Vreme nepostoji , vreme su izmislili ljudi jer samo za njih taj pojam vazi . Inace sve ide u krug , pa cak i sat , vreme nije bitno niti je realno , nijedan minut, sat, godina, vek nemaju istu duzinu , niti brzinu, sve zavisi samo od cinjenice gde, kako , zasto i koliko (ne vremenski ) i sto vreme ide brze ili sporije to je pokazatelj kvaliteta i kvantiteta zivota . Samo nama ljudima vreme ubija sve 3 dimenzije zivota , jer samo mi merimo zivot vremenom i osvrcemo se iza sebe i razmisljamo o buducnosti a nesvesno preskacemo sadasnjost koja je trenutna i jedino bitna svemu sto postoji . Zato ja mislim da netreba meriti vreme niti biti njegov rob treba ziveti slobodno bez ogranicenja i biti na nekom mestu onoliko koliko nam prija bez merenja vremena , treba spojiti krug zivota , a ne seckati ga na dane,sate,minute, sekunde, uzdisaje .
Simke, mislio sam da ću naići na sigurno tlo. A vidim da je ovo rovit i močvaran teren pun žabokrečine i nekih spodoba i likova iz podzemlja. Mora se krenuti iz početka. A to mi ne odgovara. Jedino ako neko nema potrebe pa da se onda ja revnosno pomučim i objasnim neobjašnjivo. Pozdrav Svima Kamenko
Dopuna: 11 Maj 2011 16:35
Imam dojam, utsak koji mi se stalno nameće : Kao da nisam sa ovog sveta. Ili taj svet nije moj svet? Ili su svi pametniji ili imaju preča posla ili su fino vaspitani ili ne žele da me vređaju ili...Svejedno, moraću da se presaberem pa da tražim bolje društvo.
Dopuna: 11 Maj 2011 16:43
Imam dojam, utsak koji mi se stalno nameće : Kao da nisam sa ovog sveta. Ili taj svet nije moj svet? Ili su svi pametniji ili imaju preča posla ili su fino vaspitani ili ne žele da me vređaju ili...Svejedno, moraću da se presaberem pa da tražim bolje društvo.
Pitam se stalno kako su krave mogle da budu inteligentnije pa da zahtevaju da se ukine "sezonsko vreme". Dmitrij je lako jednim potezom to legalizovao i aminovao. U jednoj širokoj i dugačkoj zemlji sasvim je sve jedno ako se sat pomera tamo ovamo. Jedino se krave dosetile i pitale što ih muzu jednom sat ranije a opet jednom sat kasnije. Pomislile su možda da se majarica uspavala.
Dopuna: 11 Maj 2011 16:45
Imam dojam, utisak koji mi se stalno nameće : Kao da nisam sa ovog sveta. Ili taj svet nije moj svet? Ili su svi pametniji ili imaju preča posla ili su fino vaspitani ili ne žele da me vređaju ili...Svejedno, moraću da se presaberem pa da tražim bolje društvo.
Pitam se stalno kako su krave mogle da budu inteligentnije pa da zahtevaju da se ukine "sezonsko vreme". Dmitrij je lako jednim potezom to legalizovao i aminovao. U jednoj širokoj i dugačkoj zemlji sasvim je sve jedno ako se sat pomera tamo ovamo. Jedino se krave dosetile i pitale što ih muzu jednom sat ranije a opet jednom sat kasnije. Pomislile su možda da se majarica uspavala.
Dopuna: 12 Maj 2011 11:35
Dragi moji, Kada biste znali koliko se motate oko glavne teme ne biste trošili to "nepostojeće" vreme na isprazne razgovore i naučne rasprave i prepirke. (Kao maca oko vruće kaše). Događaju se procesi oko nas što život znače. Postoji "nešto" (Materija i energija - matergija!) i BRZINA, kretanje tog nečega, pa je iz toga nastala funkcija i vremena i prostora. I sve je to nastalo odjednom u trenu! Nestalo je singulariteta dok si pomislio. (Misao je najbrža u svetu!). To mu dođe kao "Kokica", Božija Kokica. (Kokica je ono što neko naziva "bulja" od kukuruza kokičara. Da samo vidite kako to kinezi rade, kažu za njih da su nepismeni, ali su zato vispreni. Pogledajte o tome na Yootubu).
Jeste da je nešto ostalo u stalnom, nasleđenom večnom miru i to stvara zabunu. Postoji zato ono Njutnovo vreme, i oni kojima ono ništa ne znači nego imaju neku svoju složenu koncepciju poimanja stvaranja i događanja. Ostalo je i ono ništa, Prostor, praznina. Da bi nam omogućilo sve ovo o čemu pričamo. Apstrakcija koja omogućava i sam naš život. Došlo je i do velike zabune iz koje nije lako izaći. Lafu Njegoševom nije! Nek se zna! Mi imamo zaslužne umove : Teslu, Pupina, Milankovića, Boškovića i mnoge druge. I neznam koga bih pre nabrojao.
Ni to ni ono vreme niko nije ni video ni percipirao. Kažu da ga mere. Kako? Hronometrima? Pa i najtačniji, kvarcni, nije tačan jer ga koriguju prema stvarnom stanju, Zemljinom kretanju. Kada je reč o vremenu i satovima da Vas upitam koji je sat najtačniji? Pa je i Pretsednik Dmitrij učinio kravama po volji da se više ne pomeraju, koriguju, satovi tamo amo po sezonskom vremenu nego neka jednom ostane lokalno vreme kako je Bog "dao". Da krave ne boli glava što ih svaki čas muzu čas ranije čas kasnije kao da se uspavala majarica, ili nema sat. A i telad su bila zabrinuta! Sezonsko pomeranje su izmislile neke male državice koje nemaju ništa drugo da rade sa vremenom nego da popravljaju satove.
Kažu neki : Vreme je novac, vreme leči, vreme leti, vreme stoji, vreme odnosi, vreme donosi, (zaborav recimo), pa vreme... vreme je sve i ništa bez vremena! Kakva genijalnost! Pa još kad kažu, neki, da vreme prolazi (kao mi ostajemo!). I koliko nam je godina? Pa mi te godine više nemamo! Ma kolko se trudili. A tek kada kažu : Kakvo nas vreme očekuje sutra, a meni je muka. Hem brkaju vreme kao vreme hem klimu hem neko mene očekuje a po najmanje vreme! Pozdrav Kamenko
Нисам била преопширна мислећи да ли ће ико прочитати ово...
Не треба ми категоризација попут: прошлост, будућност... већ она која се тиче начина протока времена (да тако формулишем) - линеарно је оно које се креће ка будућности, циклично оно које не подразумева промене (митско, фолклорно време - сетва/жетва...); осим ових категорија, постоји ли још нека? Ето, то ме је занимало.
Možda bi ja mogao da nešto pripomognem ako kažem da je već dosta otrcana upotreba izraza "vreme". Na konkretno pitanje - konkretan odgovor. Vreme čas stoji, čas ide , ima krila pa leti, pa leči, pa nosi. Vreme ja novac. Vreme ima zube. Vreme donosi pa odnosi. Vreme smo izgleda mi, i ja i ti, i svi oni. I tako mogao bih da nabrajam do sutra. Uglavnom, vreme je stanje, naš utisak, dojam, mišljenje, slika stanja proistekla iz funkcije brzine, kretanja, promena u našoj "sadašnjosti" koja je samo smicanje između prošlosti i budućnosti. Nekome vreme brže prolazi a nekome sporije. Nije godina Zemlje i naša godina, našeg tela godina, iako se ponašamo kao da mi te godine imamo. Mi njih više nemamo. Više smo i bliži prošlosti nego budućnosti. Na prošlosti nam je zasnovana budućnost. Budućnost nam je samo izokrenuta prošlost koju treba znati protumačiti i shvatiti "jer što mačka koti miše lovi"! Kamenko
Da oduvamo malo prašinu sa ove veoma zanimljive ali nažalost zapostavljene teme, nadam se da nije problem. Postavio bih nekoliko pitanja za razmišljanje...
Zašto smo, bar do sada, samo prostoru umnožavali (fizičke) dimenzije? Zašto ne i vremenu? Možda je baš to jedan od glavnih problema našeg suštinskog neshvatanja vremena. Ljudska misao već dugo tumači vreme kao jednodimenzionalno. Zašto ne, recimo, dvodimenzionalno? Zašto bi postojala samo jedna strela vremena, koju mi neposredno percipiramo i pokušavamo da svedemo na nama pristupačne jednodimenzionalne mere? Jasno je da je matematički dokazati multidimenzionalnost vremena veoma težak zadatak, do koga će - ako ikada uspemo - proći verovatno još dosta vremena. Ali, to nas ne sprečava da filozofski probamo bar malo da razradimo taj interesantan koncept...
Ne bih da više zamaram uvaženi auditorijum. Jer on ima drugačiju koncepciju. Uvreženu, naučnu. Vreme kao takvo kako ga percipiramo, shvatamo, je "trajanje" procesa, promena. Jednostrano, kao da se samo nas tiče. Nemožemo sebi da pretstavimo ili pretpostavimo da se sukcesivno, istovremeno, u sadašnjosti, onoj njutnovskoj događa svima isto u tom nazovi "prostoru". Koji je irelevantan, proizvoljan i u koju kombinaciiju, korelaciju, mi automatski upadamo bez pogovora. Po mom shvatanju vreme ima iste komponente kao i prostor jer to je jedno te isto. Uvek se možemo uveriti u to svakog momenta. Prožeto je jedno sa drugim. Dolaze nam zakasnele informacije, lateralne i povratne iz prošlosti, bliske i davne. Ako okrenemo projekciju video snimka u suprotnom smeru čudni se zaključci nameću. Ako bi išli u susret vizuelnim porukama iz prostora zar to nebi bilo ubrzani protok vremena. A ako bi išli u istom smeru - vreme bi stalo, jer fotoni i ostale emanacije, zračenja, su podložne ugaonom razlaganju a ne starenju. Delimično su i polarizovani u mikro svetu. Ako bi išli još brže to "vreme" bi prestalo a mi bi se kretali u budućnosti. Možda je to naivno logiciranje ali je prilično uverljivo. Iako je virtuelno. Uostalom sva zračenja, energija, materija, prostor i vreme su jedno te isto. Mnogi su iz raznoraznih razloga, objektivnih ili prividnih, iskomplikovali stvari da se nezna šta je šta. A da bi sve bilo na "Naučnoj" bazi. Najtačniji sat koji "meri vreme" je pokvareni sat. Dva puta u dvadesetčetiri časa pokaže zaista sasvim "tačno vreme". Usko povezano sa pojmom vremena je i pojam prostora. Pa kad kažem : Vakum, mnogi mi odgovore - Etar. Ne žele jednostavno da priznaju da postoji "Ništa". Jer stvari iz Fizike uskaču u Metafiziku a za mnoge je to tabu tema. Pogotovu Ateiste!
Ja se slazem sa Zemuncem. Vreme ne postoji kao izdvojena dimenzija, iako je ok da ga tako nazivamo, mora nekako, pa neka bude dimenzija. Vreme je subjektivni dozivljaj u okviru kosmickih fenomena. U okviru jedne galaksije ili mozda zvezdanog sistema,ono je kompas koji uvek radi na isti fazon. Kad bi mogli da se mrdnemo malo dalje a da ostanemo sustinski isti, drugacije bismo osetili/videli vreme. U astronomiji se cesto koristi postapalica tipa "... Jupiterova godina traje 11,86 zemaljskih godina" . Kada bi na Jupiteru bilo svesnog zivota, oni bi rekli da Zemaljska godina traje ...pa izracunali. I zemljanin i onaj sa Jupitera se rukovode istim principom, obrtom svoje planete oko sunca. Ne prolazi vreme, nego mi prolazimo.
Izgleda mi da svi mi znamo Istinu ali nam je teško to i priznati. Jer nismo autoritetizovani. I drugi nam zato tako nešto, isto, to ne bi odobrili. "Vreme, Prostor" a možda i sve ostalo su samo apstrakcije. I to relativizirane apstrakcije. A evo zašto : Ako priznajemo da je Kosmos, Vasiona, Svemir, Vaseljena i beskraj nešto večno, moramo odmah da priznamo da je sve to onda i kontradiktorno samo sebi. Samo pitanje i postavka su sami sebi negacija. Kako može nešto postojati i večno da traje ako nije nastalo, postalo. U svetu u kome smo to nije moguće. Opet dolazimo do konstatacije da se u čitavoj priči samo radi o Apstrakcijama. Sa pojavom "Materije, odnosno energije" nastaje i prostor i vreme. I oni su jedno te isto, supstitucija jedno drugome. Pa ni jedno bez drugog ne može. Došlo je do Big Bena koji nije stvarao taj dualizam nego je omogućio materiiji da ona "zaživi" i počne da se kreće. Potrebno je bilo da se realizuje rastojanje, korelacija, da bi nastala specifična gustina koja omogućava ovo što mi vidimo i što smo i mi sami. Teško je to zamisliti a još teže shvatiti. Nauka pribegava nekakvom Etru a religija Pojmu odnosno Pojavi Boga. Kako je došlo do pojave energije i njenog kondenzata - materije, kao i svega ostalog, jako je teško pitanje. Prethodilo je toj eksploziji. Neshvatljivo je jer nema svedoka. Ali putokazi ukazuju na dualizam, par - ne par, jin - jang, puš - pul vezu, suprotnosti, muško žensko, i tako to. Eto nam još potvrde takve teze u Tamnoj materiji. Nekako ispada da smo sami sebi dovoljni u nastanku, trajanju, kao i nestanku. A o samom trenutku nastajanja, početka, nekako je moralo da dođe nečijom potrebom i odlukom. Pa se potreba za tako nečim nameće u ulozi Boga.
). Постоји ли тако нешто?
