Stranac - Alber Kami

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesatno, kako se za jednu bezosjecajnu osobu, Mersault izvinjava za smrt svoje majke.

Kao da mu je to tolika neugodnost, kao da je njegova greska. Ili je on ipak smatrao da nije ucinio dovoljno za nju dok je bila ziva, pa ga sada griza savijesti stize i nagriza (?). Mislim da nije to, jednostavno me ne dotice kao neko ko bi imao sposobnost osjecanja za bilo koga. Koliko sam ja shvatila, njemu je smrt majke dosla kao neplanirana (ne po pitanju predskazanja) nego vise kao neplanski po pitanju njegovog svakodnevnog zivota i njegove rutine, koju je morao da promijeni, da putuje na sahranu svoje majke. Kao neki teret.

Odnos koji je imao prema svojoj djevojci. Ne sam odnos, nego njegovo emotivno shvatanje (ako tako sto kod njega postoji) veze. Cudan neki tip.

Hladan, nezainteresovan, svojevoljan, istrajan u svojim idejama (sto i nije tako lose kao "osobina" ali u kombinaciji sa ostalim karakteristikama lika, recept za covjekolikog robota), nekako mi djeluje kao da mu zivot nema nikakvog znacenja. Mislim, cinjenica da mu je umrla majka, da ga djevojka navodi na brak, zlocin, kazna ... to sve njega ne tangira, kao ni proslogodisnji snijeg.

Ne razmislja o posljedicama svojih postupaka. Mada ima vremena da o njima razmisli, da pokusa da shvati da mogu (i da ce najvjerovatnije) postojati posljedice zbog ucinjenog djela (da li je to samo pisanje pisma za komsiju, ili ubijanje drugog covjeka). On cini nesto iz jednostavnog razloga "nemam razloga da to ne ucinim". Ne znam da li bi ga okarakterisala kao nemoralnog covjeka. Mislim da njemu nedostaje moral kao poluga/osnova. On je jedan on onih sto nit' smrdi - nit' mirise. Najgora vrsta.

Djelo, po mom nekom shvatanju, manjka osjecanja (moja pokretacka snaga). Shvatam ja da postoji nesto dublje od samog pocinjenog gnusnog djela, da se i takav covjek zapita o "slobodi", smislu svega pa cak i zivota. Vjerovanju - odnosno - nevjerovanju u spas duse njegove, Kami nije da nam nije dao nesto za razmisljanje, ali se ja jednostavno nisam mogla pronaci u djelu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sećam se jedne rečenice (neću citirati ) smetalo mu je sunce. Sunce je toliko pržilo, sve je to zbog sunca. Zločin počinjen eto samo tako. Čini mi se da je Kami dao dogadjaj kao okvir, a posmatrač je i on i glavni lik shvatanja ili neshvatanja ljudi iz dela, kao i nas kao čitalaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala u životu, a potpuno sam zaboravila na nju.
Ta priča o otuđenju je toliko živa i aktuelna i neverovatno pokreće na razmišljanjei preispitivanje.

Hvala ...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se bojim ljudi poput njega....kad onako ničim ne mrdaju i sve im je svejedno. Bijela kafa i dobra večera je vrhunac života. Ljudi...šta su to ljudi, jel oni služe nečem?

" Uveče je Marija došla po mene i pitala me da li hoću da se oženim s njom. Kazao sam da mi je to svejedno i da bismo mogli to učiniti ako ona tako želi.
Htela je onda da zna da li je volim. Odgovorio sam, kao što sam jednom to učinio, da to ništa ne znači, ali da je ja, po svoj prilici ne volim.
Zašto bi se onda oženio sa mnom-kazala je.
Objasnio sam joj da to nema nikakve važnosti i da, ako ona to želi, mi se možemo venčati.
Htela je prosto da zna da li bih ja prihvatio ovakav predlog da mi ga je učinila neka druga žena za koju bih bio vezan na isti način.
Kazao sam: Naravno.
Zatim sam joj pričao o predlogu mog poslodavca i Marija je kazala da bi volela da vidi Pariz. Saopštio sam joj da sam u njemu nekad živeo i ona me zapitala kakav je.
Kazao sam joj: Prljav. Ima golubova i crnih dvorišta. Ljudi imaju belu kožu."

Ne razumjem, kao da nije bio konektovan sam na sebe, a opet, tražih dijelove u kom bih mu mogla otkrit manjak inteligencije, ali ništa...

Dio koji mi se dopao:

"Čak i na optuženičkoj klupi čoveku je uvek zanimljivo da sluša o sebi. Dok me je državni tužilac optuživao, a moj advokat branio, mogu da kažem da je bilo više reči o meni, nego o mom zločinu.
Da li su se njihova izlaganja, uostalom, baš toliko razlikovala? Advokat je dizao ruke i govorio da je optuženi kriv, ali ga je pravdao.
Tužilac je pružao ruke i ukazivao na krivicu, ne opravdavajući je. I pored svih mojim briga, dolazio sam u iskušenje da se umešam, a moj advokat mi je tad govorio: Ćutite, to je najbolje u vašem slučaju."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danasnje drustvo pravi od nas ovakve likove,potpuno bezosecajne za sebe i druge

• 2Ovo se svidja korisnicima: KlinkaPalacinka, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadam se da za diskusiju nikada nije kasno.

Ne sviđa mi se knjiga. Ne znam zašto, ali mom karakteru smeta kad je neko u potpunosti ravnodušan. Što ne znači da ja nemam tih faza. Samo mi ne traju ceo život, baš kao u Mersoovom primeru. Cela knjiga mi je jednostavna, možda će sad svi krenuti na mene drvljem i kamenjem, ali imala sam utisak da sam potrošila nekih sat vremena svog života ni za šta. U jednom trenutku sam mislila da nisam naučila ništa korisno. Onda sam shvatila da sam naučila da ja nisam kao Merso niti mogu da budem kao on.

Najviše me je zapanjio deo kada je imao susret sa sveštenikom.
"Što se mene tiče smrt drugih, ljubav jedne majke, što me se tiče njegov Bog, život za koji se netko odlučio, sudbina koju je odabrao, kad jedna jedina sudbina odabire mene i sa mnom na milijarde povlaštenih koji, kao i on, tvrde da su mi braća..."

• 2Ovo se svidja korisnicima: Isidora01, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radimo isto što i likovi u knjizi - sudimo mu zato što nije plakao na sahrani svoje majke.

Knjigu volim, baš kao i temu apsurda.

"Kazala mi je: 'Ako čovek ide polako može da dobije sunčanicu. Ako ide prebrzo, oznoji se i u crkvi nazebe.' Bila je u pravu. Izlaza nije bilo."


@saten
Citat je reakcija na licemerje, kog je svet pun. Dobro je pitanje da li se prepoznajemo u njegovom liku, odnsono da li možemo da ga razumemo, i još više, da li možemo da saosećamo sa njim. Samo što je moj odgovor - da.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naprotiv, ja ga nisam osudila što nije plakao. Prva ja ne plačem na sahranama, plačem kad sam sama. Ne volim da plačem pred svetom.

Ja mu samo zameram njegovu ravnodušnost u svemu. Ubio je čoveka, pa dobro. Sudi mu se, možda će biti osuđen na smrt, njemu je svejedno.

Ne mogu da ga razumem. Ne mogu da razumem da ne postoji želja da se bori. Ne mora nešto ekstremno da menja svet. Imam utisak kao da je on na stanici i gleda kako voz (život) prolazi kraj njega a on ne učestvuje u istom, već je samo posmatrač.

Verovatno ova knjiga još uvek nije za mene. Možda je potrebna još koja godina.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, Isidora01, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Saten, nisam mislila bukvalno na plakanje, već upravo na tu njegovu ravnodušnost, odnosno na ono što mi doživljavamo kao ravnodušnost i bezosećajnost. A tokom cele knjige on majku stalno zove "mama". I sećam se detalja kada je čuo komšiju kako plače zbog psa, i kada je pomislio kako bi i on možda trebalo da plače za mamom.

Šta sve činimo iz navike, šta zbog utvrđenih društvenih normi, zato što tako treba i zato što smo tome naučeni? I koliko smo spremni da iskreno preispitamo sebe i svoje postupke? Knjiga postavlja strašna pitanja, a unapred nam odgovara da izlaza nema.

Ne čekaj godine, pročitaj je ponovo kroz nekoliko meseci, ako budeš imala volje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam ovako jedno pitanjce, nisam ulazio bas cesto u Knjizevni deo, ali da vas pitam nesto...

Da li bih ja mogao da postavim ovde svoj sastav/misljenje/stav/text o ovom delu?