Na današnji dan - SOKRAT

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan, 15. februara 399. godine pre nove ere, grčki filosof Sokrat osuđen je na smrt. Presuda je glasila: "Kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi druga nova božanstva, a kriv je i zato što kvari omladinu." Odbio je da se spase bekstvom i mirno je ispio dosuđeni vrč otrova.

Diogen Laertije u knjizi "Životi i mišljenja istaknutih filosofa" navodi da je Sokrat umro "u prvoj godini devedeset pete olimpijade, poživevši sedamdeset godina". Iz dela posvećenom Sokratu saznajemo da je Pitijin odgovor Herefontu: "Od svih ljudi Sokrat je najmudriji" verovatno izazvao tinjajuću zavist kod drugih, pogotovo što je Sokrat znao dobrano da oplete po onima koji su imali visoko mišljenje o sebi, dokazujući im da su budale. Kod Antistena i kod Platona nalazimo skoro istovetne podatke o optužbi protiv Sokrata. Zbog toga što je Sokrat "najviše šibao" tri klase ljudi, protiv njega su optužbu podneli: Anit (besan zbog zanatlija i političara), Likon (zbog retora) i Melet (zbog pesnika).

Evo kako glasi Meletova izjava pod zakletvom u parnici: "Ovu tužbu i zakletvu je podneo Melet, Meletov sin iz Pithosa, protiv Sokrata, Sofroniskovog sina, iz deme Alopeke. Sokrat je kriv što ne priznaje bogove koje priznaje država i što uvodi neka nova božanstva. Kriv je takođe što kvari omladinu".

Citat:Suđenje Sokratu je podiglo veliku debatu, inicirajući nastanak čitavog žanra u literaturi poznatog kao sokratski logoi. Sokratov način predavanja je ljutio uticajne figure njegovog doba, čija je reputacija mudrosti i vrline bila urušena njegovim pitanjima. Treba reći da je sam Sokrat bio dovoljno mudar da ne vređa svoje sabesednike, ali su drugi ljudi koristili njegovu retoriku da bi izvrgli ruglu moćne ljude. Iritantna priroda ovih pitanja je Sokratu donela nadimak "konjska muva Atine". Iako se Sokrat lično borio za Atinu i zagovarao poslušnost zakonima, on je u isto vreme kritikovao demokratiju, posebno atinski izborni sistem. Taj kriticizam je podigao sumnje među demokratama, posebno kad su neki od njegovih bliskih saradnika proglašeni neprijateljima demokratije. Alkibijad je izdao Atinu u korist Sparte, a Kritija, njegov nekadašnji učenik je bio vođe Tiranije tridesetorice (pro-spartanske oligarhije koja je vladala Atinom par godina nakon poraza).
Uz to, Sokrat je imao neuobičajene stavove o religiji. Izneo je nekoliko pozivanja na svoj lični duh, ili daimonion, mada je eksplicitno tvrdio da ovaj duh nikada nije upravljao njime, već ga je samo upozoravao na razne buduće događaje. Mnogi od njegovih savremenika su sumnjali da Sokratov daimonion znači odbacivanje državne religije. Opšte je mišljenje da je Sokratov daimonion sličan intuiciji. Štaviše, Sokrat je tvrdio da koncept vrline, a ne određivanje šta bogovi žele, u stvari prethodi njemu.
Prema Platonovoj "Apologiji," Sokratova tri tužioca, Melet, Anit i Likon, sve vodeći članovi atinskih političkih krugova, su ga optužili da je 'kvario omladinu' Atine i poricao moć bogovima. Ove optužbe nisu morale da znače smrtnu kaznu, i Sokrat lično je predlagao poroti da ga kazni sa trideset minaa (ekvivalent otprilike osam godina nadnica atinskog zanatlije). "Apologija" takođe kaže da je glasanje o Sokratovoj krivici bilo tesno, i da su njegove šale o kazni rezultirale da više porotnika glasa za smrtnu kaznu nego što je glasalo za osudu.
Očigledno u skladu sa njegovom filozofijom poštovanja zakona, on je sam izvršio smrtnu kaznu, popivši otrov. Postoji priča da su mu tokom zadnje noći, prijatelji predlagali da pobegne iz zatvora, ali je Sokrat ostao dosledan svom verovanju da se zakon mora poštovati, čak i ako nije pravičan.
Sokrat je posthumno poštovan kao svetionik slobode govora.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82

Na suđenju, Sokrat je govorio o ranije formiranoj optužbi javnog mnenja, opasnijoj od formalne optužbe, zbog koje je na lošem glasu kao čovek za koga je Delfijsko proročište utvrdilo da ne postoje mudriji od njega. Zato je, zbunjen, pošao među ljude poznate po mudrosti, među kojima je bilo političara, pesnika i zanatlija; zato što je svoje mišljenje otvoreno iznosio, stekao je brojne neprijatelje, pošto ljudi “ne vole da priznaju da su otkriveni kako se pretvaraju da znaju”. Pobijajući optužbu u delu o kvarenju omladine, Sokrat kaže da nije lud da namerno kvari ljude, pošto je bolje živeti među dobrim nego među lošim ljudima, a ako to radi nenamerno, onda bi tužioci morali da ga pouče, a ne da ga sudski gone. Dalje, govori o svojoj filosofskoj misiji kao božjoj zapovesti, te da će sudije i tužioci nauditi više sebi ukoliko ubiju nekog kao što je on. Po saopštenju presude, Sokrat govori da će i na drugom svetu nastaviti traganje za saznanjem, pošto tamo ne ubijaju čoveka koji postavlja pitanja.

Kako se Sokrat na kraju obraća onim koji su ga optužili i osudili? Smireno i dostojanstveno. Prema Bertrandu Raselu, koji je malo "modernizovao" Platonovu Apologiju, rekao je ovo:

“A sada, o ljudi koji ste me osudili, rado bih vam proricao; jer sam pred smrću, a u smrtnom času ljudi imaju proročansku moć. A ja proričem vama, koji ste moje ubice, da će vas odmah posle mog odlaska sigurno čekati daleko teža kazna od one na koju ste mene osudili... Ako mislite da ćete, ubijajući ljude, zadržati koga da ne osudi vaše grešne živote, varate se; ovo nije ni moguć ni častan način da to izbegnete; najlakši i najplemenitiji način nije da sprečavate druge, nego da popravite sami sebe.”

Dostojanstveno je pre ispijanja otrova odbio predloge prijatelja i učenika da izvrši bekstvo. Kritonu dokazuje da se nepravda nikako ne sme činiti, niti da se učinjena nepravda i zlo vraća, te da bi bekstvo bez odobrenja države prouzrokovalo zlo drugima zbog kršenja zakona i nepoštovanja presude. Jer, kako bi mogao potom da raspravlja o vrlini i pravdi, kad je i sam prekršio Zakone?

Večna slava umnom, poštenom, hrabrom i dostojanstvenom Sokratu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radoznao sam. Koji istorijski izvor konkretno navodi 15. februar kao datum presude Sokratu?
Gledao sam na Googlu desetak rezultata, ali su se oni uglavnom odnosili na sajtove tipa "na danasnji dan", pa nisu pruzali neke bitnije informacije.
Fascinantno je sa tolikom preciznoscu znati vreme nekog dogadjaja uprkos vekovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan, 4. juna 470. godine pre nove ere, rođen je grčki filosof Sokrat, primer vrline, ljubavi prema istini i ljudskog poštenja. Ima li većeg poštenja, i dokaza o pravom intuitivnom saznanju, nego kada čovek poput Sokrata pred sobom kaže: "Znam da ništa ne znam"? Proročište u Delfima proglasilo ga je za najumnijeg čoveka. Da je bio vrlo hrabar, potvrđuju i svedočanstva o njegovom učešću u bitkama. Za života nije ostavio pisanog traga o svojoj misli, tako da "Sokratiku" nalazimo u delima njegovog najpoznatijeg učenika Platona, potom u delima Ksenofonta (takođe učenika), Diogena Laertija (Život i mišljenja istaknutih filosofa), kao i Aristotelovim spisima.



Citat:Sokratski metod je negativni metod hipotetske eliminacije, u kojem se bolje hipoteze pronalaze stalnim identifikovanjem i eliminisanjem onih koje vode u kontradikcije. Ovaj Sokratov metod je traganje za suštinskim hipotezama, pretpostavkama ili aksiomima, koje mogu da nesvesno oblikuju čovekovo mišljenje, i da ih učine subjektom posmatranja, kako bi se odredila njihova konzistencija sa ostalim verovanjima. Opšta forma je serija pitanja, formulisanih kao testovi logike i činjenica usmerenih da pomognu osobi ili grupi da otkriju svoja uverenja o istoj temi, istražujući definicije ili logoi (logoi) (jednina logos), težeći da se karakterišu generalne karakteristike koje dele razni pojedinačni primeri. Do granice u kojoj je ovaj metod dizajniran da iznese na videlo definicije implicitne u sabesedničkim verovanjima, ili da im pomogne da prodube svoje razumevanje, ovaj metod se naziva metodom majeutike (maieutics). Aristotel je Sokratu pripisao otkrivanje metoda definicije i indukcije koji se smatraju suštinom naučnog metoda. Čudno je, međutim, da je Aristotel takođe tvrdio da ovaj metod nije primeren za etiku.
. . .
Sokrat primenjuje svoj metod u ispitivanju ključnih moralnih koncepata, vrlina: pobožnosti, mudrosti, uzdržanosti, hrabrosti i pravičnosti. Takvo istraživanje je stavljalo izazove pred implicitna moralna ubeđenja sagovornika, ističući neadekvatnosti i nekonsistentnosti u njihovim uverenjima, i obično je dovodilo do stanja zbunjenosti poznatog kao aporia. U pogledu takvih neadekvatnosti, Sokrat je priznavao svoje neznanje, ali su ostali i dalje tvrdili da imaju znanje. Sokrat je verovao da ga činjenica da je svestan svog neznanja čini mudrijim od onih koji, iako ne znaju, ipak tvrde da poseduju znanje. Mada ovo ubeđenje može izgledati paradoksalno na prvi pogled, u stvari ono je Sokratu omogućavalo da otkrije sopstvene greške gde bi ostali mogli da pretpostave da su u pravu. Ova tvrdnja je poznata po anegdoti kad je Delfsko proročište objavilo da je Sokrat najmudriji od svih ljudi.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82

Citat:Sokrat je ostavio veliki pečat u filozofiji. Njegov život je za savremenike bio primer vrline. Nije bio bogat i kao slobodan građanin istakao se hrabrošću u ratovima koje je vodila Atina. Poznat je slučaj kada je Sokrat od Kritije, jednog od Tridesetorice tirana, dobio naređenje da dovede tiraninovog političkog protivnika Leanta da bi ga ovaj pogubio. Sokrat je mirno otišao kući kao da nije dobio nikakvu naredbu. Hteo je da pokaže da mu do vlastitog života nije nimalo stalo, ako treba da uradi nešto krajnje nepravedno. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja šta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan život.
. . .
Takav kakav je bio, Sokrat se protivio stavu sofista da je svako za sebe u svom mišljenju u pravu. Protivio se tom relativizovanju vrednosti i tvrdio da mora postojati bolje i gore mišljenje, mudrije i manje mudro, tačno i netačno. Čak iako ne znamo sigurno istinit odgovor na neko pitanje, mi treba da se ponašamo kao da taj odgovor može biti samo jedan, a ne da, kao sofisti, podržavamo sva mišljenja. Doduše, lakše ćemo videti koji odgovor nije dobar, nego što ćemo pronaći onaj pravi. Ali zbog toga ne treba stati u ispitivanju predmeta, jer će nas ono sigurno pomeriti napred ka istini.
http://www.filozofija.info/ac2_sokrat.htm