Шта год да су одлучили, морали су да воде рачуна о још једној чињеници: у време када шунд најгоре врсте преплављује српски духовни простор не презајући ни од чега, када се у врховне мудраце промовишу ЈК и њој сличне (слични), једно мало Требиње смогло је снаге да се уздизне изнад те српске учмалости и да уради оно што су мислили да треба. Они су свој дуг позоришном животу Срба одужили. А шта је са мангупаријом из САС? Треба да видите допис који смо добили (који су сви добили) са Зеленог венца...Срамота и мучнина од лицемерја званог - ''увек је неко други крив''. Објашњење је (да не скенирам сад још и службену пошту па да ми заседне за врат нека бирократска бабарога) - ''да смо ми, САС , забога конкурисали код министарства али нисмо, ето нисмо добили тражени новац...''. А зашто нису добили - то не спомињу.
То су, између осталог, требало да имају на уму чланови жирија...Такве ''духовитости'' као што су раскорак најбоље представе и најбољег редитеља не треба понављати.
|