Pogodite istorijsku licnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Jan 2010 22:25

Stigla ja sa pitanjem.




Bila je engleski Kveker. Obešena je u Bostonu, Masačusets, zato što se borila protiv progona Kvekera iz kolonije Masačusets. Smatra se da je bila poslednja žrtva religioznog progona u Severnoj Americi.

Dopuna: 02 Jan 2010 18:38

Ajmo buđenje!!! Evo i male pomoći.

Njene poslednje reči su bile: „Ne, ja sam došla da vas sačuvam od krvoprolića, želeći da poništite nepravedan i nerazuman zakon načinjen protiv nevinih slugu Božjih. Ne, čoveče, ja se ne odričem.“

Dopuna: 03 Jan 2010 10:52

Odgovora nema pa nema. U pitanju je Meri Dajer.

mayflowerfamilies.com/enquirer/mary_dyer.htm



Zamoliću nekoga od moderatora da postavi novo pitanje. Nešto inspirativnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neće da može... Imaš pravo i koristi ga Daj novo pitanjce...
Peca ::PRAVILA KVIZA
.
.
.
- Ukoliko je postavljac postavio suvise tesko pitanje, ima pravo da opet postavi sledece...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro, dobro...





Čovek od čelika. Najjači čovek u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji. Javno je izvodio neverovatne poduhvate:savijanje gvozdene šipke, kidanje lanca zubima,razbijanje fosne o njegovu glavu bez posledica, hodanje po žici razapetoj između vrhova zgrada, padanje sa žice bez posledica... Leteo je iznad Kalemegdana držeći se samo zubima za avion. Veoma poznat u nasoj kinematografiji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čuveni Dragoljub Aleksić, čovek koji je pored svih bravura i atletskih egzibicija stigao 1941. godine da snimi i film "Nevinost bez zaštite". Specifičnu "umetničku konzervaciju" ovog filma napravio je kasnije Dušan Makavejev.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да, то је Драгољуб Алексић.


Citat:Dragoljub Aleksić (1900 - 1985)
Čovek od čelika, bravar po zanimanju i akrobata iz hobija. Najjači čovek u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji. Javno je izvodio neverovatne poduhvate:
savijanje gvozdene šipke, kidanje lanca zubima,razbijanje fosne o njegovu glavu bez posledica, hodanje po žici razapetoj između vrhova zgrada,
padanje sa žice bez posledica... Leteo je iznad Kalemegdana držeći se samo zubima za avion. Oni koji sumnjaju u iznete činjenice lako ih mogu proveriti jer je veći deo podviga zabeležen filmskom kamerom.

Ostavio je trag i u srpskoj kinematografiji jer je njegov film "Nevinost bez zaštite" prvi srpski tonski film sa snimljendijalozima.Naime,kao bezgranično romantična ličnost (i pored neobične snage) odlučio je da1941. godine (za vreme nemačke okupacije) samostalno snimi film o
srpskom junaku (igrao je sam sebe) koji spašava sirotu i nezaštićenu
lepoticu. Bio je glavni glumac, reditelj, producent i scenarista filma
snimljenog u amaterskim uslovima. Zbog filma je imao problema i sa
Nemcima, a i sa partizanima posle rata. Delove tog kultnog filma i
komentare Dragoljuba Aleksića možete pogledati u istoimenom filmu
Dušana Makavejeva snimljenog 1968.godine.

beligrad.com/znameniti.htm


fandango.com/dragoljubaleksic/filmography/p782


Изволи, Тузоре.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Jan 2010 23:15

Hvala.

Život ovog književnika (pripovedača) mogao bi se opisati i kao "srpska priča sa zapadne strane". Ono što je bilo originalno, jeste njegovo poreklo, a posebno duhovno i stvaralačko usmerenje - nalaženje suštine u životu usklađenom sa prirodom, i uviđanje mnogo toga neprirodnog u tzv. civilizovanom društvu. Simbol slobode i snage prirode za njega je svakako predstavljalo more.



Dopuna: 09 Jan 2010 7:01

Jedna zanimljivost: Sticajem okolnosti, naš književnik se zadesio u tada čuvenom niškom hotelu "Orijent" sudbonosnog 28. juna 1914. godine. Bio je na ručku, kada je prispela depeša Austro-Ugarske o objavi rata Srbiji, i bio je svedok velikog uzbuđenja diplomata i ministara koji su odseli u hotelu. Video je i kako Nikola Pašić ispred hotela pokazuje depešu francuskom ministru.
I jedna pomoć: Osim po pripovetkama, najpoznatiji je po romanu u čijem su nazivu zglavkari iz klase arahnida.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 13. siječnja 1867. - Kaštel Novi, 24. rujna 1923.), srpski književnik

Bio je šumar na Braču, Makarskoj, Kotoru i Hvaru. Godine 1911. odlazi u Srbiju, te je bio ratni izvjestitelj u balkanskim ratovima i Prvom svjetskom ratu. U romanima "Za kruhom" i "Pauci" verističkom tehnikom prikazuje socijalne prilike u Dalmatinskoj zagori i primorju. U opsežnom novelističkom opusu bavi se i razradom erotičnog kompleksa likova, a posebno ga zanimaju likovi žena....

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ivo_Ćipiko...



Ivo Ćipiko

Ivo Ćipiko (13. januar 1869 - 23. septembar 1923) je istaknuti srpski pripovedač koga je u prošlom veku dala Dalmacija. Iako nije pisao pod neposrednim uticajem svog zemljaka Matavulja, on mu je po nizu svojih književnih obeležja i težnji vrlo blizak. Naročito ih vezuje naklonost prema prostom svetu i veličanje prirodne snage koju otkrivaju u malom čoveku. I tematski su srodni. I jedan i drugi prikazuju dalmatinski život ili, tačnije, dva dalmatinska područja koja geografski i kulturno oštro kontrastiraju, Primorje i Zagoru. Ćipiko je mnogo više od Matavulja ostao veran tom zavičajnom regionalizmu.

Slično Medu Puciću, Matiji Banu, Valtazaru Bogišiću, Marku Caru i nekim drugim srpskim književnim i kulturnim radnicima iz zapadnih krajeva, Ivo Ćipiko je bio Srbin katolik. On potiče iz latinske patricijske porodice Cippico, po vlastitim predanjima, poreklom iz Rima, u kojoj su od davnina negovane humanističke tradicije i književni rad. Jedan od njegovih predaka bio je čuveni Koriolan Ćipiko (lat. Coriolanus Ceppio), humanist i novolatinski pisac XV veka. U „Ćipikovoj palati" u Trogiru pronađena je sredinom XVI veka Trimalhionova Gozba, jedini sačuvani deo iz romana Satirikon rimskog pisca Petronija. S padom Mletačke republike porodica Ćipiko počela je siromašiti i približavati se običnom narodu, pa je i majka našeg pisca bila pučank...

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Иво.....82;о

...Ćipikova socijalna tematika spojena je s njegovom osobenom filozofijom života. U osnovi njegovog pogleda na svijet je suprotnost između prirode i kulture. Rusoovski zaljubljen u prirodu, Ćipiko je bio neprijatelj svih ograničenja koja građanski moral nameće čovjeku. Istinski život jest život u krilu prirode, u skladu s njenim zakonima, izvan toga sve je laž. Takvim životom žive prosti ljudi, seljaci i ribari. Za njih nema zamršenih problema u životu: rađa se, živi i umire po prirodnom zakonu, onako kako se to zbiva sa svim što postoji u prirodi, s biljkama i životinjama, bez duševnih potresa i društvenih sukoba, sve se rješava prirodnim putem, nagonskim zadovoljavanjem ličnih potreba...

http://www.aukcije.hr/item.php?id=843693

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste Ćipiko. Pomoć se odnosila na roman "Pauci".

Gušeća atmosfera i tiranska stega fratarske gimnazije u Sinju urezala se Ćipiku u trajno sećanje. Ali, našao se i tu jedan čovek ispunjen kulturom i moralom, don Jakov Grupković. Sam Ivo je o tome ovako pisao: "Bio sam u Seminaru, u trećem razredu gimnazije. Bejah anacionalan, i počeh da sumnjam o verskim istinama. Bejaše mi teško. Iz te duševne i telesne potištenosti izbavi me moj profesor, katolički pop Jakov Grupković... Davaše mi da, krišom, čitam Šapčanina, Milićevića i narodne pesme sa Kosova... Koliko čežnje, svetlosti, divljenja!... I, Kosovo pomože...".

Danka, izvoli!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujem...



Zivot njegov, je protekao uporedo sa burnim Verlenovim i Remboovim zivotima, pa cak i Bodlerovim, iako je u knjizevnoj istoriji njegovo ime ostalo nerazdvojivo za ova tri prethodna imena, u njemu necemo pronaci nista sto iskace iz kolotecine svakidasnjice i sto moze ugroziti savrsenu jednostavnost te egzistencije. Njegova poezija bi bila neshvatljiva da nije potpuni odraz neobuzdanog zivota, zivota koji je prepun suprotnosti, nemira, kajanja; pijanog zivota i nastranog. Njegov ogromni opus nije nista drugo do tragicni dnevnik koji je vodjen rukom coveka koji je bio u ratu sa vremenom i koji je u nestrpljenju napisao na hiljade pesnickih banalnosti kojima se samo on moze ponositi, a koje bi, neprirodno prepisane drugom pesniku, predstavljale zbirku neshvatljivih pesnickih opstosti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stefan Malarme.
Mada, teško bi se za njegovu poeziju moglo reći da bi "bi bila neshvatljiva da nije potpuni odraz neobuzdanog zivota, zivota koji je prepun suprotnosti, nemira, kajanja; pijanog zivota i nastranog".

Citat:Stéphane Mallarmé was born in Paris. He worked as an English teacher, and spent much of his life in relative poverty; but he was famed for his salons, occasional gatherings of intellectuals at his house on the rue de Rome for discussions of poetry, art, philosophy. The group became known as les Mardistes, because they met on Tuesdays (in French, mardi), and through it Mallarmé exerted considerable influence on the work of a generation of writers. For many years, those sessions, where Mallarmé held court as judge, jester, and king, were considered the heart of Paris intellectual life.
http://en.wikipedia.org/wiki/St%C3%A9phane_Mallarm%C3%A9