offline
- Stane
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2004
- Poruke: 3590
- Gde živiš: Niš
|
Ja povremeno umem da ispadnem strašno tupav, ali od toga ume nekad da bude i neka vajda, jer ne obilazi se Švajcarska prestonica u 3 sata noću svaki dan. Što kažu na dobro se čovek lako nauči. Sa švajcarskom železnicom se lako izlazi na kraj. Vozovi idu na svakih pola sata, a karta može da se kupi i kod konduktera u vagonu. Bio sam nekim poslom u Cirihu i nacrtam se ja lepo u jedanaest sati uveče na šalter na železničkoj i lepo kulturno pitam za sledeći voz za Lozanu. Kad ona teta meni umiljato kaže, malo ste se zajebali, zadnji voz gospodine otišao je u deset. Naravno ja nit sam kupio povratnu kartu nit sam proverio kad polazi poslednji voz. Šta da proveravam kad ono radni dan i kad vozovi idu celu noć? Kad ono nije radni dan nego neko crveno slovo u Kantonu Cirih i vozi se po nedeljnom redu vožnje, dakle prc voz. Švajcarci inače imaju tu foru da svaki kanton bira svoje praznike. Dobro reko ja, udahnem duboko i pitam krajnje debilno pitanje, kad ima sledeći voz koj vozi na zapad? Sam sam se sebi smejao kako sam ovo lepo složio, ko pesma od Haustora još malo. Ima jedan u pola jedan do Berna pa odatle lepo prvim jutarnjim u četiri možete lagano, u Lozani ste negde oko pola šest.
Tako se ja nađem sa dva ipo sata slobodnog vremena u sred Berna u najgluvlje doba noći, suočen s dve mogučnosti:
a) spavati ko ciganče na železničkoj
b) otiči ko svaki gospodin čovek u razgledanje grada
Bern je glavni grad Švajcarske ne zato što je sada značajan po broju stanovnika ili privrednoj snazi već zato što je u neka davna vremena bio centar mini imperije koja je pod svojom čizmom držala mnoge druge kantone. Švajcarska važi za oazu mira i pacifizma međutima, ono što nas u školi ne uče je da su švajcarski kantoni međusobom vodili krvave ratove. Sama konfederacija je nastala kao savez tri mala kantona u centru švajcarske i kasnije se širila malo pregovorima, malo kupovinom a bogami ponekad i ognjem i mačem. U tome svemu je prednjačio kanton Bern.
U svoje rane dane Švajcarci su bili neopevana sirotinja, brđnai iz planinčuga i gudura u kojima ništa nije moglo da nikne. Prvi unosan biznis koji su provalili, osim naplate putarine na prevojima preko Alpa preko kojih su prolazili trgovački karavani, bilo je ratovanje. Oni su naime bili posebno cenjeni kao najamnici u feudalnim vojskama kasnog srednjeg veka. Valjda je to bio jedini zanat kojim su u to vreme umeli da se bave. Omiljenu taktiku švajcarskih vojnika iz tog vremena mogo je da vidi svako ko je igrao bilo kakvu strategiju smeštenu u srednji vek. Oni su bili oni pajkmeni, pešadinci sa dugim kopljima zbijeni u guste redove, posebno efikasni pri zaustavljanju neprijateljske konjice. Čuvena i svima dobro poznata Švajcarska zastava nastala je kao simbol raspoznavanja jer se često dešavalo da se odredi Švajcaraca nađu na suprotnim stranama na istom bojištu, pa kao da se ne bi braća i komšije klali kad ne moraju izmisliše zajedničku zastavu. Nešto prosto da se lako prepozna, beli krts na crvenom polju. Biznis je biznis a ima na bojištu i najamnika iz drugih zemalja i mobilisanih seljaka pa udri po njima koliko ti volja. Švajcarska Garda, jedan odred švajcarskih plaćenika i dan danas predstavlja ličnu gardu rimskog Pape i jedinu vojsku Vatikana. Oni inače nose paradne uniforme koje je dizajnirao Leonardo Da Vinči lično i vuku one dugačke helebarde sa sobom.
Centar celog ovog biznisa bio je Bern. Grad je inače izgrađen kao orlovsko gnezdo. Reka Ar u jednom trenutku pravi veliku okuku u obliku slova „U“ usecajući dubok klanac u okolni plato. Baš na tom mesto nalazi se, branjen s tri strane prirodnim šancem stari grad bern. Osnivač grada, neki vojvoda u dvanaestom veku zareko se da će grad da nazove po prvoj životinji koju bude ulovio na tom mestu. Legenda kaže da je prvo ustrelio nekog medveda i zbog toga Medved = Bern. Međutim dripci lažu, umlatio je on prvo jednog ježa, dva jazavca i jednu čavku ali pošto to i nije baš neko ime za grad izmislili su tu priču s međedom. Medved je zaštitni znak grada i grad Bern se ponosi porodicom medveda koji predstavljaju jednu od atrakcija glavnog grada. Drže ih u nekakvoj betonskoj jazbini tik uz glavne turističke informacije s druge strane mosta kojim se završava glavna ulica. Medvedi ko medvedi, uglavnom spavaju, turisti slikaju i vrzmaju se uokolo.
Kad zakoračite glavnom ulicom Berna, pogotovo u 3 noću imate utisak da ste se odmah preselili natrag u 14 vek. Staro gradsko jezgro se satoji skoro potpuno do očuvanih zgrada iz četrnaestog i petnestog veka. Glavna ulica je popločana kamenim pločama i duž njene obe strane pruža se niz verovatno niskih kolonada u kojima se danas kriju radnje i restorani. Glavna ulica je cela okićena zastavama. Švajcarci su inače opsednuti zastavama. Za razliku od Balkana gde isticanje pogrešne zastave odmah znači provokaciju, u Švajcarskoj svako selo ima svoju zastavicu koju s ponosom ističe uz zastave, redom, svoje opštine, grada, kantona i federacije. Šareno na radost.
Glavna ulica je ispresecana i nizom tipičnih švajcarskih srednjovekovnih fontana, veliko kameno korito, obično okruglo, česma i stub s nekom statuom. Statue su čista kičerica nalickane i obojenie i okićene gomilom cveća. Obično predstavljaju vitezove, trolove, boginju pravde i slične stvari, al na jednom trgu u Bernu ima i jedna posebno grozomorna, koja predstavlja nekakvog Ogra (ono stvorenje kao Šrek u filmu) koji proždire malu decu. Ti lepo sedneš tu u baštu, ono lep sunčan dan, klopaš one švapske kobaje i cepaš pivo a tramo kameni zeleni baja gura nekog nesrećnog klinca u usta, malom samo nogice vire a još par dečurlij stoji okolo nemo vrišteći, prefinjeni švajcarski smisao za estetiku, oličen još i u satovima s kukavicom i emajliranim klepetušama sa prikazima krava i idiličnih planinskih pejzaža. Obratite pažnju, molim vas, na rekurzivnu prirodu ovog zadnjeg suvenira. Zamislite sada kravu na livadi, zvonce oko vrata a na njemu opet livada i opet krava i opet zvonce i tako ad infinitum.
Da popravi stvari što se Švajcaraca i likovnih umetnosti tiče postarao se Pol Kle, jedan od najčuvenijih stanovnika ovog grada. Grad Bern je pre nekog vremena otvorio novi muzej u koji je smeštena zamašna kolekcija slika i crteža ovog vanserijskog umetnika. Iz čistog poštovanja prema ovom umetniku neću sada smuvati opis njegovog lika i dela u ovaj neozbiljni tekst ali ću vas zato uputiti da makar posetite [url="http://www.zpk.org/ww/en/pub/web_root.cfm"]sajt[/url] muzeja ako već niste u prilici da posetite muzej.
[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]
|
