Arguse,
Možda si i u pravu, ali ja sam prestao da ga slušam kad je počeo da izdaje albume sa dnevnom politikom u pesmama. O njegovom današnjem opusu neka pričaju oni koji ga slušaju.
/off
RTS je napravila emisiju od 4 epizode o Ribljoj čorbi. Odgledala sam jednu i po epizodu, sasvim hipnotisana, gotovo otvorenih usta. Odavno je bilo da je RTS uradila ovako dobar dokumentarac. Potpuno autentična slika o radu grupe koje se ubraja u najbolje svih vremena na ovim prostorima. Potpuno autentična slika samog Bore, bez trunke ulepšavanja i bez izvrdavanja. Ne znam da li bi mladi sada mogli da shvate koliko su njegovi stihovi pre 30 godina bili udarac društvu koje se smatra komunističkim i koliko je histerija naroda uspela da ih drži podalje od zatvora i dovela do toga da čak dobiju i društvena priznanja. Divne su priče o tome da ih je, za pesmu Vetar duva, engleski producent odveo da se malo napiju, da bi onako pripiti mogli da potrefe atmosferu. Pa kako je Bora ostao budan cele noći da mu se oseti umor u glasu kad peva Dobro jutro. Ali nije bio zadovoljan, pa je probdeo još jednu noć. Tek tada je potrefio emociju. Pa kako su, za neku treću pesmu, svirali u limenke benzina.
Peca Popović (čini mi se) je pričao kako je Petar Luković, novinarski bog i batina za rokere tog vremena, potpuno isekao već drugi album. "Produkcija je loša, muzika je osrednja, tekstovi ne donose ništa novo, pevanje tek da može da prodje. Ali ova muzika nosi šarm Beograda i to joj je sasvim dovoljno." Da, bilo je dovoljno za dugogodišnju kolektivnu histeriju. Dovoljno da vam se i danas, kad slušate stare pesme, ježi koža. A i nove, bogami. Što se tiče perioda devedestih, kada je pisao te ratne albume, bio je to dug sebi. Ovakva priroda je uradila jedino što je mogla, morala je da istrese sav bes i očaj iz sebe kroz ono što ume da radi. Pesme nisu preživele, danas ih ne slušamo. I vuk sit i ovce na broju. Bora prošao kroz pakao stvarnosti i kao čovek i kao muzičar i opstao. Priča epizodu iz vremena kad je bio pomoćnik ministra za kulturu. Pošalju ga na Kosovo i on ispsuje svima sve moguće i na sav glas. Kad se vratio u Beograd, Kojadinović, bivši direktor Studija B i tadašnji Ministar kulturni, morao je da ga skloni. Kaže Bora: "Žena mu je rekla: Ako ti skloniš Boru, možeš da se skloniš i od mene. A ja mu kažem. Moje je da psujem, tvoje da me smeniš. Ne ide da pomoćnik ministra javno psuje. " I mirna bačka. To je to. Samo biti autentičan i sve dodje na svoje.
Ma, ljudi su u zabludi... Mocart je za ove danasnje "znalce" neuporedivo bice.
Kako moze takva karikatura od coveka da se poredi sa Mocartom !?
Inace, psovkama se ne moze nista uraditi. Pas koji laje - ne ujeda.
Citat:Kako moze takva karikatura od coveka
Zaista sad preterujes. Vec nam je poznato tvoje misljenje o Bori. Ok ne svidja ti se. Ipak okarakterisati ga kao karikaturu vec prelazi prag mislenja i prelazi u vredjanje i onih koji vole i razumiju sta Bora svojim naoko 'sarlatanskim' manirima kazuje. Upravo citajuci tvoj post osetila sam se kao prozvan "znalac".
Usporediti Mocarta i sa bilo kojim pop-rok pevacem je stvar neznanja..ali to nema veze sa Borom. Ne poredi se on sa Mocartom.
edit:
Tekst ove pesme ( znam vec sam ju postavljala jer za mene je ta pesma Bora) koja u sebi ima toliko istine napisao Bora Djordjevic i kupio me za ceo zivot..
Cak i one ratne pesme imale su svoj smisao i zaoku to su osetili oni koji su sve te turbulencije, jadove, ponizenja.. osetili na svojoj kozi..
Naivno je verovati da je nekada moglo da se "pljuje" po društvu, bez odobrenja vlasti, odnosno Službe bezbednosti, u vreme 100%-tne kontrole svih informacija. Da se razumemo, ja ga ne osuđujem zbog toga. Takvo je vreme bilo. Samo onaj ko veruje u vile i bajke može smatrati da je njemu bio omogućen prostor u medijima tek tako, zato što je "buntovnik". Tadašnjoj vlasti su upravo trebali takvi "pljuvači po potrebi".
Da se ne ponavljam, ovde je sve rečeno o tim "borcima za slobodu" i "protivnicima vlasti".
Ima pesama Riblje Čorbe koje volim da čujem, ima onih koje ne bih voleo ponovo da čujem.
Ništa genijalno, ništa nezaboravno.
Daleko od "Kulturne Legende XX veka". Kosmički.
Taj članak nema veze s vezom. Prvi put je objavljen na do tada nepoznatom portalu "Urbana Srbija". U uvodu članka je napomenuto da su tekst dobili na e-mail nepotpisan.
Meni se čini da je u pitanju samo dobar gerila marketing trik od strane Urbane Srbije. Samo su oni videli bilo kakvu korist od tog teksta. Čak su dobili promociju i u štampanim medijima (Alo i Blic napr.). Još jedan prilog toj tezi je i u tome da su pomenuti samo rok muzičari, ali ne i narodni.
Turbo-folk je tek posebna, tužna, priča.
Ne bih o tome jer ću otići u dnevnu politiku, a to ne bih hteo.
Ja ne smatram da je navedeni tekst bez osnova, čak smatram da je mnogo toga i (ne)namerno preskočeno.
Kontrola medija od strane države je u to vreme bila gvozdena, nadam se da se tu slažemo.
Svako je u tome nalazio svoj mali ili većl interes, i država i umetnici i "umetnici".
