Kafka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MALA BASNA

"Ah", rece mis, "svet se svakog dana sve vise suzava. Isprva je bio toliko sirok da me je bilo strah; trcao sam i trcao, i osetio se srecan kad sam najzad desno i levo u daljini video zidove; ali ti dugacki zidovi toliko brzo hitaju jedan ka drugome da se ja nalazim vec u poslednjoj sobi, a onde u uglu ceka klopka u koju cu utrcati." - "Treba samo da promenis pravac trcanja", rece macka i pojede ga.

***

Ovo je jedna od, po mom misljenju, nedovoljno poznatih prica Franca Kafke, mog omiljenog. Covjeka koji je tako savrseno znao da opise bezizlaznost, beznadje...

- Ima li na ovom svijetu nade?
- Ima, beskrajno mnogo nade... samo ne za nas...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KUCI I KAFKA

(Iz govora Elizabet Kostelo)

"Godine 1912. Pruska akademija nauka osnovala je na ostrvu Tenerife eksperimentalnu stanicu namenjenu ispitivanju mentalnih sposobnosti čovekolikih majmuna, u ovom slučaju šimpanza. Postaja je delovala do 1920.

Među naučnicima koji su tamo radili bio je i psiholog Volfgang Keler. Keler je 1917. objavio monografiju pod naslovom Mentalne sposobnosti čovekolih majmuna , gde je opisao svoje eksperimente. U novembru iste godine Franc Kafka je objavio svoj Izveštaj jednoj akademiji. Da li je Kafka prethodno čitao Kelerovu knjigu, ja ne znam. On sam ne pominje je ni u pismima ni u dnevnicima, a njegova biblioteka nestala je tokom nacističke ere. Dvestotinak njetgovih knjiga iskrslo je ponovo 1982. Kelerova knjiga nije među njima, ali to ništa ne dokazuje.

Ja nisam stručnjak za Kafku. Štaviše, uopšte nisam stručnjak. Moj status na ovome svetu ne zavisi od tačnosti ili netačnosti moje pretpostavke da je Kafka čitao Kelerovu knjigu. Ali volela bih da verujem da jeste, a hronologija govori da je moja spekulacija barem u domenu mogućeg.

Prema njegovoj vlastitoj priči, Crveni Petar je negde u afričkom zaleđu pao u ruke lovaca specijalizovanih za trgovinu majmunima, a potom je morem prebačen u neki naučni institu. Isto je bilo i s majmunima s kojima je radio Keler. I Crveni Petar i Kelerovi majmuni nakon toga su prošli jedan deo obuke s ciljem da se humanizuju. Crveni Petar je svoje škole završio s blistavim uspehom, mada je za to platio duboko ličnu cenu. Kafkina pripovetka bavi se tom cenom: u čemu se ona sastoji doznajemo kroz ironiju i ono što je u priči prećutano. Kelerovi majmuni nisu se tako dobro pokazali. No stekli su, ipak, mrvicu obrazovanja.

Ispričaću vam ponešto od onoga što su majmuni na Tenerifi naučili od svoga tutora Volfganga Kelera, posebno Sultan, njegov najbolji učenik, u izvesnom smislu prototip Crvenog Petra.

Sultan je sam u svome kavezu. Gladan je: hrana koja je ranije bila redovna neobjašnjivo je prestala da stiže.

Čovek koji ga je hranio ali ga više ne hrani razapinje neku žicu s kraja na kraj kaveza, na tri metra iznad zemlje, i o nju kači pregršt banana. U kavez dovlači tri drvena sanduka. Onda nestaje, zatvarajući kapiju za sobom, mada je i dalje negde u blizini, odaje ga miris.

Sultan zna: Sad se od tebe očekuje da misliš. Zato su one banane tamo gore. Banane su tamo da te navedu da misliš, da se vineš do krajnjih granica svoga mišljenja. Ali šta da misliš? Pomišljaš: Zašto me izgladnjuje? Pomišljaš: Šta sam učinio? Zašto je prestao da me voli? Pomišljaš: Zašto mu više ne trebaju ovi sanduci? Ali ništa od toga nije prava misao. Čak i neka složenija misao - na primer: Koji mu je đavo, kakvu li on to iskrivljenu sliku ima o meni, kad veruje da mi je lakše da dohvatim bananu okačenu o žicu nego da je uzmem sa zemlje? - i ta je pogrešna. Prava misao koju sad treba misliti glasi: kako da upotrebiš sanduke da bi dohvatio banane?

Sultan dovlači sanduke ispod banana, ređa ih jedan na drugi, penje se na kulu koju je sagradio i skida banane. Pomišlja: Hoće li sad prestati da me kažnjava?

Odgovor glasi: Ne. Sutradan čovek kači o žicu novu pregrš banana ali sanduke puni kamenjem tako da su preteški za vučenje. Ne treba misliti: zašto je sanduke napunio kamenjem? Treba misliti: Kako da upotrebiš sanduke da bi dohvatio banane uprkos tome što su puni kamenja?

Polako nazireš kako radi čovečiji um.

(...)

Sve dok misli pogrešne misli, Sultan gladuje. Gladuje sve dok ga grčevi u praznom stomaku ne privole da pomisli pravu misao, naime, kojim putem da se domogne banana.
(...)

Pri svakom novom obrtu Sultan je prisiljen da misli manje zanimljivu misao. Od izvorne čistote spekulacije (Zašto se ljudi ovako ponašaju?) nemilosrdno ga upućuju ka nižem, praktičnom, instrumentalnom razumu (kako da upotrebiš ovo da bi se domogao onoga?), i prihvatanju samog sebe prevashodno kao organizma određenog apetitom koji se mora utoliti. Iako čitava njegova životna storija, od dana kad mu je majka ubijena a on zarobljen, preko onog putešestvija u kavezu, pa do tamnovanja u ovom ostrvskom logoru i sadističkih igara koje se tu izvode s hranom, njega navodi da postavlja pitanja o kosmičkoj pravdi i mestu ove kažnjeničke kolonije u svemiru, jedan pažljivo smišljeni psihološki režim odvlači ga od etike i metafizike i usmerava ka skromnijim oblastima praktičnog razuma."

Itd... Kuci, Životi životinja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S Kafkom sam bio na izložbi francuskih slikara u izložbenoj sali na Grabenu. Tamo su bile Pikasove slike: kubističke mrtve prirode i ružičaste žene sa ogromnim stopalima.
„Evo raspuštenog deformatora“, primetih.
„Ne verujem“, reče Kafka. „On naprosto beleži izobličenja koja još nisu prodrla u našu svest. Umetnost je ogledalo koj ’žuri’ kao neki časovnik – ponekad.“

***

Franc Kafka bi uvek imao začuđeno lice kada bih mu govorio da sam bio u bioskopu. Jednom sam na promenu izraza na njegovom licu reagovao pitanjem: „Vi ne volite bioskop?“
Posle kraćeg razmišljanja, Kafka je odgovorio:
„Zapravo nisam o tome nikada razmišljao. Film je, doduše, veličanstvena igračka. Ali, ja je ne podnosim, jer sam možda suviše ’vizuelan’. Ja sam čovek očiju. No, film remeti gledanje. Brzina kretanja i brza izmena slika prisiljavaju ljude na stalno previđanje. Pogled ne ovladava slikama, nego ove ovladavaju pogledom. One preplavljuju svest. Film znači uniformisanje oka, koje je dosad bilo golo.“
„To je strašna tvrdnja“, primetih. „Oko je prozor duše, veli češka poslovica.“
Kafka potvrdi.
„Filmovi su metalne prozorske roletne.“

***

„Potpuno sam nesposoban kao činovnik“, jadikovao je doktor Kafka kada sam ga jednom zatekao u kancelariji, pored pisaćeg stola, sumornog lica. „Nijedan spis ne mogu valjano da sredim. Sve kod mene visi.“
„Ništa od toga ne primećujem“, rekoh. „Na Vašem stolu nema ničega.“
„Baš to“, odvrati doktor Kafka i sede. „Koliko god sam kadar, svaki spis brzo prosleđujem dalje. No, time s njim za mene nije gotovo. Pratim ga nadalje u mislima. Od jednog do drugog odeljenja, od pisaćeg stola do pisaćeg stola, preko lanca ruku, sve do adresata. Moja mašta neprestano iznova probija sva četiri zida ove kancelarije. No, zbog toga moj se horizont ne širi. Naprotiv, sužava se. I ja sa njim.“ – Bolno se nasmeši. – „Ja sam malo smeća, pa čak ni to! Ne mrvi me točak nego točkići. Puko sam ništavilo, na dnu lepljive alveole nekog činovnika Osiguravajućeg zavoda.“
Prekinuo sam ga: „Kratko i jasno – kako veli moj otac – činovnički život je pasji život!“
„Da“, potvrdi doktor Kafka. „Samo što ni na koga ne lajem, a i ne ujedam. Kao što znate – ja sam vegetarijanac. Takvi žive jedino od sopstvenog mesa.“

***

Mladi F.V. ubio se zbog nesrećne ljubavi. Govorili smo o tome.
Tokom razgovora je Franc Kafka rekao: „Šta je ljubav? To je, ipak, veoma prosto! Ljubav je sve što intenzivira, proširuje, obogaćuje naš život. I u visinu i u dubinu. Ljubav je neproblematična kao što je neproblematično saobraćajno sredstvo. Problematični su samo vozači, putnici i drum.“

***

Otac mi je za rođendan poklonio pesme Georga Trakla.
Franc Kafka mi je ispričao da se Trakl otrovao da bi izmakao ratnim užasima.
„Dezertiranje u smrt“, primetio sam.
„Imao je suviše mašte“, reče Kafka. „Zato nije mogao da podnese rat, do koga pre svega dolazi iz ogromnog nedostatka mašte.“

Dopuna: 24 Feb 2006 16:16

PS. Iz knjige "Razgovori s Kafkom" (Gustav Janouh)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali "U dubini duše, Sultana uopšte ne zanima problem sa bananama. Prinuđen je da se njime bavi samo zato što je eksperimentator toliko zadrt. Pitanje koje ga uistinu opseda, kao što opseda i pacova i mačku i svaku drugu životinju zatočenu u paklu laboratorije ili zoološkog vrta, glasi: Gde je dom, i kako da tamo stignem?

Osvrnite se i premerite razdaljinu koja Kafkinog majmuna, u smokingu sa leptir-mašnom i svežnjem beleški za predavanje, deli od one žalosne robijaške povorke koja se vije po tenerifskom logoru. Kako je Crveni Petar daleko dogurao! Imamo, svejedno, pravo da pitamo: Da bi postigao tu čudesnu hipertrofiju intelekta, da bi savladao etikeciju sale za predavanja i akademske retorike, čega je morao da se odrekne? Odgovor glasi: Mnogo čega, između ostalog i potomstva, nasleđa. Ako bi se držao zdrave pameti, Crveni Petar nikad ne bi imao dece. Jer s onom očajnom, poluludom majmunicom s kojom tamničari, u Kafkinoj pripovesti, pokušavaju da ga spare, mogao bi začeti samo neko čudovište. Dete Crvenog Petra jednako je teško zamisliti kao i dete samoga Franca Kafke. Hibridi su, ili bi trebalo da budu, sterilni; a Kafka je i sebe i Crvenog Petra video kao hibride, kao čudovišne misleće naprave neobjašnjivo ugrađene u patnička životinjska tela. Razrogačeni pogled koji srećemo na svim sačuvanim Kafkinim fotografijama jeste pogled suštog iznenađenja: iznenađenja, zapanjenosti, uzbune. Od svih ljudi na kugli zemaljskoj Kafka je najnesigurniji u svoju ljudskost. I ovo, kao da govori: ovo je Božje obličje?"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kafka je najbolji samo zbog toga sto je svima priznao koliko su mali:)