danil harms :)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

za one koji nisu citali, kao i za one koji jesu, malo duha legendarnog Harmsa i apsurda:

*PLAVA SVESKA BR. 10*

Bio jedan ridji covek koji nije imao oci i usi. Nije imao ni kosu, tako da su ga uslovno nazvali ridjim.

On nije mogao ni da govori jer nije imao usta. Nos takodje nije imao.

Stavise, nije imao ni ruke ni noge. Nije imao ni stomak, nije imao ni ledja, nije imao ni kicmu, nije imao ni jedan unutrasnji organ. Nije imao nista! Tako da nije jasno o kome je rec.

Bolje onda da o njemu vise i ne govorimo.

*STARICE KOJE ISPADAJU KROZ PROZOR*

Jedna starica se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razmrskala se.

Kroz prozor se nagnula druga starica da bi videla onu koja se razmrskala, ali je usled svoje preterane radoznalosti tako|e ispala kroz prozor, strmoglavila se i razmrskala.

Zatim je kroz prozor ispala treca starica, zatim cetvrta, zatim peta.

Kada je ispala i sesta starica, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam dosao na Maljcevsku pijacu gde su, kazu, jednom slepcu poklonili pleteni sal.

i do histerije smesno pismo prijatelju:

*pismo NIKANDRU ANDREJEVICU*

Dragi Nikandre Andrejevicu,

Primio sam tvoje pismo i odmah shvatio da je od tebe. Najpre sam pomislio da ono istovremeno i nije od tebe, ali samo sto sam ga otvorio, odmah sam shvatio da je od tebe, a pre toga sam mislio da ono nije od tebe. Drago mi je sto si se vec odavno ozenio, jer kada se covek ozeni onom kojom hoce da se ozeni, znaci da je postigao ono sto je hteo. Juce sam primio tvoje pismo i odmah pomislio da je to pismo od tebe, ali sam zatim pomislio da po svoj prilici nije od tebe, ali sam otvorio i video - bas od tebe. Vrlo je lepo od tebe sto si mi napisao pismo. Najpre mi nisi pisao, a zatim si mi odjednom napisao pismo, mada si mi vec i ranije, do onda kad mi jedno vreme nisi pisao, tako|e pisao. Odmah, cim sam primio tvoje pismo, zakljucio sam da je ono od tebe, a, zatim, veoma mi je drago sto si se vec ozenio. A to, kad covek pozeli da se ozeni, onda po svaku cenu i treba da se ozeni. Zato je meni veoma drago sto si se ti naposletku ozenio upravo onom kojom si hteo da se ozenis. I bas si dobro uradio sto si mi napisao pismo. Veoma sam se obradovao kada sam ugledao tvoje pismo. Cak sam odmah pomislio da je od tebe. Istina, dok sam ga otvarao, proslo mi je kroz glavu da nije od tebe, ali sam zatim, uprkos tome, zakljucio da je od tebe. Hvala sto si mi pisao. Zavaljujem ti na tome i veoma mi je drago zbog tebe. Ti mozda ne poga|as zasto mi je toliko drago zbog tebe, ali ja cu ti odmah reci zasto mi je zbog tebe drago. Drago mi je zato sto si se ozenio, i to upravo ono kojom si hteo da se ozenis. A to je, znas, veoma lepo ozeniti se upravo onom kojom zelis da se ozenis, zato sto tada upravo i postizes ono sto si hteo. Eto, upravo zato mi je tako drago za tebe. A tako|e mi je drago i zato sto si mi napisao pismo. Ja sam jos izdaleka zakljucio da je pismo od tebe, ali kako sam ga uzeo u ruke, pomislio sam: a zamisli da nije od tebe? I zatim sam mislio: ma ne, naravno da je od njega. Otvarao sam pismo i sve vreme mislio: da li je od tebe ili nije od tebe? da li je od tebe ili nije od tebe? I kad sam ga otvorio, video sam da je od tebe. Veoma sam se obradovao i odlucio da i ja tebi napisem pismo. Ima toliko toga da se kaze, ali bukvalno nema se vremena. Ono sto sam stigao, napisao sam ti u ovom pismu, o ostalom cu ti pisati kasnije, jer za to sad uopste nemam vremena. U krajnjoj liniji, dobro je sto si ti meni napisao pismo. Sada znam da si se vec odavno ozenio. Iz prethodnih pisama sam znao da si se ozenio, a danas sam opet video - cela je istina da se ozenio. I meni je veoma drago sto si se ozenio i napisao mi pismo. Odmah, cim sam ugledao tvoje pismo, istog casa sam zakljucio da si se opet ozenio. Ali, mislim se, to je lepo sto si se ti opet ozenio i napisao mi o tome pismo. Sad mi pisi ko je tvoja nova zena i kako je sve to ispalo. Prenesi pozdrav svojoj novoj zeni.

(? 1933)

citali smo ga u originalu na casovima ruskog u srednjoj, napravili predstavu, njegovu jelisavetu bam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поводом смрти Казимира Маљевича

Зауставивши млаз успомена,
Ти мотриш уоколо,поносом скрушивши лице.
Име ти је Казимир.
Ти мотриш како тамни сунце спасења твојега
Од лепоте као да су распукле горе земље твоје.
Нема трга да прихвати статуу твоју.
Дај ми очи своје!Отворићу окно на својој тинтари!
Што си, ти човече,поносом скрушио лице?
Само је мува живот твој и жеља је твоја-
масна клопа
Не сија сунце спасења твојега.
Гром ће ставити крај ногу шлем главе твоје
Пе је – мастионица речи твојих
Трр – жеља је твоја.
Агалтон – пусто сећање твоје.
Еј Казимире!Где је друга твоја?
Ни ње нема,и мастионица сећања твојег је ПЕ
Осам година је прокрцкало у ушима твојим,
Педесет минута је откуцало у срцу твојему,
Десет пута преотекла је река испред тебе,
Истрошила се мастионица жеље твоје ТРР и ПЕ.
''Ето ти на''-гобориш ти и сећање твоје Агалтон.
Ето те где стојиш и као да рукама размичеш дим.
Тамни поносом скрушени израз лица твојега;
Нестаје сећање твоје и жеља твоја ТРР.
17.мај 1935.
Данил Хармс-Шардам

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SANDUK

Covek tankog vrata uvuce se u sanduk, zatvori za sobom poklopac i poce da se gusi. "Evo", govorio je guseci se, covek tankog vrata, "gusim se u sanduku jer mi je vrat tanak. Poklopac sanduka je zatvoren i ne propusta vazduh. Gusicu se, ali poklopac sanduka svejedno necu otvoriti. Polako cu umiirati. Videcu borbu zivota i smrti. Bitka ce, i pri jednakim sansama, biti neprirodna jer smrt po prirodi pobedjuje, a zivot se, osudjen na smrt, samo bezizgledno bori s neprijateljem, do poslednjeg casa ne gubeci uzaludnu nadu. U toj borbi, koja ce se sad odigrati, zivot samo treba da prisili moje ruke da otvore poklopac sanduka. Videcemo ko ce koga! Samo sto se ovde uzasno oseca naftalin. Ako pobedi zivot, sve stvari u sanduku posucu krdzom. Evo, pocelo je: vise ne mogu da disem. Gotov sam, to je jasno. Vise mi nema spasa! I niceg uzvisenog nema u mojoj glavi. Gusim se!..."
"Jao! Sta je to? Sad se nesto dogodilo ali ne mogu da shvatim sta. Nesto sam video, ili sam nesto cuo..."
"A sta je sad to? Zasto li pevam? Izgleda da me boli vrat....Ali gde je sanduk? Otkud ja to vidim sve sto se nalazi u mojoj sobi? Nije valjda da lezim na podu? A gde je sanduk? "

Covek tankog vrata ustade i pogleda oko sebe. Sanduka nigde nije bilo. Po stolicama i krevetu lezale su stvari izvadjene iz sanduka, a sanduka nigde nije bilo.

Covek tankog vrata rece: "Znaci, zivot je pobedio smrt na nacin meni nepoznat."

30. januara 1937.