offline
- mcrule
- Legendarni građanin
- Michael
- Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
- Pridružio: 21 Feb 2010
- Poruke: 16934
- Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W
|
Alber Kami
“Stranac”
Odbrana/osuda Mersoovog postupka
Znacaj porodice, u većini slučajeva, presudan je za svakog mladog čoveka.
Odnos koji u detinjstvu izgradimo sa ocem, majkom, bratom, sestrom ili, pak, ne izgradimo, karakterisaće naše dalje ophođenje prema ljudima.
Smatram da je Mersou majka značila mnogo više, nego što je želeo da prizna. Zapravo, on nikada i nije želeo da razmišlja o stvarima koje bi ga emocionalno uzbudile.U njegovom mirnom, usporenom, bezbrižnom svetu sve se savršeno uklapa.Uživa u ženama, suncu, moru, leškarenju... Prijatelje ne bira. Ljudi njemu prilaze, a on, kao što sam kaže, nema razloga da traži od njih suprotno. Merso poseduje svest oslobođenu predrasuda i strasti. U njoj postoji mesta samo za čulna uživanja,hedonizam. Ali ako ga pitate o njegovoj mami, on počinje da se meškolji, naglašava da mu je neprijatno razgovarati na tu temu i tu se razgovor završava. Merso je imao svoju istinu. Nije živeo, on je dopustio da ga nosi, odnosi, kida vreme. Nije delio svoj život ni sa kim, nije osuđivao, nije osećao.... Pitam se da li mi imamo toliko pravo, toliku slobodu, da zanemarimo sve oko sebe, a opet i samo sebe, nesvesno davimo, gasimo i unistavamo.Divim se njegovoj iskrenosti, njegovom povlačenju (jer ja to doživljavam kao povlačenje, mislim na njegovu ravnodušnost), ali neke stvari vezane za Mersoa su toliko površne, da se zapitam koliko je iskrena njegova iskrenost?  I njegov uzbuđeni govor upućen popu, čini mi se u početku kao govor očajnog, razočaranog čoveka.
Na kraju, doduše, on se uzdiže iznad licemerja,laži i prljavštine ovog sveta. Ali zašto je sposoban da krene iz početka, zašto je sposoban za život, tek kada zna da mu je smrt zacrtana? Odgovor na ovo pitanje bi glasio da ne preduzima inicijativu zato što se emocionalno zatvorio, zato što nije nalazio smisao.
Smatram da čoveka određuje njegova energija, snaga, smelost kojom korača kroz život. Prkos kojim inati životu, nedaćama.
Merso ide miran u smrt uveren da ona nije ni u cemu gora od života, ni besmislenija, vec da je ona apsolutni kraj.
Kroz razmisljanje o problematici apsurda u delu prepoznajemo misli o pogubnom uticaju grada na modernu civilizaciju koja je izgubila dodir s prirodom, sa čistoćom pejzaža,umorna i neurotična, ne poznaje mir, vedrinu duha, blagost večeri. Moderan čovek postao je hladan, ciničan monstrum.Užasavanje koje covek izaziva svojom otvorenom ravnodušnošću očito je osecaj koji se pokazuje pred otkrićem besmislenosti, apsurda svog postojanja.
No applause is necessary  
|
