|
U staroj Persiji neki pekar je želeo da napravi isključivo dobar hleb, pa je zamesio med, ružino ulje i mlevene bademe. Bio je oduševljen ukusom onoga što je napravio, a nije ni pretpostavio da je napravio marcipan. Iz svoje prapostojbine, marcipan je stigao na Bliski Istok, a u Evropi ga je oko 1300.godine, napravio venecijanski poslastičar Bardut, na dan Svetog Marka. Kažu da je odatle i nastalo ime Marce panis, Markov hleb.
Marcipan se u početku prodavao u apotekama, pa mu je i cena bila visoka. Persijski lekar Razes je tvrdio da marcipan ojačava kičmu i razvija mozak. I evroposki lekari su marcipanu pripisivali lekovita svojstva. U Hamburgu je 1602.godine, otkrivena knjiga u kojoj se tvrdi da marcipan pomaže nervima, eliminiše glavobolju i da je odličan afrodizijak. Dugo godina ovaj desert bio je privilegija kraljeva i bogatih. U Lajpcigu i Libeku (Nemačka) zakonom je bila zabranjena upotreba marcipana za niže slojeve, a oni koji bi se usudili da ga probaju, bili bi strogo kažnjeni.
Danas je marcipan poznat u celom svetu i ne postoji zakon koji zabranjuje njegovu upotrebu. Na žalost, ovaj desert danas spada medju najskuplje, pa svi ne mogu da ga priušte.
Iz časopisa "Hrana"
|
