S vremena na vreme

Traži mene

Ko da trazis neko lice
u delicu ogledala
U prazninu neku davnu
Setno si se zagledala

Ko da trazis neke ruke
Od samoce grube, vedne
U praznini toplih suza
Oci su ti drage, cedne

A ja kradom, neprimetno
Zavirujem u sne tvoje
I posmatram da li gledas
Moje lice, ruke moje

A ja kradom, neprimetno
Zavirujem u sne tvoje
I posmatram da li gledas
Moje lice, ruke moje

Ko da trazis neko lice
u delicu ogledala
U prazninu neku davnu
Setno si se zagledala

Ko da trazis neke ruke
Od samoce grube, vedne
U praznini toplih suza
Oci su ti drage, cedne

A ja kradom, neprimetno
Zavirujem u sne tvoje
I posmatram da li gledas
Moje lice, ruke moje

A ja kradom, neprimetno
Zavirujem u sne tvoje
I posmatram da li gledas
Moje lice, ruke moje
Moje lice, ruke moje

Živela je na sunčanoj strani ulice

Na prozoru starih zaluzina
Sa cvecem u ramu kao na slici
Sto prodaje se u radnji iznad grada
U kuci od kamena, u obicnoj luci
Zivela je na suncanoj strani ulice

Na prozoru starih zaluzina
sa dugim kanapom od kuce do kuce
Gde susilo se rublje suncem okupano
U kuci od kamena u obicnoj luci
Zivela je na suncanoj strani ulice

U mirnoj noci stvorenoj od mora
U tihoj pesmi i buci hotela
Stajala je na prozoru kuce
Gledajuci more, cekajuci nekog

Na prozoru starih zaluzina
Bez cveca u ramu zatvorenih usti
Sto ga niko otvoriti nece
U kuci od kamena u obicnoj luci
Zivela je na suncanoj strani ulice
Zivela je na suncanoj strani ulice

Sve ostaje san

Tražim jedan novi svet
stvarnost mojih želja svih
gde da nađem njegov krak i put

Tražim jedan novi dan
Novi prostor za sve nas
ali neću moći sam to znam

Sve ostaje san
stih nemirni zov
a pesma ide dalje
kao vreme ispred nas

Dani lete kao strele
godine su negde tu
slutim samo njihov kraj i put

S vremena na vreme

Sjajne su... A evo jos i ova, valjda nece nikome upropastiti dan:


Tema classica



Od pocetka na ovamo
sve se menja neprestano
zato mnogo snage treba
da se krene sve do neba

Kad ti dusa spusti jedra
kad pegazu klonu bedra
eto meni crne ptice
crne ptice zloslutnice

Soba prepuna knjiga
kutija mala sto svira
gledam kitnjasti ram
na slici prasnjavi lik

Misli lete sve dalje
blistave nestvarnih boja
gledam prastari sloj
u oku olovni san

Carobnim dvorcima zurim
orgulje cujem u tami
pastir u frulu svira
opet novi se radja dan

Zove me nestalo vreme
muzika opojnog vina
cujem i zvuk klavira
nebo prazno je ovaj san

Zena usnulog lika
teska mi otvara vrata
cudni osecam strah
kraj sebe ne cujem njen glas

Mnostvo nestvarnih lica
slike mi stvara iz prica
dok je deciji svet
jos davno sanjao svoj san

Mekani zvuci klavira
ona tu muziku svira
oci joj cudno sjaje
to sa prasnjavih slika znam

Pogled joj uzalud trazim
tuga me muci i slama
oci joj krije tama
sve je nestalo nekud vec



A ovu upravo slusam


Nema srece cura svaka

Zivim zivot kao ptica
tvoj je zivot zeleznica
dok ja jezdim tragom srca
tvoj se zivot jos koprca

Miro, Miro
nema srece cura svaka
da se uda za ludaka

Zivim zivot naglavacke
ne bojim se crne macke
a tvoj zivot nudi javu
sa tri keca u rukavu

Tema classica je najljepša pjesma ikad snimljena. Znam hiljade boljih, ali je ona najljepša.

~~~~~~~
Tražim jedan novi svet
stvarnost mojih želja svih
gde da nađem njegov trag i put ?

Trazim jedan novi dan
novi prostor za sve nas
ali necu moći sam. To znam!
~~~~~

Stvarno je tekst neverovatan. Pesma nema refren niti se bilo koji stih ponavlja što je izuzetak u današnjoj muzici.

Ljubomir Ninkovic, frontmen grupe S vremena na vreme, je napisao i dao Korneliju jer u tom momentu jos nije imao sopstvenu grupu, a i bio je vrlo mlad, imao je oko 17 godina. Peva Dado i utire put...
http://www.youtube.com/watch?v=VOkFHOxXCzk

SLIKA


Ponekad kraj nekih slika
zastanem jer vidim nju
stojim tako, stojim sam
i pricam s' njom

Noci hladne, noci duge
uskoro ce zima proc'
secanje lagano mre
i gubi sjaj

Srce place jer zna
da noc smenice dan
i sve ide dalje
a nje nema vise

Bio sam joj samo drug
malo stvari znam o njoj
ipak stojim, stojim tu
i pricam s' njom



Da li cuje, da li zna
da jos neko na nju misli sad
da l' se nada da ce opet
opet sunca vidjeti sjaj

Okolnosti nastanka ove pesme su nejasne i vezane za tragicnu smrt jedne mlade devojke.

Moj Svet

Svako vreme ostaje u secanju vrsnjaka svojih
kao vreme ludosti strahova i radosti
al' ono sto mu daje sjaj
to je neko drugo vreme

Neprohodnim stazama islo se u novo sutra
u ono magicno sto nikad nije konacno
u nama tinja isti zar
i ista pesma je u nama

Moj svet
caroban i lep
sigurnost mi daje da nogom me vodi
moj svet caroban i lep
sigurnost mi daje je verujem u to

http://www.youtube.com/watch?v=BfH9tp2ls6I

Put prolazi karavan, jaran moj i ja,
put putuje Paši nosi, ašik pehar na dar.
Suze roni jaraj moj, suze ronim ja
Ašik žena niti sluti, niti sve to zna.

O ma, o ma, o ma da, karavan
o ma, o ma, o ma da, pusti san.
O ma, o ma, o ma da, karavan
o ma, o ma, o ma da, maš'alah.

Oteće je jaran moj, oteću je ja,
kome li će alal biti, kome sudnji dan.
Oteću je dina mi, kao strava bol
oteću je nek je jaran po sto puta moj.

O ma, o ma, o ma da, karavan....

Prošao je karavan, svanuo je dan,
ostala je želja pusta, samo pusti san.
Suze roni jaran moj.....