-Simboli-

5

-Simboli-

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2005
  • Poruke: 2673
  • Gde živiš: u pokretu...



OM ili AUM

Of all names of God, Aum is the Supreme. Aum (also Om) is the most comprehensive name of God. Other names encompass only some aspects of God. That is the reason why Om signifies only God and nothing else where as other names stand for other things as well.
The word AUM (OM) is made up of three letters that express the three great aspects of GOD:
A - denotes the power of God to create the Universe.
U - denotes the power of God to preserve the Universe.
M - denotes the power of God to dissolve the Universe.
On this basis, God is known to Hindus by the three other names:
A - Brahma (Creator)
U - Vishnu (Preserver)
M - Shiva (Destroyer)
The symbol that you see on the scroll at the top of this page shows the various styles in which AUM is written. The symbol is in Devanagri script, a style of writing that is common to many of India's languages. However, we cannot say that the symbol is of any particular linguistic origin - it is not even Sanskrit, the ancient language of India. The symbol, like the meaning, is universal and symbolizes the formless aspect of God.

http://www.geocities.com/SunsetStrip/Club/8639/aum.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Aum

interesantno je da u knjizi o tantri andre van lysebeth navodi da ovaj simbol ima i 'drevnije' znacenje, prilicno potisnuto, koje se odnosi na spoj muskog i zenskog principa a da znak na vrhu predstavlja mesec i meseceve mene.

smatra se da izgovaranje ova tri 'slova' tokom joge i/ili meditacije dovodi bice u sklad sa vibracijama apsoluta, kosmosa.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1907

O simbolizaciji i simbolima u umetnosti

Umeće simbolizacije omogućuje čoveku da dešifruje stvarnost, i haos impresija artikuliše u spoznaju stvarnosti.
Intuicija i imaginacija pomažu da uprkos fragmentarnosti percepcije imamo celovite opažaje. Haotičnost čulnih podražaja biva ukroćena uz pomoć afiniteta, apriornih pojmova, direkcije, selekcije, simbolizacije, i biva dovedena u određeno sintezno jedinstvo.
Elementarna uočavanja prirode nisu odrazi, nego odgovori na pitanja koja smo svojom simbolizacijom, sebi svojstvenoim, prethodno pobudili, pa isprovocirali to uočavanje.
Jednom formirani simbol je formativan, jer se nameće kao modus spoznavanja.
Simbolizovanjem se od neartikulisanih parcijalnosti stiže do smisaonih koncepata koji izaražavaju određene aspekte stvarnosti, suštinske istine.
Simbol nije jednostavno označitelj stvari, već važan instrument mišljenja, spoznaje.

Sve što znamo, znamo posredstvom simbola, i kad god se izražavamo o tome što znamo, činimo to simboličkim jezikom.
Simbolički jezik je omogućio čoveku da svoju svest distancira od čisto fizičkog postojanja i da se afirmiše kao misaono biće. On omogućuje transformaciju makro stvarnosti u intimni mikro svet, koji je iskustvo te stvarnosti, i dalje utiče na izgrađivanje kolektivne ljudske svesti.
Različiti simbolički jezici progovaraju o stvarnosti na sopstveni, specifičan način. Ne mogu se svesti jedan na drugog, svaki je na svoj način istinit i objektivan - rasvetljava one aspekte stvarnosti koji su primarni tom simboličkom jeziku. Svaka se simbolička struktura bavi određenim aspektom spoznaje stvarnosti.
Stvaralaštvo je delom utemeljeno na stečenom (rođenjem, životom zatečenom) jeziku, a drugim delom na ličnom umetničkom jeziku (prepoznatljivi fokus i stil izražavanja).
Stilovi su različiti izrazi likovnog interesovanja (sam materijal ga umnogome formira jer umetnik svet posmatra tehnikom svog načina rada).

O simbolu

Svaki novi simbol novi prozor u svet, prodor u stvarnost.
Percepcija i svi ostali oblici spoznaje ne dosežu stvari po sebi (istinu, stvarnost, suštinu).
Svrha simbolizacije je najviše spoznajna. Takođe, ona učestvuje u materijalizaciji neuhvatljivih unutrašnjih previranja u oblike trajnog postojanja.
Vizuelno «imenovanje» uočenog nije samo predočavanje postojećeg nego suštinsko otkrivanje nepoznatog, uklanjanje slepila. «Istorija umetnosti je dugotrajni proces otklučavanja misterioznih katanaca naših čula.» (Gommbrich)
Umetnici uče ljude da doživljavaju stvarnost, da je uoče, spoznaju. Razvoj umetnosti je razvoj spoznaje, otvaranje novih prostora percepcije.
Umetničko delo svest ljudi uzdiže na nivo percepcije potreban za uočavanje skivenih i složenih sadržaja. Ono menja tok svesti posmatrača postojanošću svoje suštine.
U stvaranju simbola, stvaralac se susreće sa mogućnostima materijala sa kojim radi - on provocira zakonitosti toga materijala u sadejstvu sa zakonitostima uočenog simbola.
Kroz stvaranje simbola eliminišu se nepotrebni elementi, ostaju samo suštinski izrazi odabranog smisla.
Simbolički jezik konceptualno organizuje svoje činioce (Telos dela jeste središnji, izvorišni simbol - onaj aspekt stvarnosti koji određuje elemente stvaraočeve svesti i stvorenog dela).
Perceptualne matrice (u suštini vrsta selekcije po važećem afinitetu) su polazišta novih iskustava po obrascima usvojenog simbilčkog jezika (direkcija u opažanju, zaključivanju). Čulne pojedinosti prepoznate kao bitne deluju kao kristalizacione tačke percepcije koje vode svest u čitanje međusobnih odnosa, do «drugog opažaja» fokusiranog sadržaja.
Umetnik simbolizacijom istražuje principe postojanja pojava i stanja, fizičkih, duhovnih, emotivnih. Odabira mrežu određene pojave u stvarnosti, inače drugim njenim detaljima zatrpane, i čisti je do uočljivosti.
U osnovi procesa simbolizacije je težnja da se nađe i sačuva trajno u prolaznosti, u amorfnosti otkrije oblik, u prizoru izvorište određenog osećaja, da se artikuliše nerazgovetno, osmisli naizgled besmisleno i nepovezano.
Usvojeni simboli utiču na forniranje iskustva, kanališu tok spoznaje, naš čulni kontakt sa svetom, celokupni duševni život.
Čitanje - dekodiranje simbola je otkrivanje sadržaja iza formalnog znaka - poniranje u tu drugu dimeziju. Simbol je više od običnog znaka. On upućuje s one strane značenja , stavlja psihu u pokret.On je najčešće pokretačka šema, sadejstvo znakova, koja se obraća subjektivnom tumačenju. Često složen i neodređen, ipak je upravljen u određenom smeru. Predstavlja vrata koja uvode svest na drugi nivo tumačenja percipiranog sadržaja.

Arhetipovi su primeri tih pokretačkih šema. Univerzalni fantazmi, nasleđene psihičke strukture, koje su delovi filogenetski prenesenog nasleđa. Oni su simboličke celine toliko duboko urezane u nesvesno da čine samu strukturu psihe. Oblik kolektivne svesti. Arhetipski simboli povezuju univerzalno i individualno.

U samom početku istorije simbola, taj naziv je predstavljao predmet presečen nadvoje, čije delove čuvaju dve osobe, kao znak prepoznavanja, gostoprimstva, duga...
Kasnije analogijom to postaju žetoni, lozinke, znamenja.

Simbol od početka ima ulogu razdvajanja i spajanja. On je pukotina i veza između razdvojenih pojmova. Udaljava blisko, približava udaljeno, kako bi osećaj mogao obuhvatiti i jedno i drugo, i kako bi u toj igri nastala spoznaja (san – stvarnosi, svesno – nesvesno, priroda – kultura, organsko – neorgansko, duh – matrija).

Igre simboličkih slika, zamišljenih odnosa, nekom čudnom simboličkom matematikom određuju delove nepoznatog. Svaki činilac u simboličkoj slici, iako ponaosob najčešće neuhvatljiv, nosi određeni ključ simboličke stvarnosti.
Simbol fiksira psihičku energiju ili je pokreće, uz pomoć posrednih predmeta. On je veza koja spaja sadržaj sa njegovim latentnim smislom.
“Simbol pripaja vidljivoj slici deo nevidljivog koji je opažen nadprirodno” (Kle)
Simbolička misao želi ukinuti parcijalnost opažaja. Uranja u nesvesno i čulno, i uzdiže se u nadčulno. Sažima parcijalizovano čovekovo iskustvo.
Simbol na činjenicu od koje polazi usresređuje sve sile evocirane tom slikom i njenim analogijama, na svim nivoima svesti.

On posredno u svest prenosi u prerušenom obliku sadržaje nesvesnog i autocenzurom zarobljenog.
Simboli se međusobno prožimaju, mogu beskonačno da se umrežuju, jer su izraz stvarnosti, istiniti su i funkcionišu u svim pravcima kao univerzalni jezik.
Simbol izaziva efekat odjeka u onome ko ga zapaža – što je frekvencija duhovne atmosfere opažača sličnija,on u njemu jače odzvanja.
Onaj ko uoči simboličan odnos nalazi se u središnjem položaju, jer simbol je povezan sa suštinskim, sveobuhvatnim iskustvom – u žarištu jedne slike sažima čitavo duhovno iskustvo vezano za određeni aspekt istine. Povezuje smisao mesta, vremena, individualnosti, kolektivnosti, namere i slučajnosti – prividno najraznorodnije činjenice upućuje na samo jednu, dublju, činjenicu koja je njihov početni i krajnji smisao. Ta najdublja činjenica izvire iz samog duhovnog središta, kome se priključuje onaj koji percipira vrednost nekog simbola. Povezuje čovekove imanentne dubine sa beskonačnim, sveobuhvatnim.
Simboli su jezgro stvaralaštva. Otvaraju duh prema nepoznatom, beskonačnom.

O simbolizmu

Simbolizam je instinktivno prepoznavanje, iskustvo subjekta, rođeno iz njegove drame, u interakciji sa svetom kome pripada.
Kao umetnički pravac, oznaka je za umetnička dela koja nemaju doslovno, objektivno značenje, već su simbolički subjektivni izrazi osećanja i mišljenja.
Simbolizam je u stvari pre stanje svesti nego umetnički pokret. Pojavio se sredinom 19 veka, najviše u industrijalizacijom zahvaćenim sredinama, u vreme kad svet napušta religijsko mistične koncepte, i okreće se naučno industrijskom.
Sirovine potiskuju snove i mitove, parcijalnost uzima primat nad totalitetom. Fetišizam intelekta produbljuje rascep između tela i duše. Ljudi se masovno sele u gradove, gubeći identitet. Izgubljen je kvalitet života koji nije čak ni definisan. Istinski kontakt sa prirodom i tajnom koju ona objavljuje zamenjuje industrija, tehnologija, nauka.
Nekada je bila dominantna duhovna realnost života koju je definisala crkva, u kojoj je pojedinac nekvalifikovan da odredi svoj status u svetu. Posle perioda narastajućeg skepticizma počinje period istraživanja stvarnosti. Sveznajući autoriteti se gube. To je bila vrsta buđenja, ali u haosu.
Dok su naučnici tražili odgovor na pitanja na koja crkva više nije mogla da odgovori, ljudi su živeli prvenstveno preokupirani materijalnim svetom, borbom za resurse i udobnost, uz povremena masovna neartikulisana podčinjavanja svetovnim bogovima.
Kao reakcija na ovo, javlja se osećanje nemira, rešenost da se, bez obzira na trend trenutka, nastavi duhovna potraga za alternativnim vidovima iskustva, za trenucima u životu koji su na neki način dublji, drugačiji, intenzivniji (koji su trenuci samo zato što ne znamo da ih održimo). Potraga za prizorima koji pobuđuju svest o širem kontekstu života, za trenucima u kojima se oseća prisustvo neobjašnjive osmišljavajuće sile. Oni izazivaju osećaj tajnovitosti i uzbuđenja, a rezultat je osećaj povećane vitalnosti, isprovociran izazovom misterije.
Ovaj osećaj uzbuđenja stvara jaku interakciju među sadržajima svesti posmatrača, što povećava mogućnost uvida.
Postoji neotkrivena strana života, procesi koji se odvijaju iza nama poznate scene. Naša su čula tek u razvoju, to intuitivno osećamo.
Ljudi nepokorenog senzibiliteta, pa i umetnici, pa i simbolisti, nisu se plašili da svest ponovo usmere na osnovne životne misterije. Dok većina zataškava osećaj izgubljenosti u tajni života i nametnutom istorijskom kretanju, simbolisti su jedni od onih koji su nedvosmisleno ukazivali na “onostrano”, kako se u modernom svetu zove ono što je ovom klasifikacijom iz njega odstranjeno kao zbunjujuće, nekorisno, iako diše sa nama u svakom trenutku. Ljudska najrazrađenija rutina je trenutni zaborav uočenog, uznemirujućeg, racionalizacija, potiskivanje, projekcija...
Osećaj da ima još nečega u priči samo neki mogu da podnesu svesno, bez potiskivanja, i da ukažu na to nešto, stvarajući sopstvene simbole da to neuhvatljivo opišu. Ili preuzimajući arhetipsku simboliku, ili regresijom na srednjevekovni, antički ili domorodački likovni izraz – jer ovo su sredstva likovnog izraza, kome je suština simbolička komunikacija sa posmatračem.

Dok se čovečanstvo potpuno predaje stvaranju svetovne ekonomske sigurnosti, i većtradicionalnoj vekovnoj otimačini “vrednosti”, mnogi osećaju, a neki i artikulišu osećaj da sve to ne može da zameni osećaj duhovne struktuiranosti. Ostao je nemir individue izgubljene u površno definisanom svetu.
Zašto živimo, šta se stvarno dešava, kako se sve u stvari odvija, i kuda se kreće, ta su pitanja zataškavana, ipak pronašla put kroz umetnost, naročito simbolizam.

Pošto simbolizam, u traženju odgovora na svoja pitanja, zalazi u sve oblike svesti, iskustva, pojavnosti, u njemu se prepliću intuitivno, idejno, univerzalno i subjektivno. Intuitivno umetnik ponire u dublji smisao prizora, razotkriva smisao prividnih koincidencija ( baš ovakvo drvo, sa baš ovakvim lišćem, ispred baš ovakve kuće, sa baš takvim prozorima odašilje jasan impuls svesti o unutrašnjoj prirodi tog prizora ( upozorenje, opomenu, utisak…). Sadejstvo simboličkih elemenata objedinjenih telosom dela .
Kao posledica tog istorijskog trenutka, centralni motiv simbolizma je melanholična konstatacija, anksiozna simbolizovana reakcija. Najčešći vizuelni motiv je priroda, kao vrsta nekog novog, misaonog romantizma, kao opomena, ukazivanje, ne na samu prirodu kao takvu, već na tajnu koju sadrži, i samom sobom najsveobuhvatnije izražava svoju božansku prirodu, taj dublji smisao života.
Zbog svega ovoga, jedna od osnovnih karakteristika simbolizma je religiozno stanje duha. Drugi svet nije iluzija.
Još jedna od važnih karakteristika simbolizma je neprikrivena depresija, neuroza i doza ludila, kao akt ispoljavanja istine o stanju duha. Simbolisti su se potrudili da daju formu – lice anksioznosti, potisnutom, iskonskom, fantazmima, onostranom, ma kako ono uznemirujuće bilo. Dekadencija u simbolizmu ima značenje odbacivanja nametnutog “progresa“, koji je ovde shvaćen kao put nerazumevanja prave prirode stvari.
Rad simbolista može da se shvati i kao istraživačka misija u otkrivanju stvarne prirode pojava i sopstvene psihe. Veliki podstrek u ovome bio je rad Frojda, Junga...
http://www.pionirovglasnik.com/index.php?category=36&content=343

Dopuna: 19 Dec 2008 22:04

I još ...Simboli....
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_symbols
dosta toga na jednom mestu Wink



offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Evo zanimljivog teksta moje sugrađanke Bojane Milosavljević, napisanog pre blizu 7 godina u listu "Ibarske novosti":

"Od Egipta, Grčke, pa sve do Sibira, preko Male Azije, do slovenskih i germanskih plemena - labud je neokaljana, bela ptica, koja se provlači kroz mnoge mitove, kao simbol svetlosti: dnevne - solarne - muške i nocne - lunarne - ženske. Kada u proleće vide prvog labuda, žene sa severa, iz plemena Burjati, klanjaju mu se kao božanstvu. Oni su uvek u pratnji boga Apolona, koji je rođen na ostrvu Delosu, oko kojeg su labudovi preleteli sedam puta, napravili sedam krugova, a zatim se upregli u kočije i božanstvo poveli ka Suncu. Odneli su ga takodje na sever, kod tajanstvenog naroda Hiperborejaca. Kako je Apolon bog umetnosti, tako su labudovi simbol muzike i pevanja. Labudova pesma znači ljubavnu smrt, jer labud umire pevajući i peva umirući. Ne mozemo zaobići Čajkovskog i "Labudovo jezero."



Vratimo se antici: Zevs se pretvorio u labuda, da bi se u ljubavnom zanosu približio Ledi. Parovi labudova se nikada ne razilaze i verni su do kraja; putuju u paru, a po keltskoj mitologiji vezani su zlatnim ili srebrnim lancima. Zbog svoje beline, labud je simbol elegancije, plemenitosti, smernosti i devičanstva. Često se pominju i u bajkama; obojili su naše detinjstvo, dodirnuli su ili uzdrmali naše emocije. Svi pamtimo mladića sa labudovim krilom ili preobražaj ružnog pačeta. Rusi imaju prekrasnu bajku u kojoj tri labuda sleću na jezero, skidaju pernatu odeću i kupaju se kao prekrasne devojke. Lovac krade perje jednoj od njih, ona mu postaje žena, rađa decu, ali kada se domogla svoje odeće, vraća se labudovima, jer labud pripada suncu i nebu, a ne zemaljskom svetu.

U našoj baladi "Hasanaginica" takođe se javljaju labudovi: "da je snijeg, već bi okopnio / labudovi, već bi odlijeteli." Kod Andersena se pojavljuje crni labud, simbol zle devojke, koga tri puta uranjaju u vodu, te on postaje beo i oslobađa se strašne čarolije. Labud je simbol pesnika i poezije i sam Gete mu posvecuje najlepse stihove:
"Gordo uspravljena vrata/ glave ljuljaju i kljun…
Ali jedan ispred sviju / ponosno nadimlje šiju,
Jedri kroz ostalih red / Pernata se nadu halja,
sama val za valom valja. / Prodro je u prostor svet."

Da dodam da je labud takođe simbol mira i zadovoljstva, samoće, večne ljubavi i vernosti, erosa, sreće, zdravlja, čistoće ...

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2005
  • Poruke: 2673
  • Gde živiš: u pokretu...

posle belog labuda tuzorovog, jedan crni simbol: gavran





-simbol magičkog, stvaranja, lečenja i zaštite-

kod šamana u mnogim kulturama gavran je pozitivan simbol. kod sujevernih i kod nekih ortodoksnih religija, ptica predstavlja loš znak.

Gavran je član porodice corvida. Radi se o inteligentnim životinjama. Dva divlja gavrana su pomogla zarobljenom gavranu da pobegne tako što su iskopali rupu sa druge strane kaveza dok je zarobljeni gavran istovremeno kopao iznutra. Mogu da nauče da govore. Gavranovi vole da se igraju i mogu da nauče da koriste alate. Koriste kamenje i druge čvrste predmete da slome orahe.



Gavrani su strvinari i ima ih po celom svetu. Zoolozi ih smatraju za više dobar nego loš uticaj na okruženje. Jedina razlika između gavrana i vrane je u veličini, s tim što je gavran veći.
Simbolizam i sujeverja vezani za gavrana u Starom Svetu
Keltska reč za gavrana je “bran”, “ubran” je velški naziv. Gavran simbolizuje zaštitu, inicijaciju i lečenje. Donosi dubinsko izlečenje i označava smrt jedne stvari kojom se donosi rođenje druge. Drugi atributi gavrana su elokvencija, promena u svesnosti, mudrost, poruke od duhova i da će se nešto neočekivano, ali dobro desiti uskoro. Smatralo se da se gavranu ne može u potpunosti verovati, tako da su Kelti bili pažljivi u radu sa gavranima.



U germansko-nordijskoj tradiciji, gavran – “waelceasig” je bio povezivan sa smrću. Smatralo se da su poginuli ratnici hrana gavranovima.
Ljudi u Kornvalu su verovali da ako gavran kruži nad kućom to znači da će doneti dobru sreću. Mornari su verovali da ubiti gavrana znači zlu sreću. Škotski lovci su verovali da oglašavanje gavrana označava uspešan lov.

Gavrani žive u Londonskom tornju. Englezi veruju da će ako oni napuste toranj, pustoš pasti na zemlju. Napustili su toranj pre bombardovanja u Engleskoj tokom Drugog svetskog rata. Tokom srednjeg veka verovalo se da je kruženje gavranova znak smrti. Videti gavranove i čuti njihovo oglašavanje je značilo znak smrti Habzburzima, vladajućoj porodici Austrougarskog carstva. Hrišćani tog doba su verovali da zli sveštenici postaju gavranovi kada umru.

Verovanja severnoameričkih indijanaca vezana za gavranove
Severnoamerički indijanci su povezivali gavranove sa magijom, jakim lekom ili moći koja daje hrabrost da se uđe u ništavilo ili Veliku Misteriju gde obitava Veliki Duh. Kada se pojavi gavran, doći će do pozitivne promene u svesnosti. Gavran čuva ritualnu magiju i lečenje.
Gavran je doneo svetlost u tamu sveta i transformisao i stvorio deo Make, Majke Zemlje. Dao je imena biljkama i podučavao je životinje.
Gavran je karakterističan za menjanje oblika, pretvaranje (shapeshifting). Gavran može da vidi sve i nađe stvari koje su skrivene.



Neka plemena veruju da je gavran prevrtljiv kao kojot ili vrana. Gavran je učitelj koji nadmudruje samog sebe, biva prevaren svojom prevrljivošću.
Za gavranove se u skladu sa Keltskim simbolizmom veruje da će se desiti nešto posebno, ali neočekivano.

izvor: http://paganismwicca.suite101.com/article.cfm/raven_enigmatic_pagan_symbol

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

San Čuang Cea (odnosno Lao Cea) podseti me na simbol leptira.

Kod mnogih naroda leptir predstavlja simbol besmrtnosti, reinkarnacije, promene. Za australijske Aboridžine on je simbol duše, u Japanu radosti, u hrišćanstvu njegovi stadijumi razvoja predstavljaju život, smrt i ponovo rođenje, a u Kini dva leptira simbolišu bračnu sreću. Nežnost i krhkost leptira se po logici stvari spajaju sa pojmovima lepote i duše.

U slovenskoj mitologiji, leptir je (uz ribu i jelena) simbolizovao Boga Vodena (ili Vodana), zaštitnika vode, mornara i ribara (Odin u skandinavskoj mitologiji).

Čuvena je bečka Kuća leptira (Schmetterlinghaus):


Evo nekoliko sličica divnih tropskih leptira iz Šmeterlinghausa:









U "savremenom" svetu leptir kao simbol poprima značenje intenzivne i kratke mladalačke ljubavi, ispunjene romantikom. Postoji, međutim, i korišćenje ovog simbola za prikazivanje neraskidive veze među ljubavnicima.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1907

Točak

Višeznačni simbol.
Javlja se kod mnogih naroda.
Simbol je solarne moći, Sunca u obratanju, na nebesima, Sunce je središte a paoci točka su mu zraci. koji mogu predstavljati duhovne sposobnosti. Atribut je svih bogova sunca i njihovih zemaljskih izaslanika kao i kraljeva sunca; simbolizuje gospodarstvo nad svemirom, takodje i životni ciklus-ponovo rodjenje i obnovu, izmenjljivost i promenu u manifestnom svetu, takodje moze da predstavlja svet manifestacije. Obim točka predstavlja granicu manifestacije sa središtem tačkom nekretnicom ili nepokretnim pokretačem, kao kosmičkim središtem koje priizvodi zračenje i moć.

Točak je vreme, sudbina (kao točak sudbine), ili karma, ono što se bez prestanka obrće...
Obim točka podeljen radijusima predstavlja razdoblja u cikličnoj manifestaciji.
U Budističkoj tradiciji točak je povezan sa lotosom, kao slolarnom maticom i čakrama isto tako predstavlja vasionu, zakon i istinu.
Zlatni točak je duhovna moć, jedno od sedam blaga vladarfa svemira javlja se kao takav na otisku Budinog stopala..
Postoji i točak znakova koji srećemo u astronomiji kod Zodijaka krug podeljen na dvanaest polja, koji predstavlja opticaj godine, vrfemena i života pod uticajem Sunca i ostalih Planeta.
Točak je jedan od najvažnijih izuma čovečanstva,a zanimljivo je da stare Maje recimo nisu poznavale točak al su poznavale astronomiju.....


offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Malecka zanimljivost u vezi sa simbolikom leptira. U helenističkoj i rimskoj umetnosti Psiha je predstavljana kao devojčica sa krilima leptira, leptir je bio simbol duše za stare Grke.

A zanimljiv primer očuvanja ove ikonografije u hrišćanskom svetu, nalazi se u crkvi Svetog Marka u Veneciji. Tamo je na mozaiku sa predstavom Stvaranja Adama, prikazan Bog kako oživljava Adama prinoseći mu dušu, koja je prikazana upravo kao dete sa krilima leptira.

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Jelkica7, hvala na dopuni! Posebno za Psihu.

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

soko, i malo o ljubavi.
Pišući o slici Katarine Ivanović, Dečak sa sokolom, Radmila Mihailović je iznela i zanimljiv pregled simbolike ove ptice u evropskoj tradiciji amblematike.

"Slika Katarine Ivanović predstavlja slobodno prihvaćenu temu lova ljubavi pri čemu se, slično holandskim primerima (čestih u jezuitskim krugovima: Imago primi saeculi...), o ptici govori sa "negativnom ocenom" - o postojanju koje donosi patnju.
...
Dovedena do savršenstva, uvažavana u evropskim plemićkim krugovima, veština obuke sokola bila je negovana naročito u Arendonku. Sokolare Arendonka, znane likom sa ponekog starog crteža, prati istorija i u aktivnom učešću u lovovima "velikog stila" na stranim dvorovima. I sa suprotnih strana, neposredno sa Istoka, dolazili su im sastavljači učeni prirodnjaci Kamerariusovog kulturnog zaleđa. Divljim zverima koje su ulazile u menažerije aristokrata Italije i pticama za lov učinili su Veneciju, veoma rano, posrednikom u nabavkama iz afričkih i azijskih krajeva.
...
Zanimljive varijante nađene u književnoj istoriji šire međe poetskih razmišljanja na ovu temu. Ne iznenađuju zbog toga idejna i spoljna poklapanja pojedinih mesta starog traktata De arte venendi cum avibus i nekih renesansnih simbolografija; naročito onda kada su im sastavljači učeni prirodnjaci Kamerarijusovog kulturnog zaleđa. Njihovo uporište predstavlja osnovno značenje sokola nađeno u bestijarima. Tu je on istaknut kao ptica visokog leta, "pre svega, ptica lova", sva u službi čoveka.
U tom svojstvu soko je "verni pratilac, skoro amblem jednog senjora". Prema Giju de Tervarenu, on je simbol duhovnog u telesnog uznašanja, moralnog poleta: božanske veličine i superiornosti. Tumačenja sokola u ikonografskim rečnicima slede put njegove simbolične intonacije: od atributa boga Horusa do hijeroglifskog znaka Sunca koje ustaje i koje se pridodaje bogu Re. U Horapolonu, najzad, divinizirana ptica određuje kvalitete uzvišenog i pobedničkog.
U renesansnoj amblematici istaknuta je lekcija naravi sa sokolom kao metodološkom okosnicom. Predočavanjem spiritualnog obrasca njegovog, raskazana je priča o grčkim sokolarima i običaju prodavanja ptica. Simeoni beleži tumačenje literarnog sastava i amblema u Francuskoj, te ističe sokola kao znamen vrline duha i srca, a ne - obilja, bogatstva, imetka i porekla.
Slično je i kod drugih amblematičara. Najčešće se pozivaju na primere grčkih antologija, na mesta u njima koja govore o čudnim sposobnostima ptica (Alćati, Ano, Kamerarijus i dr.) Tako i o sokolu, hrabrom u borbi sa drugim pticama.
U delima pak nekih amblematičara čitava su poglavlja posvećena pticama. Tako kod Valerijana, ali i u priručnicima holandskog porekla. Zasnivajući se na Horapolonu, Valerijano u sokolu vidi egipatski simbol Sunca. No soko kod njega otelotvoruje i pojam pokornosti i skromnosti, i pobožnih razmišljanja. Brza, snažna ptica žestokih pokreta, soko se uzima i kao metafora borbenosti u onim literarnim delima XVI veka koja su obeležena amblematskim propisima.
Militaristički karakter hijeroglifa traje dugo; nalazimo ga i veoma pozno: u poetskoj slici Laze Kostića:

Dva se tića pobratila, do dva sokola,
Posred boja, posred mila, posred pokolja.
Krilim' su se zagrlili pobratima dva,
U boj lete, rane ljute hrana im je sva.


U studijama starijih autora napisanim tridesetih godina dvadesetog veka istraživana je ikonografija sokola i lova. Ističe se da soko - i neke druge ptice - može proširiti okvire dekorativnih motiva i biti tumač skrivenih istina.
U Holandiji je kult sokola razvijan; ustaljen je i negovan sa uvek prisutnom pažnjom za nijanse. Ikonografski eseji obično počinju navodima legende o svetom Bavonu, patronu sokolara na jugu Holandije, citirane prema Traite de Falconnerie Šlegera i Verstera van Vulverhorsta. Tematska izlaganja i analize sadržaja nastoje da se pažljivo pomenu značajni crkveni pisci koje je legenda zanimala - naročito učeni bolandisti.
Praćenjem teme kroz lokalnu istoriju umetnosti zapaža se da je soko nosilac i religioznih aluzija (sv. Bavon na Bošovom oltaru...), i ne samo oznaka visokog roda: atribut monarha i plemstva - onih kojima je lov, od kasnog srednjeg veka, bio omiljena razonoda. U daljem ikonografskom razuđivanju motiva primećuje se da soko označava i vremenska razdoblja: doba godine i životno doba.
...
Stare slike najčešće uključuju primere koji su - bar letimično viđeni i prosuđivani na osnovu očiglednih tematskih okvira - povezani sa najhumanijom i najaktuelnijom sadržinom tradicije i erudicije. Tako kod Sambukusa, na primer, soko na prstu sokolara znači: Cura publica.
Pristale formulacije ovog tipa prisutne su i u delima distancirane, sasvim autične umetnosti - u nasleđenom blagu Škole u Fonteblou. akvarelisani ctež perom Nikola del Abatea predstavlja sokolara sa sokolom na prstu ruke, mestu gde on od davnina stoji kao ptica kojoj je dat visok rang, i u vreme praznika i na ceremonijama. Deo je idejne skice za fresku u Palazzo Poggi u Bolonji, dekorativnog manira bliskog viteškom tonu pedstava poznog srednjeg veka i, svakako, vezan za ikonografiju ljubavi. Motiv se nalazi i na tapiserijama radionica Škole u Fonteblou: utkan je u tematsku mrežu groteski zastrtih velom sadržinskih rebusa.
Izdvojen, u simbolografijama, soko je često znak nade i težnje ka svetlosti: Post tenebras spero lucem... No, on ima i druga značenja koja proističu iz opštih mesta humanističkih imažerija. Označava poslušnost, i težnju za slobodom. To je ptica koju uvek treba ponovo hvatati; ona se čak ne razmnožava u ropstvu. No u smislu Sambukusovog amblema Cura publica soko je zaslepljeni, neumorni gonilac koji - ne znajući za prepreke - leti visoko kroz mrak i oblake, i nesebično i revnosno služi gospodaru.
Niz zanimljivih amblema u kojima figurira soko nalazimo i kod španskih amblematičara, najčešće moralizatorski raspoloženih. Kod Borija amblem sa motom Libertas perniciosa znak je žudnje za slobodom koja ne preza ni pred smrću. Prst se upire na opasnosti ovoga sveta koje čekaju ljude bez volje i pristajanja na potčinjavanje. Ćud i grešna priroda izazivaju u čoveku osećanje teskobe u okolnostima koje su mu date; gone ga da traži nove sredine ne bi li u njima ostvario svoje želje. Ljudi su slični sokolu koji se vinuo u nebo i pohrlio u opasnost: sputani obavezama nanose sebi štetu iz gorljivosti ka većim slobodama.
Razumevanju slike Katarine Ivanović može da nas približi i Savedrin amblem sa motom: Fama nocet, iako direktne veze sa njim nema. Složen je, u eksplikaciji, po određenoj šemi jezuitskih vaspitnih uputstava, sa poentom na moralnim vrlinama uzdržanosti i poslušnosti. Kao, uostalom, i onaj u delu Borijea koji je, nema spora, u svojoj suštini jedna nijansa familije amblema ljubavi.
...
U italijanskim simbolografijama soko je oznaka ljubavne gorljivosti. Njime je rezimirano stanje duha vidno urezano u amblemu kod Kapačija (sa motom: Volvisse satis). Sputan u letu, soko je tu alegorijski exemplum poleta koji moranje zaustavlja. Ptica koja se dobrovoljno vraća sokolaru, krotka i pokorna, i prihvata pripremljenu zamku; takva, poredi se veoma rano, od renesansnih vremena - sa ljubavnikom. Ovo značenje, zasnovano na teorijskim i literarnim temeljima italijanske kulture, postalo je "opšte mesto" od Simeonija i Alćatija. Hermetička refleksija dopušta i veze sa bliskim situacijama u padu Ikara ili Faetona - viđenih kao momenat fiksacije materije.
Izložene činjenice, uz još nekoliko dodatnih argumenata, pokazaće da slika katarine Ivanović predstavlja, u stvari, prerušeni amblem ljubavi; da ponavlja staro njegovo značenje o uzaludnosti bekstva i potrage za slobodom: o ljudskom snu - žurbi koja brzo dovodi do kraja nade ljubavnika da se odupre mamcu. I propast kao ishod bekstva od uza.
Sve pobeđuje Amor.
Ova unutrašnja deviza koja cerebralnim korektivom bdi nad tematskim tokom, sadržana je i u amblematici germanskih autora, u predstavama i sili sretanih simboličnih interpretacija ljubavi i lova.
Kod Karmerarijusa (moto: Et volvisse sat este) sapeta, veličanstvena snaga nagoveštava srž amblema. Sasvim je bliska pojmu nađenom kod Kapačija i u pomenutom spisu Fridriha II. Male zapreke često stoje na putu srčanim poduhvatima kojima, uprkos opasnosti, teži uzvišeni duh i um.
Drugi Kamerarijusov amblem (moto: Sponta mea, non vi) jasniji je primer dobrovoljne potčinjenosti i ljubavlju omekšale volje: privržen gospodaru, soko se vraća posle ostvarenog podviga.
U središtu amblematske ljuske ne mora, naravno, da stoji soko uznesen na pijedestal manirističkog mučenika ljubavi. Kod Ronsara, grlici uhvaćenoj na lepljivi mamac okrutni ptičar nanosi opaku smrt.
...
Otkriveni topoi sigurnim putem dovode našu sliku u vezu sa analizama E. Vinda, nalazeći joj objašnjenje u filozofskoj koncepciji o savršenstvu ljubavi dostignutom kroz smrt. Iz pesnički izrečenih termina koagulisane emocije naziremo i za potrebe naše analize beskrajno značajne odseve tzv. platonsko-orfičke, Fičinijeve interpretacije ljubavi kao stanja dulce-amarum; dakle, čist teorijski stav o istovetnosti ljubavi i smrti, dobrovoljne smrti. Tako i pesnici i slikari gledaju u oči agoniji koja donosi kraj bolu.
Izlazak iz ograničene slobode koju nalaže ljubav, kidanje lanaca i napuštanje kaveza i stega - znali su stari pesnici - donosi smrt. Njihova poezija prihvata patnju kao jedini vid spokojstva u ljubavi i katkad je pretpostavlja opasnoj odvažnosti.
Melanholija i idealistička vizija ljubavi neoplatoničarskih otkucaja prati i našu, metafizičkim putevima krenulu poeziju. Osećamo ih kod Milene Pavlović Barili - u fizičkoj strukturi i imaginativnoj postavci materije koju je, šire posmatrano, otkrivala metoda E. Panovskog počev od 1933. godine, studijom Der gefesselte Eros:

Jednim jedinim okom
Videli smo svetove
Tvrde i sive puteve
vode što mru od žeđi.
Zbog toga,
Oni koji ne saznaše
okovaše nas, misleći da nas imaju.
Ali naš je život bio sigurniji
nego busola -
jer mi bejasmo deca Sokola.
I, čekajući čas pogubljenja
rasla su naša krila
tako ponosita
i tako silna,
da ni njihov užareni čelik,
ni otrov njihovih gubica
nije sprečio veličanstveni let
naše ravnodušnosti.

...
Za prilaz slici Katarine Ivanović zanimljiva je konstatacija izvedena iz retkih ikonografskih studija onih slika holandske umetnosti gde igra sa pticom i naznaka njene ugrožene slobode: kavezi, vezice, praporci na nozi, remenje od kože,lepljivi štapići, mamci, oruđe za bacanje hitaca... itd., nije puki tumač realnosti - zabave i igre, već predstavlja kompozicionu zabelešku oko koje se pletu niti unutrašnje istorije. Sputan različitim sredstvima - "a mon seul desire" - soko je u ovoj situaciji zatečen i na nekim holandskim portretima XVII veka, pa i kod Nikolasa Masa. Takav, on E. de Jongu liči na erotski simbol. Masov rad okuplja ideju o Amor heeft uitgedost (Ljubav je ukrasila) oko amblematske numere u koju ulazi za nas zanimljiv detalj oružja kao pretnje slobodi: luk i strela položeni na zemlju. "

Deo poglavlja "Svirepi kupidon" u Miroslav Timotijević - Radmila Mihailović, Katarina Ivanović, Beograd 2004.

offline
  • Pridružio: 26 Jul 2007
  • Poruke: 1077
  • Gde živiš: u blizini

natrix
Citat:Jin i jang prikazuje savršenu ravnotežu dve velike sile muške i ženske i svake druge dualne u svemiru, , svaka u sebi nosi -embrion- one druge u sebi..što znači da ne postoji isključivo samo muška il samo ženska priroda...Ove dve ambivalentne moći sadržane su u krugu ciklične smene i dinamike, u krugu sveukupnosti (posebno je krug kao simbol).
Celina ta dva elementa sibmolizuje vaseljensko jaje jedan od alehemijskih simbola srednjeg veka, savršenstvo i harmoniju, čistu esenciju koja nije ni jedno ni drugo al ipak je oboje...Ove dve sile jin i jang su uvek spregnute i u napetom odnosu,zavisne su uzajamne, jedna uvek u esenciji a druga u manifestaciji...


Možda bi se moglo za jing i jang još dodati: Ništa u životu nije u potpunosti crno, a nije ni bijelo?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 609 korisnika na forumu :: 19 registrovanih, 7 sakrivenih i 583 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Apok, Areal84, Atomski čoban, GveX, indja, Krusarac, Lieutenant, ljuba, mercedesamg, Mercury, Najax, Recce, Sirius, Stanlio, virked, Vlada1389, vladom6, yufighter, zexoni