KIČ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao je lepo biti sa vama u ovom forumu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je kič isuviše reklamiran od "intelektualaca" koji trubeći o njemu troše više vremena nego na stvaranje umetnosti. Lako ćemo mi za kič on je za svakog od nas "subjektivno" prilično uočljiv i meni skoro da ne smeta što ga ima u izobilju oko nas jer sve je to po meri našeg okruženja tj. našeg društva... kada zaslužimo, kao društvo, da ga bude manje ili da ga nema, neće ga ni biti. Mene više brinu "vredne" stvari koje imaju umetnički kvalitet a ipak su "podmetnuto kukavičje jaje"! - he, he, paradoksalno ....
Šta kažete za ljude koji su se bavili umetnošću (posebno zapadne civilizacije), koji su završili visoke škole - akademije,i imaju i talenat i umetničko nadahnuće i u jednom trenutku, zrelosti ili (ako neko misli drugačije) nezrelosti, napustili sve to i negirali i vrednost i značaj svega toga i posvetili se većem?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam baš siguran na šta i na koga misliš. Malo preciznije, ili sa konkretnim primerom, ne bi bilo na odmet. Hajde, pojasni malo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vezi sa ovom temom preporucujem relevantnu literaturu:

Abraham Mol, Kic: umetnost srece

kao i:

Herman Broh, Pesnistvo i saznanje (ima odeljaka o kicu, kvalitetno odradjenih)

Postoje i knjizice nekih sociologa umetnosti (Bozilovic, Sreten Petrovic, itd.) ali i ovo je dovoljno da bi se o kicu raspravljalo (makar onoliko koliko o ukusu).

Uzgred, za devojku koja je postavila one slicice: mozes li uz slike i recima da objasnis po cemu su jedne vise a druge manje vredne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Woow, pitanje za deset, svaka cast na izazovu.

Da krenem od prvog triptiha koji je Bosh uradio u svom najplodnijem periodu, mesajuci fantaziju i realnost, izuzetnu kompoziciju slike, fenomenalno uklopljene boje i tako uradjene likove koji su zivi na podlozi, pravi proboj u renesansnom slikarstvu, koje je bilo ispunjeno zaobljenim figurama, i upecatljivim sadrzajima, masterpiece of art. Ja ovo pisem onako kako moje oci i moj um vide, ne mogu da se osvrnem na poteze cetke i noza, mada mogu da kazem da se boje savrseno stapaju docaravajuci i tamu i svetlo upravo onako kako je slikar zeleo, scene koje mozes da poneses sa sobom u umu dugo nakon sto si posmatrao delo.Kreces od srece na put ka tuznom kraju. I mozes samo da uzivas.

Za psa i babu , Mona Lizu to nikako ne mogu da kazem, jer su groteskni, hladni, odbojni, cak me pas plasi svojom odurnom neproporcijom, svojim lose odabranim i nabacanim bojama, bez svetla i senki, gledajuci tu sliku meni se place. Za sliku Swametina tajna mogu da kazem da je boja toliko i tako su nezgrapno uklopljene, toliko nepotrebnog kontrasta da izaziva bol u oku, vrtoglavicu. Ako je slikar to zeleo, uspeo je, mada cisto sumnjam. Mona Liza je u kompoziciji nedorecena, nepropocionalna, cvece je potpuno van svog oblika, kao da je uradjeno s pola ruke i na brzinu pre dorucka. Boje, plava centralna figura na zutoj pozadini, s primesama zelene, hej, o cemu ja pisem, bar da su boje prijatne za oko. Uzas, ocaj.

Pogledaj Van Gogha, sta znaci imati viziju i pokazati u cvecu agresiju ali onako upecatljivo uoblicenu u colorit zute, plave, crvene, zelene boje, jos vise istaknute, cak mozda bolje istaknute potezima cetkice koji su ostri, koji pokazuju bol, tamu u bicu slikara, i nadu za srecom. Ovde kolorit ima pocetak, sustinu i kraj. Ima smisao, colorit koji savrseno lezi , boje koje se prosto sjedinjuju u svoj svojoj razlicitosti u jedno precizno odradjeno jedinstvo, naprosto disu zajedno, da nisu tako uklopljene, nista od slika bilo ne bi. Uz to, prija osecanje , cak i borbe koje i te kako izvire iz svake pore kada posmatras, negde je budjenje unutrasnjeg bica (Suncokreti) negde je smirenje, opustenost (Irisi, rekoh moja omiljena slika). Dali- po meni umetnik ocekivanja, ne posebno upecatljiv ali sa dosta znanja, i dovoljno stila. O Daliju je toliko napisano, da ja nemam nameru da objasnjavam njegovu , po meni, prosecnost. Plus sam poprilicno umorna a da pisem doktorat, ne mogu, nisam slikar niti kriticar po profesiji. Ovo je samo moje subjektivno misljenje, mozda ga namecem, ali, moje je.

Dopuna: 07 Jan 2006 2:52

Da dodam, potpuno sam smetnula s uma, da Gogh-ove Irise mozes da slobodno uberes s platna ako zatvoris oci Isto je sa Suncokretima, udenes ih u kosu, da sjaje sjajem vecnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definitivno prva slika po meni izrazava apstraktnu umetnost tacnije kubizam. Ima dobar colorit, i kompoziciju koja ukazuje na dosta haoticno usmeren stav, moja impresija je da je slika odraz raspadanja elemenata i njihove medjusobne korelacije, u takvom jednom trendu. Dosta zatvorena, bez obzira na trodimenzionalne objekte koji isplivavaju. Dugim potezima cetke nanete linije odrzavaju klimavo uparene elemente, s namerom, tako da sliku ne bi je svrstala u kic, vise je gorka, oseca se trulost u njoj, kraj, kakav god da je. Diskutabilno delo, cak su i gotovo izazivacki nedovrseni detalji u sluzbi tog sagorevanja. Plamen jeste prisutan , destruktivan, da li se ovde umetnik grejao na vatri proslosti , ili se oslobadjao od iste, ostaje pitanje.

Druga slika, mir na uobicajenoj pozadini. Hiljadu puta otelotvoren isti simbol, kompozicija koja je naprosto predvidiva, cini mi se da je delo nastalo iznudjivanjem, nema radosti u sebi, niti nekog osecanja, sem mrtve ruze.Mirni potezi cetkice u vec odredjenoj putanji, bez grca, nervoze ili ushicenja. Ovde se vidi prelaz izmedju pokretne tkanine i cvrstine zida u pozadini. Ali elementi su , bez sjaja, i to muci. Svetlo dolazi s leve strane ali se gubi. Tamo gde detalji treba da daju svoj najjaci efekat, oni izostaju u zamagljenju, to mi se ne dopada. Ovo treba ipak da strucnjaci rasclane jer je tanka linija, ako shvatas sta zelim da kazem. Subjektivno, nije to ono sto bi mene odusevilo. I iskreno, potpuno sam indiferentna, ne bi mi povuklo pogled.

BTW, ja bih volela da cujem misljenja i ostalih, kao sto bih volela da naucim jos dosta toga sto se tice slikarstva. Nadam se da ce moj poziv uspeti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne diraj mi Dalija!!!!!!!!!
Jasmina, oduševljen sam tvojim kritikama....ali..mislim da ti akcenat stavljaš na tehniku. To je nešto bez čega umetnost ne može ali nije umetnost. Potez, odnos boja, proporcije, to je ipak tehnika.
Bitno je, otrgnuto parče emocija, poruka, iskazanost neiskazivog.
Umetnik stvara dela, a publika kič. Svojim neznanjem daje vrednost onome što je ne zaslužuje. Upravo onome ko vlada tehnikom, lako je da to iskoristi.
Kič, to je "već viđeno", ponovo, ponovo...i ponovo.

p.s. Nexus, tvoja oštrica zadaje bolne rane ali koristi, kao hirurški nož.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Grof

U pravu ste ali umetnik kroz tehniku, boje , potez i ispoljava svoje emocije, po meni, u slikarstvu, kao i u poeziji, biranjem reci, velika je razlika kada umetnik zna da odabere reci, slozi ih i ispolji kroz njih svoje emocije, npr. ljubav. Svi volimo, ali samo nadareni , inventivni, slozeni umovi umetnika to upravo onim cime rade (recima, klesanjem, bojom, recju, uglom snimanja, scenskim pokretom) mogu da docaraju i po tome se razlikuju od onih koji takodje osecaju ljubav ali su bez osnovnog "alata" da to i docaraju. Kic takodje moze da proizadje iz velike zelje da se docara neko osecanje, ali nedostatka one, veoma bitne tacke koja moze da zaokruzi celinu.

Izvinjavam se na losem izrazavanju veceras ali, misli mi beze na savim drugu stranu. Nazalost. Meni , cak i pri pisanju postova, mora da bude prisutna inspiracija i skoncentisanost , a trenutno sam podstaknuta , ali ne i sprema na kompletan odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda tu negde i leži suština kiča- oni koji su naucili, ili, delimicno naucili tehniku, misle da su dodirnuli umetnost.
Oni će tako lepo naslikati, recimo, ljubav...ili drvo.
-Jao, kakva ljubav.Jao, kakvo drvo- reći ćemo.....ali...
Nije bit umetnosti da naslika ljubav...ili drvo, da oponaša.
Njena bit je STVARANJE.
Na slici koja nije kič, mi ćemo prepoznati drvo ali to drvo nije bitno. Ono je poslužilo, samo, kao građevinski materijal za ono stvoreno. Za onaj mikron nečega novostvorenog, za koje još ne znamo što je i koje jednostavno zovemo, slika.
Ta slika vidljiva je samo odabranima.
Oni koji je ne vide, gledaju drvo, i kupuju one na kojim je lepše naslikano drvo, i finansiraju kič..........................................................................................................................................................







Bilo je ovo malo razmišljanje pre spavanja, nepotkrepljeno literaturm i ne uzimajte ga suviše ozbiljno.