• Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1150

Napisano: 05 Avg 2009 0:28

Hvala Jelkice na prikazu simbola Sokola Zagrljaj

Naravno da se moze i tako reći, i da dodam link na temu simbolike jin i jang
dankina tema jin i jang gde smo nešto opširnije obradili taj simbol

Dopuna: 15 Sep 2009 18:24

Nova knjiga Den Brauna, Izgubljeni simboli
mislim da bi bila interesentna..


Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Данашњи први део француског филма/драме "Копље судбине" (La lance de la destinee, преведен као "Лонгиново копље") асоцирао ме је на овај тајанствени симбол. Претходно, имао сам прилику да прочитам истоимено дело Тревора Ревенскрофта.

То је копље, којим је римски центурион/капетан Лонгин (односно Лонгије) пробо бедро распетог Исуса, како би се уверио да ли је издахнуо на крсту (по небиблијским изворима, то је учинио како би му олакшао муке). По предању, Лонгин се касније преобратио, а копље поклонио Светом Петру, који га је однео у Рим (где се и данас чува у Цркви Свете Агате). Међутим, друго предање говори да се то копље данас чува у бечком Холфбург музеју (оно је и познато као "копље судбине").

Налазак копља везује се за познатог вођу крсташа у Првом крсташком рату, Рејмонда Тулуског. Дубоко религиозан, учествовао је у свим биткама на овом походу, па тако и у опсади Антиохије. Том приликом, по заузећу емирове палате и куле изнад моста од стране крсташа, Турци су узвратили нападом и контра-опсадом. Уз помоћ монаха Бартоломеја, пронађено је свето копље, што је подигло морал крсташа, и допринело победи над бројчано надмоћнијим непријатељем.

Ево шта каже енглеска "Википедија":
Citat:One of the earliest mentions of a relic preserved as the Holy Lance is in the account of the pilgrim Antoninus of Piacenza, about 570, who described the holy places of Jerusalem, where he saw in the basilica of Mount Zion "the crown of thorns with which Our Lord was crowned and the lance with which he was struck in the side". According to the Catholic Encyclopedia, the presence in Jerusalem of this relic is attested half a century earlier by Cassiodorus and was known to Gregory of Tours.
In 615 Jerusalem was captured for the Persian King Khosrau II; according to the Chronicon Paschale, the iron point of the lance, which had been broken off, was given in the same year to Nicetas, who took it to Constantinople and deposited it in the church of Hagia Sophia.
This lance-point, embedded in an icon, was obtained in 1244 from the Latin emperor at Constantinople, Baldwin II, by Louis IX of France, who enshrined it with his relic of the Crown of Thorns in the Sainte Chapelle, Paris.
During the French Revolution these relics were removed to the Bibliothèque Nationale and then disappeared.


О "веродостојним" копљима постоји више верзија, као и самих примерака.
Citat:Whatever the Constantinople relic was, it fell into the hands of the Turks, and in 1492, under circumstances minutely described in Pastor's History of the Popes, the Sultan Bayazid II sent it to Innocent VIII to encourage the pope to continue to keep his brother and rival Zizim (Cem) prisoner. At this time great doubts as to its authenticity were felt at Rome, as Johann Burchard records, because of the presence of other rival lances in Paris (the point that had been separated from the lance), Nuremberg (see "Vienna lance" below), and Armenia (see "Echmiadzin lance" below). In the mid 1700s Benedict XIV states that he obtained from Paris an exact drawing of the point of the lance, and that in comparing it with the larger relic in St. Peter's he was satisfied that the two had originally formed one blade. This relic has never since left Rome, where it is preserved under the dome of Saint Peter's Basilica, although the Roman Catholic Church makes no claim as to its authenticity.
. . .
The lance currently in Echmiadzin, Armenia, was discovered during the First Crusade. In 1098 the crusader Peter Bartholomew reported that he had a vision in which St. Andrew told him that the Holy Lance was buried in St. Peter's Cathedral in Antioch. After much digging in the cathedral, a lance was discovered. This was considered a miracle by the crusaders who were able to rout the Muslim army besieging the city and decisively capture Antioch. Some Early Modern scholars (e.g. [[Odorico Raynaldi in Annales ecclesiastici and the Bollandists) believed that this lance afterwards fell into the hands of the Turks and was in fact the lance that Bayazid II sent to Pope Innocent and is now in the Vatican.

Ова верзија је најзанимљивија, пошто се за њу везује легенда о великој моћи коју копље доноси своме власнику.
Citat:The Holy Roman Emperors had a lance of their own, attested from the time of Otto I (912-973). In 1000 Otto III gave Boleslaw I of Poland a replica of the Lance at the Congress of Gniezno. In 1084 Henry IV had a silver band with the inscription "Nail of Our Lord" added to it. This was based on the belief that this was the lance of Constantine the Great which enshrined a nail used for the Crucifixion. In 1273 it was first used in the coronation ceremony. Around 1350 Charles IV had a golden sleeve put over the silver one, inscribed "Lancea et clavus Domini" (Lance and nail of the Lord). In 1424 Sigismund had a collection of relics, including the lance, moved from his capital in Prague to his birth place, Nuremberg, and decreed them to be kept there forever. This collection was called the Reichskleinodien or Imperial Regalia.
When the French Revolutionary army approached Nuremberg in the spring of 1796 the city councilors decided to remove the Reichskleinodien to Vienna for safe keeping. The collection was entrusted to one "Baron von Hügel", who promised to return the objects as soon as peace had been restored and the safety of the collection assured. However, the Holy Roman Empire was officially dissolved in 1806 and von Hügel took advantage of the confusion over who was the rightful owner and sold the entire collection, including the lance, to the Habsburgs. When the city councilors discovered this they asked for the Reichskleinodien back but were refused. As part of the imperial regalia it was kept in the Schatzkammer (Imperial Treasury) in Vienna and was known as the lance of Saint Maurice.
During the Anschluss, when Austria was annexed to Germany, Adolf Hitler took the lance. It was returned to Austria by American General George S. Patton after World War II and was temporarily stored in the Kunsthistorisches Museum. Currently the Spear is held in the Schatzkammer.

Када се упознамо са наведеним, па још нађемо изворе на којима се заснивају горњи цитати, не чуди нас легенда која се испреда око овог копља. О поменутом писцу Тревору Ревенскрофту и његовом делу такође постоји део чланка на енглеској википедији:
Citat:The "Spear of Destiny" is a name given to the Holy Lance in various stories that attribute mystical powers to it. Many of these have originated in recent times and several popular New Age and conspiracy theory books have popularized the legend of the spear.
Trevor Ravenscroft’s 1973 The Spear of Destiny (as well as a later book The Mark of the Beast) claims that Adolf Hitler started World War II in order to capture the spear, with which he was obsessed. At the end of the war the spear came into the hands of US General George Patton. According to legend, losing the spear would result in death, and that was fulfilled when Hitler committed suicide.
Ravenscroft repeatedly attempted to define the mysterious “powers” that the legend says the spear serves. He found it to be a hostile and evil spirit, which he sometimes referred to as the Antichrist, though that is open to interpretation. He never actually referred to the spear as spiritually controlled, but rather as intertwined with all of mankind's ambitions.
Despite publishing his findings in a supposed non-fiction book, Ravenscroft successfully sued James Herbert, claiming Herbert's 1978 novel The Spear infringed on Ravenscroft's copyright. This case is similar to the Dan Brown and Holy Blood, Holy Grail case.

По легенди, сечиво копља представља судбину човечанства, док придодати клин представља појединачну судбину сваког човека, неразрешиво уплетеног у историјски процес. Ревенскрофтово "виђење" дешавања везано за копље можете прочитати још на почетку његовог дела:

Дакле, копље може да служи и за добре циљеве, али и силама зла. Његови поседници кроз историју били су познате војсковође и завојевачи. Верзија по којој копље, у ствари, никада није враћено Аустријанцима, него је остало у поседу Американаца, добија на значају ако сагледамо данашњу моћ и величину садашње једине (и вероватно последње) светске империје - САД. Све под претпоставком да је управо то - "копље судбине", односно једно једино Свето копље. Зар би остатак (дршка) копља, која се налази у Ватикану, остала само извесна атракција, и зар не би Католичка црква потврдила његову аутентичност? За копље које се налази у Кракову већ се може са сигурношћу тврдити да је прилично верна реплика холфбуршког копља (без убаченог клина). Копље које је из Константинопоља донео француски краљ Луј Свети везује се за Јована Хризостома, као и за хебрејског пророка Финеја. Оно што голица машту, јесу тврдње о Хитлеровом занимању за "право" копље, које је, изгледа било у поседу саксонског краља Хајнриха Првог "Птичара", а затим његовог сина Ота Великог (по неким изворима, тим копљем је папа Јован Дванаести дотакао раме Ота Великог приликом проглашења за светог римског цара). Преко Константина Великог, Теодосија, Аларика Поноситог, Теодорика, Јустинијана, Карла Мартела, Карла Великог (познатог по великим походима и предвиђању будућих догађаја), копље је мењало своје власнике, дајући им изузетне моћи. Од крунисања Карла Великог до пада старог немачког царства (период од 1000 година) копље је, по тим изворима, било у поседу 45 царева. Заиста, не би чудило Хитлерово одушевљење, уколико би се тачним показало да су власници копља кроз историју били Фридрих Барбароса и Фридрих Други Хоенштауфен, те да је копље послужило и као инспирација за оснивање реда тевтонских витезова...

  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1150

-Likovi plesača-

Originalan naslov knjige: The Dancing Men / Arthur Conan Doyle
” – To je zaista cudno – rece Holms. – Na prvi pogled izgleda da je rec o nekoj decjoj sali. Sastoji se iz niza besmislenih likova koji igraju po papiru na kojem su nacrtani.
- Zasto pridajete vaznost tom smesnom crtezu?
- Moja zena pridaje vaznost, a ne ja gospodine Holmse. Oni je prosto ispunjavaju smrtnim strahom. Ona, istina, nista ne govori, ali ja vidim uzas u njenim ocima. Zbog toga to zelim da ispitam do kraja.”

  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Ova tema "prešišala" je 11.000 pregleda.

Čestitam postavljaču natrix, svim učesnicima i članovima koji su je pregledali! Zagrljaj

Za sve:

Citat:The Claddagh's distinctive design features two hands clasping a heart, and usually surmounted by a crown. The elements of this symbol are often said to correspond to the qualities of love (the heart), friendship (the hands), and loyalty (the crown). The expression which was associated with these symbols in the giving of the ring was: "With my two hands I give you my heart, and crown it with my loyalty." Yet, the expression, "Let love and friendship reign forever" can be found as another meaning for the symbols.

"With this crown, I give my loyalty, With these hands, I offer my service, With this heart, I give you mine" has been a popular expression when exchanging the ring in marriage.


  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1150

Prvo da se zahvalim tuzoru na čestitanju na temi, i svima koji posećuju ovu temu i koji daju svoj doprinos.

Ovim postom ću se posvetiti nečemu što mi, lično, odavno privlači paznju i o čemu sam sakupljala godinama materijal, a za šta bi se mogla čak otvoriti i posebna tema s obzirom na kompleksnost i značenje tih simbola. Nešto od toga sam prebacila u elekotronsku formu upravo za ovu temu..

Simbolika brojeva-numerologija

-Brojevi su vidljive spone koje okružuju svako biće i oni ne utvrđuju samo čovekov fizički sklad, životne, vremenske i prostorne zakone, već mogu, aktivnim tumačenjima, potpomognuti spoznaju o trenutnom i budućem u čoveku i oko njega.

Jedan, dva, tri- Krug, spirala, trougao. Bilo da je reč o nauci, tehnici-gradjevinarstvu, religiji il narodnim pričama, alhemiji, mistici, ili prirodi i čoveku, brojevi i oblici temeljni su delovi svemira…..
Michael Schneider kaže da su oblici brojevi koje možemo videti u svetu oko nas!

Broj nije samo aritmetički izraz nego i spoznaja o konačnoj istini, ideji i kvalitetu. On krije nepoznatu snagu i mamac je za skriveno. Sastoji se od reči i od znaka, a zagonetka njegova je važnija i od samog znaka i reči. A broj je čvor svih veza i izvor razuma i ljudske karakteristike nosi, jer svaki broj teži stvaranju većeg broja.
Najveći stupanj spoznaje, temelj kosmičkog i unutrašnjeg sklada je tumačenje brojeva..

Koreni numerologije

Začetak koncepta brojeva gubi se u maglovitoj prošlosti praistorije, pa se prvobitna ideja o brojevima još jedino može otkriti u numerologiji. U drevnoj Indiji, među Tajnim Mudracima, rođena je zamisao da se svi brojevi mogu predstaviti pomoću deset simbola. Svaki od ovih deset simbola ima svoju apsolutnu vrednost, ali isto tako, u odnosu sa drugim simbolima, i svoju relativnu vrednost – što naravno, zavisi od mesta i položaja samog simbola. Na primer, 2 je simbol za broj dva i dva je njegova apsolutna vrednost; no, isti taj simbol u zapisima 4251 i 7234 nema istu vrednost. U prvom slučaju, simbol dva ima deset puta veću vrednost (200), nego li u drugom primeru (20). Ovih deset simbola i njihova univerzalna primena decimalnog sistema daju potvrdu drevnoj izreci, da je čovek mera svih stvari. Nema sumnje, da je brojanje na prste bila prva čovekova aritmetika.

Sistemska upotreba najranijih brojeva seže do drevnih Sumera, Egipćana i Kineza. Oni su verovali da neparni brojevi predstavljaju dan, belinu, toplotu, vatru i Sunce; dok parni brojevi izražavaju noć, tamu, hladnoću, materiju, vodu i Zemlju.
Za drevni Egipat vezan je i najstariji kalendar iz 4241. godine pre Hrista. Po ovom kalendaru, godina se sastoji od dvanaest meseci od po trideset dana, a pet preostalih dana bilo je namenjeno za svetkovine. Godina je, dakle imala 365 dana.
U okultnim učenjima, kao i drevnim misterijama, neparni brojevi se dovode u vezu sa Nebom i duhom, a parni brojevi u vezu sa Zemljom i materijalnim svetom.

Nadalje, neparni brojevi izražavaju muževnost, snagu, moć i kreaciju, dok parni – ženski princip, pasivnost, oblik, sasud.
Po Hermesu Trismegistu, neparni brojevi su gore i unutra, a parni dole i napolju, pa su stoga parni brojevi zavisni od neparnih („Kako gore tako dole, kako iznutra tako napolju“).
I najprimitivniji čovek iz najzaostalijeg plemena, ima smisao, osećaj i predstavu o broju, mada, doduše, u sasvim malom opsegu.
Zanimljivo je da i neke ptice (kao vrana, na primer), pa čak i pojedini insekti (Genus Eumenus) imaju instikt za broj; istina za vrlo male brojeve, kao što su recimo, 1, 2, 3, 4, međutim, ni savremeni čovek, na visokom stupnju intelektualnog razvoja, nema baš najjasnije predstave o veličini broja iznad 6, osim ako se ne služi važnom operacijom – brojanjem i upoređivanjem.
Bez upoređivanja raznovrsnih predmeta i skupova, ne može se ni zamisliti upotreba i svesni postanak broja.
U slučaju razvoja ideje o brojevima, Indija, kolevka svih docnijih kultura i civilizacija, još jednom je bila mesto rođenja algebre i dekadnog pozicionog sistema. Još i dan-danji deca uče račun na računaljkama sa žicom i drevnim kuglicama, kojima su se služili i drevni narodi. Na abakusu, svaki broj može imati razne vrednosti u zavisnosti od mesta na kojem se nalazi. (Reč abakus je izvedena iz semitske reci abac, sa značenjem prašina, ili od njenog grčkog ekvivalenta abax, što znači tanka ploča)..... -

Ono što sam sakupljala o brojevima i njihovoj simbolici:

"Paradigma: Sve je uređeno na osnovu broja" određuje Kosmos kao skladno uređen svet. "

I ništa bez Pitagore i Pitagorejaca



  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Napisano: 06 Okt 2010 22:09

Овај симбол више прихватам као симбол духовног раста, иако се у објашњењима често наводи да трискелион представља пролазност времена и ствари, али и вечиту обновљивост живота и природе. По свој прилици, потиче још из неолита, али је неизбежни сапутник келтске, нордијске и словенске митологије.

Као трокраки симбол, састоји се од три међусобно затворене спирале. Три крака представљају земљу, воду и ваздух (обележја материјалне егзистенције), али и прошлост, садашњост и будућност (обележја временске димензије).

Назив потиче од грчке речи τρισκέλιον, и значи "три ноге". Зато и постоје прикази са три савијене људске ноге, чије место спајања твори посебну фигуру.

Citat:A triskelion or triskele is a motif consisting of three interlocked spirals, or three bent human legs, or any similar symbol with three protrusions and a threefold rotational symmetry. Both words are from Greek "τρισκέλιον" (triskelion) or "τρισκελής" (triskeles), "three-legged", from prefix "τρι-" (tri-), "three times" + "σκέλος" (skelos), "leg". Although it appears in many places and periods, it is especially characteristic of the Celtic art of the La Tène culture of the European Iron Age.

A triskelion is the symbol of Brittany, as well as the Isle of Man and Sicily (where it is called trinacria). The Manx and Sicilian triskelia feature three running legs, bent at the knee and conjoined at the hip area.


Citat:The triple spiral or triskele is a Celtic and pre-Celtic symbol found on a number of Irish Megalithic and Neolithic sites, most notably inside the Newgrange passage tomb, on the entrance stone, and on some of the curbstones surrounding the mound.

Believed by many to be an ancient symbol of pre-Celtic and Celtic beliefs, the triple spiral appears in various forms in pre-Celtic and Celtic art, with the earliest examples having been carved on pre-Celtic stone monuments, and later examples found in the Celtic Christian illuminated manuscripts of Insular art. The triple spiral was possibly the precursor to the later triskele design found in the manuscripts.

What the symbol meant to the pagans who built Newgrange and other monuments is unknown. In more recent history, Celtic Christians have sometimes used it to represent the Christian Trinity. Neopagan religions such as Celtic Reconstructionist Paganism and Wicca use the symbol to represent a variety of triplicities from their belief systems.

The triple spiral is one of the main symbols of Celtic Reconstructionist Paganism, often standing for the "three realms" - Land, Sea and Sky, or for one of a number of deities who are described in the lore as "threefold" or triadic.[1] The god Manannán is probably most often the one symbolized by the triskele, though some also use it for the goddess Brighid. Some Celtic-inspired Wiccans also use the triple spiral symbol, most often to represent the concept of the triple goddess.


Dopuna: 07 Okt 2010 13:54

Ред би био да помемено и стару гробницу Њугрејнџ код Даблина, направљену око 3200. године пре нове ере, коју карактерише специфичан ходник-тунел који води до пећине са 6 метара високим зидовима, каменови наслагани посебном техником без везивног материјала, а посебно - урези и цртежи у стени и на каменовима. Налази се на УНЕСКО-вом списку места Светске баштине у Европи.

Citat:Megalitni nadgrobni spomenik u Njugrejndžu nastao je oko 3.200 godina pre nove ere. Reč je o brežuljku u obliku bubrega, okruženom prstenom od stena i oslikanim kamenjem. Danas je ovo mesto poznato kao orijentir za zimsku dugodnevnicu. Ulaz je okrenut ka jugoistoku i ako je sunčano 21. decembra, zraci prolaze kroz posebnu rupu na krovu, prodiru 20 metara u dubinu brežuljka i osvetljavaju odaju u unutrašnjosti.

Dopuna: 14 Okt 2010 9:05

По логичком редоследу, овде некако природно долази симбол трикветра. Потиче из претхришћанског периода, и такође спада у основне келтске симболе повезане са представама неких богиња у тропојавном виду (девојка, жена-мајка, старица), док је у северним крајевима прихваћен као симбол Бога Одина.

Citat:Triquetra (pronounced /traɪˈkwɛtrə/) is a noun derived from the Latin tri- ("three") and quetrus ("cornered"). Its original meaning was simply "triangle" and it has been used to refer to various three-cornered shapes. Nowadays, it has come to refer exclusively to a particular more complicated shape formed of three vesicae piscis, sometimes with an added circle in or around it. This has been used as a religious symbol of things and persons that are threefold.

The triquetra has been found on runestones in Northern Europe and on early Germanic coins. It presumably had pagan religious meaning and it bears a resemblance to the Valknut, a symbol associated with Odin.

Ево примера трикветре на рунском камену у Упсали.

Citat:The triquetra is often found in Insular art, most notably metal work and in illuminated manuscripts like the Book of Kells. It is also found in similar artwork on Celtic crosses and slabs from the early Christian period. The fact that the triquetra rarely stood alone in medieval Celtic art has cast reasonable doubt on its use as a primary symbol of belief. In manuscripts it was used primarily as a space filler or ornament in much more complex compositions, and in knotwork panels it is a design motif integrated with other design elements. Celtic art lives on as both a living folk art tradition and through several revivals. This widely recognized knot has been used as a singular symbol for the past two centuries by Celtic Christians, Pagans and agnostics as a sign of special things and persons that are threefold.

The symbol has been used by Christians as a sign of the Trinity (Father, Son and Holy Spirit), especially since the Celtic Revival of the 19th century. When modern designers began to display the triquetra as a stand-alone design, it recalled the three-leafed shamrock which was similarly offered as a trinity symbol by Saint Patrick. Some have also suggested that the triquetra has a similarity to the Christian Ιχθυς symbol. The triquetra has been used extensively on Christian sculpture, vestments, book arts and stained glass. It has been used on the title page and binding of some editions of the New King James Version.

A very common representation of the symbol is with a circle that goes through the three interconnected loops of the Triquetra. The circle emphasizes the unity of the whole combination of the three elements.


Dopuna: 18 Okt 2010 7:37

Ова најчитанија тема на потфоруму Филозофија "прешишала" је 16000 посета, односно прегледа!
Све честитке постављачу теме natrix и свим учесницима!

  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1150

• Boja nije samo nauka već i filosofija…vid komunikacije •
Boje imaju moći ….boje…nisu samo oko nas… boje su su u nama….

S naučnog stanovišta:
Boja je odredjeni svetlosni dozivljaj koji nastaje kada svetlost karakterističnog spektra pobudi receptore u mrežnjači oka. Boju takođe pripisujemo površinama objekata, materijalima, svetlosnim izvorima, itd. zavisno o njihovim svojstvima apsorpcije, refleksije ili emisije svetlosnog spektra.

U filosofiji, boja je naistaknutiji primer sekundarnog kvaliteta (sekundarni kvalitet -neposredni ili čulni kvaliteti-boja, miris, uskus, osećanje toplote, sastava, zvuk. Sekundarni kvaliteti su moći koje mogu da pobude posebne čulne modifikacije u posmatraču, po Loku, dok moderna misao se nosi sa teškoćama u mišljenju o boji, mirisu, ukusu I zvuku, kao o realnim objektivnim svojstvijma koja su nezavisna od nas..)
Filosofska mišljenja su bila oduvek podeljena u pogledu toga da li boju treba dodeliti fizičkom svetu ili smatrati da one u potpunosti obitavaju u čulnom telu.
Postoji pet filosofskih stanovišta o boji:
-boje stvari su mikrofizičke strukture odgovorne za različita prelamanja svetlosti različitih duzina na njihovim površinama
-boje su moći ili sklonosti kojima tela, usled pomenutih struktura utiču na naše vizuelno iskustvo na naročite načine
- boje su zapravo kvaliteti samog iskustva, prebačeni ili projektovani na spoljašnje stvari,
- boje su kompleksne sklonosti opazajućeg subjekta, diferencijalno podstaknute različitim površinama
- boje treba poistovetiti sa kompleksnim neurološkim procesima.
Poslednja dva stanovišta predstavljaju subjektivni odraz prva dva.
Skorašnja nauka o bojama ističe izuzetno slozenu funkciju energija u različitim delovima elektromagnetnog spektra što rezultuje time da stvari opazamo kao da su jedne ili druge boje.
Naučno je utvrđeno da ljudski organizam reaguje drukčije na svaku boju.
Naučnici, međutim, nisu (ništa mi tu nije ni čudno) zainteresovani za spiritualne i psihičke aspekte i na boju gledaju samo kao na talasne dužine, vibracije i energiju. Tako možemo podeliti boju na tri aspekta: svetlo, hemija i senzacija. Svaki ima svoje zakonitosti i jedinstven fenomen:

Danas je nauka uznapredovala na mnogim poljima, ali su nam uz nju potrebne i neke druge vrednosti, pre svih filosofija i mudrost kako bi objektivnije sagledali sebe I sve oko sebe.
Istraživanjima je utvrđeno da svaka od boja ima svoju talasnu dužinu i stepen vibracije, ali to jasnije možemo videti tek kada boje stavimo u jedan konus. Crvena se stavlja na dno jer ima najduže talasne dužine, ali i najsporiju vibraciju - ima najnižu frekvenciju. Kako idemo uvis, prema narandžastom zraku, talasna dužina postaje kraća, a vibracija brža, i tako sve do vrha konusa. Kada dođemo do vrha, imamo ljubičastu koja ima daleko najbržu vibraciju.
Kroz boju počinjemo razumevati energiju i vibracije i kako one utiču na nas i naš celokupni život.
Boje uvek nosimo sa sobom, u nasem secanju… Boje koje biramo govore o nama i te boje se mogu tokom godina menjati kao što se i naša ličnost menja, jer su naša iskustva – sasvim prirodno - "obojila" naša poimanja.
Misli mogu imati boju, kao i reči, muzika...

….Tri boje plavo…., Plava grobnica, Crveno i crno, Purpurne kiše, Grimizne reke, Crveni oktobar, Crveni trg…Rapsodija u plavom, Plava pećina…..

Svojim mislima mozemo oziveti boju neba, zrake sunca, morsku površinu, boje trave, lišća, cveća..... Zelenilo iz prirode zrači energijom. Kad se naslonimo na neko stablo, zagrlimo ga, tako ćemo udahnuti životnu snagu iz drveta kao što su to činili mudri druidi- /Mozda je to jedan od razloga zašto je od skoro druidska religija priznata kao zvanična u Velikoj Britaniji/…
Obući boju, misliti o boji (u boji)… udahnuti je u sebe, savetuju drevni istočnjački mudraci! Na taj način, nakon izvesnog vremena, ostvarićemo harmoniju sa njenim vibracijama.

Osobe koje vole blistave boje i smele kombinacije su temperamentne, zadovoljne, sretne…... Prostori koji sadrže pastelne tonove ukazuju na osobe koje su opuštenije i smirenije u sebi samima.
Za stare Egipćane boja je bila nadprirodna sila.. Gradili su hramove boja za lečenje, gdje su ljudi odlazili da bi okrijepili dušu i telo.
…Crkve I manastiri su ukrašene vitrazima kroz koje se prelamaju sunčevi zraci I ostavljaju utisak posebnog dozivljaja po duh I telo…

O isceliteljskim moćima boja pisali su još stari Grci ostavivši iza sebe spoznaju i filosofiju boja. Boja jeste nauka, ali je takođe i duboka filosofija i ta dva aspekta uvek idu jedan s drugim. U srednjem veku, Paracelsus (1493-1541) je ponovo aktuelizirao moć obojenih zraka- boja i lečenje istim, iako je takođe koristio i bilje i isceljuću moć muzike. Bio je to genije koji je živeo ispred svog vremena i nije čudo što su ga proganjali u celoj Evropi, ismejavali njegov rad i, nažalost, uništili veliki broj njegovih rukopisa. Danas se o njemu govori kao o jednom od najvećih iscelitelja svog vremena.
Engleski prirodnjak, matematičar, astronom i teolog, Isaac Newton (1642 - 1727), otkrio je da čovek, gledajući kroz prizmu, može videti sedam boja. Kada je pokušao da ih dalje razlaže i lomi, otkio je da to nije moguće, a sedam je veoma značajan broj. ….

Živimo u svetu dualnosti: pozitivno i negativno, tama i svetlo, toplo i hladno...
Boje: imaju topli i hladni spektar, i pozitivne i negativne atribute. Pozitivni atributi su tonovi, a negativni sene, i jedine koje ne idu uz ovo pravilo su neke zelene i plave boje. U zelenoj imamo jake tamno-zelene tonove koji nam daju snagu, a u plavom nizu imamo kraljevsku plavu i mornarsko plavu koje oslikavaju pozitivne kvalitete.

-Mogli bi smo smaragd nazvati –zelenim- ili safir –plavim- ali reči nisu verno opisivale stvarne boje. Za takve boje nisu postojale odgovarajuće reči ni u jednom ljudskom jeziku.- Kabinet čudesa D.Preston, L. Čajld

U vremenima mudrosti i trezvenosti, nosile su se tamne boje. Kada se ljudi osećaju slobodnim i bezbrižnim, obično nose svetlije boje
U svetu je poslednjih godina bilo mnogo crvene koja otkriva snagu, hrabrost i pionirski duh s njene pozitivne strane, ali njena negativna strana su nasilje i brutalnost . Uoči Drugog svetskog rata bila je u modi crvena boja, a pred kraj rata sve popularniji su bili svetloplavi tonovi, najavljujući mir.

Četiri jahača apokalipe jašu na belom, crvenom, crnom i zelenom konju…
Topla voda označena je crveno, hladna plavo…..
Sedam boja spektra…sedam čakri-energetskih centara u organizmu po budizmu…

Svaka boja ima svoju komplementarnu boju: crvena privlači zelenu i plavu; narandžasta privlači indigo, a žuta privlači ljubičastu.

Stari mistici i duhovni iscelitelji oduviek su sedam boja povezivali sa sedam duhova pred tronom Boga:

• Crveni zrak = duh života
• Narandžasti zrak = duh zdravlja i čistoće
• Žuti zrak = duh znanja i mudrosti
• Zeleni zrak = duh evolucije
• Plavi zrak = duh istine
• Indigo zrak = duh moći sa znanjem
• Ljubičasti zrak = duh žrtve i visokih ideala

Cveće možemo razvrstati spram boje, pa tako, možemo istaći njegovu simboliku u odnosu na boju. Uopšteno posmatrano, bez obzira na vrstu cveća, ljubičasta boja simboliše nežnost, plava vernost, maštu i sanjarenje, a narandžasta ponos i energiju života. Bela je simbol nevinosti i čestitosti, crvena ljubavi, vatre, života i lepote, zelena razumevanja i saosećanja, a žuta ljubomore, ali i radosti. Naravno, za svaku vrstu ponaosob, u kombinaciji sa bojom njegova simbolika se detaljnije određuje, jer svaka vrsta cveća ima svoju simboliku.

Boje simbolizuju, manifestno, raznolikost, afirmaciju svetlosti, postoje boje koje odbijaju svetlost narandžasta zuta, crvena, pozistivne su tople I blize, I koje apsorbuju svetlost.plava, ljubičasta, pasivne su hladne, a zelena je sinteza obe skkupine
Crna i bela su negativno i pozitivno i sve suprotnosti

Sve boje fasciniraju simbolikom i impresijom al se nekako ističu ljubičasta, crna, crvena, ruzičasta, plava…zelena

O bojama pojedinačno, u world doc:

Kao prilog:
Psihologija boja:

Koje su boje naše misli-test:

Istorija jedne boje
Knjiga: Crna Mišel Pasturno
Knjiga posvećena dugoj istoriji crne boje u evrposkim društvima, naglašavajući više društvene nego umetničke aspekte crne boje, govori šta je univerzum boja mozda značio različtim društvima…Posebna paznja je posvećena ambivalentnoj simbolici crne boje…

U vezi sa bojom……
Drevni istocnjacki mudraci i iscjeljitelji recimo, oduvijek su smatrali da svako živo bice oko sebe zraci aurom. Aura je u ezoteričnim i okultnim učenjima izvesna i samo nekim ljudima uočljiva fluidna svetlost, koja okruzuje ljudsku figure. Aura je nešto poput energetskog omotača I poput duge, koja ne samo što obavija i štiti ljudsku dušu već joj omogućava komunikaciju sa univerzumom. -. Pa se kaze:Kakva aura, takav covek.

Ne mozemo kad pričamo o bojama, da ne spomenemo dugu, koja se stvara posle kiše kad sine sunce koja se manifestuje kao spektar boja, čudo prirode…


Duga je vizuelni efekat koji oko registruje kad posmatra prelamanje sunčeve svetlosti kroz sitne vodene kapi. Zraci svetlosti se tada razlazu na svoje osnovne komponnte, formirajući optičku predstavu u vidu trake različitih boja. Duga ima oblik širokog luka na horizontu pa se dugo verovalao da je materijalne ili magijske proride. Izrazi hodati po dugi I daleko iza duge, s one strane duge, označavaju verovanje I oslikavaju da je čovek primećivao da se do nje moze stići.
U raznim tradicijama se različito tumači
Duga je simbol Preobrazenja-metamorfoze, nebeske slave, simboliše I različita stanja svesti, most izmedju neba i zemlje, često se oslikava u nekim tradicijama kao zmija, u budizmu je najveće stanje koje se moze dostići pre nirvana-jasne svetlosti, simbol prosvetljenja-kao oreol oko glave…simbol optimizma..
U Grčko- Rimskoj tradiciji duga je znak ljudima koji je Zevs utisnuo u oblake, u Hinduizmu sedam duginih boja predstavlja sedam čakri, u Epu o Gilgamešu ogrlica Velike majke Ištar, u Prvoj knjizi Mojsijevoj zavet izmedju Boga I ljudi posle velikog potopa, često se duga sreće kao simbolika na umetničkim delima, poeziji…

  • Pridružio: 22 Apr 2011
  • Poruke: 437

natrix ::Simbolizam je igra uma....otelotvorenje transcendentalnog u čoveku..

O simbolizmu i simbolima http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cac......google.rs

  • Marko Randjelovic
  • Pridružio: 23 Jul 2010
  • Poruke: 29
  • Gde živiš: Nis

Boje su najprimitivniji oblik interakcije (namerno ne kažem komunikacije) predmeta sa posmatračem i najmanipulativniji. Boje imaju vrlo snažno sugestivno dejstvo na najprimitivije psihičke mehanizme. One izazivaju u nama osećanja, a da pri tom ne saopštavaju ama baš nikakve činjenice.

I biološki aspekt potvrđuju ovo moje tvrđenje. Poznato je da insekte cvetovi privlače upravo zbog svojih jarkih boja. A setimo se i koride gde pokretan plašt jarko crvene boje izaziva bes kod bika.

Crvena boja izaziva osećanje ponovne vere u naše fantazije koje su počele da se izjalovljavaju.
Plava boja izaziva pojačanu obuzetost novim našim fantazijama.
Bela boja izaziva zaslepljenost i osećanje nebitnosti činjenica, tj. da za nas one praktično više i ne postoje.
Zelena boja izaziva osećanje prirodnosti trenutnog stanja duše.

Naravno, postoje mnog kombinacije osnovnih boja.

Boje izazivaju privlačnost za predmet sa kog dolaze. Žena obučena u odeću jarkih boja izaziva mnogo jače kod muškaraca privlačnost ka njenom telu. Proizvod na čijoj ambalaži postoje površine jarkih boje izazvaće privlačnost kod posmatrača u smislu posedovanja i eksploatacije. I tako dalje.

  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1150

Taipei 101

Taipei 101 savremena arhitektonska struktura koja odiše spirutalnošću, simbol povezivanja neba i zemlje i četiri strana sveta....

Tajpej 101 je gradjevina u kojoj su ukomponovani drevni tradicionalni motivi i simbolike sa savrememenom tehnikom i materijalima. Gradjen je od 1999 do 2004 godine.

Tajpei 101 simbol spajanja neba i zemlje, visina od 101 sprat obelezava obnovu vremena novog veka, sagradjen kao kula 100+ 1 sprat, visina predstavlja težnju ka svemiru..Takođe 101 ili kao prvi januar 1.01. simbol je visokih ideala, 100 tradicionalni broj savršenstva. Takodje kombinacija 0 i 1 je kao binarni kod, koristi se u kompjuterskoj tehnologiji.
Kula ima osam segmenata, a inspiracija za izgradju je bio i bambus. Glavna kula ima osam segmenata svaki po osam spratova. U Kineskoj kulturi broj osam je povezan sa obiljem, prosperitetom i srećom, u kulturama koje poštuju sedam dana u nedelji broj osam simbolizuje obnovu vremena 7+1. U kompjuterskoj tehnologiji broj osam je povezan sa bitom-bajtom-.osmobitni. Jedan bajt- što znači za osam, je 8 bitova.. Četiri diska na svakoj strani zgrade predstavljaju novac, grb postavljen iznad ulaza prikazuje tri zlatna novčića starog dizajna u centru ispisani arapski brojevi 101...
U celoj gradjevini pojavljuje se mnoštvo ruiii figura u dizajnu, kao drevni simbol povezan je sa nebom i oblacima, simbol su zaštite i ispunjenja, karijere, visine sa spoljašnje strane su 8m, krov gradjevine je zaobljen i podseća na tradicionalne gradjevine...

Ruii Ru-Yi figure talismani:
Kula je noću osvetljena svetlošću iz –buktinja- koje simbolizuju ideal slobode I gostoprimstva. Buktinje svelte različitim bojama u odredjenom vremenskom interval u od 18-22h za svaki dan po jedna:
Ponedeljak – Crvena
Utorak – Zuta
Sreda – Zelena
Četvrtak – Narandzasta
Petak – Ljubičasta
Subota – Plava
Nedelja – Indigo
Što bi odgovaralo i bojama duge i simbolici -duge povezivanja neba i zemlja i jednog naroda sa drugim..

Zgrada se nalazi u kruznom parku , i zajedno sa njim čini simbol sunčevog sata , što simbloliše vreme,, sat na kuli radi na energiju vetra..ulaz u zgradu je na istoku, Fontana koja se nalazi na raskrisnici ispred kule simbol je kanalisanja i preusmeravanja negativne energije…
Taj pej 101 prikazuje uticaj istočnjačke filosofije i Feng Shuja.

Ideja za izgled kule je stablo bambusa, što nije slučajno jer je on biljka koja je simbol napretka, postojanosti- prkosi vetrovima, simbol dugog zivota, sreće…
Uspravnost bambusa predstavlja savršenstvo njegovog uzleta ka nebu baš kao što je I Taj pej 101….

Ko je trenutno na forumu

Ukupno su 410 korisnika na forumu :: 24 registrovanih, 6 sakrivenih i 380 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, Bane san, bato3, bojank2, BSD, cikadeda, DJ GlavomITacticalBeardom, DM1994, Georgius, GreenMan, Insan, kalibar, Mercury2, MilosKop, moldway, mračni čovek, Nebo_M, nemkea71, ruso, saputnik plavetnila, scimitar19, stringer bell, Toni, Vojvoda S.