Paolo Koeljo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogu se zborese za Alhemicarot, pa duri i luge sto ne procitale dve knigi vo zivotot, mi go baraa na zaem
licno, ne e nesto posebno, Veronika... e mnogu podobra i podlaboka kniga.

Ali toa ti e...., reklama radi svoje

• 2Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, malostopalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se ne varam, covek je poceo pisuci tekstove za pop pesme, nesto kao Marina Tucakovic, a zavrsio kao visokotirazni globalni mislilac sa instant filozofijom za masovnu upotrebu. (Sada bi me moja rodjena sestricina, veliki Koeljov fun i studentica filozofije, zasigurno pljunula!) Ali, kao sto lepo rece M. Eliade u drugom kontekstu, ono sto je u modi ne moze unistiti ni jedna kritika, ili pak T. Pancic glede naseg Pavica: covek je institucija, i tacka. Mitema, ikona ili suvenir 20. veka? Koeljo je FENOMEN, antropoloski i kulturoloski posmatrano, mozda podjednako zanimljiv kao i kultura kica koju demokratski konzumiramo svi, bar ponekad... jer kic je po definiciji lep, dopadljiva imitacija zivota... a pravi zivot je, zna se, uvek negde drugde, gde nema nas. Paraliteratura svoj uspeh duguje anonimnim nevidljivim usamljenim gomilama koje sede ispred ekrana i gutaju poruke... Ali, da ne davim, knjige se pisu i citaju radi ''zadovoljstva u tekstu'', bartovski receno. Svi tezimo principu zadovoljstva. U to ime ja vas pozdravljam i odoh da citam Monteskjeova ''Persijska pisma''...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez obzira sto je zadnji post napisan odavno ne mogu da odolim,a da ne napisem nesto...Veoma mi je zao sto nisam malo ranije pocela da citam Koelja iako sam odavno cula za njega...Imam 14 godina i Koelja smatram najboljim piscem sad bih trebala da pocnem da citam knjigu ,,11 minuta"...Dok je moja sestra citala njegove knjige ja sam slusala i knjiga ,,11 minuta" mi se najvise dopala kao i ,,Zahir"...Obozavam ovaj deo:

-Otvorila je tašnu i pronašla hemijsku olovku koju je kupila u supermarketu.Ali sve je moglo da posluži.
«Ovo je za tebe.Kupila sam je s namerom da pravim beleške o upravljanju imanjima.Koristila sam je dva dana,dok se nisam umorila od pisanja.Na njoj je sačuvano malo mog znoja,moje koncentracije,moje volje i ja ti je sada poklanjam.Umesto da ti kupim nešto što bi voleo da imaš,dajem ti nešto što je moje,istinski moje.Poklon.Znak poštovanja osobe sa kojom sam,dokaz koliko mi je stalo što sam sa njom.Sada ta osoba ima jedan deo mene,koji sam joj dala po slobodnoj volji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Maj 2009 20:11

procitala sam sve njegove knjige osim zahira,mislim da nije tacno to sto kazu da kopira samog sebe,vec jednostavno to je opn sam u svojim knjigama ili bolje reci pretrazivanje nekog smisla zivota,traganje za srecom i sl.pa logicno je da knjige imaju slicnosti.Znam to jer i ja pisem knjigu i znam da kad bih pisala drugu da bi imala iste ideje ,ista istrazivanja ,mozda kroz neke druge teme....nisam htjela da pametujem samo da docaram zasto ljudi tako olako govore o sl.icnosti njegovih djela.Meni je to sasvim ok.Sve su dobre ali bih izdvojila''jedanaest minuta''.

Dopuna: 22 Maj 2009 20:54

ne slazem se sa clanovima koji kazu da jedanaest minuta govori povrsno i plitko o prostituciji vec naprotiv....[ali postujem tudje misljenje].izdvicu nesto sto je meni jako posebno i zivotno u toj knjizi iz marijinog dnevnika; bese jednom jedna ptica.Ibese ukrasena parom savrsenih krila i svetlucavim,sarenim i cudesnim perjem.Najzad,bese to zivotinja stvorena da leti slobodno na nebu,i da raduje svakoga ko bi je posmatrao. Jednog dana,jedna zena vide pticu i zaljubi seu nju.Posmatrase njen let usta otvorenih od cuda,dok joj je srce brzo lupalo a oci sjajile od uzbudjenja.Pozva je da lete zajedno i obe putovase nebom u potpunom skladu.Zena se divila ,obozavala i slavila pticu.Ali onda pomisli;mozda ptica zeli da upoznadaleke planine!I zena se uplasi.Uplasi se da se nikada nece osecati isto s nekom drugom pticom i oseti ljubomoru na sposobnost letenja koje je ptica imala.I oseti se usamljenom.I pomiosli:"spremicu zamku.Cim se ptica sledeci put pojavi nikada vise nece otici.'' ptica koja je takodje bila zaljubljena,ponovo dodje sledeceg dana,upade u zamku,i ostade zarobljena u kavezu. Svakog dana gledal;a je pticu.Tamo bese predmet njene strasti,i ona ju je pokazivala svojim prijateljicama koje primetise:''ti si osoba koja ima sve".U medjuvremenu,pocela je da se dogadja neobicna promena:kako je pticu posedovala,i vise nije imala potrebu da je osvaja poce da gubi interesovanje za nju.ptica ne mogavsi da leti i izrazi svoja zivotna osecanja,poce da bledi,da gubi sjaj,postade ruzna-i zena joj vise nije poklanjala paznju,osim dok ju je hranila i ciostila kavez.....Jednog lepog dana,ptica uginu.Ona se duboko rastuzi,i zivot je provodila misleci na nju.Ali nije se secala kaqveza,vec samo onog dana kada ju je ugledala prvi put kako leti zadovoljna medju oblacima. i kada bi samu sebe osmotrila,shvatila bi da je ono sto ju je toliko dirnulo bila pticija sloboda,snaga krila u pokretu,a ne njeno fizicko telo. Bez ptice njen zivot je izgubio smisao i smrt pokuca na njena vrata,''zasto si dosla?''upita ona smrt. ''Da bi ponovo mogla da letis na nebu zajedno sa pticom'',odgovori smrt.''Da si joj dozvolila da zauvek leti,volela bi je i divila joj se jos vise;ali sada sam ti ja potrebna da bi je ponovo srela.[/i][/b][/u]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

prvo, da bih ostvarila pravo na komentarisanje, da kazem da sam procitala: alhemicar, maktub, brida, veronika je odlucila da umre, na obali reke pjedre sedela sam i plakala, peta gora, djavo i gospodjica prim, zahir, i vestica iz portobela. valjda nista nisam zaboravila.

meni je koeljo bio mnogo fascinantniji pre koju godinu, kada sam imala 14 ili 15 godina. favoriti su mi veronika, vestica iz portobela i alhemicar.

mislim da je koeljo pametan covek, koji je to iskoristio- svoju mudrost deli sa drugima na vrlo jednostavan nacin, dostupan vecini ljudi. ne bih rekla da su mu romani plitki, vec da on sazima misli, pa nekome mogu izgledati plitko, a neko iz njih moze da izvuce najbitniju poruku svog zivota. to sto je on plus i biznis genije, pa su mu knjige najprodavanije je druga stvar, to je neka vestina "pakovanja" filozofije za siroku upotrebu.
primetila sam, doduse, da mu se stil razvijao i vidi se da su mu najskorije knjige ozbiljnije, i ne donose onakav srecan kraj na koji smo navikli, vec neocekivano ostvarenje svrhe ljudskog zivota. u svakom slucaju, trudi se da nam pokaze nase potencijale, sto je vrlo bitno, ali to nije lako uvideti kod sebe, a ostati dovoljno prizeman.

anyway, svaka knjiga daje coveku isti broj slojeva, samo svako dodje do onog koji mu "odgovara" da sazna u tom periodu zivota. ali, mislim da pronalazenje te dubine ne govori o nasoj pameti ili ne daj boze, zrelosti, prosto o fazi u kojoj smo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pročitala sam sve njegove romane.
Najviše su mi se svideli "Peta gora" i "11 minuta".

"Veronika je odlučila da umre" mi je bio nekako bljutav a "Zahir" previše blizak da bih ga pročitala sa previše aktivnom pažnjom, težak.

U principu mi se sviđa poruka njegovih tekstova i vera u život, ljubav, dobrotu.
Nada i želja prožimaju redove njegovih romana i često sam nakon čitanja nekog njegovog romana dolazila do onog "aha" efekta koji budi veću želju za životom i spoznaju smisla .

• 2Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, malostopalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::Ako se ne varam, covek je poceo pisuci tekstove za pop pesme, nesto kao Marina Tucakovic, a zavrsio kao visokotirazni globalni mislilac sa instant filozofijom za masovnu upotrebu. (Sada bi me moja rodjena sestricina, veliki Koeljov fun i studentica filozofije, zasigurno pljunula!) Ali, kao sto lepo rece M. Eliade u drugom kontekstu, ono sto je u modi ne moze unistiti ni jedna kritika, ili pak T. Pancic glede naseg Pavica: covek je institucija, i tacka. Mitema, ikona ili suvenir 20. veka? Koeljo je FENOMEN, antropoloski i kulturoloski posmatrano, mozda podjednako zanimljiv kao i kultura kica koju demokratski konzumiramo svi, bar ponekad... jer kic je po definiciji lep, dopadljiva imitacija zivota... a pravi zivot je, zna se, uvek negde drugde, gde nema nas. Paraliteratura svoj uspeh duguje anonimnim nevidljivim usamljenim gomilama koje sede ispred ekrana i gutaju poruke... Ali, da ne davim, knjige se pisu i citaju radi ''zadovoljstva u tekstu'', bartovski receno. Svi tezimo principu zadovoljstva. U to ime ja vas pozdravljam i odoh da citam Monteskjeova ''Persijska pisma''...

Ovo cu istaci,i dodati:

Da li ce vas zacuditi neko ko slusa Cecu i Schumanna?Tako i ja moram negodovati kad vidim da Koelja i De Mela postavljate u prve redove sa Kisom,Crnjanskim,Igoom...Gorder,Koeljo rame uz rame sa Raselom,Hajdegerom,Sopenhauerom,Kjerkegorom...

Nije opravdanje ni da je Koeljo dobar za prve citalacke korake.Eto,za taj uzrast je prikladniji Hese.Pa sve to sto je Koeljo ikad napisao,reci ce jedan Markes ili Borhes u 3 recenice,i plus nas gratis uvesti u svoj magijski svijet,iz kog nikad necemo sasvim izici.Ne,Koeljo nije dobar ni za plazu,radije gledajte u plavo nebo ili more.

I jos-ako ste uzeli neku knjigu,podvukli par pasusa,stavili zvjezdice i uzvicnike,i potom zatvorili,ako se niste vracali jos desetinu puta,prevrtali recenice,ustajali iz sna da nesto zapisete,davali je prijateljima i umornim roditeljima i potom razglabali do sjutra o izvjesnoj ideji,onda je,plasim se reci ali hocu,niste ni citali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Коељова сабрана недела би имала смисла када би се од њих направио стрип, и то под условом да је стрипоцртач врхунски уметник. Тад би ствари дошле на своје место:
Цртач би исказао таленат и не би морао да прати фабулу, могао би да црта шта год хоће.
А текст!?
Па текста не би ни било. Непостојање текста би било оправдано његовим бесмислом.


''Досадан је понекад бескрајно.''
Исидора Секулић

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovih dana čitam "Veronika je odlučila da umre", a pošto sam relativno skoro počela da ga čitam, od njegovih dela pročitala sam "Na obali reke Pjedre, sedela sam i plakala", "Veštica iz Portobela" i "11 minuta".

Njegova dela bih ocenila kao laka za čitanje, sa ponekom dobrom porukom...
Od dela koja sam pročitala najviše sam se razočarala čitajući "Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala" i to zato što on u tom romanu zauzima stav da ljubav treba samo davati a ne očekivati ljubav zauzvrat... Lično, smatram da je to nemoguće, svi mi smo sebični i svi mi hoćemo da ako nekog volimo taj neko voli nas...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо ме је Пауло Коељо увео у свет књижевности.
Прочитао сам Пету Гору, Алхемичара, Ђаво и госпођица Прим, Једанаест минута и тренутно читам Победник је сам.
Неоспорно је да је добар писац. Има одређену дозу филозофије, али не "претерану".
Свакако интересантно штиво за читање, када се налазите у ситуацијама када вам је потребан подстрек да опет кренете напред.
Препоручио бих га сваком, јер свако га и може читати и разумети, опет, само на себи својствен начин.