaljeni kao njeni heroji .
No,danas se citava prica o istoriji komplikuje i zbog onoga sto je svojevremeno tvrdio nobelovac Elijas Kaneti,koji veruje da istorija iza odredjene stavke prestaje da bude ono sto je bila ,prestaje da bude stvarna.Kad stvarnost savladaju sile ,iracionalnog,destrukcije i razuzdanosti,kada zacaruje zlo i zlocin,pretesko je identifikovati kontekstualnost destruktivnosti,konflikata,patologije,zla i zlocinstva.

Citat: Ali: zašto se neko u istoj ili sličnoj situaciji ponaša racionalno, a neko ne?
Pokusaji filozofa,pesnika i naucnika da shvate sustinu covekove prirode,osete ''njegovu uinutrasnju stvarnost'',otkriju granice njegove normalnosti,a najvise i iznad svega da shvate slozenost ljudskog uma-vekovima su ostala neresena pitanja na koje je nemogucno dati definitivne odgovore.D.K...odgovori su neodredjeni,nerazgovetni,pre svega zato sto je predmet njihovog interesovanja ,vise nego sta drugo,podrazumevao nedokucivost...Ni danas se ne zna kojim silama smo sve podlozni,i sta je to sto neke od nas tera na racion.ponasanje ,a neke na suprotno od toga...Naravno,neki razlozi su poznati...
(U XVI veku Paracelzus je smatrao da nebeska tela mogu da uticu na zdravlje ljudi...)
Ovde ne mozemo zaobici ''oca psihoanalize''Sigmunda Frojda'',da bismo tacnije pojasnili mnostvo pokretackih snaga u coveku koje ga jasnije determinisu...
Problem licnosti u Frojda je izraz poremecaja u 'psihosexualnoj sferi,biopsiholoska orijentacija po kojoj terapijski ishod u velikoj meri zavisi pre svega od ''instikata''..Svi znamo njegovu strukturi licnosti..(id,ego,super ego...id -instik.amoralni nasledjeni deo licnosti...)
Medjutim,Covekov mentalni status,psihicki sklop i aktuelno stanje ne mogu se posmatrati izolovano od stvarnosti,znaci, ne mogu da se analiziraju iskljucivo ili predominantno sa bioloskog stanovista gde se inst.daje kljucna uloga!Nesumnjivo,da su oni vazni,ali ne i najbitniji!
Za razliku od Frojdove teorije,ucenje Karen Hornaj ukazuje na tendencije da se otkrije covekovo ponasanje u interpersonalnim odnosima i ona sve vise zakljucuje da se primarni uzroci ponasanja poremecaja linosti nalaze u medjuljudskim odnosima ,u okvirima odredjene kulture.
Za razliku od Frojda koji je insistirao na nepromenljivosti covekove prirode,K.Hornaj unosi tonove optimizma tvrdeci da je covek po svojoj prirodi konstruktivan,a da njegova destruktivnost dolazi do izrazaja tek naknadno kada su teskoce stavljene na put njegovom prirodnom razvoju.
@Tuzor......naveo si primer''potrebe za osvetnickim trijumfom'',sto je takodje i rezultet specificnosti odredjenjih kulturoloskih uslova i socijalnih uticaja.
A.Mitrovic u svojoj knjizi''Vreme destruktivnih'', tvrdi da je dvadeseti vek period velikog politickog terora-kakav nikada nije postojao u istoriji,ni po obimu ,ni po britalnosti.Sto miliona ljudi je nestalo!Sa osamdeset i tri miliona oteranih u smrt''komunisti ''su vodili glavnu rec.
U Arhipelagu Gulag,Solzenjicin je zabelezio slucaj sovjetskog direktora koji je dobio deset godina robije zato sto je prvi prestao da aplaudira na skupu na kome se slavio Staljin.
Na kraju...R.Bozovic kaze:''To sto nema smisla ispisivati istoriju sa velikim pocetnim slovom,u velikoj meri je uticao bas dvadeseti vek koji je spravom nazvan stolecem zlih...Na zalost,i nasa drzava se prikljucila na kraju ,iracionalno,bezumno i zlocinacki.Kao nikad ,obezvredjeno je postojanje i vrednosti ljudskog zivota.Dogodilo nam se ne samo nizlazno kretanje istorije i unizavanje njenog smisla,a iz takvog iskustva dramaticno se i postavlja pitanje o besmislu istorije.''
Shvatamo ,iz svega, da i dobro i zlo imaju podjednake mogucnosti da se razmahnu u svakom coveku.A kad zlo dobije prevagu nad dobrim,a to se sve cesce dogadja,onda dolazi ne samo do poremecaja na tasu dobra i zla ,nego i na drustvu i politici ,koji su organizovani iskljucivo na zlu. A,ono,onda lako klizi u zlocin.
R.B.''Nastojanja da se ostvari politicka prevlast u istorijskim zbivanjima cesto su se zavrsavala kao surovi ratovi,kao bestijalni teror i kao besomucno proganjanje nevinih ljudi.Za''trijumf'' zla u politici vezuje se nizlazno kretanje istorije i njena besciljnost''.



offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

danka- ::Tuzor,koliko si stvari ovde sada pokrenuo,da ne znam odakle da pocnem!Hajde kao uvod, da bude jos malo price o knjizi N.Milosevica''Ima li istorija smisla''! i to ce pomoci da budem konciznija...No,pokusacu se usredsrediti na njegov psiholoski aspekt(nikako ne mozemo izbeci psihologiju kada god pricamo,ma, o bilo cemu!).
Sve više uviđam da psihologiju zaista nikako i nikada ne možemo izbeći... Oni koji pokušavaju da istoriju sagledaju bez "pomoći" psihologije liče mi na one "umnike" koji hoće da shvate ličnost i delo Svetog Save bez njegove duhovnosti (što je lepo i osnovano primetio Ava Justin Popović). Svaki pogled na istoriju i na značajne istorijske ličnosti bez psihološkog pronicanja osuđen je na lažnost. Kao kad odvojite značajna sredstva za snimanje grandioznog spektakla sa ratnom tematikom, a rezultat ispadne - karikirani animirani film, čije kreature izazivaju podsmeh zbog svojih grotesknih likova i pokreta.

danka- ::Ne zelim pisati ,posebno o Sopenhaueru ,zestokom neistomisljeniku i oponentu Hegelovom,samo je potrebno reci (zalagao se za stalno i trajno u filozofiji),da je smatrao da ''se ''od pocetka do kraja,neprestano ponavlja [b]isto pod drugim imenom)NJegova osnovna teza''nemogucnost sustinskih promena u istoriji i progresu'',podkrepljena je sijasetom grozomornih prizora is savremenog zivota i njegove sumorne stvarnosti.Ispada da sve ostaje kako je bilo,a ponekada je jos gore nego sto je bilo!
Kada ti ne želiš, onda ću ja! Wink Dakako, kroz prizmu već pomenutog dela N. Miloševića, u kome se navodi Šopenhauerova beleška na margini knjiškog primerka "Svet kao volja i predstava". "Stari dobri" Artur je zapisao nešto o vrlinama drevnih ljudi, koje su u najmanju ruku ravne vrlinama Šopijevih savremenika, dok strahote i užasi srednjeg veka "naveliko prevazilaze strahote drevnih vremena". Reklo bi se da je "filosof pesimizma" ispravno uočio sav apsurd i besmisao istorije, posebno sa ontološkog aspekta. Nikola Milošević navodi da, za razliku od Hegela, Šopenhauer sagledava da zlo ima supstancijalni karakter. Ono što je daleko značajnije, jeste minuciozno i sažeto prikazivanje apsurdnosti Šopenhauerovih shvatanja, koje demonstrira N. Milošević. Artur je mislio da se istorija, kao "carstvo zablude i slučaja", ipak može ukinuti. Kao što se i volja (iz koje potiče pomenuto supstancijalno zlo) može ukinuti putem saznanja. "Međutim, celokupna antropologija pisca Sveta kao volje i predstave počiva na primatu volje nad saznanjem, pa nije jasno kako je onda moguće njeno ukidanje". Nikola Milošević osnovano ustvrđuje protivrečnost Šopenhauerovog pesimističkog voluntarizma i njegove optimističke epistemologije.

danka- ::No,danas se citava prica o istoriji komplikuje i zbog onoga sto je svojevremeno tvrdio nobelovac Elijas Kaneti,koji veruje da istorija iza odredjene stavke prestaje da bude ono sto je bila ,prestaje da bude stvarna.Kad stvarnost savladaju sile ,iracionalnog,destrukcije i razuzdanosti,kada zacaruje zlo i zlocin,pretesko je identifikovati kontekstualnost destruktivnosti,konflikata,patologije,zla i zlocinstva.
Deluje logično. Jer, onaj ko pod tepih gura iracionalnost, negira mogućnost vančulnog "uvida", odnosno sagledavanja i spoznaje. Identifikacija kontekstualnosti možda jeste preteška, ali nije i nemoguća. Osnovni problem u ovom slučaju ne predstavljaju iracionalne sile koje "porobljavaju" stvarnost, nego definisanje konteksta u kome se javljaju. To nas već može odvesti u priču o "paralelnim tokovima istorije". Ali, uzdam se u "multidisciplinarnost" u pristupu, gde psihologiji svakako pripada značajno mesto.

danka- ::Pokusaji filozofa,pesnika i naucnika da shvate sustinu covekove prirode,osete ''njegovu uinutrasnju stvarnost'',otkriju granice njegove normalnosti,a najvise i iznad svega da shvate slozenost ljudskog uma-vekovima su ostala neresena pitanja na koje je nemogucno dati definitivne odgovore.D.K...odgovori su neodredjeni,nerazgovetni,pre svega zato sto je predmet njihovog interesovanja ,vise nego sta drugo,podrazumevao nedokucivost...Ni danas se ne zna kojim silama smo sve podlozni,i sta je to sto neke od nas tera na racion.ponasanje ,a neke na suprotno od toga...Naravno,neki razlozi su poznati...
Ah, ta "ljudska priroda"! To je čudo jedno! Priznajem, divan mi zaklon pruža Spinozina "treća vrsta saznanja", ono intuitivno saznanje kojim se čovek bliži Bogu. Međutim, ne doprinosi mome razumevanju te ljudske prirode... Pogotovo ne na relaciji volja - saznanje. Ono pritajeno intuitivno u meni šapuće mi da, kad god čovek odstupa od prosvetljujuće i prožimajuće spoznaje u čijoj osnovi leži ljubav, beži od samoga sebe i od saznanja samoga sebe.

danka- ::A.Mitrovic u svojoj knjizi''Vreme destruktivnih'', tvrdi da je dvadeseti vek period velikog politickog terora-kakav nikada nije postojao u istoriji,ni po obimu ,ni po britalnosti.Sto miliona ljudi je nestalo!Sa osamdeset i tri miliona oteranih u smrt''komunisti ''su vodili glavnu rec.
Nije loš ovaj Kragujevčanin... Sviđaju mi se njegov interdisciplinarni pristup, predanost i posvećenost. Ne beži od upoznavanja javnosti sa mogućnošću "kataklizme globalnog obračuna", i izgubljenom samokritičnošću istoriografije, koja je dobrim delom postala "deo strasti koje nas okružuju". Po njemu, pravi istoričar je mnogo više u istoriji nego u savremenosti. A dotakao se i prava na neposlušnost, o čemu smo već nešto "kuckali".

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

@Tuzor......zaboravih,a vazno je!
Citat:Nikola Milošević nalazi vezu takvih ličnosti sa nekrofilnim osobama kojima se bavio Erih From. Bitno obeležje nekrofilčnog karaktera jeste "uverenje da se problem ili sukob može rešiti jedino snagom ili nasiljem". Čak i upotreba reči (prevashodno one koje se odnose na destrukciju i fekalije) odaje takve osobe. Tu je i zapažena sklonost da se čak i na malu povredu ličnosti odvraća snažnom željom za osvetom. Ali, pošto From u pojmu nekrofilije sagledava strast za pretvaranjem živog u neživo, odnosno za destrukcijom radi destrukcije, što je u tesnoj vezi sa težnjom ka samouništenju, profesor Milošević u sagledavanju psihološke stvarnosti više pažnje poklanja kateogrijama kojima se bavi pomenuta Karen Hornaj.

Ko je bio Erih From...?(volim ovoga psihoanaliticara,a objasnicu kasnije i zasto ga tako mozemo zvati,jer bio je on i mnogo vise od toga...)
From je zajedno sa Salivenom bio jedan od najznacajnijih saradnika nase Karen Hornaj u vremenima cetrdesetih godina XXveka,kada je postala predsednik pshoanalitickog instituta u SAD.
Nesto malo o Hari Stek Salivenu i njegovom doprinosu teorijama licnosti koje su obelezile istoriju i drustvo u celini i ostvarile ogroman uticaj na bolje razumevanje ponasanja ljudi.Dva nacela koja definise Saliven vazna su za razumevanje njegovom pristupu coveku...
Covek je drustveno bice i svoju egzistenciju deli sa drugima,a drugo je nacelo generickog jedinstva,jer su ljudi slicni posto pripadaju istoj vrsti-ali su i razliciti.Potrebe za neznoscu,sigurnoscu,saradnjom covek zadovoljava u uzajamnim odnosima sa drugim ljudima.
Euforija i razapetost(odnosno napetost)-... su druga dva pojma i bez njih teorija licnosti je nezamisliva.Euforija-stepen najveceg stepena zadovoljstva,Napetost--stanje nemogucnosti zadovoljenja potreba.
U Salivenovoj teoriji licnosti posebnu paznju zauzima-izraz personifikacija(slika koju covek stvara o sebi samome i o drugima iz svoje okoline)...
Erih From..Veliko ime u nauci uopste..
From je polazeci od socioloske varijante revidirane Frojdove psihoanalize-uz dobro poznavanje etike,religije i antropologije,usvojivsi Marksovu teoriju drustva-uzeo nove kriterijume i oznacio nova podrucja istrazivanja u kojima ima sinteze Marksa i Frojda.
(Ako prihvatimo cinjenicu da sve one koji su posli od Frojdovih ucenja i na njima izgradili svoje teorije nazovemo psihoanaliticarima,onda i From takvo mesto zasluzuje)
Erih From-jedan od predstavnika ''kulturne skole''americke socijalne psihologije,uspostvalja nov odnos coveka i drustva.
U svojim analizama polazi od coveka i za razliku od drugih, stize do drustva kao celine,ali ni tada coveka nije odredjivao samo prema svetu,nego i prema samome sebi.
U svojoj knjizi''bekstvo od slobode''... on posebno ispituje autoritarnost(sado-mazohizam),destruktivnost.komformizam,pokazujuci da su ova prva dva atributi svojstveni ''nacistickoj ideologiji''.(Termin sado-mazohizam udruzen sa idejama o perverzijama...
From''vise volim da govorim o sado mazohistickom karakteru kao o autoritarnom karakteru...sado-mazohista obozava autoritete i tezi da mu se potcini .ali u isto vreme zeli i sama da bude autoritet i da joj se drugi potcinjavaju''...From je pokazao da je potcinjavanje autoritetu i dovelo do nacizma.U Zdravom drustvu...razvija svoj humanisticki koncept...Uslovi covekove egzistencije i potreba koja prostice iz ljudske prirode su njegova osnovna polazista da se utvrdi raskorak izmedju ljudske prirode i drustva....
Bolesno drustvo oblikuje bolesne pojedince,a sto se covek vise prilagodjava-to znaci da je vise bolestan.Bitna kriticka Fomova primedba na drustvo je njegovo kategoricko tvdjenje da drustvo ne omogucava coveka samo za seksualne dozivljaje,nego blokira emocionalnost coveka i osecajno ga ''kastrira''.Takodje,Erih From ,veoma snazno kritikuje porodicu kao bitnu kategoriju u drustvu-''psiholoska agentura eksploatatorskog drustva''...Jos nesto...licnost individue..
Na mesto njegovog pravog ja,pojavljuje se lazno ja...-ono ja koje udovoljava okolini i kakvo ona ocekuje od pojedinca.Psiholoski mehanizam drustvene represije nad pojedincem-(drustvo u kome se manipulise i kojoj covek postaje podlozan)...
Erih From-jedan od najvaznijih u razumevanju stvarnosti i prosle i ove...

A sada kada sam vec tu,nesto iz pera S.Basare...

''Dobro i zlo su relativni u istoriji.U pojavnom nema ni cistog zla ni cistog dobra....svako dobro krije u sebi senku zla i svako zlo nosi sobom klicu neceg dobrog.Bilo sta da cinim,to sto cinim sadrzi u sebi i dobro i zlo.
Istorijski razum insistira na razlikovanju dobra i zla,sto je sasvim razumljivo,jer je istorija moguca samo kao iluzorna borba interesa grupa i pojedinaca.Ali istorija je jedna jedina katastrofa...uzbudljivost i sarolikost povesti je privid nastao usled mnostva imena,toponima i razlika u stilu deskrpcije.Kada se pojedinacno apstrahuje,istorija se iskazuje kao metafizicki sukob bica i nebica...ona je pre svega obmana i prerasta u dramu tek kada se obmani podlegne.Ja mogu transcedentirati istoriju,ali sam istovremeno prinudjen da budem prisutan u njoj. Moj zivot i moj duh su jedno i vecno,no sprega strasti tog zivota i himere tog duha ispoljene u vremenu i sukobljene sa strastima i himerama drugih tvore paklenu igru biografija,poznatiju pod imenom istorija ljudskog drustva i kulture.''

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Potpuno se slažem, u pogledu značaja dela Eriha Froma i veličine njegove ličnosti. Ono što si ukratko navela kao obeležja Salivenove teorije ličnosti, posebno me je prodrmalo, pošto do takvih zaključaka dolazim i sam, iščitavajući dela drugih autora.
Citat:Covek je drustveno bice i svoju egzistenciju deli sa drugima,a drugo je nacelo generickog jedinstva,jer su ljudi slicni posto pripadaju istoj vrsti-ali su i razliciti.Potrebe za neznoscu,sigurnoscu,saradnjom covek zadovoljava u uzajamnim odnosima sa drugim ljudima.
Ovo načelo generičkog jedinstva, dakle, u sebi obuhvata i sličnost i različitost u isti mah. A to je ono što Bela Hamvaš navodi kao gledište, odnosno sagledavanje drevnog čoveka. Zašto se od tog objedinjavajućeg sagledavanja (koje je imanentno čoveku i ljudskom rodu) odstupa, pa se sve posmatra i shvata isključivo u suprotnostima? Od kuda dolazi, od kada se javlja takav pogrešan pristup?

Sasvim lepo si, danka, izvukla i esenciju Fromove misli:
Citat:U svojim analizama polazi od coveka i za razliku od drugih, stize do drustva kao celine,ali ni tada coveka nije odredjivao samo prema svetu,nego i prema samome sebi.

Vratio bih se na pokušaje racionalizacije nehumanih i zločinačkih postupaka u istoriji, kao što sam ranije obećao. Što nas upućuje da i dalje budemo u tesnoj vezi sa psihologijom.

Odbrambeni mehanizam onih, koji su proglašavali svetle ciljeve i ideale kao vodilju a "usput" činili grozomorne zločine, ima svoje usmerenje i prema iznutra i prema spolja. Racionalizacija iznutra služi da ove ličnosti opravda pred njima samima, odnosno da im pruži olakšanje za njihove "zamisli i prestupe čak i najgore vrste". Odbrambeni mehanizam okrenut spolja služi da se ovi subjekti opravdaju pred drugima (ponekad i u vidu traženja slabih tačaka u protivničkoj argumentaciji, i primeni načela "napad je najbolja odbrana").

Pok. Nikola Milošević osnovano zapaža da svaka racionalizacija ima dve ravni:
- spolja vidljivu, kao neku vrstu fasade, koju čine različita obrazloženja (koja opet mogu biti različite prirode), i
- ravan koja nastaje uobličavanjem čitavog sistema zasnovanim na pomenutim obrazloženjima - teorijska racionalizacija.

N. Milošević na konkretnim primerima dokazuje kako dubinska ravan odbrambenog mehanizma kad-tad izbije na površinu, ma koliko se neko trudio da je "fasadom" i površinskom argumentacijom zakloni, odnosno sakrije. I to se lako zapaža, pošto se lako i uočava drastična nesaglasnost "fasade" sa činjenicama koje većina može da uvidi. Na pomenutom Robespjerovom primeru (moj post od 4.3.) mogli smo da vidimo kako se otvoreno suština nekog pojma kojem se teži (u konkretnom slučaju: republika) traži i nalazi u uništavanju svega onoga što se tome protivi. Možemo slobodno da zaključimo da je Robespjerova fasada sasvim prozirna. "Za osobe arogantno osvetoljubive strukture ličnosti revolucija je samo sredstvo pomoću koga se realizuje moćni poriv uništavanja pripadnika protivničkog tabora pod plaštom borbe za ideale slobode, bratstva i jedinstva".

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Postoje sada teskoce oko toga ,odakle poceti !?
Pokusaji racionalizacije i zlocinackih postupaka u istoriji,i jos ...
@Tuzor...
Citat:Odbrambeni mehanizam onih, koji su proglašavali svetle ciljeve i ideale kao vodilju a "usput" činili grozomorne zločine, ima svoje usmerenje i prema iznutra i prema spolja. Racionalizacija iznutra služi da ove ličnosti opravda pred njima samima, odnosno da im pruži olakšanje za njihove "zamisli i prestupe čak i najgore vrste". Odbrambeni mehanizam okrenut spolja služi da se ovi subjekti opravdaju pred drugima (ponekad i u vidu traženja slabih tačaka u protivničkoj argumentaciji, i primeni načela "napad je najbolja odbrana").


Koliko ovde ima kompleksnosti!?ne mogu da verujem da se to ne primecije,a nemoguce je tek
tako davati i odgovore,ili sto je jos i gore,pisati neistinu...!
Ali,zasigurno bi trebalo poceti ''iz pocetka''!ponovo...
Pokusaji racionalizacije i zlocinackih postupaka u istoriji...ogromna tema,mnogo nejasnoca i mogucnosti...
Radi boljeg razumevanja potrebno je ukazati na neke pojave bez kojih nije moguce shvatiti ovu problematiku...
...Robespjer i revolucija(moze da bude neka vrsta
''mantre'',s vremena na vreme...)...
Robespjer-covek,moc,zlo,rat...samo neke od krupnijih pojava,one suptilnije da i ne pominjem!
Revoluicija-slozena kategorija!
Ne znam Tuzor,ustvari,nisam sigurna da si mene prozvao,mada je verovatno, s obzirom na nase
zadnje postovanje-(No,sto si tako surov,zasto nisi pojednostavio,nego me nagonis da pisem satima..hahahahahahahahh...mala sala...!)

Dakle stigli smo ''do pocetka''-sta imamo!?
covek,moc,zlo,rat,revolucija...(vodja,pojedinci,grupe,vlast,sledbenici,psiha,mehanizmi
odbrane...kao rezultat odredjenog psihickog zivota i jos mnogo sto sta ,a sve u istorijskom kontekstu...'' ne znam,Tuzor,da li ti to zelis
da pojednostavis zivot(sto je najverovatnije)
,jer ne mogu da verujem da je to neznanje...(potrebno je ljudima
pojasniti..nije pravilo da i one koje psihologija zanima moraju imati neko znanje o njoj kao nauci
..mada ovde ima vise psihijatrije,psihopatologije...nego ciste psihologije...)
Racionalizacija je samo delic, kap u moru, igla u plastu sena,pa ti sada vidi sta ces!!!
A, to,sto su joj neki u mnogim dogadjajima podarili tako vaznu ulogu, je verovatno zato sto je cesto upotrebljavana i zloupotrebljavana!

Govorimo o maski iskrivljene realnosti u cilju odbrane i ocuvanja celovitosti svoje bolesne licnosti!
Ne zelim govoriti o licnosti uopste,niti o zdravoj personi(gde je takodje primeceno prisustvo racional.stvarnosti u iskrivljene slike i predstave
S obzirom(molila bih Tuzor ...
da tako ispravis neke koji su u kategoriji visoko obrazovanih,a uporno pisu''obzirom'',sto
je gramaticki nepravilno,jer mene ispravljas za ''bombasto''-sto ja namerno upotrebih-postoji u engleskom jeziku!
Znaci, bombasticno-ruzna rec-nisi u pravu...)dakle,s obzirom da se ovde
govori o zlocinackim postupcima u istoriji,shvatamo da je ovde rec o patologiji,tacnije poremecajima,devijacijama,psihickim bolestima i ponasanjima shodno takvim licnostima!

Znamo,da istorija na svojim ledjima nosi teret bezbroj znanih i neznanih
''junaka,rodoljuba,vodja,pojedinaca,grupa,koji su kreatori razornih i raznovrsnih dogadjaja,pocev od slabih ''huskanja'',incidenata,
pojedinacnih borbi,do pravih i surovih
oruzanih sukoba sa svim mogucim propratnim pojavama,medju kojima su i zlocini i nehumani postupci!
Ovi su pak,tokom istorije bili i ostali vezani za razlicita spoljasnja i
unutrasnja previranja u zivotu pojedinaca,ili odredjenih grupa!

Znaci, vecina tih postupaka se obavezno vezuje za politicke i ekonomske moci,oruzane pobune,ratove ,destrukciju-Najveci broj takvih postupaka je vidljiv u organizovanom,grupnom ''ubijanju'' unutar vrste-u ratu kao jedinstvenom ljudskom obliku ponasanja...Ovakvo ponasanje-odlika skoro svih kultura od praskozorja istorije pa do danasnjih dana(rat.ponasanje-nepromenljivi faktor ljudske prirode)...

U razdoblju civilizacije od 3357god.pocev od 1496god.p.n.e. do 1861. bilo je samo 227 godina mira-nasuprot 3130 godina rata(Moren 1960)

Poznato je da rat ima svoja pravila(ovde se govori,pre svega o ratu,jer se tada dogadjaju ova zverstva u najvecoj meri),i psiholosku pozadinu!

Rat je institucija, i u njemu ubijanje nije ubistvo!''Pored drugih obelezja,ubica u ratu se smatra pravednikom,ako se pridrzava prihvatljivih pravila.Rat je nesavladivi''ultima ratio''moci jednog dela ljudske vrste.Inace,gnusni rituali rata,kao obozavanje ljudske moci,nikada nije bio uspesno potisnut u covekovoj istoriji!

Da bi se pojasnila pozadina racionalizacije surovih postupaka u istoriji potrebno je neke stvari istaci:Moc izbora je uvek u nasim rukama,uvek je covek kao najvisi oblik zivog
organizma, slobodan da se opredeli sta ce raditi u zivotu i da li ce mu ideja vodilja biti neko ''dobro''ili ''zlo''(ponekada smo naterani,ima dosta primera...!)
Na zalost, samo je covek u stanju da izda naredjenje za masovno ubijanje pripadnika sopstvene vrste,da bi zastitio ''svoje interese'' u dalekoj zemlji koju nikada nije video.Covek je jedino zivo bice u prirodi ,koje je sposobno da svesno unisti sopstveni soj koristeci dva vida svoje moci:rat i genocid.
Da se zakljuciti,na osnovu recenog ,da ima jako mnogo uzroka racionalizacije nehumanih postupaka u istoriji(nije receno..prema kome...jer moze biti prema neprijatelju,ali i prema prijatelju,rodbini...),ali jedan od bitnih, u istoriji je ''rastuci fanatizam nacionalizma''-gde dolazi do ispoljavanja svirepost prema pripadnicima drugih nacionalnih grupa,sto ima zacudjujuce nerazumljive razmere.Ubijanje neprijatelja zadovoljava i jednu nagonsku sklonost zasnovanu na mrznji i unistavanju-na agresiji i destrukciji!

Psihijatri i psihoanaliticari se slazu da je najistaknutija psiholoska karakteristika vodje u ratu narcizam(u kome se mnogo toga krije)
i kao narcisticka licnost, po pravilu,on, svoj
narcisoidan zivot deli sa manjim ili vecim grupama,koje odlikuje ili,u cijoj srzi zivota egzistira''strah od smrti''!

Frojd, 1914god.''Svaki pojedinac ponavlja tragediju narcisa iz grckog mita,koji je bio beznadezno obuzet sobom!
Ako mu je uopste stalo do nekoga,prvenstveno mu je stalo do sebe''!

Kao i drugi psihicki fenomeni, i narcizam ima svoja dva oblika:normalni i patoloski...
Normalna narcisoidna licnost:ljubav prema sebi, karakteristika prilagodjenih i personalizovanih osoba koje zdravo i uspesno psihicki funkcionisu.Patoloski narcizam-(narcisticki poremecaj licnosti-Kohut,ili granicni poremecaj-Kernberg),je ozbiljan psihopatoloski sadrzaj!
Karakterise se postojanjem premalo ljubavi za sebe i druge,ili odsustvom ljubavi prema sebi i zudnjom za njom!

Zudnja za vlascu je druga bitna karakteristika..Kako vodje poseduju moc,njihovo ponasanje moze da bude podrzano od institucija drustva,pa cak i od mase koja se identifikuje sa takvim vodjama.Iz takvih odnosa moze da nastane mrznja,zlo,agresija,destruktivnost,ubijanja,rat,i genocid.(Eto hrane za racionalizaciju...)
Vlastohlapljive osobe imaju teznju da steknu osecanje prvenstvene vaznosti i cvrstog znacenja,kosmicke izuzetnosti,vrhunske korisnosti u stvaranju.Najpoznatije umrla vodje smrti:Dzingis Kan,Ivan Grozni,Adolf Hitler,Josif Staljin,Pol Pot Idi Amin,Ajatolah Homeini,Benito musolioni...

Istorija belezi postojanje mnogo vodja,vodja smrti,koji su svojim ponasanjem,cinjenjem, ili,pak,necinjenjem,odgovorni za mnogo mucenih i ubijanih ljudi,kao i za primene drasticnih,nehumanih,metoda egzekucije.U tim slucajevima verovatno je rec o fenomenu u okviru koga ubijanje,zrtvovanje drugih,smanjuje strah od smrti u sopstvenom egu,osoba se otkupljuje od kazne smrti,od sopstvenog ubistva kroz smrt drugog(Rank,1936).Lj.Eric.
Istorija je jos pokazala,da ,i sledbenici razlicitih vodja,svoj psihicki prtljag znaju da natovare na vodju(oblik racionalizacije...),koristeci ga kao izgovor za nehumanost i zlocine...ali i za izbegavanje osecanja krivice.Potrebno je jos pojasniti neke pojave, da bi se koliko toliko shvatio mehanizam delovanja racionalizacije u varljivoj odbrani nehumanih postupaka...
Strah od smrti je u vecini slucajeva normalni psihicki fenomen,cvrsto vezan sa realnim odnosom ljudi prema smrti i njenim dimenzijama.Nastanak patoloskog straha od smrti,povezuje
se sa funkcijama ega,koje su u toj situaciji ugrozene i kompromitovane.
Ego biva preplavljen osnovnim psihickim procesima,nije u stanju,
da aktivira normalne odbrambene mehanizme ili,pak,dolazi do slabljenja,pa strah od smrti preplavljuje sve psihicke strukture i pocinje da dominira svim psihickim sadrzajima.
I sada ,sustina price:Od praistorije,covek se bori protiv smrti i straha od nje i izgradio je citav spektar psiholoskih odbrana od ovih posasti.Uvodeci u teoriju psihoanalize pojam''psiholoski mehanizmi odbrane'',Frojd je postavio temelje u izucavanju ovih slozenih psiholoskih procesa.
Racionalizacija-jedan od mehanizama odbrane i to najcesce u grupi nezrelih neurotskih odbrana(Frustracije ili anksioznost mogu biti ublazene ili uklonjene iskrivljavanjem realnost njenim putem...pogresno misljenje ili izmisljanje lazi,koje mogu zameniti prave razloge neuspeha,pogresaka ili pogresnog suda!...Za svoje neprihvatljive ili nedostojne postupke naknadno trazimo racionalno prihvatljive razloge!
U osnovi procesa u pokusaju racionalizacije nehumanih postupaka u istoriji postoji najcesce '' patoloski strah od smrt'',koji je negde duboko u licnosti,ali i mnogi drugi poremecaji,devijacije i bolesti...
Jos bih nesto istakla ,kada govorimo o mehanizmima odbrane recimo u savremenom svetu ...jedan od najcescim nezrelih odbrana je i potiskivanje...ideje o smrti u moderno doba,koje je dobilo zabrinjavajuce razmere...Ljudi provode dane,godine,pa i ceo zivot glave duboko zagnjurene u svakodnevnu zahuktalost zivota,grabeci poslove tako strasno i utapajuci se u njih na pravi ovisnicki nacin,i tako se braneci,uspesno ili manje uspesno,od svakodnevne
realnosti i smrti...

Kraj!!!

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

danka- ::Ne znam Tuzor,ustvari,nisam sigurna da si mene prozvao,mada je verovatno, s obzirom na nase zadnje postovanje-(No,sto si tako surov,zasto nisi pojednostavio,nego me nagonis da pisem satima..hahahahahahahahh...mala sala...!)
Smatram te, pre svega, pozvanom, u smislu davanja odgovarajućeg doprinosa temi. Takvo očekivanje sam pre par postova i naveo. Inače, o racionalizaciji okrenutoj iznutra i spolja sasvim određeno se razmatra u pomenutoj knjizi "Ima li istorija smisla?". Pošto se u definisanju karakternih osobina nekih "značajnih" istorijskih ličnosti u ovoj knjizi pominje kao glavno obeležje "arogantna osvetoljubivost" (K. Hornaj), uz pridavanje velikog značaja psihološkom momentu prilikom sagledavanja tih ličnosti i njihovih postupanja, mislim da nisam pogrešio što sam obelodanio svoje očekivanje u pogledu tvog doprinosa. To, uostalom, dokazuje i sadržina tvog posta, u kome se racionalizacija, odnosno njeni pokušaji sagledavaju i u pojedinačnom, i u "opštem" smislu.

danka- ::Racionalizacija je samo delic, kap u moru, igla u plastu sena,pa ti sada vidi sta ces!!!
A, to,sto su joj neki u mnogim dogadjajima podarili tako vaznu ulogu, je verovatno zato sto je cesto upotrebljavana i zloupotrebljavana!

Govorimo o maski iskrivljene realnosti u cilju odbrane i ocuvanja celovitosti svoje bolesne licnosti!

Govorimo, pre svega, o nužnosti sagledavanja takvih psiholoških momenata pri pokušaju objašnjenja motiva i postupaka "značajnih istorijskih ličnosti". Na taj način, pokušava se ukazati da se istorijska događanja, istorijske tvorevine i društveni poreci mogu sagledati samo kroz utvrđivanje svih činilaca koji su ih omogućili. U stvaranju neke istorijske tvorevine nužno je sagledati sve te činioce; a kada se ta tvorevina uspostavi, za njen razvoj neki činioci budu značajniji, a neki manje značajni. Značajniji činioci određuju fizionomiju čitave tvorevine, i njenih manifestacija. U tom smislu, ličnosti "istorijskih vođa" se moraju posmatrati kao izuzetno značajni činioci.

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

@Tuzor...
Citat: Inače, o racionalizaciji okrenutoj iznutra i spolja sasvim određeno se razmatra u pomenutoj knjizi "Ima li istorija smisla?". Pošto se u definisanju karakternih osobina nekih "značajnih" istorijskih ličnosti u ovoj knjizi pominje kao glavno obeležje "arogantna osvetoljubivost" (K. Hornaj), ..
Nisam imala prilike skoro da pogledam knjigu Akademika Milosevica,a ucinicu to u najskorije vreme!Psihologija,tacnije psihijatrija i psihopatologija ,kroz literaturu ne stavlja previse akcenat na ''racionalizaciju''kao jednoj od znacajnijih mehanizama odbrane u definisanju karaktera poznatih istorijskih licnosti...(ne znam zbog cega je ona toliko bitna,i tebi i profes.Milosevicu,kada su mnogo bitniji poremecaji i bolesti i sama patologija tih ljudi, koji su uglavnom bili na vodecim polozajima!Takve licnosti ,vecina psihijatrija svrstava u one kod kojih dominiraju veoma opasni psihicki manicni,paranoidni,narcisticki i sociopatski poremecaji licnosti, i kao takvi se odlikuju nizom nedostataka u svojim strukturama!

Mnogo bi bilo uputnije pisati o njima sa aspekata tih osobenosti,nego putem nekog mehanizma odbrane koji je inace i karakteristican u upotrebi i kod vecine ljudi u svakodnevnom zivotu!
''Naravno,uzasno je racionalizovati nehumana dela u istoriji i iskrivljavati stvarnost''-priznajem da je to bitna karika,ali do nje ima jos dosta mraka u tunelu , kojim je opasno putovati , do konacnog odredista...

Sto se tice ''arogantne osvetoljubivosti''kao bitnom obelezju tih licnosti...neophodno bi bilo pojasniti ponesto o neurozama,(i kroz analizu nekih osobenosti o kojima sam pisala,nacinu zivota i karakteristikama,da se zakljuciti ,sta bi trebala ona biti -mada je to zaista slozena tema...),ne samo kroz dela Karen Hornaj,nego i kroz razmisljanja Frojda kao oca psihoanalize...

Zna se da je Hornajeva bila takodje psihoanaliticar,da je polazila od Frodovih ucenja ,da ih je kasnije kritikovala i da je celokupnoj psohoanalizi dodavala socijalan momenat neophodan u pojasnjenju raznoraznih licnosti,ali da je pisala uglavnom o neroticnim licnostima...

Pogresno je pisati o nekim pojedinostima ,a ne reci kome su oni dekoracija(ne mozemo pisati o kaziprstu,a da ne pomenemo saku,ruku,ekstremitete-coveka..)
U ovom slucaju,mi bismo trebali da posedujemo dijagnoze pojedinih licnosti u istoriji,pa onda tako da analiziramo i ukazemo na pojedine osobenosti!

Racionalizacija okrenuta iznutra i spolja-nisam pronasla ..mada slutim sta one predstavljaju:opet, one samo prate neke poremecaje licnosti ili su jedna od ''bubica u paukovoj mrezi'' iz koje je nemoguce pobeci!

Pisati o znacajnim istorijskim licnostima,pa tako sturo sve preskociti i ukazati na samo ''neku nijansu''u njihovim licnostima,(sto jeste racionalizacija,) je u najmanju ruku neozbiljno!Mislim moze se,ali ne znam koga onda stvari zanimaju!

@Tuzor...

Citat:Govorimo, pre svega, o nužnosti sagledavanja takvih psiholoških momenata pri pokušaju objašnjenja motiva i postupaka "značajnih istorijskih ličnosti". Na taj način, pokušava se ukazati da se istorijska događanja, istorijske tvorevine i društveni poreci mogu sagledati samo kroz utvrđivanje svih činilaca koji su ih omogućili istorijskih ličnosti". Na taj način, pokušava se ukazati da se istorijska događanja, istorijske tvorevine i društveni poreci mogu sagledati samo kroz utvrđivanje svih činilaca koji su ih omogućili. U stvaranju neke istorijske tvorevine nužno je sagledati sve te činioce; a kada se ta tvorevina uspostavi, za njen razvoj neki činioci budu značajniji, a neki manje značajni. Značajniji činioci određuju fizionomiju čitave tvorevine, i njenih manifestacija. U tom smislu, ličnosti "istorijskih vođa" se moraju posmatrati kao izuzetno značajni činioci.

Mislim da je neispravan nacin sagledavanja da se putem racionalizacije moze ustvrditi ovo o cemu si ovde pisao!Ona moze malo pomoci,ali postoje daleko vaznije osobenosti koje je neophodno spomenuti ,pocev od nasledja,preko detinjstva,uticaja porodice,drustva u pojedinostima (institucije razne...)do njegovog sveobuhvatnog uticaja -njegove celine +''ono nesto, sto sami donesemo'' svojim rodjenjem, sto je nase,originalno!(Ako zelimo zaista da neke stvari utvrdimo i ''etiketiramo'' pojedine...
Sam si na to ukazao...recenicom...

''Na taj nacin,pokusava se ukazati da se istorijska dogadjanja,istorijske tvorevine i drustveni poreci mogu sagledati samo kroz utvrdjivanja svih cinilaca koji su ih omogucili'',ali kroz spektar psoholoskih boja,kojih je mnogo(inace se mehanizmi odbrane smatraju laksom kategorijom u psiholoskoj i psihijatr.nauci...ali samo u smislu analiziranja licnosti u psiholoskoj ravni...a inace ih ovako ima ''previse'' u zivotu!
Pitanje:''Jesmo li ispunili donekle svoj zadatak u opisu licnosti kroz istoriju sa psiholoskog aspekta kroz racionalizaciju njihovih postupaka, ili je potrebno jos ukazati na neke osobenosti'' ?

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

danka- ::Psihologija,tacnije psihijatrija i psihopatologija ,kroz literaturu ne stavlja previse akcenat na ''racionalizaciju''kao jednoj od znacajnijih mehanizama odbrane u definisanju karaktera poznatih istorijskih licnosti...(ne znam zbog cega je ona toliko bitna,i tebi i profes.Milosevicu,kada su mnogo bitniji poremecaji i bolesti i sama patologija tih ljudi, koji su uglavnom bili na vodecim polozajima!
Sudeći prema prostoru posvećenom "racionalizaciji", rekao bih da je ona mnogo bitnija tebi. No, da nije nimalo nevažna, u svetlu odbrambenih mehanizama, svedoče i dela Ničea, Šopenhauera, Šestova, Pareta i mnogih drugih mislilaca, koji su o tome pisali pre psihoanalitičara.

danka- ::Sto se tice ''arogantne osvetoljubivosti''kao bitnom obelezju tih licnosti...neophodno bi bilo pojasniti ponesto o neurozama,(i kroz analizu nekih osobenosti o kojima sam pisala,nacinu zivota i karakteristikama,da se zakljuciti ,sta bi trebala ona biti -mada je to zaista slozena tema...),ne samo kroz dela Karen Hornaj,nego i kroz razmisljanja Frojda kao oca psihoanalize...
Upravo se i radi o utvrđivanju onih skrivenih poriva, koji sadržinski i dubinski određuju određuju neku (odnosno nečiju) doktrinu. Svi znamo za (nekada) prilično uvreženo mišljenje, da je komunistička ideologija bila teoretski idealno zamišljena, ali da je "surova" praksa ukazala na svu utopiju tog "idealno zamišljenog" poretka. Na primeru Sovjetskog Saveza u vreme Lenjina može se jasno sagledati ta oštra suprotnost između političke i socijalne stvarnosti te države i boljševičko-marksističke vizije "novog" društva. Pitanje, na koje do kraja svoje knjige postupno i razložno odgovara N. Milošević, jeste: "Da li je do ove tako drastične suprotnosti došlo usled sukoba jednog uzvišenog sna sa surovom zbiljom, ili je od samog početka u samom svom jezgru boljševički i marksistički projekat bio tek samo jedan vid teorijske racionalizacije sa svim onim što ovaj odbrambeni mehanizam po prirodi stvari podrazumeva". Na primer, Isak Dojčer nije sporio "uzvišeni san", ni "humane ideale" Oktobarske revolucije i njenog glavnog protagoniste, i ukazivao je da su sami boljševici bili svesni opasnosti koja proizilazi iz velikih ovlašćenja, opasnosti koja se ogleda u "kvarenju vlasti". I Dojčer, i neki drugi autori koji su u polazu priznavali iskrenost ideala revolucionarnih vođa, tumačili su istorijske događaje na osnovu "situacione logike", a manje u vezi sa mentalitetom vođa, odnosno "značajnih istorijskih ličnosti". Dakle, kod njih je uočljiv pokušaj teorijske racionalizacije.

Gistav Le Bon objašnjava tu očitu nesaglasnost teorije i prakse u tesnoj vezi sa fenomenom netrpeljivosti, koji prati sva verovanja (Le Bon je smatrao da socijalizam spada u porodicu religijskih verovanja, s obzirom na neodređenost dogmi koje očigledno protivreče činjenicama). Po njemu, ta netrpeljivost potiče "usled žestokog negodovanja od strane onih koji su sigurni da se u njihovom posedu nalaze očigledne istine, a protiv onih koji te istine osporavaju i pri tom su još i zle volje". Takođe, i za Vilfreda Pareta je Francuska revolucija bila "religijska revoljucija", a socijalizam "novi oblik vere". Međutim, on već uvodi "novinu" - pokretačku želju elita da se dokopaju vlasti vidi u ciljnom usmerenju ka korišćenju i zloupotrebi vlasti poput prethodnika, a ne u nekakvoj "ljubavi prema bližnjima". Razlikovao je, pri tom, pobude za priključenje socijalizmu koje pokreću pripadnike nižih slojeva (želja za prekidom muka, i želja da se dokopaju dobara viših slojeva), i pripadnike viših slojeva (instinkt društvenosti, po kome se sreća nalazi u sreći bližnjih; ali, nesreća nastaje zbog prekomernosti ovog nagona, što se ispoljava u dekadenciji i sentimentalnim sanjarenjima).

Može se zapaziti uticaj koji je na Pareta ostavilo Ničeovo učenje o dekadenciji, i dekadentima koji u sebi imaju nagon za samouništavanjem. Za razliku od njega, Frojd je ovaj samouništavajući poriv pripisao čitavom ljudskom rodu (uz poznatiji instinkt "u znaku boga Erosa").

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

@Tuzor...
Citat:Sudeći prema prostoru posvećenom "racionalizaciji", rekao bih da je ona mnogo bitnija tebi. No, da nije nimalo nevažna, u svetlu odbrambenih mehanizama, svedoče i dela Ničea, Šopenhauera, Šestova, Pareta i mnogih drugih mislilaca, koji su o tome pisali pre psihoanalitičara.
OOOO,Tuzor,koja je ovo zamena teza!Iz postovanja prema ljudima koji citaju ovo,a nisu upoznati sa nekim polaznim osnovama raznoraznih pojava odnosno poremecaja u psihijatriji,pisala sam ovako ,jer je to jedini i ispravan nacin,ako zaista zelimo nesto da ''definisemo'', i pojasnimo ,i ljudima priblizimo!
Mozda ja preozbiljno shvatam ovaj post ..(e,to je nesto drugo...ako treba da se pise onako, povrsno,i sta nam skoro padne na pamet...)
Inace,najmanje sam pisala o racionalizaciji,vise o nekim drugim i slozenijim stvarima...koje su naravno u tesnoj vezi ...
Nisam rekla da je nevazna,
(cak sam i naglasila da je u svetlu mehanizama odbrane ,bitna...),nego da postoje vaznije osobenosti u odredjivanju karaktera devijantnih licnosti...''Da bismo stigli do racionalizacije,potrebno je staviti''teze''stvari na svoje mesto''!
Navodjenje imena nekih filozofa koji su pisali pre psihoanaliticara ''ne pije vodu''..Pa,svi racionalizuju...Ako cemo tim putem,sta je sada potrebno, da navodimo sve mislioce i naucnike iz svih oblasti koji su pisali,a ima ih-to ovde nije trazeno...niti je to moguce sprovesti do kraja ...(od mene je ocekivano da pisem sa psiholo.aspekta...sta sada Nice,Sopenhauer...odakle sada to!??????)
Meni je ''racionalizacija''samo toliko bitna,koliko si je ti to postavio kao ''nepremostivu stvar''u odredjivanju licnosti sklonih nehumanim delima u istoriji,a ja sam samo pokusala da ukazem da je ona tek ''nista ''prema onome sto takve patoloske licnosti prati tokom njihovog zivota...!
(Verujem da si ocekivao skromniji doprinos,i to je razlog malih nesuglasica... necu ulaziti u tvoje mehanizme odbrane,jer ih naravno i ja imam...!)Ako sam pogresila,ja ti se izvinjavam,jer je moguce da se ne razumemo,pa je to razlog ovog malenog konflikta...

Postavila sam pitanje,na koje nisi odgovorio..

Citat:Pitanje:''Jesmo li ispunili donekle svoj zadatak u opisu licnosti kroz istoriju sa psiholoskog aspekta kroz racionalizaciju njihovih postupaka, ili je potrebno jos ukazati na neke osobenosti'' ?

Bilo je postavljeno tebi!...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 804 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 2 sakrivenih i 777 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Apok, Atomski čoban, bigfoot, Georgius, ikan, komkom, laki_bb, messerschmitt, mnn2, naki011, pera bager, S-lash, Simon simonović, stegonosa, t84dar, Toni, VladaKG1980, vlahale, Warhawk, wexy, willie, yufighter, |_MeD_|