Filozofija apsurda u književnosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Primetih dosta zanimljivih razmišljanja o temi apsurda u temi o Kamijevom "Strancu", pa reših da otvorim posebnu temu o tome, gde bismo razmatrali to pitanje u nešto širom opsegu od tog Kamijevog dela.

E sad, ja sam prilični ljubitelj esencijalizma, a oni romani u kojim bi se zaključno dolazilo do ideje besmisla svega su mi naročito privukli pažnju, ili, bolje rečeno, ostavili prilično jak utisak. "Stranac" je klasičan primer, a još bolja ilustracija je jedan Kamijev esej, "Mit o Sizifu".

Samo razmišljanje o ništavnosti svega je i pre Kamija imalo svoje utemeljenje, recimo u filozofiji kod Kjerkegora koji piše da su "činjenice koje se navode u prilog veličanstvenosti života najbolji pokazatelj njegove ništavnosti" (ovo je malo parafrazirano, ali poenta ostaje ista).

Pitanja koja bi se mogla obraditi kroz ovu temu su:
-Koja su vaša omiljena esencijalistička dela?
-Kakav je vaš stav o nihilizmu, filozofiji apsurda?
-Koliko se pronalazite u junacima kao što je Merso kod Kamija ili Antoan Rokanten kod Sarta (u njegovoj "Mučnini")?
-Šta je za vas smisao života (ako on po vama postoji), i zašto mislite da su pisci sa zastupljenom tematikom o apsurdu greše (ili, zašto su u pravu)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je 1942. Kamijeva zlatna godina.Iste su nastali "Stranac" i "Mit o Sizifu" koje su po meni jednostavno neodvojive jedna od druge.Dela su mi nekako skroz povezana zato sto su i Merso i Sizif liseni svakog smisla u zivotu.
Alber-po meni veoma mracan lik koji u dela ugradjuje sopstveno nezadovljstvo sobom,svojim zivotom i drugim ljudima kao i svest o smrti.
Dok citam njegova dela osecam se prazno,ali uvek,ne znam kako,ista na mene ostavljaju jak utisak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm, možda se varam, ali čini mi se da su "Stranac" i "Mit o Sizifu" objavljeni (a i pisani) različitih godina, konkreno, ovo drugo godinu dana kasnije nego što si navela. Pri tom, obe knjige su napisane nešto ranije. No dobro, to zaista nije važno za ovu temu, a komentar potpuno stoji jer su ta dela bila napisana jedno za drugim u razmaku manjem od godinu dana. Svakako, dela su zaista povezana kroz zajedničku filozofsku tematiku apsurda.

A što se utiska tiče, ako se zanemari subjektivnost njegovih ličnih stavova, zašto misliš da on greši?

Kakvo je tvoje mišljenje o drami "Čekajući Godoa"? Slažeš li se da život čoveka često liči na sudbinu Vladimira i Estragona koji čekaju nešto što nikada neće doći?

• 1Ovo se svidja korisniku: anadjals
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potrazi na Google-u,i videces godinu...
Mislim da gresi u samom njegovom pogledu na zivot,na ljude.Imam osecaj kao da ni ne pokusava da otkrije lepotu zivota,kao da ne zeli da primi ljubav koju mu ljudi daju.Nema pozitivan stav prema zivotu i od svega pravi totalni mrak.
Hmmm,moje misljenje o drami je to da je veoma i zbunjujuca.Njihovo čekanje predstavlja besciljnost i besmislenost ljudskih postupaka i ponašanja.Njihovi dijalozi su mi nekako prazni.
Eh sad,kako se uzme,to sve zvisi od osobe do osobe.Mislim da se to najcesce desava u ljubavi.Ja licno ne poznajem ljude sa takvim stavom i ponasanjem,ali ih definitivno ima.