offline
- Stane
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2004
- Poruke: 3590
- Gde živiš: Niš
|
Eto mene kako upoznajem Španiju i to od njenog pogrešnog kraja, mitske zemlje Baskije. Barsa je srpski grad, ovekovečena u slikama s maturskih ekskurzija i psovkama Zvezdinih navijača,... a Bilbao? Pa, tu je Atletiko? Valjda?
Dolazeći u Bilbao očekivao sam ultra, pederaj, fetiš zamku za turiste sa ultra, mega, giga, pederaj, fetiš Gugenhajmovim muzejem kao glavnim mamcem. Ovde bre dovoze bogate Amere čarterima u buljucima da „See Europe and Do Bilbao(tm)... and all that culture thing“ Već sam u glavi video krda amera u bermudama i havajkama kako se šire naokolo, sve onako vukući noge i horde Japanaca (a bogami i Kineza) u gusto zbijenim redovima kako manijački škljocaju fotoaparatima.
Aerodrom [url="http://www.calatrava.com/"]Kalatrava[/url] projektovao, elegantne linije, minimalizam, dinamika beton, vidim bogato i široko se išlo. Bogami... ako se po jutru dan poznaje... ovo će biti sve po očekivanju, luksuz all the way i ta visoka kultura ili šta već. Bus za grad polazi u minut. Nije Španija ko što Španija treba da bude nego kao Nemačka još malo, autoputevi i naplatne rampe i sve uredno pod konac. Da se strese čovek.
Ja iz busa, a ono ko da sam povukao ručnu pri brzini od sto dva’es na sat, pravo u čelo me udari stadion Atletika i radničko predgrađe, siv beton nekakve stambene zgradurine, da ne znam da je u Španiji carevao fašizam rekao bih Soc-realističke. Kad ono nije predgrađe nego ceo grad takav. Gusto zbijeno gradsko jezgro. Ulice zakrčene parkiranim kolima, kontejneri. Izmešani arhitektonski stilovi, sve što su arhitekte mogle da ispametuju od devetnaestog veka do sretnih osamdesetih. Kao Beograd oko Terazija ili kao solun ako ste bili tamo.
Nekad davno ova oblast je bila teška zabit i sirotinja, samo koze i šponeka ovca. Onda je neko provalio industrijsku revoluciju i gvožđe u Pirinejima i Bilbao postade bitan grad, štrokav i bogat, velika luka. Kažu svaka banana koja je stigla u Španiju morala je da prođe kros Bilbao, a to je prijatelju zdravo mnogo banana, i ne samo banane nego i sva ostala roba koju je Španija izvozila u severnu evropu ili uvozila odatle, plus brodogradilišta i čeličane i svašta još. Bilbao nije na obali, igrađen je pet kilometara od mora na početku estuara, potopljenog ušća reke Nervion. Ceo taj prostor između grada i okeana je danas industrijska postoš, dokovi, dizalice i skladišta, danas uglavnom napuštena ili pred zatvaranjem. Osamdeset i neke industrija je krahirala. Brodovi se danas prave u Koreji, Japanci jedu banane a mala deca u Maleziji šiju patike.
Špansaka vlada je, valjda da se malko ušljihta Baskijskim Sparatistima upumpala ogromne pare u revitalizaciju Bilbaoa. Možda grešim, možda nisu oni, možda je para uvek bilo ali su stanovnici grada tek sada naučili da ih troše.
Tu počinje ono što sam od početka očekivao. Razmonirali su brodogradilišta i rastrili stovarišta, navukli poznate arhitekte i krenuli da grade ko manijaci, pomenuti muzej i veliki kongresni centrar pa nove mostove i tržni centar i novi aerodrom i veliki park svud duž obale reke, metro i sistem tranvaja. Neki drugi grad i neki drugi ljudi bi nepovratno pali u letargiju. Nikad nisam verovao u takve stvari, oporavak grada posle ekonomskog kraha i slično. Kad grad pukne onda je pukao, ali očigledno da nije uvek tako.
Bilbao je baš zato i cool. Mali i skutkan, nema mase turista, nema ni najezde prodavaca suvenira, nema crnaca, turaka, arapa i kineza... samo lokalci, nogu pred nogu u skupe radnje, pa posle na vino i tapas. Uživaju ljudi u svojih pet minuta meraka i krvavo stečenom blagostanju. Uživaju dok još mogu pre nego ih turisti nanjuše i pokvare im mir.
[url="http://www.reanimacija.com"]Reanimacija[/url]
|
